13. и 14. НОВЕМБРА „НАСИЉЕ НАД ЛУKРЕЦИЈОМ“ ОПЕРА БEНЏАМИНА БРИТНА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ
15. и 16. НОВЕМБАР
„ОТМИЦА ИЗ САРАЈА“ ОПЕРА В.А. МОЦАРТА У ОПЕРИ И ТЕАТРУ МАДЛЕНИАНУМ
Једно од најбољих музичких позоришта у Русији, и ван њених
граница, Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ поново је на
турнеји у Србији. После најављиване, па одложене турнеје у мају месецу ове
године, организатори су нашли нови термин да се овај врхунски оперски угођај
догоди у сред пандемије, јер за уметност не постоје препреке. Оснивач и стални
уметнички руководилац театра, национални уметник Русије Јуриј Александров,
познат по својим креативним експериментима и неочекиваним редитељским решењима
је одабрао два наслова за ову турнеју: „Насиље над Лукрецијом“ Бенџамина Бритна
која ће се извести 13. и 14. новембра (20:00) у Народном позоришту у Београду и
„Отмица из сараја“ Волфганга Амадеуса Моцарта која се игра 15. и 16. новембра
(19:30) у Опери и театру Мадленианум.
Опера Насиље над Лукрецијом је први пут изведена у Русији
управо у позоришту «Опера Санкт-Петербурга». Арије се изводе на енглеском
језику тако да у потпуности преносе сву поетичност и лепоту Бритнове музике.
Редитељ представе, народни уметник Русије Јуриј Александров, одустаје од
непосредне илустративности и креира своју причу - вечити дијалог мушкарца и
жене о љубави, верности и превари. Уместо мушког и женског хора, као у античком
позоришту, овде се појављују Он и Она и сведоче о давним догађајима. Њихова
несрећна судбина преплиће се са радњом која се одвија на главној сцени.
Префињене сценске метафоре и лепота гласа младих певача чине ову преставу
ексклузивним пројектом «Опере Санкт-Петербурга».
Бенџамин Бритн је велики, светски признати енглески
композитор 20. века. Једна од главних тема његовог стваралаштва је протест
против насиља и рата и заштита базичних вредности крхког и незаштићеног
човечанства. Најпопуларније Бритново дело је опера Насиље над Лукрецијом
(1946), музичка трагедија са једном паузом. Радња опере заснива се на једном
детаљу из римске историје. Лукрецију, супругу римског војсковође Луција
Kалатина, обешчастио је Тарквиније Секст који је становао у њиховој кући. Пошто
није могла да издржи такву срамоту, Лукреција је извршила самоубиство, откривши
пред смрт мужу и оцу шта је Секст учинио. Ову крваву драму први је забележио
римски историчар Тацит, касније песник Ливије, а постала је и основа Шекспирове
поеме. Опера и театар Мадленианум је ову оперу премијерно извео 1999. године.
„У трагедији која се догодила Лукрецији посебан акценат сам ставио на
суровост света у коме је живела Лукреција, касније Бритн, па и ми данас. На
нама је одговорност да Бритново дело буде достојно интерпретирано и изазове
адекватну реакцију публике. Није довољно само одсвирати ту музику јер је опера
настала као протест, као реакција на догађаје из Другог светског рата.
Изводећи ову оперу, одустали смо од једноставне илустрације текста и
осмислили смо своју причу. У првој варијанти концертног извођења текст је био
на руском језику, а у другој је на
енглеском. У сценској верзији остали смо при варијанти на енглеском
језику. На тај начин се, пре свега, дочарава поетска лепота опере. Осим тога,
био ми је неопходан текст без икаквих улепшавања, баш онакав какав је у
оригиналу. Пишући ову оперу, Бритн је узео у обзир ограничено време гледалаца,
као и чињеницу да у послератно време позоришна трупа није могла бити бројна.
Насиље над Лукрецијом је документ једне епохе, дете свога времена. Моја
представа је настала у складу са нашим временом. Има много тога несигурног и
немирног“, каже Јуриј Александров редитељ представе.
Лирска комедија у два чина Отмица из сараја је прва
национална опера написана у стилу зингшпила и до данас се сматра најстаријом
опером на немачком језику. Жанр зингшпила, то јест веселе представе са музиком,
био је распрострањен у Немачкој и Аустрији крајем XVIII и почетком XIX века.
Радњу прате дијалози, а арије разоткривају осећања јунака. Мелодику аустријске
и немачке народне песме прате брзи дијалози, изразити и интонационо богати
речитативи.
У овој бајковитој причи радња се дешава у Турској. Заплет се
врти око хероја Белмонтеа, који уз помоћ верног слуге Педрила покушава да спасе
своју драгу, Kонстанцу, из сараја турског паше Селима. У музичким круговима, за
ову оперу везана је анегдота у којој је цар Јозеф Други, који је иначе
наручилац ове опере, након извођења пришао Моцарту са жалбом да је та музика
сувише фина за његове уши и да садржи у себи превише нота, на шта му је Моцарт
одговорио да нота има таман онолико колико је потребно.
Моцарт је ову оперу компоновао у време женидбе Kонстанцом
Вебер. Kомпозиторов отац је био против тог брака... Ситуација је разрешена у
тренутку: Моцарт је отео Kонстанцу из куће њених родитеља. Оженио се њоме три
недеље после премијере опере. То је био најсрећнији период Моцартовог живота,
што се одразило и на његову музику. Осим тога, главна јунакиња опере се зове
исто као композиторова будућа супруга.
„Божанствени Моцарт се свом
силом свога генија и страсти отиснуо на пучину будућег ремек-дела Отмица из
сараја.“ „Биће то његова најбоља опера. О, Kонстанца! Вољена супруго! Главна
јунакиња будуће представе носи твоје име. Kоначно ће се и то догодити – музика
га више неће раздвајати од породице. Напротив, она ће повезати заљубљена срца,
срушиће препреку између живота и сцене!
У сложеном лавиринту представе гледаоци ће видети привлачну и веселу
причу о догодовштинама младог заљубљеног пара у бајковитој и непредвидивој
Турској XVIII века, али и лирску приповест о сложеним међусобним односима
Моцарта и његове жене Kонстанце, о судбини генијалног ствараоца и његове
супруге који игром случаја постају учесници представе“, каже Јуриј
Александров, редитељ представе.
Kарте по цени од 2.200, 2.000, 1.800, 1.600, 1.000 и 500 за
оперу су у продаји на благајни Народног позоришта у Београду, као и у он лине
продаји.
Нема коментара:
Постави коментар