prevela sa engleskog Ksenija Todorović
Iz pera Džona Banvila, autora romana More, za koji je dobio
prestižnu Bukerovu nagradu, stižu živopisne uspomene na dablinske događaje,
smeštene na međi faktografije i fikcije. Vodeći čitaoca dablinskim ulicama,
autor ovih pseudomemoara uživa u istoriji kulture, arhitekture, politike i
društva. Protkane neposrednim i ličnim sećanjem na izvesna mesta i susrete,
pripovedačeve uspomene su, istovremeno, omaž vremenu odrastanja i formiranja
umetnika u mladosti.
preveo sa engleskog Đorđe Krivokapić
Kapitalno delo koje nudi celovit uvid u genezu ljudske
misli, te u pravce kretanja ka savremenoj evropskoj intelektualnoj istoriji i
omogućava izučavaocima da uoče ključne odnose unutar te istorije. Intelektualna
istorija Evrope, iz pera Marvina Perija, napisana je sa uverenjem da
intelektualna tradicija Zapada ima nešto vredno da saopšti. Bez razumevanja
istorijske evolucije suštinskih ideala zapadnog sveta, kao i načina na koji su
bili skovani, tumačeni, primenjivani, kako im se suprotstavljalo, kako su bili
narušavani i branjeni, bila bi smanjena naša mogućnost da ih istinski
prihvatimo. Peri jednostavno objašanjava komplikovane ideje i zato je ova
knjiga podesna za širi auditorijum.
prevela sa engleskog Jelena Petrović
Istorija filma Dejvida A. Kuka sveobuhvatni je vodič kroz
filmsku umetnost od njenih početaka do današnjih dana. U istorijski pregled Kuk
znalački uklapa detaljnu analizu najznačajnijih filmskih ostvarenja, a donosi i
obilje podataka o najvažnijim perodima u razvoju filma i čuvenim filmskim
školama. Od svog objavljivanja Istorija
filma Dejvida Kuka prihvaćena je kao najkompetentnije štivo u ovoj oblasti i
koristi se kao udžbenik na velikom broju univerziteta i stručnih škola. Izdanje
na srpskom jeziku podeljeno je u dva bogato ilustrovana toma i opremljeno
registrom imena, pojmova i filmova.
prevela sa engleskog Radmila Ivanov
.
Originalno delo koje će iz osnova promeniti način na koji
posmatramo nasleđe Prvog svetskog rata. U jeku Velikog rata, sa milionima
mrtvih i bez nagoveštaja kraja sukoba, nacije širom sveta počinju da posustaju.
Svetski centri industrije i kapitala koji su se nalazili u Evropi gube svoje
pozicije, koje zauzimaju Sjedinjene Države. Dolazi do nove raspodele svetske
moći i uticaja, tako da Amerika postaje svetski ekonomski lider od koga su
zavisile evropske privrede.
Vek kasnije, Adam Tuz preispituje ovo vreme „seizmičkih
poremećaja” u istoriji, dovodeći u pitanje postojeći narativ o Velikom ratu i
njegovim dalekosežnim posledicama. Tuz oslikava promene u svetu, nastale pod
uticajem američke ekonomske i vojne sile, kao i načine na koje su se države
suočile sa američkim preuzimanjem uloge vodeće svetske sile, uključujući i
skretanje u fašizam.
Нема коментара:
Постави коментар