Mlada kanautorka i live looping umetnica iz Kikinde Tamara Ristić prestaviće svoj autorski projekat Kezz publici na Platou Milana Mladenovića u petak, 12. avgusta od 20 časova, u okviru serijala Koncerata na Zidiću. Njena muzika je spoj prirodnog i elektronskog, izvornog i modernog.
Nastupa sama, uz looper,
klavijaturu i melodiku, stvarajući jedinstven i samostalan zvučni
prostor u kom se prepliću i upliću melodije elektronskih i akustičnih
instrumenata sa karakterističnim stilizovanim pevanjem inspirisanim
tradicionalnom muzikom slovenskih naroda.
Do sada je nastupala samostalno, i u sklopu različitih muzičkih projekata, u gradovima širom Srbije i regiona, Bugarskoj, Španiji, Italiji, Austriji, Češkoj i Norveškoj.
Do sada je nastupala samostalno, i u sklopu različitih muzičkih projekata, u gradovima širom Srbije i regiona, Bugarskoj, Španiji, Italiji, Austriji, Češkoj i Norveškoj.
Tvoja muzika čini spoj prirodnog i elektronskog, izvornog i modernog, kako kombinuješ različite žanrove u jedinstven zvuk?
To se dugo kumuliralo u meni i odjednom izletelo. Moj senzibilitet je došao do izražaja kada sam odlučila da ne razmišljam previše, nego da se jednostavno prepustim muzici. Pored toga što kombinujem različite muzičke žanrove i pristupe, moje pesme se i međusobno razlikuju, a ono što ih spaja su glas i stilizovano pevanje inspirisano tradicionalnom muzikom.
To se dugo kumuliralo u meni i odjednom izletelo. Moj senzibilitet je došao do izražaja kada sam odlučila da ne razmišljam previše, nego da se jednostavno prepustim muzici. Pored toga što kombinujem različite muzičke žanrove i pristupe, moje pesme se i međusobno razlikuju, a ono što ih spaja su glas i stilizovano pevanje inspirisano tradicionalnom muzikom.
Objasni nam proces stvaranja tvoje muzike.
Temu uvek prvo razrađujem u glavi, i obavezno snimam sve ideje, gde god da sam zabeležim ih bar telefonom. Onda uglavnom sednem za klavijaturu i počnem da gradim pesmu. To građenje je postalo kompleksnije i zanimljivije kada sam uvela looper - uređaj koji omogućava uživo snimanje, reprodukciju i repeticiju kratkih melodijskih linija (loop), koji koristim i na nastupima, pa publika u naznakama može da oseti i sam proces stvaranja pesama.
Temu uvek prvo razrađujem u glavi, i obavezno snimam sve ideje, gde god da sam zabeležim ih bar telefonom. Onda uglavnom sednem za klavijaturu i počnem da gradim pesmu. To građenje je postalo kompleksnije i zanimljivije kada sam uvela looper - uređaj koji omogućava uživo snimanje, reprodukciju i repeticiju kratkih melodijskih linija (loop), koji koristim i na nastupima, pa publika u naznakama može da oseti i sam proces stvaranja pesama.
Krajem pretprošle godine objavila si singl „Moma“ koji je
prošao veoma zapaženo kako na tamičenjima, tako i kod publike - koliko
ti je značio i šta ti je doneo uspeh na World Music Network-u u Londonu?
Doneo je internacionalni publicitet i promociju koju nisam očekivala, s obzirom na to da se radi o mom prvom singlu. Snimila sam pesmu u samostalnoj produkciji, tražila po internetu platforme za promociju kako bih bila što dostupnija slušaocima, a “Moma” je stigla čak do predstavnika BBC radija i Songlines magazina koji su je uvrstili među tri najbolje pesme na konkursu World Music Network-a.
Doneo je internacionalni publicitet i promociju koju nisam očekivala, s obzirom na to da se radi o mom prvom singlu. Snimila sam pesmu u samostalnoj produkciji, tražila po internetu platforme za promociju kako bih bila što dostupnija slušaocima, a “Moma” je stigla čak do predstavnika BBC radija i Songlines magazina koji su je uvrstili među tri najbolje pesme na konkursu World Music Network-a.
Sa pet godina počela si da glumiš, svoje prve vokalne melodije stvarala si još kao dete, sa devet imala prvi muzički nastup, a na klaviru komponuješ još od dvanaeste godine - ko ti je bio najveća podrška u dugom umetničkom razvoju koji se proteže od detinjstva?
Pored porodice, koja sa razumevanjem, ljubavlju i pažnjom prati ovaj moj put, u svim periodima života sam imala mentore i prijatelje koji su mi pomagali da na tom putu ne posustajem i što manje zastajem. Prvi, zovem ga još i velikim mentorom, bio je moj reditelj Dragomir Jović, a time što sam od njega učila još kao dete se i dan danas vodim.
Do sada si nastupala samostalno i u sklopu muzičkih projekata
širom Srbije i bivše SFRJ, kao i u Austriji, Bugarskoj, Španiji,
Norveškoj, Češkoj - kako je tradicionalan prizvuk koji karakteriše tvoju
muziku prihvaćen od strane publike? Prihvaćen je krajnje pozitivno, kako u inostranstvu gde je ljudima
muzika Balkana egzotična i zanimljiva, tako i ovde jer daje neko novo
viđenje tradicije koja se uglavnom vezuje za prošlost. A upravo to
nasleđe treba razvijati i promovisati kako bi moglo da živi i danas.
Pesmu „Jovka Kumanovka“, koja od objavljivanja drži prvo
mesto na top listi poljskog radija, napravila si u saradnji sa MKDSL-om –
ima li u planu još nekih saradnji i sa kim bi volela da sarađuješ?
Nije sve vreme prva, ali je na listi 21 nedelju. Planiram nove saradnje, ali ne pričam skoro ni o čemu konkretno, dok ne dođe do prve faze implementacije. Volim da sarađujem sa MKDSL-om, i pošto smo nešto već realizovali, mogu da nagovestim da će se nastaviti.
Nije sve vreme prva, ali je na listi 21 nedelju. Planiram nove saradnje, ali ne pričam skoro ni o čemu konkretno, dok ne dođe do prve faze implementacije. Volim da sarađujem sa MKDSL-om, i pošto smo nešto već realizovali, mogu da nagovestim da će se nastaviti.
Koji su uzori bitno uticali na tvoj muzički pravac? Ima li
autora ili bendova sa naše, ali i strane muzičke scene čiji rad posebno
poštuješ?
Muzičari kao uzori su na mene više uticali u smislu afirmacije nekih mojih stavova, opredeljenja i samog odnosa prema muzici, nego na moj muzički pravac koji je formiran slušanjem najrazličitijih izvođača, gde ni sama ne razaznajem ko je i koliko uticao. Recimo, kada se pojavio Dub Fx, bila sam oduševljena kako live loopingom, tako i njegovom muzikom, ali je na mene više uticao način izvođenja nego sama muzika. Poštujem sve koji stvaraju i iskreno se bore za muziku iz ljubavi.
Muzičari kao uzori su na mene više uticali u smislu afirmacije nekih mojih stavova, opredeljenja i samog odnosa prema muzici, nego na moj muzički pravac koji je formiran slušanjem najrazličitijih izvođača, gde ni sama ne razaznajem ko je i koliko uticao. Recimo, kada se pojavio Dub Fx, bila sam oduševljena kako live loopingom, tako i njegovom muzikom, ali je na mene više uticao način izvođenja nego sama muzika. Poštujem sve koji stvaraju i iskreno se bore za muziku iz ljubavi.
Nedavno si pobedila na ovogodišnjem regionalnom konkursu za
neafirmisane bendove pod nazivom „Ženski element“, koji raspisuju Mikser
festival i Mascom Records – koliko ti znače takmičenja tog tipa i kako je pobeda uticala na tvoj dalji razvoj?
Uticala je kao veliki pozitivan podstrek, jer mi je otvorila neka vrata do kojih sama možda ne bih mogla da dođem, ili bi mi trebalo mnogo više vremena. I upravo zbog toga mislim da su konkursi i takmičenja veoma važni za razvoj mladih bendova koji su u usponu. Osim što jesu dobra prilika za promociju i širenje publike, daju mogućnost da nečiji rad i posvećenost budu prepoznati i vrednovani.
Uticala je kao veliki pozitivan podstrek, jer mi je otvorila neka vrata do kojih sama možda ne bih mogla da dođem, ili bi mi trebalo mnogo više vremena. I upravo zbog toga mislim da su konkursi i takmičenja veoma važni za razvoj mladih bendova koji su u usponu. Osim što jesu dobra prilika za promociju i širenje publike, daju mogućnost da nečiji rad i posvećenost budu prepoznati i vrednovani.
Prvi put nastupaš na popularnoj letnjoj sceni Doma omladine
Beograda, u okviru koncertnog serijala na Zidiću, koliko ti znači ovaj
nastup? Kakav nam repertoar pripremaš?
Koncerti na Zidiću su mi uvek bili zanimljivi jer pružaju mladim muzičarima mogućnost da privuku novu publiku koja možda nikada ne bi čula za njih. Ceo projekat mi se jako sviđa, drago mi je što sam deo tog serijala i jedva čekam da zasviram, jer me zanima kako će to sve izgledati, koliko ljudi će zastati, koliko ostati. Mislim da će se i način na koji izvodim muziku - livelooping, veoma dobro uklopiti u koncept Zidića, a pripremam repertoar osvežen novim pesmama.
Koncerti na Zidiću su mi uvek bili zanimljivi jer pružaju mladim muzičarima mogućnost da privuku novu publiku koja možda nikada ne bi čula za njih. Ceo projekat mi se jako sviđa, drago mi je što sam deo tog serijala i jedva čekam da zasviram, jer me zanima kako će to sve izgledati, koliko ljudi će zastati, koliko ostati. Mislim da će se i način na koji izvodim muziku - livelooping, veoma dobro uklopiti u koncept Zidića, a pripremam repertoar osvežen novim pesmama.
I naravno, posebno sam uzbuđena zbog samog mesta koje je dobro poznata kultna tačka muzičke i umetniče scene, a pogotovo što će koncert biti pod aurom Milana Mladenovića.
Kakvi su ti planovi u budućnosti? Možemo li uskoro da očekujemo album? Gde će publika moći da te čuje u predstojećem periodu?
U narednom periodu upravo planiram da se posvetim snimanju albuma koji će imati svoje digitalno, a i fizičko izdanje kuće Mascom Records. Nakon ovog koncerta, publika me može čuti 14. avgusta na festivalu “Svet muzike” u Muzeju na otvorenom “Staro selo”, u Sirogojnu. Posle toga 26. avgusta ponovo sviram u Beogradu, na festivalu “Rokanje” koji se održava na terenima KK Partizana na Kalemegdanu.
U narednom periodu upravo planiram da se posvetim snimanju albuma koji će imati svoje digitalno, a i fizičko izdanje kuće Mascom Records. Nakon ovog koncerta, publika me može čuti 14. avgusta na festivalu “Svet muzike” u Muzeju na otvorenom “Staro selo”, u Sirogojnu. Posle toga 26. avgusta ponovo sviram u Beogradu, na festivalu “Rokanje” koji se održava na terenima KK Partizana na Kalemegdanu.
Нема коментара:
Постави коментар