U ledeno poslednje novembarsko
veče koje se zadesilo da bude petak pun etuzijazma krenuo sam u Beogradsko
dramsko pozorište. Tamo je gostovalo Kraljevačko
pozorište i nećete verovati nudilo trajno rešenje vaših (ženskih) problema.
Nadam se samo da to nije radikalno, mislim likvidacija, mada..
Taman smo se udobno zavalilii u
fotelje kada je na scenu izašao glumac BDP-a Milorad
Damjanović i rekao da se predstava otkazuje zato što je glumica polomila
nogu (termin koji se sasvim suludo izgovara glumcima želeći im sreću na sceni).
Obično, kad se predstava otkazuje ni ne puste vas u salu. Doduše bilo je
slučajeva, u nekim drugim pozorišnim kućama, da se predstava otkazuje „zbog
bolesti glumca“ (čitaj ne može da stoji na nogama).
Žamor i neverica u publici,
plišana zavesa se spušta, ali niko ne odstupa. A i kud će kada je napolju
uporni minus. Pa došli smo da se počastimo i proslavimo početak vikenda. Vraćaj
pare, neko viče...
Zavesa se opet podiže i Milorad
Damjanović i neki likovi prolaze. Sada su i oni zatečeni upornošću publike.
Hoće pozorište, pa to ti je! Dobro, kaže on, ako baš hoćete evo bićete ovde 12
časova i dosađivaćete se kao nikad dosad. Sva vrata su zaključana nemate kud. A
ako pokušate da spavate.. (prolomi se piskav, neprijatan zvuk). Ako vam se ide
u toalet, evo ga i pokazuje na onaj pokretni što ga stavljaju na gradilišta i
po rok koncertima.
Publika je opet u dilemi. Šta je ovo?
Javlja se mladić iz publike i
traži autogram. Nedugo zatim, ne izdržavši, na scenu izlazi devojka koja se
izdaje za njegovu ženu. Već je svima
(ili skoro svima) jasno da, ipak prisustvujemo predstavi. Posle nekog vremena
uskače i momak koji pokušava da uvali neku robu. Reditelj, za to se izdaje Milorad
Damjanović (izgleda da je avanzovao-čestitamo!!!) buni se ovoj drskosti i tome
što su stvari izmakle iz (njegovih) ruku.
Ispostavlja se da je ova vesela papazjanija
delo španskog umetnika Injiga Ramireza
Ara (koji je, gle čuda isto ovde, doleteo čovek iz Pariza predosećajući da
će tamo zagustiti).
Vrcav neki čovek. Samo bi da tera šegu i maltretira sve
odreda. Stoga je angažovao dva prevodioca, a ne jednog. Pa rečenicu kaže na
španskom, a drugu na engleskom. Aro je katalonski pozorišni umetnik, svestran,
te glumi, piše i režira. Izgleda da mu to nije dovoljno, pa se bavi
diplomatijom. Mnogi će reći i to je gluma i neće mnogo pogrešiti, ali se čini, bar
po ovom komadu, da su ga pustili da radi šta hoće da bi izazvao poveći diplomatski
incident. A znate li gde je službovao? Pa, u Beogradu; bio je otpravnik poslova
Ambasade Španije. Njegovi komadi igraju se širom Evrope i oba američka
kontinenta. Ako tražite razlog, biće to što na satiričan način prikazuje blasfemije
modernog društva i izvrće njegove postulate.
Reći ćete, odlutao si, šta je
bilo s predstavom. Režiju potpisuje Aleksandra
Kovačević. Scenograf je Vladan
Slavković, kostimograf Stefan Savković,
kompozitor Predrag Milanović, a
scenski pokret je delo Milice Pisić.
Biću dovoljno drzak i neću vam
reći kako se radnja razvija (idite u pozorište!!), samo ću došapnuti da je (što
vam je već valjda jasno) neobična, vickasta,
da se bavi karakterima ljudi, savremnom društvu njegovim problematičnim
vrednostima i rastegljivom moralu, ismevajući ih, izvrćući (humorom) ali s toplinom i duhom koji je pravo osveženje
za pozorišni život.
Sve čestitke mladim glumcima Kraljevačkog pozorišta: Dragana Đurđević i opet ali ovaj put dva
Stefana –Milikić i Ostojić. Ako
nešto mogu da zamerim predstavi, onda je što ona odmah smanji broj prodatih
karata za par. Ako ne, uračunamo i nas, medijske parazite.
Нема коментара:
Постави коментар