Albahari&Ognjanović, Knausgor, Mairal - jesenji favoriti iz Booke

 

Izdavačka kuća Booka kao tri udarna naslova za ovu jesen spremila tri sjajne knjige, “Lažne bajke”, neobičnu, misterioznu i inspirativnu zbirku priča iz pera tandema David Albahari & Mirjana Ognjanovi, ilustrovanu radovima poznatog savremenog slikara Slavka Krunića, “U jesen”, prvi deo tetralogije jednog od vodećih evropskih autora Karla Uvea Knausgora i roman “Urugvajka” Pedra Mairala, vodećeg savremenog argentinskog pisca.

 

Lažne bajke su neobična zbirka priča, zajedničko delo Davida Albaharija i Mirjane Ognjanović, obogaćeno ilustracijama Slavka Krunića.

Držeći se objašnjenja da se ne zna kada su bajke nastale, te da je njihova priroda skitalačka i transformativna – ne samo da bajke putuju kroz vreme i prevaljuju kontinente, prožimajući sve društvene slojeve, one takođe neprestano preobražavaju slušaoce u naratore i obratno – autori u Lažnim bajkama predstavljaju bajke drugačije od onih na koje smo navikli, priče neočekivanih obrta i poetski duhovite.

Svaku bajku prati ilustracija Slavka Krunića, a na samom kraju knjige nalazi se, po rečima autora, bajka bez reči, data kroz ilustraciju Kentaur. Želeći da čitaoce izmeste iz udobne pozicije konzumenta priča, autori im daju zadatak da sami protumače poslednju bajku, pružajući tako i njima zadovoljstvo pripovedanja i davanja pouke.

David Albahari (1948) jedan je od najznačajnijih savremenih domaćih književnika. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. Do sada je objavio osamnaest knjiga priča i petnaest romana, kao i četiri knjige eseja. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima se ističu Ninova nagrada i „Balkanika“, nagrada za najbolji roman na Balkanu, osvojene za roman Mamac. Njegova dela dosad su prevedena na osamnaest jezika. Pored pisanja, bavi se i prevođenjem s engleskog jezika. Od 1994. živi i radi u Kalgariju u Kanadi, a od 2014. deli svoje vreme između tog kanadskog grada i Zemuna.

Mirjana Ognjanović (1959) bavi se muzikom, književnim prevodilaštvom i novinarstvom. Pored prevoda književnih dela s italijanskog i engleskog jezika, objavila je i zbirke pripovedaka: Začarani Velja i ostale priče (2010), Nesanica za dvoje (2013) i Sirena koja se smeši - Pet bajki o Venecijanskom getu (2016). Izvestan broj priča Mirjane Ognjanović, s ilustracijama Aleksandra Palavestre, svojevremeno je bio objavljen u „Politikinom zabavniku“. Živi i radi u Beogradu.

Slavko Krunić (1974), slikar, član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Izlagao je na trideset samostalnih i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegove ilustracije se nalaze u brojnim knjigama i časopisima, i na omotima albuma nekoliko bendova. Objavio je knjigu Satirikone s francuskom književnicom Elodi Pinel, sarađivao u „Politikinom zabavniku“, ilustrovao knjige Mirjane Ognjanović, kao i katalog i plakat opere Verter Narodnog pozorišta u Beogradu. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu.

 

Pedro Mairal-Urugvajka

 

 

Lukas Perejra je pisac, ima četrdeset četiri godine, i odlazi iz Buenos Ajresa na jedan dan u Montevideo da tamo podigne honorar. Pošto je već duže vreme bez posla i prihoda, taj novac za njega predstavlja rešenje ekonomskih, ali i mnogih drugih problema. U tome Lukas vidi i mogućnost da zamisli život drugačiji od onog koji sada živi, opterećen dugovima i porodičnim obavezama, brigom oko malog deteta i sumnjom da ga žena vara. Već je isplanirao da se u Urugvaju, s druge strane velike reke, nađe s mladom i lepom devojkom koju je prethodne godine upoznao na književnom festivalu. Urugvajka o kojoj mašta za njega je otelotvorenje snova, bekstvo iz svakodnevice koja ga guši i braka koji se raspada, baš kao što je Montevideo grad koji u svom eskapizmu idealizuje – dovoljno blizu, a ipak daleko.

Stvari se, međutim, ne odvijaju kao što je Lukas isplanirao, pa će se, našavši se u beznadežnoj situaciji, zapitati šta je ono što zaista čini sreću u životu, i biće prinuđen da donese odluku koja će mu život promeniti iz korena.

Pedro Mairal rođen je 1970. godine u Buenos Ajresu. Objavio je četiri romana, dve zbirke pripovedaka, tri zbirke eseja i šest knjiga poezije, od kojih je poslednja novela u stihovima. Pisao je tekstove za nekoliko štampanih i onlajn časopisa iz oblasti književnosti i kulture. Dobitnik je nagrade lista Clarín 1998. godine, za svoj prvi roman Jedna noć sa Sabrinom Love, po kojem je 2000. snimljen istoimeni film. Urugvajka je njegov poslednji roman. Postigao je veliki uspeh kod kritike i čitalaca i ovenčan je nagradom Tigre Juan za najbolje književno delo na španskom jeziku 2017. godine.

 

Karl Uve Knausgor-U jesen

 

 

U jesen je prvi od četiri toma lične enciklopedije bliskog sveta koju otac piše svom nerođenom detetu.

 

„Sada, dok ovo pišem, ti ništa ne znaš ni o čemu, ne znaš šta te očekuje, u kakvom svetu nastaješ. A ja ništa ne znam o tebi. Video sam sliku na ultrazvuku, i držao sam ruku na stomaku u kojem ležiš, to je sve.“

 

Dete će se roditi. I otac seda da mu piše. Hoće da pokaže detetu šta ga čeka, mnoštvo fenomena i materije, životinja i ljudi koje nazivamo svetom. Piše o suncu i o jazavcu, o termosu i o mokraći, o krevetu i o samoći, dok dete raste u tami.

 

„Tu divotu, koju ćeš uskoro sresti i videti, veoma je lako izgubiti iz vida, a načina na koji se to može desiti ima skoro koliko i ljudi. Zato ti pišem ovu knjigu. Hoću da ti pokažem svet kakav je, tik uz nas, sve vreme. Samo tako i ja mogu da ga ugledam.“

 

Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu, a odrastao je na Trumeji i u Kristijansandu. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999‒2002. radi kao urednik književnog časopisa „Vagant“, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i De Lilu. Knausgor je 1998. godine debitovao romanom Van sveta (Ute av verden), postigao veliki uspeh i postao prvi debitant koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Njegov sledeći roman Vreme za sve (En tid for alt) izlazi 2004, i nominovan je za nekoliko nagrada, između ostalih i IMPAC Dublin Literary Award.

Šestotomni autobiografski roman Moja borba (Min kamp) izlazi u periodu 2009‒2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija. Samo u Norveškoj prodat je u 600.000 primeraka. Zbirku eseja Amerika duše (Själens Amerika) objavljuje 2013. godine. Tokom 2015. i 2016. godine izlaze četiri knjige eseja, U jesen, U zimu, U proleće, U leto (Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren), u formi pisama koje otac piše svojoj ćerki čije rođenje isčekuje. Njegova dela dosad su prevedena na više od dvadeset jezika, a osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavaštvom.