Kakav je osećaj biti na Sofest-u
i šta očekujete od učešća na ovom festivalu?
Nisam bila na Sofest-u dugo
zaista, ali drago mi je da opstaje, raste, da je postao ozbiljan festival. Mi
nemamo nacionalni festival gde bi bili vrednovani domaći filmovi kao što je to
nekad bila Pula, a sad vidimo da ipak imamo veliku produkciju i da bi trebalo da
imamo jedan ozbiljan nacionalni festival i ja verujem da bi to mogao da bude
ovaj. Uvek mi je drago da dođem ovde, Sopot je lepo, malo mesto, dolazila sam
ovde i sa nekim predstavama. Nadam se dobrom prijemu kod publike, ovaj film je
do sada bio uvek lepo primljen, imao je pristojnu posetu, gledanost, s obzirom
da nismo imali velikih para za reklamu. Ovo je jedan mali, produkcijski skroman
film, ali veoma topao i lep i ja sam jako srećna što sam bila njegov deo. Bili
smo i u Cirihu gde se prikazivanje produžilo nekoliko nedelja jer je bilo veliko
interesovanje publike, ljudi u njemu pronalaze neku toplinu, jednostavnost,
iskrenost. Film je i duhovit i setan, ono što ja najviše volim i u filmu i u
pozorištu.
Kako je prošla premijera u Beloj
Crkvi gde je film sniman?
Ja pre toga nisam bila u Beloj
Crkvi, to su divni predeli i divni ljudi. Prošlo je dve godine od tad, ali je
premijera bila krcata, ljudi su divno primili film.
Zašto smo toliko dugo čekali da
vas ponovo vidimo na filmskom platnu?
To pitajte reditelje, nemojte
mene. Jednostavno je tako, znamo da je manje dobrih ženskih uloga za žene u
godinama, ali zaista ne žalim, ja sam u punoj brzini što se posla tiče. U mom
matičnom Ateljeu 212 igram u nekoliko predstava, spremamo i jedan vrlo
interesantan novi projekat za septembar.
Kako ste se uključili u ovaj
projekat?
Preko Fejsbuka, nećete verovati.
Vladislava Vojnović mi se javila, ja je nisam poznavala, poznavala sam Miloša
Spasojevića s kojim sam radila ranije, i oni su mi poslali tekst koji mi se jako
dopao. Oni su kontaktirali razne glumice, ali na kraju su odabrali mene.
Šta vam je bilo
najinteresantnije, a šta najizazovnije u tumačenju Stojanke?
Izazov je to što je ona u svakoj
sceni, ona vuče film, ona je stub filma, i to je dosta zahtevno, mora se čovek
pripremiti za to. Scenario je nastao po romanu Vladislave Vojnović koji je
izvrstan, ja sam ga proučila da bih shvatila lik kako treba, to je veoma složen
lik, sa puno valera. Bilo mi je jako zanimljivo na snimanju, prvenstveno jer sam
bila u kraju koji nisam poznavala. Iznenadila sam se jer iako je to deo
Vojvodine oni govore dijalektom koji je jako blizak šumadijskom. Preko Dunava je
Veliko gradište gde ja imam kuću na Srebrnom jezeru i tamo ljudi govore baš
tako, tako da mi je jako blizak taj dijalekat i uživala sam, ja volim da igram
uloge koje zahtevaju dijalekat.
Ona je žena vrlo neobične
biografije i ponašanja, studirala je u Beogradu, vratila se u svoje selo, ima
neke mračne porodične tajne, muku sa unucima koje čuva a deca su negde napolju i
nisu s njom u kontaktu. Ima i taj trilerski zaplet kad uhvati čoveka iz šume
misleći da je haški begunac, vrlo zanimljiva priča i u tome je ta Stojankina
zanimljivost lika. Ona mora da bude žena džambas a veoma je nežna i osećajna ali
je to sve sakrila u sebi, na kraju se ona vraća toj osećajnosti i ljubavi. Ona
se iz određenog razloga vratila iz Beograda u selo, bila je učesnica protesta
'68, i oko nje su okolnosti koje su danas okolnosti našeg društva a to je
snalaženje, preživljavanje, napor da se živi dostojanstveno, da izvedeš decu na
pravi put. U tome je njena velika borba, zato je po meni ona jedna mitska žena
koja može da bude simbol mnogih žena što se tiče snage, borbe, plemenitosti.
Vladislava je izjavila da je
želela da napravi film bez psovki i prizemnog humora ali su je upozoravali da će
vrlo teško plasirati takav film kod nas, da li mislite da za ovakav film ipak
ima publike?
Od premijere u Sava centru smo
dobili ogroman aplauz pa preko gledanosti koja je neobična za ovakav film, i
kroz razgovore koje sam vodila sa publikom vidim da je to bio dobar potez. Nađu
ovakvi filmovi put do srca gledalaca i mislim da ne treba da odustajemo, da ih
treba snimati onako kako ih zamislimo i da ne mora sve da bude psovka, nasilje i
ružnoća nego treba da tražimo lepotu svuda oko nas.
Нема коментара:
Постави коментар