Geopoetika je objavili dva nova romana:
Lorens Ferlingeti Mali dečak
i
David Diop Braća po duši
David Diop Braća po duši
Roman
Prevela s francuskog Olja Petronić
Gonkurova
nagrada gimnazijalaca Francuske i Gonkurova nagrada studenata Srbije!
Roman
koji je verovatno unikatan u svetu po svojoj temi; govori o
Afrikancima koji su se borili u Prvom svetskom ratu na evropskom frontu. Vrlo
konciznim a prodornim stilom, David Diop prikazuje mladog Senegalca čiji se um
upliće u ludilo nakon što iskusi strahote i besmisao rata i smrti. Koristeći
ritam izvornog jezika naroda Volof, Diop razvija jedan hipnotišući stil koji
čitaocu omogućuje suptilan i moćan uvid u nemir i metež rata, dok istovremeno
istražuje tamnu stranu ljudske prirode i dubine njenog ludila. Ovaj bivši junak
romana, okružen ljudima koje ne poznaje i jezikom koji ne razume, pripoveda o
rasi, moralu, iluzijama kao i priču o mnogim drugim afričkim vojnicima
zaglavljenim u rovovima Velikog rata dugo pošto je on završen. Iako ratna
priča, ova knjiga istovremeno odiše toplinom, oduzima dah i razara kao tornado.
Roman Braća
po duši ovenčan je velikim brojem
nagrada: Gonkurova nagrada
gimnazijalaca za 2018. godinu; Patrimoan
nagrada za solidarnost u društvu i francuski jezik za 2018; Premio Strega Europea za 2019. godinu; Glob de kristal za najbolji roman 2019.
(izvrsnost u različitim oblastima francuske umetnosti i kulture); nagrada Ahmadu Kuruma na Međunarodnom sajmu
knjiga u Ženevi 2019; nagrada gimnazijskih čitalaca L’Escale du Livre, Bordo, 2019. Našao se i u užem izboru za nagrade
Gonkur, Medisis, Renodo i Femina.
Dobitnik je i Gonkurove
nagrade studenata Srbije za 2019. godinu.
David
Diop je rođen 1966. godine u Parizu, a odrastao u Senegalu. Trenutno
živi na jugozapadu Francuske gde radi kao šef Katedre za umetničko, jezičko i
književno istraživanje Univerziteta Po. Oblasti njegovog istraživanja su
francuska književnost 18. veka i evropsko predstavljanje Afrike u 17. i 18.
veku.
Autor je dva romana: 1889, Univerzalna privlačnost (2012) i Braća po duši (2018).
Lorens Ferlingeti Mali dečak
Roman
Preveo s engleskog Vladimir Kopicl
Roman napisan i objavljen u stotoj godini
autorovog života!
Ferlingeti je posebna pojava u
američkoj književnosti – pisac (više od pedeset knjiga poezije, drama, proze),
slikar, izdavač, knjižar, korisnik džeza u poetske svrhe, politički aktivista i
očito – večiti mladić. Ali i zapovednik bojnog broda u Drugom svetskom ratu,
učesnik iskrcavanja u Normandiji, svedok bombardovanog Nagasakija… Pesnik čija
je samo jedna pesnička knjiga prodata u više od milion primeraka, izdavač koji
je hapšen zbog knjige Urlik Alena
Ginzberga i njegov branilac 1957, osnivač knjižare i izdavačke kuće Siti lajts 1953
u San Francisku, koje su (p)ostale književni dom i zaštitni znak bit
generacije. Politički aktivista koji je zagovarao demokratski socijalizam, a
sebe smatra filozofskim anarhistom. Autor je Populističkog manifesta, sa stavom da je (njegova) poezija
populistička a ne elitna. Napisao je više od pedeset knjiga. Dobitnik je
velikog broja nagrada u SAD, Italiji, i nosilac francuskog Ordena reda
umetnosti i književnosti u rangu komandanta. Bio je pesnik laureat San Franciska,
u kojem jedna ulica nosi njegovo ime, a 24. mart – njegov rođendan, obeležava
se kao zvanični praznik. Živi iznad knjižare Siti lajts bukstor.
U
knjizi Mali dečak
Ferlingeti opisuje svoj bogati i uzbudljiv život deteta, dečaka i odraslog
čoveka kroz ceo 20. vek i dve decenije 21. veka. Tu su, pod malo izmenjenim
imenima, pored Ginzberga, Džek Keruak, Nil Kesidi, Vilijam Barouz… Uprkos svemu
prepoznatljivom, knjiga nije autobiografija, kao što ne pripada ni omiljenom
američkom žanru knjiga sećanja, pa čak nije ni čisti roman (iako su i autor i
izdavač insistirali na žanrovskoj odrednici – roman). Ako je roman, onda je to
roman u pesmi ispisanoj prozom ili poema u prozi. On je i putovanje Amerikom,
Francuskom i svetom modernosti, bez pravila i pravca. Retko je koja knjiga od
strane književnih kritičara i kolega pisaca doživela toliko čestitki i
zahvalnosti; vrlo neobičan način komplimentiranja jednom književnom tekstu. Kao
da su svi potpisnici hteli da kažu da je Ferlingeti opevao i njihove živote; a
ako je to uspeo jedan stogodišnjak, to znači da je postao glas velikog broja generacija.
Нема коментара:
Постави коментар