U poslednjih nekoliko dana, pisci čije knjige objavljuje Laguna dobili su važne književne nagrade.
Nagrada „Stevan Sremac“ dodeljena romanu „Ništa lakše od umiranja“ Elvedina Nezirovića
Žiri koji su ove godine činili Jasmina Ahmetagić, Vule Žurić i Dejan Milutinović kaže da ovaj roman drži pažnju i otvara pitanja koja ne gube aktuelnost. „Ništa lakše od umiranja“ tematizuje poslednji rat iz pomalo iskošene perspektive, preispitujući korene i manifestacije zla, te raspone mogućeg i nužnog odgovora pojedinca i kolektiva.
„Svaka nagrada je važna, svaka nagrada ima svoju težinu, svoj karakter, svoju auru. Za umjetnika ne postoje nevažne nagrade. S druge strane, nagrada ’Stevan Sremac’ za mene ima dodatnu važnost samim tim jer je – nakon ulaska u uži izbor za Ninovu nagradu i nagradu Evropske unije za književnost – ovo prva nagrada za roman ’Ništa lakše od umiranja’. Također, ovo je, uopće, i moja prva književna nagrada za neki roman. Zahvalio bih od srca svima koji su tako odlučili“, kaže Elvedin Nezirović.
Autoru će nagrada biti uručena tokom trajanja manifestacije Dani Stevana Sremca, koja se svakog novembra održava u Nišu.
Nagrada „Veljkova golubica“ Jovici Aćinu
Žiri za dodelu nagrade koji je radio u sastavu: Saša Radojčić, Đorđe Despić i Mileta Aćimović Ivkov (predsednik žirija), u obrazloženju je istakao da je „povratak priči, obnavljanje pripovedanja, jedan je od najizraženijih razvojnih procesa u savremenoj srpskoj prozi“.
„Samotematizovanje pripovedačkog glasa u pripovetkama i romanima s kraja prošlog veka ostvarilo je i iscrplo svoj potencijal. Današnja proza se stvaralački vraća svojim korenima, ponovo se okrećući svetu izvan književnosti, stvarnom svetu, ali to čini zadržavajući iskustva i vrednosti prethodnog perioda, pre svega složene i istančane postupke oblikovanja književnog teksta. Prozno delo Jovice Aćina pokazuje se, u tom pogledu, kao stvaralački obrazac. On pruža čitaocu priču i metodu, način njene izgradnje.“
U pričama Jovice Aćina najčešće su aktivirane visokomodernističke teme, poput: izgubljenih i apokrifnih rukopisa, paralelnih svetova, borhesovskih lavirinata, začudnih odnosa između istorije i savremenosti, imaginacije i stvarnosti, odnosno problem tekstualnosti sveta i života.
„Složenost narativnih strategija u Aćinovoj prozi se, pre svega, odnosi na izrazitu sklonost ka hibridizaciji pripovednog teksta, kao i slojevitom organizovanju proznog opisa. Budući da je ovaj pisac jedan od najizrazitijih savremenih esejista, nije čudno što on u svoju prozu obilato uvodi načine esejističkog govora. Aćinova proza često na sebe uzima različita žanrovska obličja, a ume da se kreće i graničnom zonom između dokumentarnog i fantastičkog; stvarnog i maštenskog, ostavljajući tradicionalno polje realističkog postupka između ova dva poetička pola. Suveren stil i majstorsko vladanje postmodernim pripovednim postupcima postavljaju prozno delo Jovice Aćina visoko u vrednosnom poretku naše savremene književnosti.“
Jovica Aćin je majstor kratke proze. Laguna je do sada objavila njegovu knjigu priča „Ukradeni roman“ i romane „Srodnici“, „Pilot tramvaja“ i „Polazeći od kraja sveta“.
Priznanje sa imenom Veljka Petrovića dodeljuje se Jovici Aćinu „za odlučan i vrednosno ubedljiv povratak pripovedanju, kao suštini umetničke proze i trajnu odanost humanim vrednostima umetnosti i života“, stoji u zaključku obrazloženja žirija za dodelu nagrade „Veljkova golubica“.
Nagrade Sajma knjige „Banja Luka 2020“ Laguninim piscima
Žiri u sastavu prof. dr Igor Simanović (predsednik), doc. dr Mijana Kuburić-Macura i mr Valentina Milekić odlučio je da Nagrada „Liplje“ za savremenu književnost pripadne Vladanu Matijeviću za roman „Sloboda govora“ u izdanju Lagune.
U obrazloženju žirija se navodi da kroz priču o nestanku novinara Saše Čomskog i potragu za istinom Vladimira F., Vladan Matijević aktuelizuje problem uslovljenosti savremenog novinarstva trenutnim političkim okvirom.
„Uspostavljajući dijalog sa Kafkom, pisac iznimno vješto koristi potencijal kafkijanske stvarnosti i kreira, u žanrovskom pogledu, vrlo izazovan tekst koji se otvara kao novinarski izvještaj da bi prerastao u istinski triler, osmišljen da čitaoca vodi do uzbudljivog raspleta. Međutim, podjednako je bitno pitanje koje se nameće kao ključna piščeva intencija: da li je stvarnost koju vidimo i doživljavamo, u stvari, iskrivljena i kreirana od nekog medija koji suštinski upravlja njome.“
Nagrada „Stuplje“ za negovanje srpske tradicije i pravoslavne duhovnosti pripala je Nebojši Jovanoviću za knjigu „Dvor gospodara Jevrema Obrenovića 1816–1842“, koju je takođe ove godine objavila Laguna.
Žiri je u svom obrazloženju istakao da je ličnost Jevrema Obrenovića predstavljena iz dve perspektive.
„Prva se odnosi na biografske podatke i ulogu u društveno-istorijskim zbivanjima, sve do konačnog razlaza sa knezom Milošem i izgnanstva iz Srbije. Druga perspektiva, podjednako ravnopravna, fokusirana je na kulturološku ulogu koju je odigrao dvor Jevrema Obrenovića u tadašnjem srpskom društvu, prvo u Šapcu pa u Beogradu. Svi podaci izneseni u knjizi temelje se na istorijskim izvorima, objavljenim i neobjavljenim, a rodoslovi, bibliografija i indeksi dodatno doprinose naučnoj uvjerljivosti studije. Poseban kvalitet otkriva se u činjenici da je knjiga Nebojše Jovanovića pisana tako da se može čitati skoro kao beletrističko štivo, koje će, zasigurno, dodatno doprinijeti osvjetljavanju nepravedno zatamnjenih i skrajnutih ličnosti iz srpske istorije.“
Нема коментара:
Постави коментар