уторак, 15. септембар 2020.

NOVI NASLOV U GEOPOETICI: Nebulozni poslovi

 U Uvodu ove knjige Grejber piše: 


“U proleće 2013. nehotice sam izazvao omanju svetsku senzaciju. Sve je počelo kada sam dobio ponudu da napišem tekst za novi časopis radikalnog mišljenja Strajk!. 

Urednik me je pitao da li bih napisao nešto provokativno, što niko drugi ne bi objavio. Obično imam nekoliko takvih ideja, pa sam napisao kratak tekst naziva 

„O fenomenu nebuloznih poslova”. 

Tekst se oslanjao na osećaj. Svima su poznati oni poslovi koji na prvi pogled deluju kao da ničemu ne služe: savetnik za ljudske resurse, koordinator za komunikacije, stručnjak za odnose s javnošću, finansijski strateg, korporativni advokat; ili oni ljudi (dobro znani u akademskim krugovima) kojima je posao da sastavljaju komisije koje treba da raspravljaju o problemu suvišnih komisija. Spisak je, čini se, beskrajan.”


Na osnovu tog teksta nastala je knjiga Nebulozni poslovi (Bullshit Jobs, 2018), koju je na srpski prevela Lusi Stivens, a za koju je u Njujork Postu napisano: „Duhovita i upečatljiva knjiga koja poziva na kulturni preokret u našim vrednostima.“               

Milioni ljudi imaju nebulozne poslove. Mada rad medicinskih sestara, mehaničara i đubretara ima istinsku vrednosti, njih društvo nipodaštava, dok poštuje i velikodušno plaća marketinške konsultante, advokate koji pomažu umanjenje poreza i političke anketare. Oslanjajući se na argumente političkih mislilaca, filozofa i naučnika, Grejber objašnjava društvene i ekonomske posledice ovih poslova i predlaže kako da drugačije postavimo vrednosti, tako da više cenimo rad koji podrazumeva kreativnost i brigu o drugima.

 

Dejvid Grejber, antropolog i aktivista, nedavno je preminuo u 59. godini, a bio je profesor na Londonskoj školi ekonomije.  Jedan je od osnivača pokreta Okupirajmo Vol strit,  tvorac čuvenog slogana „Mi smo 99 posto“ i osnivač Antikapitalističke konvergencije. Autor je brojnih knjiga, među kojima je i  Utopija pravila: O tehnologiji gluposti i skrivenim radostima birokratije (Geopoetika, 2016). 

Нема коментара:

Постави коментар