od 24. septembra do 02.oktobra
U godini velikog jubileja, slavljenja 50 godina svog
postojanja, Bitef festival akcentuje svoj međunarodni karakter. Ove godine od
24. septembra do 2. oktobra Bitef festival, pod sloganom Na leđima mahnitog
bika biće epicentar pozorišne umetnosti i kulture, i okupiti stotine učesnika
sa gotovo svih kontinenata, od Japana do Argentine.
Pored glavnog
programa, u okviru koga će biti prikazano 12 predstava, tokom devet dana
trajanja festivala, očekuje nas i veoma bogat prateći program. Međunarodna
asocijacija pozorišnih kritičara (IATC-AICT), kao važan segment pratećeg
programa, okupiće u Beogradu preko stotinu pozorišnih kritičara iz čak 40
zemalja sveta. Tako će se na Bitefu ove godine sresti učesnici iz Argentine,
Brazila, Kanade, Karipskih ostrva, Sjedinjenih američkih država, Azerbejdžana, Kine,
Gruzije, Indije, Japana,
Kazahstana, Koreje,Turske,
Tajlanda, Omana, Singapura, Libana,
Belgije, Bugarske, Hrvatske, Češke,
Nemačke, Grčke, Finske,
Francuske, Latvije, Luksemburga, Moldavije, Austije,
Poljske, Portugalije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Velika Britanije, Hrvatske, Maroka, Kameruna, Egipta, Obale
slonovače, Ruande, Južnoafričke republike i Nigerije... Ovo su samo neke od
zemalja koje će se tokom meseca septembra i prvih dana oktobra, naći na glavnom
i pratećem programu festivala.
Tokom Bitefa Beograd će zasigurno postati prestonica svetskog
pozorišta, mesto na kom se svet sreće sa sobom - eklektičan kao identitet.
Posle trijumfalnih
nastupa u Londonu, Parizu, Berlinu i mnogim drugim svetskim metropolama,
najveća senzacija savremene kineske plesne scene, Plesno pozorište Tao nastupa
i na 50. Bitefu, na njegovom otvaranju, u Narodnom pozorištu u Beogradu, 25.
septembra i to sa predstavom 6&7. Suprotno očekivanju da će se na Bitefu,
kada je o azijskom pozorištu reč, prikazati neka od tradcionalnih izvođačkih
formi s ovog kontinenta, predstava 6&7 je izrazito savremeni, visoko
konceptualni, potpuno apstraktni, ritmički repetitivni i, paradoksalno,
istovremeno minimalistički i vizuelno omamljujući scenski spektakl. Singapurska
predstava Softmachine je izuzetno zanimljiv, multimedijalni projekt umetnika
Čoja Kafaija, čiji je najširi okvir „mapiranje“ savremene azijske plesne scene,
tačnije njenih glavnih aktera - koreografa. Pored različitih izvođačkih tehnika
i koreografskog mišljenja, ona otkriva, na vrlo pametan, duhovit i dirljiv
način, i mnogo šira, društvena pitanja, u rasponu od prekarijatskog položaja
umetnika, preko odnosa tradicionalnih azijskih izvođačkih formi i savremenog
plesnog idioma do rodnog identiteta.
Preispitivanju odnosa evropske i vanevropskih kultura
doprinosi i festivalska produkcija
Sloboda je najskuplja kapitalistička reč mladih dramaturškinja Olge
Dimitrijević i Maje Pelević. zasnovana na njihovom istraživačkom putovanju u
Pjongjang, a čija je tema aktuelna projekcija negativnih stereotipa o Drugom,
neprijatelju; konkretno, suočavanje domicilnih i zapadnjačkih propagandi
vezanih za Severnu Koreju.
Pored teme projektovanja poželjne slike vanevropskih kultura,
njihove egzotizacije i konstruisanja stereotipa, u ovoj programskoj liniji
Glavnog programa jubilarnog, 50. Bitefa, a što sugeriše i njegov podnaslov Na
leđima mahnitog bika, nalaze se i predstave koje, direktno ili indirektno,
tematizuju katastrofu izbeglica, zatvaranje granica i podizanje zidova, kao i
uzroke ovih pojava. To su predstave Ambasador: nemačkozapadnoafrički komad sa
pevanjem, Urnebesna tama, Saosećanje,
povest o mašinkama, Jašući oblak...O njima će biti više reči u nekom od
narednih saopštenja.
Beograd, kao domaćin ove manifestacije, grad na liniji
razgraničenja, grad sudara politika i kultura i u ovom istorijskom trenutku,
usled ratova i izbegličkih kriza, mesto je susreta, prožimanja i kreiranja nove
socio političke strukture sveta: u stalnom redefinisanju, stalnom nastajanju i
stalnom sudaru. Ovakav njegov položaj ne treba da bude frustracija, već,
naprotiv, izazov i podsticaj: da u duhu svojih kosmopolitskih i slobodarskih vrednosti,
onih koje baštine, između ostalog, i tradiciju Pokreta nesvrstanih, a koje su
bile potisnute usled ksenofobije i ratova iz devedesetih, opet postane
jedinstveno mesto susretanja, razmene i, pre svega, solidarnosti između
različitih, često i iz muke spojenih kultura. Prva institucija koja bi trebalо
da ostvaruje misiju takvog Beograda, Beograda u kakvom mi želimo da živimo,
jeste upravo - Bitef.
Ivan Medenica i Anja Suša (FOTO
Jelena Todorović)
Istorija kamen tuca
Od milja joj jetra puca
Nokti joj se plave.
Ovaj svet je prepun strave!
Ovaj svet je rep bez glave!
Ovaj svet je san bez jave!
Mesec dana posle Bregzita, u jeku terorističkih napada koji
nasumično potresaju evropsku iliziju o bezbednosti, dok nam žičane ograde niču
u dvorištima, odvajajući nas od onih koje smatramo manje vrednim, kao i od onih
koji nas smatraju manje vrednim, sprema se još jedan Bitef. Jubilarni...
Anja Suša, selektor
Ceo tekst možete pročitati OVDE
Kada su, pre pola veka, Mira Trailović i Jovan Ćirilov
osmislili Bitef, tada su se Beograd, Srbija i Jugoslavija nalazili na „ničijoj
zemlji“ između dva dela ideološki duboko podeljene Evrope i sveta: na granici
između Zapadnog i Istočnog bloka. To je, između ostalog, omogućilo Bitefu da
bude, u svetskim okvirima, jedinstveno mesto susreta i razmene umetnika koji bi
teško mogli da se spoje u nekom drugom kontekstu. Odatle je Bitef crpeo svoj
međunarodni društveni značaj, snagu i ugled. Od pada Berlinskog zida poverovali
smo, s puno iskrenog entuzijazma, u kraj ideoloških podela...
Ivan Medenica, umetnički direktor
Ceo tekst možete pročitati OVDE
PRODAJA KARATA
Prodaja karata počinje 1. septembra na blagajni Bitef festivala koja je
smeštena u Pozorištu na Terazijama (Terazije 29), dok se ulaznice mogu
rezervisati od 15. do 31. avgusta putem mail adrese blagajna@bitef.rs i
telefonom +381698992400.
Нема коментара:
Постави коментар