FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA – NOĆ / Legat Čolaković

Iz filma Rondo, reditelj Zvonimir Berković, 1966.

Jul 2017

14

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Ulica Rodoljuba Čolakovića 2

Od 14. jula do 21. avgusta 2017.

Radno vreme:
svakog dana
od 12 do 20 časova,
osim utorkom 

Ulaz je slobodan.

Muzej savremene umetnosti vas poziva na otvaranje izložbe FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA – NOĆ, u petak, 14. jula u 18 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Izložbu potpisuje kustoski tim Švajcarskog instituta za savremenu umetnost, Njujork i Žili Bukobza, uz asistente kustosa Anu Anakijev i Miloša Zeca. Produkcija „Balkan Projects".

U 18 časova u dvorištu Legata Čolaković umetnica Danai Anesijadu izvešće performans inspirisan filmom Le tatoué iz 1968, reditelja Denisa de la Patelijea.

FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA – NOĆ

Umetnici: Danai Anesijadu, Darja Bajagić, Dora Budor, Ulises Karion, Heman Čong, Bris Delsperže, Aleksandra Domanović, Matis Gaser, Dajga Grantina, Siniša Ilić, Aleks Izrael, Bertran Lavije, Vilijam Levit, Kristijan Marklej, Rodrigo Mateus, Benjamin Ramirez Perez, Karis Rodrigez, Bojan Šarčević, Ejmi Sigl, Tobijas Špihtih, Raša Todosijević.

Smeštena u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu, jednom od izlagačkih prostora Muzeja savremene umetnosti, postavka FADE IN 2: EXT. 
MODERNISTIČKA KUĆA – NOĆ istražuje ulogu koju umetnost ima u narativnom filmu i na televiziji. Izložba predstavlja nastavak izložbe FADE IN: INT. ART GALLERY – DAY, koja je prikazana u Švajcarskom institutu za savremenu umetnost u Njujorku, marta 2016. godine. Nova verzija omogućava umetnicima da se pozabave načinom na koji se umetnost reprezentuje na ekranu, bilo kao rekvizit, scenski nameštaj, narativni sklop, ili karakterno obeležje.

Priroda izložbe je takva da se skulpture, slike, performansi i instalacije transformišu od rekvizita preko slike do umetničkog predmeta, kako bi se razmotrilo pitanje da li te fiktivne predstave u masovnim medijima imaju više uticaja na definisanje kolektivnog razumevanja umetnosti nego sama umetnost. U istoriji kinematografije rano se primećuje zaokupljenost određenim osobinama umetničkih dela: dragocenost umetničkih predmeta postaje fokus u razvoju dramskog zapleta, a napetost raste zahvaljujući energiji umetničkih dela i njihove moći da deluju na gledaoce ili da dočaraju posebnu atmosferu. U različitim žanrovima, ličnost umetnika obično se prikazuje kao nestalna, prevrtljiva figura kojoj je dopušteno da podriva društvene norme, i koja se izvrgava smehu, izaziva strah i uliva poštovanje. Iz mnogih takvih narativa, FADE IN 2 uzima umetničke predmete, dodeljujući im status koji su prethodno imali na ekranu, istovremeno ukazujući na trenutke borbe za prevlast različitih medijskih formi.

FADE IN 2 iznova promišlja prvobitnu izložbu FADE IN, ovaj put za Galeriju-legat Čolaković, zgradu u kojoj su nekada živeli Milica Zorić i Rodoljub Čolaković, a koja sada služi kao jedan od izlagačkih prostora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Nagomilana istorija ovog prostora kao stambenog objekta, legla organizovanog kriminala i umetničke galerije, dodatno podupire ambiciju izložbe da preoblikuje galeriju i dodeli joj novu ulogu, ulogu pozornice za izvođenje dramskih scena. Radovi autora Darje Bajagić, Aleksandre Domanović i Siniše Ilić istražuju kanon srpskog i jugoslovenskog filma, omogućavajući stapanje filmskih, društvenih i političkih istorija.

Pored radova prikazanih na izložbi FADE IN u Švajcarskom institutu u Njujorku, autora Brisa Delsperžea, Dore Budor, Matisa Gasera, Bertrana Levijea, Kristijana Markleja, Karise Rodrigez i Ejmi Sigl, FADE IN 2 predstavlja i nove radove Danai Anesijadu, Dajge Grantine, Rodriga Mateusa, Benjamina Ramireza Pereza i Tobijasa Špihtiha. Izvori i arhivski materijal koji su umetnici imali na raspolaganju prilikom stvaranja novih radova bili su filmovi Rondo (1966) i Kolekcionarka (La Collectionneuse) (1967), zatim Ksandu (Xanadu) (1980) i Rizičan posao (Risky Business) (1983), te Žena sa krajolikom (1976), Princzini dnevnici (The Princess Diaries) (2001), i Dosije Iks (The X-Files) (1993-2002).

U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom u Beogradu (Uzun Mirkova 1) organizovan je FADE IN 2 program prikazivanja filmova:

15. jul 18:00 - Sedam i po (2006) – Miroslav Momčilović
15. jul 20:30 - Malteški soko (1941) – Džon Hjuston
16. jul 18:00 - Vizantijsko plavo (1993) – Dragan Marinković
16. jul 20:30  - 9 ½ nedelja (1986) – Adrijan Lin
17. jul 18:00 - Lijepe žene prolaze kroz grad (1986) – Želimir Žilnik
17. jul 20:30 - Teorema (1968) – Pjer Paolo Pazolini
18. jul 18:00 - W.R. Misterija organizma (1971) – Dušan Makavejev
18. jul 20:30 - Afera Tomas Kraun (1999) – Džon MekTirnan  
19. jul 18:00 - Tajvanska kanasta (1985) – Goran Marković
19. jul 20:30 - Vrtoglavica (1958) – Alfred Hičkok
20. jul 18:00 - Mlad i zdrav kao ruža (1971) – Jovan Jovanović
20. jul 20:30 - Velika očekivanja (1998) – Alfonso Kuaron


O Švajcarskom institutu za savremenu umetnost, Njujork

Švajcarski institut je neprofitna umetnička galerija posvećena promovisanju naprednog mišljenja i ekperimentalne umetničke prakse. Tokom više od 30 godina, Švajcarski institut bio je poznat po eksperimentalnim i pažljivo promišljanim izložbama. Posvećen najvišim standardima kustoskih i edukativnih praksi, Švajcarski institut služi kao platforma za podsticanje mladih umetnika, katalizator novih konteksta već proslavljenih dela, i podstiče razumevanje potcenjenih pojava.   

Proglašen od strane Njujork Tajmsa kao „mali dragulj“ sa „izvanrednim programom“, Švajcarski institut otvoren je za posetioce pet dana sedmično, uz besplatan ulaz. Deset godišnjih izložbi Švajcarskog instituta, kao i opsežan javni program, predstavljaju značajan forum za savremeni, međunarodni kulturni dijalog u oblastima vizuelnih i performativnih umetnosti, dizajna i arhitekture.

O kompaniji Balkan Projects

Balkan Projects je uzbudljiva inicijativa Marije Karan, koja za cilj ima da aktivno uključi balkansku umetničku scenu u širi međunarodni kontekst.

Balkan Projects ima plan da Balkan vrati na mapu savremene umetnosti izgrađujući novu svest o lokalnom talentu, kako onom iz prošlosti tako i onom iz sadašnjeg trenutka, otvarajući mogućnosti za dijalog sa većim umetničkim zajednicama širom sveta, starajući se o tome lokalni stvaraoci više ne budu „izgubljeni u prevodu“. Kroz raznovrsne aktivnosti – izložbe, dešavanja, uzajamne razmene lokalnih i međunarodnih umetnika, kustosa, kritičara, i kolekcionara – Balkan Projects želi da stvori novu infrastrukturu za plodnu umetničku scenu. Danas više nego ikada ranije, savremena umetnost je jedan od najdelotvornijih i najuzbudljivijih načina sakupljanja i razmene ideja, negovanja i bogaćenja ljudskih života, kao i podsticanja promene u mnogim aspektima društva.
Da bi se izborili sa istorijski fragmentisanom prirodom regiona, Balkan Projects samosvesno prihvata mobilnu strategiju u svojim inicijativama. Balkan Projects planira da organizuje seriju godišnjih izložbi i dešavanja koja se kreću od jedne balkanske zemlje do druge, prikupljajući podsticaje i kritičnu masu sve dok ujedinjujuća vizija ne bude upotpunjena.