Na prvoj konferenciji za medije
saopšteno je da će se 51. Bitef pod
sloganom Epic Trip održati od 22
do 30. septembra 2017. godine. U devet festivalskih dana Beograd će tradicionalno
postati prestonica svetskog pozorišta. Predstave koje će publika moći da
pogleda u okviru selekcije glavnog programa dolaze iz Belgije, Velike
Britanije, Slovenije, Irana, Nemačke, Švajcarske i Srbije, a zajednički
imenitelj im je epsko(u njegovim različitim značenjima):
- pripovedački modus predstavljanja, a ne dramski;
- većina njih uzima građu iz epova, romana ili, najšire gledano, mitova, velika naracija na kojima se zasniva ova debelo posrnula civilizacija;
- značajan deo predstava karakteriše i epsko trajanje, koje ih podvodi pod koncept durational performances.
Kada se tome doda činjenica da je
okretanje ka epskoj građi, zapravo, jedno specifično „putovanje“ u prošlost, te
da efekat dugog trajanja stvara posebno psihofizičko stanje kod publike – neku
vrstu omamljenosti, halucinacije – onda se stiču svi argumenti kojima se
objašnjava slogan 51. Bitefa – „Epic trip“ (umetnički tim smatra da
slogan može i treba da ostane samo na engleskom jeziku, ali ako se prevodi na
srpski onda treba da glasi „Epsko putovanje“).
Počev od dana prologa kada
dolazi KVIZULA! (Velika Britanija), ovaj put u skraćenom obliku od 6
časova (inače je celodnevna i umetnički
direktor Bitefa Ivan Medenica se zalagao za tu verziju braneći koncept i ne
hajući za publiku i medije!), preko otvaranja sa 24-časovnom predstavom OLIMP: U SLAVU KULTA TRAGEDIJE (Belgija)
i slovenačke tročasovne BIBLIJE, do
projekta Bitef-a pod radnim naslovom CARSTVO
NEBESKO (koje se igra u dva pozorišta!!), do najboljeg čeda persijske
pripovedavčke tradicije (SA)SLUŠANJA
(Iran), sve kao u kultnom američkom fimu I konje ubijaju zar ne? ide ka ISTREBLJENJU (Švajcarska).
Roman Orhana Pamuka SNEG oživeće na ovoj teatarskoj fešti .Ovih sedam predstava Medenica je odabrao zajedno sa Filipom Vujašićem. Dva reditelja, jedan provereni i jedan u usponu dolaze sa po dve predstave.
Roman Orhana Pamuka SNEG oživeće na ovoj teatarskoj fešti .Ovih sedam predstava Medenica je odabrao zajedno sa Filipom Vujašićem. Dva reditelja, jedan provereni i jedan u usponu dolaze sa po dve predstave.
Predstava Kvizula! poznate engleske
trupe Forsd Enterteinment, biće
izvedena 22. septembra u danu Prologa. Može se pohvaliti izvođačkom praksom od 20 godina.
Medenica, sa osmehom na licu, najavljuje još jednu maratonsku predstavu u
pratećem programu, kojem posvećuje i posebnu konferenciju za medije, ali i
celodnevni izlet u Suboticu, u okviru programa SHOWCASE, a koji podrazumeva i
gledanje tri predstave u Narodnom pozorištu „Deže Kostolanji“.
Na Kulturnikovu opasku da je
ovakav program dosta skromniji od prošlogodišnjeg, slavljeničkog, direktor
Bitef teatra, Miloš Latinović, to pravda „iskorakom ka nečem novom, ka nečemu šta bi
mogao da bude u formatu koji je kratak ali uzbudljiv.“ Medenica se
nadovezuje i dodaje da je „prošlogodišnjih 12 predstava trajalo oko 18
sati, a ovih sedam preko 40 časova“. Kvantitet rađa kvalitet?
Najintrigantiji deo ovogodišnjeg 51.
Bitefa biće, svakako, svečano otvaranje i predstava Olimp: u slavu kulta tragedije –
predstava od 24 sata, proslavljenog belgijskog reditelja Jan Fabra, u subotu, 23. septembra u Sava Centru u 18
časova i završiće se sledećeg dana, znači u nedelju, 24. u isto vreme.
„Glumci su sve vreme na sceni, a
na kraju se preživeli poklone preostaloj publici“, šeretski provocira
Medenica, a onda nastavlja u ozbiljnijem tonu, obećavajući u holu Sava centra
lejzi begove, poljske krevete i vreće za spavanje, dve lažne pauze od po sat za
vreme kojih glumci na sceni spavaju, protežu se ili jednostavno ćaskaju. Onda
koriguje već danu izjavu:
„Glumci se smenjuju na sceni. Kada ne
nastupaju odmaraju se. Primenjuju posebne tretmane: masaže, terapije, ovu
predstavu i ne igraju baš često. Izvođenje na Bitefu biće negde deseto, izveli
su je na nekoliko festivala (Beč, Berlin, Avinjon, Amsterdam i
Jerusalim-n.a.). Ali posle kraće pauze i tuširanje po okončanju predstave, glumce
očekujemo na žurci koja sledi!“
Optimista je kada je u pitanju
procena kako će beogradska publika reaogovati na ovu maratonsku predstavu,
obećava nesvakidašnje iskustvo i poručuje da u ovom ubrzanom svetu ponekad
treba da podignemo ručnu kočnicu, prepustimo se „iskustvu umora, koje radi za predstavu i pokušamo da budemo spontani“. Najavljuje i predstavljanje Bitefa u
Parizu 13 septembra. Ne izdržavši da
ne bude iznova provokativan zaljučuje:
„Kada izađete sa predstave mesto
vam više nije zagarantovano. Sešćete na neko drugo,slobodno, pored nekog drugog, nepoznatog...“
U predstavi nastupa dvadeset
sedam vrhunskih plesača, glumaca i performera iz različitih zemalja, tretira
rođenje tragedije u svojoj fundamentalnoj formi.
Šta je političko u ovogodišnjem Bitefu?
Političnost izvođačkih formi,
trajanje se u tom kontekstu suprostavlja brzina našeg vremena, kratak format,
vizuelne atrakcije deo su arsenala savremenog varvarstva. Stoga, dužina ovih
predstava daće nam vremena, preko potreban predah za kontepilaciju,
promišljanje, nova iskustva, alternativu onog što živimo, osećaj slobode kroz
trajanje, lično preispitivanje, oslobađanje od stega, ličnih ili nametnutih.
Istovremeno, pružiće nam
putovanje u prošlost, u mitove i tradiciju.
Foto:Sonja Žugić |
U okviru glavnog programa biće
predstavljene i dve predstave
slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija, čije su predstave sa velikim
uspehom nekoliko puta igrane na Bitefu, a neke od njih su dobile i nagrade.
Predstava Biblija, prvi pokušaj nastala u produkciji Slovenskog narodnog gledališča, baziranoj na biblijskim tekstovima,
kao i predstava radnog naslova Carstvo nebesko, nastaloj u koprodukciji Bitef teatra i Narodnog
pozorišta u Beogradu, zasnovanoj na srpskoj epskoj književnosti, čije su
probe nedavno počele u Narodnom pozorištu.
Na Bitef ove godine dolazi i
predstava (Sa)slušanje, mladog iranskog
reditelja Amira Reze Kuhestanija,
koja je već ostvarila veliki uspeh na vodećim svetskim festivalima, i ima
strukturu saslušavanja, a na temu slušanja i prisluškivanja (odatle i
dvosmislenost naslova). Izazove muslimanskog sveta, između ostalog i položaj
žena, tematizuje i predstava Sneg čuvenog
Talijateatra iz Hamburga. Ona je
takođe zasnovana na „epskom“ materijalu, romanu Sneg turskog nobelovca Orhana
Pamuka, u režiji mladi berlinski reditelj turskog porekla, Ersana Mondtaga. „Epsko putovanje“ na 51. Bitefu završava se predstavom Istrebljenje,
takođe u režiji Ersana Mondtaga, po
tekstu Olge Bah i u izvođenju Koncertteatra iz Berna, Švajcarska.
Program Bitefa i njegov izbor
možemo posmatrati u horizontalnom nivou, u ravni mapiranja, estetskih koncepata,
ove godine je to vreme provedeno u pozorištu. Ako se, pak, osvrnemo na
tematski, preciznije problemski format, ove godine se suočavamo sa samiim
korenima naše civilizacije i pitanjima šta je ona bila, a šta je danas.
Angažovanost se ovde postiže, ne kroz kritiku, već kroz afirmaciju.
GLAVNI PROGRAM 51. BITEF-a |
* KVIZULA! u 22. danu prologa igra se u Bitef teatru,
a "Sneg" 28. na sceni Ljuba Tadić, JDP-a
a "Sneg" 28. na sceni Ljuba Tadić, JDP-a
Prateći program Bitefa, kao i
svake godine sadržaće Razgovor sa autorima, Showcase, Bitef polifoniju, Bitef
Biblioteka, Tribine, kao i mnogobrojne After ten žurke. O PRATEĆEM PROGRAMU BITEFA MOŽETE SE OBAVESTITI OVDE.
Bitef se na kraju konferencije
zahvalio onima koji godinama prepoznaju značaj Bitefa, i uz pomoć kojih će i
ovogodišnji 51. Bitef biti uspešno realizovan. Festival su tradicionalno
podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i
informisanja Republike Srbije. Takođe festivalu je tradicionalno pružila
podršku Ambasada SR Nemačke u Beogradu i Goethe-Institut Beograd, kao i
Ambasada Švajcarske u Beogradu.
U godini jubileja Bitefu se kao
sponzor pridružuje i I&F McCann Grupa koja simbolično ove godine obeležava
20 godina poslovanja pod sloganom SNAGA LJUDI. Kao poklon Beogradu, Bitefu i
ljubiteljima pozorišta, I&F McCann Grupa i njen osnivač Srđan Šaper odlučili
su da podrže festival kao važan sponzor i partner Bitefa. Ova saradnja
predstavlja samo početak dugoročne strateške saradnje i partnerstva Bitef
festivala i I&F McCann Grupe.
Bitef se uspešno realizuje u
saradnji sa Coca Cola Hellenic Srbija, kao i sada već vernim sponzorima IT
kompaniji TeleGroup, kao i prijateljima festivala Telekom Srbija. Prijatelji
ovogodišnjeg festivala su i Delhaize Srbija, UniCredit Bank, TV5Monde i TESLA i
mnogi drugi.
REČ UMETNIČKOG DIREKTORA IVANA MEDENICE
Jedan od glavnih događaja 51.
Bitefa, a izvesno njegov najveći kuriozitet, jeste gostovanje predstave Olimp
proslavljenog belgijskog reditelja Jana Fabra. Ova predstava traje, bez pauza,
puna 24 sata, a zasniva se na celokupnoj grčkoj mitologiji, onako kako je ona
artikulisana u Homerovim epovima i tragedijama Eshila, Sofokla i Euripida.
Scenski jezik ove predstave je vrlo specifičan, a mogao bi se podvesti pod
najšire određenje fizičkog teatra (pre nego plesnog): grupa od tridesetak
vrhunskih glumaca i plesača izvodi mnogobrojne epizode jedne telesno, pa i
duhovno izuzetno zahtevne scensko-koreografske partiture, epizode koje
asociraju na pradrevne rituale, savremene sportske ili vojne „vežbe“, oživljene
antičke skulpture ili freske, dionizijske orgije... U pogledu osećajnosti ili
spiritualnosti, ova predstava ponajpre predstavlja obnavljanje Dionisovog kulta
u savremenom ključu, sa svim onim što je u njemu užasavajuće, zavodljivo,
opasno, ali pre svega lepo, uzbudljivo i katarzično: kao takva, predstava Olimp
je veličanstvena oda životu.
Njeno trajanje bi bilo izazov za
publiku iz svih istorijskih perioda i kultura, ali je ona to pre svega za
savremenog gledaoca iz zapadnog sveta, a kojeg su savremeni mediji i stil života
u potrošačkom društvu u potpunosti „nabaždarili“ na vizuelne efekte, kratke
formate, vrlo brz ritam, odnosno promene... U tom smislu, predstava koja traje
dugo, koja traži da se prepustimo njenim ritmovima i energetskim talasima, te
da se, u snažnom sadejstvu s drugim gledaocima i izvođačima, oslobodimo
svakodnevnih stega, ali i onih koje nam je civilizacija vekovima nametala –
takva je predstava, dakle, ubedljiva civilizacijska alternativa našem životu i
svetu koje odlikuju sebičnost, površnost, užurbanost, ishitrenost... U tom
specifičnom, deljenom iskustvu, u toj civilizacijskoj alternativi savremenom
iskustvu, prepoznaje se društveni značaj ove predstave, odnosno njena
političnost. Takvo shvatanje odgovara tvrdnji Hans-Tisa Lemana o samim
izvođačkim oblicima i načinima komunikacije između gledalaca i izvođača kao
specifičnoj manifestaciji političnosti, imanentnoj postdramskom teatru.
Predstava dolazi na Bitef sa epitetom jednog od najznačajnijih scenskih dela
ostvarenih na početku 21. veka – ugledni belgijski kritičar Fredi Dekreuz
izjavio je da će se istorija pozorišta odsad deliti na period pre i posle
predstave Olimp – a pre Beograda bila je, usled svoje velike organizacione i
finansijske zahtevnosti, samo na nekoliko gostovanja i to u svetskim centrima:
Amsterdamu, Beču, Berlinu, Jerusalimu.
Projekat Olimp odredio je obe
glavne programske linije 51. Bitefa: i estetsku i tematsku/problemsku. Kao što
smo prošle godine istakli, u savremenim izvođačkim praksama nije više moguće
„spontano“ se referisati na pojam „novog“, kao što je bilo u (modernističko)
doba Bitefovog nastanka, već treba izoštriti jedan (ili više) estetskih
fenomena koji danas mogu da se odrede ako ne kao „novi“, onda izvesno kao i
dalje radikalni, provokativni, emancipatorski i politički u najširem značenju
te reči. Prošle godine smo, prilagođeno velikom jubileju festivala „novih
pozorišnih tendencija“, podvukli crtu i potvrdili raznovrsnost formi u
savremenim izvođačkim umetnostima, što u našoj sredini još uvek nije
podrazumevajuće: dramsko pozorište, savremeni ples, dokumentarno pozorište,
predstave-predavanja, itd. Ove godine će se, kao što smo prošle i najavili,
estetski fokus izoštriti. Da bi se dotični estetski fenomen adekvatno mapirao i
kontekstualizovao, i ove godine će biti organizovana teorijska debata, s tom
razlikom što će na njoj, pored nekih od vodećih svetskih teatrologa (Marija
Ševcova, Žorž Bani, itd.), ovog puta učestvovati i umetnici.
U estetskom pogledu, 51. Bitef
markira jednu od značajnih tendencija u savremenim izvođačkim umetnostima:
predstave dugog trajanja („durational performances“). Pored Fabrovog scenskog
spektakla, ovaj fenomen oličava i predstava Kvizula! poznate engleske trupe
Forsd Enterteinment, koja će biti izvedena u danu Prologa, neposredno pre
projekta Olimp, kojim će 51. Bitef biti svečano otvoren. Reč je o predstavi
koja originalno traje takođe 24 sata, ali je umetničko-produkcijski tim Bitefa
iskoristio mogućnost koju trupa i inače nudi: da se predstava igra u skraćenoj
verziji od „svega“ šest sati (odluka je doneta zbog toga što smo procenili da
bi, bez obzira na umetničku i koncepcijsku opravdanost, bilo isuviše radikalno
i zahtevno da se publici ponude čak dve predstave koje traju ceo dan).
Predstava je koncipirana, kao što i njen naziv sugeriše, kao jedno beskonačno
kviz-takmičenje (asocijacija na film I konje ubijaju zar ne?) u kojem se nižu
kraće scene sa po dvoje glumaca, koji se smenjuju i rotiraju, a u scenama se
tumače izvučeni pojmovi. Izuzetna veština improvizacije engleskih glumaca, u
kombinaciji s izborom samih pojmova, čini predstavu vrlo duhovitom, ali i
politički krajnje osvešćenom i zaoštrenom. Stavili smo je na program za dan
Prologa iz dva razloga: kao posvetu ovoj britanskoj trupi, koja se među prvima
bavila izvođačkom formom koju nazivamo „durational peroformances“, ali i zbog
toga što je ona, pre petnaest godina, već gostovala u Srbiji, doduše ne na
Bitefu. Mogli smo da se opredelimo i za neku drugu, noviju „durational
performance“ ove iste trupe, ali smo namerno izabrali ovu da bismo naglasili
još jedan specifičan aspekt vremena u teatru: dugo trajanje ne samo jednog
izvođenja (24 sata) već dugi opstanak iste predstave na repertoaru (nekoliko
decenija). Važno je istaći da se predstava Kvizula! – imajući u vidu da se
bazira na improvizacijama – bitno menjala kroz sve ove godine svog postojanja,
da se prilagođavala novim i aktuelnim problemima našeg sveta.
Predstava Biblija, prvi pokušaj
Drame SNG-a iz Ljubljane, u režiji čuvenog slovenačkog reditelja Jerneja
Lorencija, takođe traje relativno dugo (preko tri sata), ali ona pripada, pre
svega, drugoj, tematskoj liniji ovogodišnjeg Bitefa. Ta linija je takođe, kao
što je istaknuto, izvedena iz predstave Olimp: Fabrova se predstava zasniva na
celokupnoj grčkoj mitologiji, Lorencijeva na Bibliji. U oba slučaja, dakle, reč
je o bazičnim mitskim narativima naše, Zapadne civilzacije.
Na 51. Bitefu,
Lorenci će biti zastupljen s još jednom predstavom: festivalskom koprodukcijom
koju Bitef teatar radi u saradnji s Narodnim pozorištem u Beogradu, a čija će
premijera biti za vreme festivala. Ona će se izvoditi iz dva dela u toku iste
večeri: prvi deo na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta, a drugi u Bitef
teatru, što je originalna prostorna i koncepcijska postavka, bar za naš
kontekst, te potpuno u tradiciji Bitefa. U kontekstu koji smo gore postavili,
ovde je najbitnije da se predstava, čiji je radni naziv Carstvo nebesko, odvija
na osnovu srpske epske književnosti. I ona se, dakle, kao i druga Lorencijeva
predstava, a kao i Olimp, zasniva na velikim mitskim naracijama, ovde
oblikovanim u epskoj književnosti.
Ove tri predstave noseći su
elementi tematske linije 51. Bitefa, a koja se svodi na okretanja ka, kako bi
rekao Liotar, „velikim naracijama“, odnosno ključnim pričama na kojima se
zasniva naša civilizacija. Ovakav tematski izbor motivisan je shvatanjem da se
„kraj istorije“ Frensisa Fukujame – utopijska, u međuvremenu uveliko
relativizovana projekcija beskonfliktne, posthladnoratovske epohe u kojoj
dominiraju neupitne vrednosti liberalnog, demokratskog sveta – izvesno nije
desio. Naprotiv, ponovo živimo izuzetno intenzivne istorijske trenutke
obeležene globalnom krizom kapitalizma i posredničke demokratije, ekspanzijom
ratova i sukoba u svim delovima sveta, kao i izbegličkom katastrofom. U takvom
dobu čini nam se da je došao trenutak da se vratimo upravo najznačajnijim
velikim naracijama. To su one naracije koje su, istorijski gledano, formirale
naš svet, a koji sada doživljava jednu od svojih najvećih kriza u modernom
dobu. Ovaj zaokret je tim potrebniji što smo imali dug period bavljenja „ličnim
kao političkim“, tim nosećim ideološkim konceptom drugog talasa feminizma, te
naučnih i političkih projekata proizašlih iz njega. To ne znači, naravno, da je
koncept „ličnog kao političkog“ odbačen, već samo to da nas savremeno iskustvo
vraća i „klasičnim“ političkim problemima za koje smo naivno mislili da smo ih
prevazišli.
Obe Lorencijeve predstave, a u
izvesnom smislu i Fabrovu, povezuje i to što u njima ne dominira dramski modus
(ili podražavanje), zasnovan na konstruktima priče, sukoba i lika, već
pripovedački. U prvi plan istaknut je, dakle, sami čin kazivanja na pozornici,
koliko njegovo značenje toliko, ako ne i više, auditivini, energetski i,
uopšte, čisto telesni vid scenskog govora. To je posebno istaknuto u predstavi
Biblija, prvi pokušaj, monumentalnoj koliko i minimalističkoj, koja se može
shvatiti kao scenski esej ili eksperiment na temu moći i mogućnosti kazivanja
biblijskog teksta u savremenom pozorištu... Kao i dugo trajanje predstava, tako
i usmeravanje gledalačke pažnje na različite aspekte scenskog kazivanja, s
isticanjem njegove telesnosti, odgovara političnosti izvođačkih umetnosti,
karakterističnoj, prema Lemanu, za postdramski teatar. To je ta političnost
koja se ne nalazi u sadržaju predstave već u načinima njegovog izvođenja.
Konkretno, pažnja usmerena na slušanje je politička i, u najširem smislu,
civilizacijska alternativa svetu lakih, brzih, trivijalnih i nezahtevnih
vizuelnih informacija.
Predstava iz programa 51. Bitefa
koja je potpuno usmerena na slušanje, ima odgovarajući naziv – (Sa)slušanje.
Ova predstava mladog iranskog reditelja Amira Reze Kuhestanija, koja je već
ostvarila veliki uspeh na vodećim svetskim festivalima, ima strukturu
saslušavanja, a na temu slušanja i prisluškivanja (odatle i dvosmislenost
naslova). Među gledaocima sedi glumica koja tumači direktorku ženskog internata
i koja s te pozicije – koja se izjednačava (kao i pozicija gledalaca u teatru)
s društvom, zajednicom ili javnošću – sukcesivno saslušava nekoliko mladih
žena, učenica iz internata, jer je jedna od njih čula iz susedne sobe (i to
prijavila nadležnima) – muški glas. U Kuhestanijevoj predstavi sjajno se
prožimaju forma i sadržaj: priča o društvu u kom se mnoge teme prećutkuju,
guraju pod ćilim, o njima se šuška, šapuće i priča u poluglasu, artikulisana je
u formi scenskog saslušavanja. Uz malo kritičarskog domaštavanja, moglo bi se
reći da ova predstava obnavlja drevnu persijsku tradiciju kazivanja priča i
tako se nadovezuje na liniju bazičnih civilizacijskih narativa, koji nas od
grčke mitologije, preko Biblije, dovode do srpske epike iz srednjega veka i
Priča iz hiljadu i jedne noći. Predstava (Sa)slušanje označava prelaz iz drevne
prakse pripovedanja u aktuelnu tematiku, jer ona tretira pitanje položaja žene
u današnjem Iranu.
Izazove muslimanskog sveta,
između ostalog i položaj žena, tematizuje i predstava Sneg čuvenog Talijateatra
iz Hamburga. Ona je takođe zasnovana na „epskom“ materijalu, romanu Sneg
turskog Nobelovca Orhana Pamuka. Njegov istovremeno glavni junak i narator,
kojeg još zovu Ka (jasna aluzija na junaka Kafkinog Procesa), kreće na „epsko
putovanje“ u zavičaj, vraća se iz Nemačke u Tursku, gde postaje učesnik i
svedok oniričnog kolopleta dramatičnih događaja u kojima se, na više ravni,
prelama sukob između islamističke i sekularne Turske. Od ove građe, mladi
berlinski reditelj turskog porekla, Ersan Mondtag, stvara vrlo ironično
političko pozorište, s elementima treš poetike, koje se duhovito poigrava
prepoznatljivim elementima turske kulture, u rasponu od derviških plesova do
arhitekture parnih kupatila.
Ako se ovde podvuče crta, može se
zaključiti da svih šest predstava povezuje pojam epsko (u njegovim različitim
značenjima). Kao što je istaknuto, u svim predstavama preovlađuje epski,
pripovedački modus predstavljanja, a ne dramski; većina njih uzima građu iz
epova, romana ili, najšire gledano, mitova; dobar deo predstava ima i epsko
trajanje, a koje ih podvodi pod koncept „durational performances“. Kada se tome
doda činjenica da je okretanje ka epskoj građi, zapravo, jedno specifično
„putovanje“ u prošlost, te da efekat dugog trajanja stvara i posebno
psihofizičko stanje kod publike – neku vrstu omamljenosti, halucinacije – onda
se sustiču svi argumenti kojima se objašnjava slogan 51. Bitefa – „Epic trip“ .
„Epsko putovanje“ na 51. Bitefu
završava se predstavom Istrebljenje, takođe u režiji Ersana Mondtaga, po tekstu
Olge Bah i u izvođenju Koncertteatra iz Berna, Švajcarska. Tekst ove veoma
mlade autorke tretira odnose u grupi mladih ljudi koji iskušavaju i
zloupotrebljavaju sve slobode savremenog zapadnog društva, proživljavaju
ekstazu, ali ih to ne ispunjava već, naprotiv, razvija strah, nesigurnost,
bespomoćnu čežnju za iskustvom stvarnosti. Reditelj je ovu priču preneo iz
savremenog enterijera u prostor neke bizarne, rasturene pastorale, s veštačkim
jezerima, livadama i divljim životinjama, dok su protagonisti obučeni, od glave
do pete, u kostime koji predstavljaju gola ljudska tela, što sve zajedno stvara
utisak krajnje treš scenske poetike. Svet ovih mladih ljudi jeste jedna
spektakularna arkadijska laž – nalik savremenom zapadnom svetu beskonfliktnosti
i blagostanja (za one privilegovane)... Reditelj Ersan Mondtag (pravo ime Ersan
Ajgun) mlad je (29), turskog porekla, rođen i živi u Berlinu, i najveća je
zvezda u usponu pozorišta na nemačkom govornom području (dve njegove predstave,
uključujući i bernsku, učestvovale su na vodećem nacionalnom festivalu,
Teatertrefen), ali njegov rad još uvek nije poznat široj međunarodnoj javnosti.
Učestvovanje čak dve njegove predstave na 51. Bitefu biće prvo veliko
međunarodno predstavljanje rada ovog talentovanog mladog umetnika, za koga smo
sigurni da će veoma brzo ostvariti i svetski uspeh.
Predstava Istrebljenje sjajno
završava „epsko putovanje“, koje čini suštinu dramaturgije 51. Bitefa: od
kosmogonijske vizije nastanka sveta, one iz grčke mitologije, sa svim užasima,
strahovima, nadama, radostima i ushićenjima koje je ona sobom nosila, do
totalne dekadencije tog sveta, prikazanog u vidu jedne rastočene, impotentne i
treš pastorale.
KRATAK OPIS PREDSTAVA
KVIZULA! (Velika Britanija)
Antologijska predstava jedne od
vodećih britanskih nezavisnih trupa, Forsd Enterteinment. Taj status zaslužuje
najmanje iz dva razloga, oba povezana s fenomenom pozorišnog vremena:
originalno traje dvadeset i četiri sata i, uz neprestane dopune i izmene, postoji
već 21 godinu (nastala je 1996). Predstava se igra u skraćenoj verziji od šest
sati, u danu Prologa, i to iz više razloga. Zbog svoje „starosti“, kao i
činjenice da je pre petnaestak godina već gostovala u Srbiji, ona je vraćanje u
prošlost, performativni zapis o istoriji, kako pozorišta uopšte tako i o svojoj
vlastitoj. Kao takva, ona je zaslužila da bude na samom početku festivala, da
nas uvede u estetski fenomen koji se uspostavlja kao središnji na 51. Bitefu, a
čiji je jedan od najvažnijih rodonačelnika trupa Forsd Enterteinment, i to baš
sa Kvizulom! – s predstavom dugog trajanja („durational performances“). Kao što
i sam naslov nagoveštava, predstava ima strukturu beskonačnog kviza
(asocijacija na film I konje ubijaju, zar ne?), te opsesije savremenog
medijskog društva, u kom se nadovezuju jedna na drugu, uz „rotaciju“ glumaca,
razmene pitanja i odgovara na razne teme, u rasponu od ličnih i banalnih do
javnih i filozofskih, ali su sve, na jedan ili drugi način, političke.
Predstava se takođe zasniva na improvizaciji sjajnih glumaca i stvara, kao i
sve vrlo duge predstave, specifično iskustvo energetske razmene i prisustva.
OLIMP: U SLAVU KULTA TRAGEDIJE – PREDSTAVA OD 24 SATA (Belgija)
Na osnovu mišljenja uglednih
kritičara i, pre svega, reakcija gledalaca u gradovima u kojima se igrao ovaj
scenski spektakl, slobodno se može reći da je projekt Olimp: u slavu kulta
tragedije – predstava od 24 sata čuvenog belgijskog reditelja Jana Fabra jedan
od najznačajnijih događaja savremenog teatra. U kontekstu 51. Bitefa, predstava
dešifruje sva značenja njegovog koncepta (i slogana): „epskog“ – sam materijal
potiče iz epova (i, šire, mitova), pripovedačkog, a ne dramskog modusa s dugim
trajanjem (ona zaista traje 24 sata), a „trip“ kao putovanje u, ovog puta,
antičku mitsku prošlost, zapravo je kolokvijalni izraz za omamljujuće,
hipnotičko stanje u koje nas uvode predstave ove dužine i ovakvog scenskog
izraza.
Predstava ima strukturu koncerta na kom se, bez posebne dramaturške
logike i razvoja, nižu scene zasnovane na celokupnoj antičkoj mitskoj građi,
kako na onoj obrađenoj u Homerovim epovima, tako i na onoj koju su artikulisala
trojica velikih grčkih tragičara. Konferansije ovog programa je jedno
provokativno, beskrajno šarmantno i zavodljivo otelovljenje samog boga Dionisa,
zaštitnika tragedije i pozorišta. I, zaista, predstava je izrazito dionizijske
prirode, u tim zasebnim scenskim celinama smenjuju se halucinantni prizori
ekstaze, telesnog iznurivanja, orgija, najuzvišenije poezije, ali prevashodno
krajnje uzbudljive vizuelne i duhovne lepote i slobode, te snage i radosti
života.
BIBLIJA, PRVI POKUŠAJ (Slovenija)
Jedan od vodećih slovenačkih, ali
i evropskih pozorišnih reditelja, Jernej Lorenci, nastavlja svoje istraživanje
scenskih mogućnosti velikih epskih i drugih nedramskih tekstova na kojima se
zasniva naša civilizacija. Posle Homerove Ilijade posvetio se Bibliji, iz koje
je, u saradnji s glumcima i umetničkim timom, izdvojio samo nekoliko
tekstualnih celina, kao što su Priča o Jovu ili psalmi.
Predstava je,
paradoksalno, ujedno i minimalistička i monumentalna. Minimalistička je zato
što, osim stolica na kojima glumci sede dok čekaju svoju scenu, u predstavi
nema scenografije, ali nema ni scenskih efekata ni dinamičnog mizanscena: ona
pre nalikuje prezentaciji radionice za glumce. Monumentalna je, međutim, zašto
što se iza vrlo malog prostora za igru otkriva beskraj prazne pozornice, a
prevashodno zato što sjajna glumačka igra, u kombinaciji govora i fizičke
radnje, ostavlja utisak snage i grandioznosti.
Ta igra, najveća vrednost
predstave, ispituje mogućnost energetski jakog, emocionalno i duhovno
proživljenog, ubedljivog i istinitog kazivanja biblijske reči u savremenim
izvođačkim okvirima, a bez ikakvih psiholoških, socijalnih i sličnih (nasilnih)
približavanja našem vremenu.
CARSTVO NEBESKO (Srbija)
Slično istraživanje glumačke
umetnosti kao i u predstavi Biblija, prvi pokušaj, slovenački reditelj Jernej
Lorenci sprovodi i u ovogodišnjoj festivalskoj koprodukciji Narodnog pozorišta
u Beogradu i Bitef teatra, a koja će premijerno biti izvedena na festivalu.
Ovog puta tekstualno polazište je srpska epska književnost srednjeg veka, u
kojoj reditelja privlače različiti konkretni motivi.
Na višem tematskom planu,
njega posebno zanima arhetipska situacija, karakteristična za srpsku, ali i
neke druge kulture: smenjivanje samo dve uloge, heroja i žrtve, bez mogućnosti
identifikovanja s nekom uravnoteženom egzistencijalnom pozicijom. Scenska
posebnost projekta nalazi se u tome što se njegov prvi deo igra na Sceni „Raša
Plaović“ Narodnog pozorišta, a drugi, posle prelaska publike u toku pauze iz
jednog prostora u drugi, u Bitef teatru. Ovo izmeštanje nije produkcijski
zahtev – zarad bolje vidljivosti oba koproducenta – već je potpuno opravdano
rediteljskom idejom: smenjivanjem različitih perspektiva na dotičnu tematiku.
SNEG (Nemačka)
Mladi berlinski reditelj Ersan
Mondtag, 29-godišnji Turčin, čije ime
označava „mesečev dan“, jedna je od vodećih zvezda u usponu pozorišta nemačkog
govornog područja. Na Bitefu će biti prikazane dve Mondtagove predstave, čime
njegov rad dobija ono što dosada nije imao u većoj meri – najširu međunarodnu
vidljivost – dok festival obnavlja i učvršćuje svoju izvornu ulogu spajanja
kultura, promovisanja najinventivnijih svetskih umetnika. Oba ova komada spaja specifična
poetika, ironija i poigravanje s treš estetikom.
Predstava u produkciji čuvenog
Talijateatra iz Hamburga zasnovana je na epskom materijalu, romanu Sneg turskog
Nobelovca Orhana Pamuka. Njegov istovremeno glavni junak i narator, kojeg još
zovu Ka (jasna aluzija na junaka Procesa), kreće na „epsko“ putovanje u
zavičaj, vraća se iz Nemačke u Tursku, gde će postati učesnik i svedok
oniričnog kolopleta dramatičnih, kafkijanskih događaja u kojima se, na više
ravni, prelama sukob između islamističke i sekularne Turske. Od ove građe
reditelj pravi ironično političko pozorište, s elementima treš poetike, koje se
duhovito poigrava prepoznatljivim elementima turske kulture, u rasponu od
derviških plesova do arhitekture parnih kupatila.
(SA)SLUŠANJE (Iran)
Predstava spaja, na vrlo pametan
način koji se naslućuje već na osnovu njenog dvosmislenog naslova, formu i
sadržaj. Ona ima formu (scenskog) saslušanja, čija je tema upravo – slušanje.
Upravnica ženskog internata sukcesivno saslušava svoje učenice, od kojih jedna
tvrdi da je iz sobe druge čula muški glas. Mogućnost da je – što bi bilo
skandalozno – muškarac boravio u ženskom internatu, otvara jedno od najbitnijih
pitanja savremenog iranskog društva: odnos prema ženama.
S druge strane, forma
predstave, nezavisno od konkretne dramske situacije saslušavanja, upućuje na
drevna vremena, na epsko nasleđe, tradiciju pripovedanja karakterističnu za
persijsku kulturu (može se povući slobodna paralela s Pričama iz hiljadu i
jedne noći). Kao u svim patrijarhalnim društvima, i ovde problem nastaje iz
nečega što se „čulo“, o čemu ne postoje dokazi već samo priče, prepričavanja,
predanje... Teškoća rekonstruisanja istine iz poluistina, priča, ogovaranja i
prisluškivanja, što jasno asocira na čuveni Kurosavin film Rašomon, takođe je
jedno od pitanja koje u ovoj veoma suptilnoj predstavi pokreće njen autor,
trenutno jedan od vodećih i svetski priznatih iranskih pozorišnih umetnika
mlađe generacije, Amir Reza Kuhestani.
ISTREBLJENJE (Švajcarska)
Junaci drame veoma mlade nemačke
autorke Olge Bah troje su savremenih mladih ljudi koji iskušavaju i zloupotrebljavaju
sve slobode savremenog zapadnog društva, proživljavajući ekstazu, ali ih to ne
ispunjava već, naprotiv, stvara strah, nesigurnost i bespomoćnu čežnju za
iskustvom realnosti.
Reditelj Ersan Mondtag vrlo radikalno menja kontekst,
izmešta radnju iz savremenog urbanog ambijenta u halucinantni pastoralni svet:
tu su veštačko rastinje i jezerca, plastične šumske životinje, glumci obučeni u
kostime golih ljudi – kao strip verzije Adama i Eve. Ovakvom treš poetikom,
reditelj nudi tumačenje koje možemo čitati kao politički komentar: zapadno
društvo asocira na idiličnu pastoralu kojoj, kao takvoj, promena ne treba, u
kojoj je sigurnost obezbeđena, a zapravo je sve tu lažno, hipokritsko, duboko
trulo, na ivici ambisa... U rasponu od antičke kosmogonije, s omamljujućom
dionizijskom snagom i radošću života (Olimp), do rastočene savremene pastorale
i njenih impotentnih junaka (Istrebljenje), 51. Bitef opisuje krug „epskog
putovanja“ koje istražuje kako je i zašto naše vreme „iskočilo iz zgloba“.
PRATEĆI PROGRAMI
SUSRETI SA AUTORIMA
Koncept okruglih stolova
posvećenih predstavama iz glavnog programa nastavlja tradiciju uspostavljenu na
jubilarnom Bitefu. Zamišljen je kao pričaonica, koja će se odvijati jedan na
jedan. Jedan autor i jedna moderatorka. Kratka i jasna pitanja. Nekoliko performativnih
elemenata, koje će format diskusije učiniti zanimljivijim za praćenje. Priliku
da postavi pitanja, dobiće i publika, a razgovori će se po mogućstvu voditi na
sceni, odmah po završetku svake od predstava.
TRIBINA
Kao i prošle, i ove godine će
estetski i politički fenomeni koje otvara koncept festivala, odnosno konkretni
izbor predstava, biti uokviren, odnosno kontekstualizovan i tribinom na
odgovarajuću temu. Dakle, tema tribine su predstave „epskog zahvata“,
prevashodno one koje veoma dugo traju („durational performances“). Ispitivaće
se njihova estetska posebnost, ali i njihova „političnost“, u smislu
oblikovanja jedne specifične razmene i iz nje proistekle (privremene) zajednice
između izvođača i gledalaca, ali i među samim gledaocima, te osećaj slobode kao
krajnje ishodište ovakvog iskustva. Učesnici tribine su neki od vodećih
svetskih teatrologa (Marija Ševcova, Žorž Bani, itd.), ali i umetnici koji
stvaraju ovu vrstu pozorišta.
SHOWCASE
Ove godine fokus Bitefovog
showcase-a, a koji će biti organizovan ne samo za strane goste već i za
beogradske novinare i kritičare, biće mađarsko pozorište u Vojvodini, konkretno
u Subotici. Planira se jednodnevni odlazak u Suboticu, gde bi se, Narodnom i u
pozorištu „Deže Kostolanji“, ispratio maraton sastavljen od tri predstave:
Kapitalizam, geometrijskim redom izložen (autorski projekat Zlatka Pakovića,
„Deže Kostolanji“), 4 ujutru (Vislava Šimborska, režija Selma Spahić, „Deže
Kostolanji“) i Kičma (Ingrid Lausund, režija Veljko Mićunović, Narodno pozorište
Subotica). Ove predstave su izraz jedne domaće pozorišne kulture koja godinama
postiže najviše umetničke domete, a koja istovremeno, i pozorišnim jezikom i
svojom političnošću, ubedljivo pripada bitefovskim tradicijama.
BITEF POLIFONIJA
Bitef Polifonija, svojim imenom
simbolički povezana s muzičkom formom koja je i njen koncepcijski znak, i ove
godine istražuje i razvija svoja višeglasja, mnogozvučnosti, varijacije,
kontrapunkte... Sva događanja ovogodišnje, osamnaeste Bitef Polifonije,
proizašla su iz stvaralačkih procesa koji se uglavnom realizuju kao projekti,
kraćeg ili dužeg trajanja, pre svega sa i za mlade, ali i od mladih za odrasle.
Neke od njih Bitef Polifonija otkriva i prati u trajanju od prvih radionica
tokom godina razvoja do najnovijih istraživačkih predstava i zajedničkih
prezentacija partnerske saradnje u velikim evropskim projektima.
BITEF BIBLIOTEKA
U okviru programa Bitef
Biblioteka, biće predstavljena najnovija izdanja stručne, teorijske literature
vezane za pozorište i izvođačke umetnosti. Ovaj program pokrenut je sa idejom
da se ukaže na deficit stručne literature na srpskom jeziku, ali i da se skrene
pažnja na korpus relevantnih izdanja, koja su objavljena, uprkos nezavidnoj
situaciji u srpskom izdavaštvu, kada je reč o teorijskoj literaturi, vezanoj za
savremene prakse u izvođačkim umetnostima. Bitef Biblioteka je program koji
nastavlja sa radom u nadi da će njegovo postojanje doprineti objavljivanju
većeg broja značajnih, stručnih naslova.
AFTER TEN
Kao i prethodnih godina, After
ten kroz žurke organizovane u saradnji sa mnogobrojnim partnerima koji
podržavaju Bitef, sledi dinamiku i koncept festivala. Prateći predtsave na
Glavnom programu festivala, ove zabave odvijaju se na različitim alternativnim
prostorima u gradu, uz performanse, video animacije, izložbe i promocije. After
ten zabave su jedinstveno mesto susreta učesnika festivala, publike Bitefa,
stranih gostiju i predstavnika lokalnih i međunarodnih medija.
VIZUELNO REŠENJE PLAKATA FESTIVALA
Vizuelno rešenje 51. BitefaAutor Milutin Marković, New Moment Beograd |
Vizuelno rešenjefestivalskog plakata i ove godine dolazi iz radionice New Moment New Ideas Company, ali ove godine iz njene beogradske filijale. potpisuje je Milutin Marković.
O tome nas informiše Jasmina Nikolić, Client Service Director,
New Moment New Ideas Company.
„Zadatak umetnosti je da uznemiri,
uzburka i aktuelizuje teme; da obasja svetlošću ili podigne prašinu... a tema
koju "osvetljava" ovogodišnji Bitef je Epic Trip, protumačen kao
poseban doživljaj putovanja, epskih razmera.
Upravo zbog toga, vizuelni
identitet festivala je svojevrsna ilustracija večnog "raskoraka" sa
kojim se na tom putu suočavamo.
Tako je najveće putovanje koje
poznaje čovečanstvo - putovanje na Mesec, dobilo novu, izražajno slobodniju
formu. Ovog puta, karakteristična stopa je izmeštena u blato. Iako na to čuveno
pitanje "Kuda idemo?" nema lakog odgovora, nagoveštaj nade ipak
pronalazimo; u odrazu nebeskog plavetnila na površini vode.“
FINANASIRANJE FESTIVALA, PRODAJA I REZERVACIJA ULAZNICA
Od Skupštine grada Beograda BITEF
je dobio 24 miliona dinara. Od Ministarstva kulture i informisanja 14 miliona i
300 hiljada. Za sva ostala sredstva pobrinuli su se brojni sponzori.
Ulaznice za sve predstave na 51.
Bitefu se mogu rezervisati od 15. do 30. avgusta putem e-mail adrese:
blagajna@bitef.rs i telefona: + 381 69 899 24 00.
Prodaja ulaznica za sve predstave
na 51. Bitefu počinje 1. septembra na Blagajni Bitef festivala koja je smeštena
u Pozorištu na Terazijama (Terazije 29).
Cene ulaznica: 1.700 – 2.500 RSD
Popusti:
30% za komplet ulaznica
20% za rezervisane ulaznice i
organizovane grupe
REZERVACIJA ULAZNICA ZA PREDSTAVU OLIMP, JAN FABRA
Ulaznica za predstavu „Olimp“ se
mogu rezervisati putem e-mail adrese blagajna@bitef.rs i telefona +381 69 899
24 00 (od 11h do 15h).
Ulaznice će biti puštene u
prodaju do kraja jula na blagajni Sava centra i na svim ovlašćenim prodajnim
mestima EVENTIMA u Srbiji.
BITEF EARLY BIRDS
Cena ulaznica kupljenih do 1.
avgusta: 2.900 RSD
Cena ulaznica kupljenih do 1.
septembra: 3.600 RSD
Ulaznice nakon 1. septembra će se
prodavati po ceni od 4.500 RSD
U prodaju će biti pušten
ograničeni broj ulaznica za studente po ceni od 1.500 RSD.
Ove ulaznice će jedino moći da se
kupe na blagajni Bitefa, uz prethonu rezervaciju.
Za rezervacije i sve dodatne
informacije možete se obratiti putem e-mail adrese blagajna@bitef.rs i telefona
+381 69 899 24 00 (od 11h do 15h).
Нема коментара:
Постави коментар