Balet Triptih u petak 15.05. u online emitovanju

Za petak 15. maj Madlenianum vam je pripremio balet iz 2004. godine koji je ostao zabeležen kao najposećeniji balet ove teatarske kuće - Triptih u koreografiji i inscenaciji n gosta iz Barselone Ramona Uljea (Ramon Oller). On je došao u ovo pozorište sa velikom kreativnošću i čudesnom energijom i za nekoliko nedelja rada postavio moderan, potresan i emotivan balet, za koji u ovom pozorištu veruju da je promenio pravac u igri  baletskih umetnika i izvukao ono najbolje iz njih, za šta nisu znali da znaju. Umetnici poput Konstantina Kostjukova, pokazali su se u savremenom igračkom izrazu, ali Ulje je pre svega je pokrenuo, “otvorio” i izvukao na svetlost dana igračice kao što su Danica Arapović i Ana Ignjatović.

 

Triptih i dan danas među ljubiteljima baleta važi za jednu od najboljih baletskih predstava na beogradskim scenama, koji je posle premijere nazvan “istinskim plesnim poduhvatom”. Gost Madlenianuma je bio jedan od vodećih španskih koreografa, naslednik Naća Duata koji je prvo održao umetničku radionicu s našim igračima i tako ih uveo u svoj koreografski Triptih. Pre svega, Ramon Ulje je prvi put predstavio jednu od najuticajnijih a među igračima i najomiljenijih tehnika savremenog plesa – Limonovu tehniku, poteklu od slavnog meksičkog koreografa Hosea Limona.



Kao jedno od osnovnih savremeno-plesnih "učenja", Limonova tehnika se bazira na istraživanju korišćenja energije tela u odnosu na gravitaciju, istrajnom radu sa "težinom" naročito naglašenom pri padu, odskoku, doskoku... Pokret kao da je podstaknut dahom koji prožima telo, dahom biva pokrenut ili zaustavljen, te tako postaje nestvarno bestežinski, sliven. Uljeov rad s srpskim igračima, kojima je ovo bio prvi, koliko srećan toliko i šokantan susret s Limonovom igračkom metodologijom, učinio je ne samo da produkt bude  dobar plesni komad već i da se baletska ekima upozna s njihovim dosad malo otkrivenim mogućnostima.

Prvaka Konstantina Kostjukova imali smo prilike prvi put da vidimo u jednoj savremenoj koreografiji, i to kakvoj, potresnoj, emotivnoj i tehnički preciznoj!

 Triptih je zamišljen kao svojevrstan trodelni oltar koji istražuje najdublja ljudska osećanja, solo na tango muziku, zavodljiv duet na argentinsku milongu kome se ovo uzbudljivo veče završava, i melanholična muzika sefardskih Jevreja, u kome najviše dolazi do izražaja savremena tehnika koreografa koja je našla plodno tle u igranju mladih solista Beogradskog baleta: Sanje Ninković, Olge Olćan, Ivane Glišić, Dejana Kolarova, Milana Rusa, Nikice Krluča i Mihajila Stefanovića. 

Sa jasnim prelazom iz ličnog, intimnog u svet u svet okruženja, bola, balet je inspirisan holokaustom, izgnanstvom, kao i oporom svakodnevicom Beograda.

“Na sceni se odvija dramatična, tehnički složena, ali i lakom koreografskom rukom vođena plesna poezija. I sâm zadivljen individualnošću mladih baletskih umetnika s kojima je radio, Ulje je pristupio novom tehničkom "opismenjavanju" i stvaranju drugačije izražajnosti njihovog pokreta. To je čitavu stvar i pomerilo korak unapred. Izašavši namah iz svojih ljuštura, ulažući dobran trud, igrači su pokazali kako i kratko vreme vežbanja može izazvati jak i pozitivan efekat”, piše kritičarka Vremena.

Po mišljenu kritike i šire javnosti otkrovenje večeri u ovom komadu je bila Ana Ignjatović kao Violeta, igračica savremene orijentacije, koja je čvrstinom svog plesnog izraza davala impuls čitavom komadu, ali i veoma izražajna Danica Arapović koja je sjajno tumačila Ženu lišenu ljubavi u duetu sa Kostjukovim.