Свечано затварање 25. Београдског летњег фестивала - Субота, 30. јул, Сава Центар - Ансамбл Берјоска

Бреза или на руском берјоска је култни симбол Русије Ово дрво је симбол руске природе и руске лепоте и има посебно место у читавој руској култури. У част овом дрвету беле коре песму је срочио и чувени  руски поета Сергеј Јесењин.  Заправо, свој првенац, у јануару 1914. године објавио је у дечијем часопису под псеудонимом Аристон. Кроз прозорско стакло, опчињено посматра белу брезу, огрнуту снегом. Идила. Но, повод моје опсервације је гостовање истоименог руског асамбла на затварању 25. БЕЛЕФ-а. 

На сву срећу није зима, мада би пријало да је мало свежије и да у Сава центру раде како би већ требало клима уређаји. 

Берјоска је Државни академски кореографски ансамбл руских народних игара, који је 1948. године основала Надежда Сергејевна Надеждина, а од  двехиљадите носи име свог оснивача – Државни академски кореографски ансамбл „Берјоска“ Н.С.Надеждине. Иако користи народно наслеђе за своје полазиште њихова игра је стилизована и уметнички обличена, што је по мом скромном мишљењу свакако додатни квалитет. 

Назив ансамбла је преузет од прве поставе руског девојачког хоровода „Берјоска“ из руске народне хороводске песме „У пољу је брезица стајала...“. Нешто касније Н.С.Надеждина говори: 

„У центру пажње било којег нашег рада, било да је то лирски хоровод или весели плес је поетски (песнички) лик (слика) руске девојке... Ми желимо, што изражајније да прикажемо чистоту и величину руске народне уметности. То је извор надахнућа нашег ансамбла.“

Јасно је да је у раду овог асамбла нагласак оправдано стављен на наступ девојака, које су и на вашег извештача, опростите на исказаном позитивном сексизму, оставиле снажнији утисак. 

Свака част руским мужицима на исказаној снази и акробатици хвале вредне. Хладан сам према томе као шприцер. Чак ни када су надјачали јадног руског меду нису ме придобили. 

Девојке, међутим, крећући се на врховима прстију, у предивним костимима (свака нумера нови костим, раскошан, препун веза и боја), стварале су утисак да лебде, нестварно лаке и крхке попут „матрјошки“ од порцулана, да се позорница под њиховим ногама помера. 

Уиграно, увежбано попут војске, швајцарски прецизно, тако да је шара на њиховим хаљинама формирала ненарушену правилну линију, као и сцене када су у колу, које се дели, а оне се преплићу као у калеидоскопу, уздижу се и сагињу и својим телима творе различите фигуре, играјући се шареним марамама и стварајући слике које су зачарале свако присутно око. 

Уосталом,  заштитни знак  ансамбла је  баш тај „пливајући“ ход (течни,  лагани, многобројни, глатки кораци), техника коју чувају у највећој тајности. Сјајан слет балета, фолклора, варијетеа и акробатике. Да не спомињем нека сјајна сценска решења, у којима се светло спретно користило да се нагласни на сцени оно што треба, до магије када су поједнини актери овог спектакла просто нестајали/појављивали се на сцени. 

Оркестар одмерен и сјајно прати ову игру која плени око и надахњује душу. Ону словенску, меланхоличну.

Тридесет година Надежда Сергејевна је била уметнички руководилац ансамбла и од својих речи никад није одступала. То вероватно, у одређеној мери, објашњава феномен „Берјоске“, који је веома брзо постао један од својеврсних и предивних симбола Русије. Првобитно је ансамбл био женски (до 1959. године), а први наступ хора, са истоименим плесом, је изведен у позоришту Ермитаж 1948. године и пропраћен великим успехом. У даљем раду Н.С.Надеждина је остварила ремек-дела у руској народној кореографији као што су: Валцер „Брезица“, „Лабудица“, „Ланчић“, „Вретено“, „Госпођица“, „Велики козачки плес“, „Шаљивџије“, „Празнични плес“, „Нежење“, „Сибирска Суита“, „Кочијаши“ триптих „Руски порцелан“, циклус кореографских композиција „Годишња доба“ и друге. Надеждинска „Берјоска“ представља право откриће у сценском оживљавању руских народних игара (плеса). Она је зачетник не само овог, веома посебног ансабла, већ и новог стила у савременој кореографији.

После смрти Н.С. Надеждине (1979) функцију уметничког руководиоца (директора) ансамбла је преузела М.М. Кољцова – народна уметница СССР и Украјине, професор, која брижљиво чува уметничко наслеђе оснивача ансамбла и  успешно га развија и шири. Њене представе (комади): хороводи „Дуга“, „Речица“, „ Шваље“, „Широки“ плес, народна сцена „Першун“, плесно-играчка сцена „Московски двор“ представљају наставак, креативно преосмишљавање и развој Надеждиног стила.

Наступи ансамбла „Берјоска“ су имали, а и даље имају велики успех у Русији и земљама широм света. Берјоска је наступала у више од 80 земеља света: САД, Јапан, Француска, Јужна Кореја, Колумбија, Аргентина, Чили, Венецуела, Грчка, Кина, Италија, Турска, Швајцарска, Белгија, Хрватска, Србија, Пољска и друге.

Задња нумера представљала је својеврсну рекапитулацију свега виђеног, што потврђује заступљеност костима из свих нумера које су јој претходиле. А онда се проломио дуготрајан, заслужени aплауз.