Sinoć, u četvrtak 7. jula na
BELEF- u u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, nastupio je uigrani dvojac u
sastavu Matija Dedić za klavirom i Zoran
Predin za mikrofonom. Nešto iz Evropske unije, a opet tako prepoznatljivo. Predstavili
su nam album Tragovi u sjeti 2, a nisu zaobišli ni one sa prvog albuma Tragovi u sjeti1. Zapravo se radi o hitovima
koji pobuđuju nostalgiju, a začin je prijatni vokal Zorana Predina i izuzetno virtuozna Matijina klavirska pratnja. Pauze između numere bile su prošarane specifičnim, slovenačkim humorom, u okviru koje se Predin osvrnuo na nacionalne, bračne i roditeljske odnose. Bilo je prostora i za omaž nekim ljudima
koji nisu više sa nama; od Margit Stefanović-Megi iz EKV-a, preko Arsena Dedića, do pesme koje
je Predin posvetio svom ocu, a u kojoj je rekao da svako može da pronađe nekog
dragog.
Repertoar se sastojao od pesama koje su napisali Arsen Dedić, Kornelije Kovač, Goran
Bregović, Bajaga, sam Zoran Predin, ali i mnogi drugi, u specifičnim
aranžmanima koje su postavili Zoran i Matija , uz maestralno Matijino sviranje
koje lepo koketira sa džez standardima i Zoranovo nadahnuto pevanje. Iako,
najavljeni neki beogradski autori pesama nisu se pojavili, a njihov izostanak
horski je zamenila publika u Kapetan Mišinom zdanju.
Zoran Predin, slovenački je rok
muzičar i tekstopisac. Osamdesetih godina prošlog veka bio je vođa rok sastava
Lačni Franz. Pisao je takođe muziku za film, televiziju i pozorište. Jedan od
njegovih najboljih nastupa bio je osamdesetih godina sa Arsenom Dedićem. Kasnih
devedesetih i početkom novog veka, napravio je nekoliko turneja s rok pevačima
Perom Lovšinom i Vladom Kreslinom. Između ostalog, komponovali su himnu
slovenačke fudbalske reprezentacije za EURO 2000. godine. Već je jednom
nastupio na Beogradskom letnjem festivalu BELEF 2010. godine u okviru programa
koji je evocirao jubilej 30 godina od izlaska Paket aranžmana i početka
čuvenog „novog talasa“ u muzici tadašnje zajedničke države.
Matija Dedić je već sa pet godina
počeo je svirati klasičnu muziku na klaviru. Slušao je skoro sve muzičke
stilove i ubrzo otkriva džez koji mu daje mogućnost više kreativnog pogleda na
muziku. U Gracu upisuje džez akademiju i diplomirao je 1997. godine. Tokom
devedesetih godina svira sa sastavom Boliers Quartet s kojim prati velike
džez muzičare: Bennya Golsona, Kennya Burrella, Roya Haynesa, Joséa Felicianoa,
kao i sastav All Stars Band. Krajem devedesetih Matija osniva trio
pod nazivom Matija Dedić Triokoji je izvodio njegova autorska dela.
Tokom godina svirao je u gotovo
svim zemljama Evrope i u Sjedinjenim Državama s velikim imenima kao što su:
Alvin Queen, Martin Drew, Ron Ringwood, Boško Petrović, Marc Murphy Band,
Patrizia Conte, David Gazarov, Gianni Basso, Miles Griffith, Onder Fokan, Jean
LouisRassinfosse, Anca Parghel, Tomi Emanuel, Lenny White, Kendrick Scott, Jim
Madison, Jeff Ballard, Vicente Archer, Buster Wiliams, Larry Grenadier, N.H.O.
Pedersen, Ron Mcclure, Tamara Obrovac, Marek Patrman, Salvatore Maiore i mnogi
drugi.
Piše muziku za televiziju i
pozorište, a takođe nastupa s popularnim umetnicima hrvatske pop scene. Godine
2004. objavljuje svoj album Tempera na kojem je snimio dvanaest Džibonijevih
kompozicija po vlastitom izboru. Godinu dana kasnije za istog izdavača
objavljuje album Drugi pogled koji sadrži najpopularnije kompozicije njegovog
oca Arsena Dedića poput Sve te vodilo k meni, Kuća pored
mora, Ni ti ni ja, Ne plači, Razgovor s
konobarom i Moderato cantabile. Zajedno s belgijskim kontrabasistom
Jean-Louis Rassinfosseom i češkim bubnjarom Marekom Patrmanom 2006. godine
snimio je album Visiting Bruxeless.
Нема коментара:
Постави коментар