ZANOSNA PRIČA O STIDU, ŽELJI I POKAJANJU
Oduvek
tu, deo su evropskog kontinenta, a ipak uvek posebni, kao pomalo
izdvojeni i mistični, Skandinavci nam kroz svoja književna dela pričaju o
sebi.
Poslednje dve decenije nailazimo na dela severnoevropskih pisaca čiji
junaci su emocionalno potpuno ogoljeni, sa nezadrživim nagonom za
promenom i, ponekad, pročišćenjem. Pred njihovom pričom ne možemo ostati
ravnodušni niti iz nje izaći isti kao što smo bili. Kako god da jeste,
dok čitamo skandinavske pisce, mi moramo otkriti – pored onoga što smo
očekivali ili priželjkivali – i ono neočekivano, nama strano.
TV
voditeljka Alis Hagtorn napušta svog muža i posao u prestonici usled
javnog seksualnog skandala. Odlazi u dobrovoljno izgnanstvo sa jedinom
preokupacijom: da iznova izgradi svoju ličnost kako bi se vratila
prethodnom životu.
Posao kućne pomoćnice i baštovanke kod čoveka koji živi tamo gde nijedan put ne vodi, daje joj priliku da se oporavi, a ona se raduje danima ispunjenim poslom u bašti i kuhinji. Međutim, njen poslodavac nije stariji čovek kome su potrebni pomoć i pažnja, kako bi se moglo očekivati. Reč je o Sigurdu Bageu, četrdesetogodišnjaku koji potražuje rad oko kuće i bašte dok mu se žena ne vrati s puta, bez namere da se i sa kim zbližava.
U ovom malenom svetu, zahtev da dvoje ljudi ne budu vezani nikakvim kontaktom postaje neprirodan i zategnut. Bage često zaboravlja sopstvene instrukcije, i njih dvoje provode noći u sedenju i ispijanju vina.
Narednog jutra, ponovo se uspostavlja pređašnji poredak, bez neophodnih saobraćanja. Alis zaboravlja na lični projekat, usled fascinacije Sigurdom Bageom, a kako njih dvoje postepeno postaju sve bliži, iskrsava pitanje: ko je Sigurd Bage i šta želi od Alis.
Iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. Ptičji sud počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.
Posao kućne pomoćnice i baštovanke kod čoveka koji živi tamo gde nijedan put ne vodi, daje joj priliku da se oporavi, a ona se raduje danima ispunjenim poslom u bašti i kuhinji. Međutim, njen poslodavac nije stariji čovek kome su potrebni pomoć i pažnja, kako bi se moglo očekivati. Reč je o Sigurdu Bageu, četrdesetogodišnjaku koji potražuje rad oko kuće i bašte dok mu se žena ne vrati s puta, bez namere da se i sa kim zbližava.
U ovom malenom svetu, zahtev da dvoje ljudi ne budu vezani nikakvim kontaktom postaje neprirodan i zategnut. Bage često zaboravlja sopstvene instrukcije, i njih dvoje provode noći u sedenju i ispijanju vina.
Narednog jutra, ponovo se uspostavlja pređašnji poredak, bez neophodnih saobraćanja. Alis zaboravlja na lični projekat, usled fascinacije Sigurdom Bageom, a kako njih dvoje postepeno postaju sve bliži, iskrsava pitanje: ko je Sigurd Bage i šta želi od Alis.
Iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. Ptičji sud počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.
Нема коментара:
Постави коментар