Roman o svemu što žene
gutaju! U prodaji od 19. avgusta u izdanju Lagune.
„Muškarac u grlu, mir u kući“
(modifikovana
latinska doskočica)
Kada god su anketirali žene šta im je najpresudnije u vezi
spremno su izgovarale ljigavu mantru: „Iskrenost!“.
Rukovodeći se tom devizom i
bespogovorno verujući u nju, par puta sam se žestoko opekao. Nekad je, pametnije prećutati,
pa čak i slagati. To se pre svega odnosi na ženin izgled, garderobu, šminku,
kuvanje, mišljenje, postupke. Jednom rečju na sve.
Jedna od retkih žena koja praktikuje iskrenost i ne ćuti je
i Vedrana Rudan.
U razgovoru sa jednim prijateljem
o ovoj književnici i njenom britkom jeziku koji gađa pravo u centar i muti
kolotečinu regiona on je odmah konstatovao:
„Takve su ti žene koje žive na
obali mora. Pored sve one lepote: more, čempresi, ribe, vino, sunce, nebo.. Pa
šta će njima onda inhibicija. One su toga totalno oslobođene i bez dlake na
jeziku! Šta na um to na drum!“
Jedanaesta knjiga a ujedno sedmi
roman Vedrane Rudan, „Muškarac u grlu“ to i dokazuje. On predstavlja ovu
provokativnu spisateljicu u dosad najzrelijem izdanju. Kroz odnos glavne
junakinje s različitim muškarcima, Vedrana Rudan u najnovijem delu, na 152
strane, otvara nekoliko tematskih okvira koje u svojoj prozi ranije nije
doticala. Ruši tabue i zabrane i deluje da je to ispunjava zadovoljstvom.
A evo šta ćete pronaći u romanu:
“Ajmo se pojebati.“ Njegov molećivi glas žestoko mi ide na kurac,
komade pohane puretine slažem na veliki, stakleni tanjur obložen papirnatim
ubrusima. Oni upiju mast pa je meso ukusnije. Znam da se neću izvući, da ću se
morati pojebati ako ne želim doček Nove godine pretvoriti u katastrofu. Poslije
seksa žvakat ću žilavu, hladnu, suhu puretinu.
Imam izbor. Da li imam izbor?“
U romanu, definisanim
komercijalno kao erotski, pratimo jedan period života četrdesetšestogodišnje
Ksenije, koju mladi ljubavnik zavodi u novogodišnjoj noći. Dok su intimni,
junakinja u mislima razgovara sa svojim bivšim suprugom.
Da li je naziv previše provokativan? Ovo je knjiga o pušenju. Što bi Amerikanci rekli: „Blowjob“. Doslovno ili metaforično. Svakojako.
Da li je naziv previše provokativan? Ovo je knjiga o pušenju. Što bi Amerikanci rekli: „Blowjob“. Doslovno ili metaforično. Svakojako.
Ispod pojavnog, spoljašnjeg sloja
narativa lagano izbija opor utisak o nemogućnosti komunikacije, o teškoćama na
koje nailazimo u nastojanjima da dosegnemo ideal istinske bliskosti između
dvoje ljudi, o tome kako smo čak i u najbliskijim vezama koje u životu uspemo
da ostvarimo ipak osuđeni na to da do kraja ostanemo zarobljeni u sebi samima.
Na početku druženja Vedrana nam
kaže da joj je pred predstavljanje knjige pozlilo. Zbog treme skočio joj je
pritisak. Obično tako nešto ne očekujete
od žene koja reaguje na prvu loptu. Koja ne može i ne želi da odćuti. Reč je o
jakoj ženi, ali koja iza žestoko-kritičkih reči, skriva svoju preosetljivost
prema svetu oko nas. Onakvom kakav je on danas. Glup, bezdušan i suludo ubrzan. Bez
suštine. Isprazan. Morala je, kaže da uzme neki odvratan lek za regulisanje pritiska. "Lako je tebi", obraća se, Vladimire Arsenijeviću, "ti si na kokainu".
Na toj joj Arsenijević kaže da
nije tačno da oni koji su na kokainu ide krv na nos i započinje da hvali njena
dela. Vedrana ga prekida i kaže:
„Pa, da, zato je moja knjiga na
prvom, a tvoja na devetom mestu top liste. Kao čitalac imaš pravo na grešku.“
Odmah aterira, reterira i uzvraća mu s komplimentom-
da je jedan od najboljih knjiženika u regionu. Mada ga je došla „malo zajebavati“.
Arsenijević nastavlja tamo gde je
zastao i citira Aristofana (Aριστοφάνης, 445. -385. g. p. n.e). Pripoveda nam o
superiornom biću, koje su, zatim, bogovi raspolutili na dve polovine, tako da
je svaka polovina čeznula za onom drugom i tražila je, kako bi se opet sastale. Rukama
su se grlile i pripijale se jedna uz drugu, pune žudnje da iznova srastu, i
tako su umirale; od gladi i od drugoga nerada, jer jedna bez druge nisu htele
ništa da rade. Jedna polovina bile su žene, a druga muškarci.
Neki ljudi imaju više žena ili
muškaraca u svojoj „zajednici“, tako da su ti pojedinci verovatno dodatno
„kažnjeni“ jer su rasečeni na više parčića
(istranžirani-n.a).
„Ma, zajebi Aristofena!“
Folira se tu s nekim intelektualnim koještarijama došaptava nam Verana i smorno
prevrće očima. „Svakoj ženi su potrebna
tri muškarca“, savetuje publiku u kojoj dominiraju žene. Deluje da one
odobravaju ono šta ona izgovara te poentira: „Muškarca treba uhvatiti za središte!“
U ovom romanu žene se igraju s
muškarcima kao mačke sa miševima. Naracija je brza, duhovita, lucidna; radnja
romana smešna i tužna ujedno. Reč je o jednoj od onih knjiga koje vam ne
dozvoljavaju da ih ispustite iz ruku i koje će vas različitim putevima dovoditi
do suza. O mogućnosti da jedni drugima „čitamo misli“, predosetimo šta osećaju,
Vedrana, k’o iz topa ispaljuje:
„Kako da znamo šta se mom dragom u glavi mota, kad često ne znam šta je
i u mom?“. Odaje nam i tajnu da joj je muž „kukavički“ zbrisao i da
po beogradskim radnjama traži naočari „jer su ovde dosta jeftinije“.
„Ovo je mala knjiga o velikoj
ljubavi“, zaključila je Vedrana na druženju sa čitaocima/čitateljkama u knjižari Delfi. Na
konstataciju da je i ovde smatramo za „našeg pisca“ odmah reaguje:
„Vidi se po honoraru!“
Na moje pitanje šta je bolje
uveče potrošiti knjigu ili muškarca spremno odgovara:
„Knjigu! Ona nije dosadna!“
Tekstovi Vedrane Rudan su najčitaniji u regionu, a njena
stranica pregledana više od 10 milona puta. Sajt joj uređuje sin. Objavila je
jedanaest knjiga, koje su prevedene na engleski, mađarski, slovenački, poljski,
francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. Bila je novinarka,
kolumistkinja, urednica na Hrvatskom radiju u voditeljka TV emisije. Svaki put
je „popila“ otkaz. Eto, šta sve žene moraju da progutaju.
Roman „Muškarac u grlu“ možete pronaći u svim knjižarama
Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu
www.laguna.rs od petka, 19. avgusta. 2016. godine.
Нема коментара:
Постави коментар