„Ne bih umeo da kažem kad je počelo. Možda sam imao sedam godina, možda nešto više, ne sećam se tačno. Kad si dete nije ti jasno šta je normalno, a šta nije. U stvari, to ti nije jasno ni kad odrasteš, kad malo bolje razmislim. Ali to bi bila digresija, a voleo bih, koliko je to moguće, da izbegnem digresije. Dakle, manje-više jedanput mesečno, dogodilo bi mi se nešto neobično što bi me prilično uznemirilo. Bez najave i ničim izazvano, imao bih utisak odsustva, udaljavanja od onoga šta me okružuje i istovremeno izoštrenost čula.“
Uzbudljiva priča o ocu i sinu koji se prepoznaju i upoznaju u okolnostima koje predstavljaju simbolički i doslovan ispit izdržljivosti. Moravši da ostanu budni 48 sati, bez Antoniovih lekova za epilepsiju, ali uz lekove koji sprečavaju san, oni otpočinju čaroliju međusobnog otkrivanja... Tri sata ujutru je roman o odrastanju, o instant duhovnom sazrevanju, surovo ubrzanom kursu spoznaje koju život diktira i provocira.
Kratak i koncentrisan, uzbudljiv, precizan i filmski zgnusnut, najlepši je roman Đanrika Karofilja.
Đanriko Karofiljo italijanski je romanopisac. Objavio preko dvadeset knjiga, koje su u Italiji doživele velike tiraže i izuzetnu čitanost. Od 2003. godine do danas dobio je 16 književnih nagrada.
Нема коментара:
Постави коментар