U Zoraninim radovima različiti tokovi se spajaju u istom delu, u istom trenutku; naizmenični, često isprepleteni pokreti koji razgraničavaju smisao slike, koja nikad nije manihejska, to jest, nije običan prikaz. Zorana barata dubinskim sastavom psihe i klizavim neodređenim stazama podsvesti. Ona u svojim radovima prikazuje polje i okvir u kojem se odvijaju vizuelne parabole. Na tom prostoru se maksimalno ispoljava razum i delovanje nagona.
Već možemo govoriti o Zoraninom rukopisu, koji je pun moralne strogosti, kao da proizilazi iz večitog nezadovoljstva postignutim. Zato ona ide iz rada u rad, na polje neprekidnog rada, na stalnu razradu sačinjenu od veoma preciznih delovanja ruku i uma. Ona se ne prepušta konačnom rezultatu. Zorana zna da se umetničko prikazivanje može postići samo ako se zna razlika između sposobnosti da se zabeleži vidljivi svet i sposobnost da se prikaže nevidljivi svet. Za to je potreban napor, sistemska primena tehnike, koja dovodi do pojava izvan običnog opažanja. Zorani je oblikovanje dela važnije od same forme. Jer, ono pokazuje neprekidan hod umetnika po čitavom delu.
Savo Peković
Нема коментара:
Постави коментар