KulturniK: Jubilarni 50. BITEF - na leđima mahnitog bika

traganje za novim pozorišnim tendencijama

Dolazak na konferenciju posvećenu ovogodišnjem, pedesetom, jubilarnom BITEF-a ličio je na konspirativni, ilegalni rad.

Po jednom vrelom julskom danu, odbijajući se o gusto raspoređene policijske formacije, koje su obezbeđivale dolazak nekih eminentnih gostiju, na jedvite jade obreli smo se pred vratima Gradske kuće.

„Neko vreme smo verovali u iluziju da su zidovi pali, da živimo kraj istorije u postideološkom društvu, međutim, poslednjih godina svedočimo tome da se u Evropi, i to na našim granicama, da se Evropa ponovo deli, kopa rovove, da se podižu nove bodljikave žice, da se podižu novi zidovi.

Sticajem okolnosti mi smo ponovo limes između severa i juga, bogatog, moćnog i ponekad osionog severa i unesrećenog juga sa kojeg dolaze ljudi koji su preživeli katastrofu u svojim sredinama“, konstatovao je Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, na početku konferencije za medije i dodao:

„Ovakav položaj za Beograd ne treba da bude frustracija, već, naprotiv, izazov i podsticaj da, u duhu svojih kosmopolitskih i slobodarskih vrednosti, opet postane jedinstveno mesto susretanja, razmene i, pre svega, solidarnosti između različitih, često i nevoljno, iz muke, spojenih kultura“, istakao je Medenica.

On je objasnio da se upravo stoga okosnica ovogodišnjeg Bitefa fenomeni migracija, zatvaranja granica i podizanje zidova, evropski izolacionizam, neokolonijalni odnos Zapada prema drugim kulturama i društvima.

Da li se, kada smo iskreno i duboko potreseni fotografijama mrtvog tela malog izbeglice, zapiutamo kakva je odgovornost našeg društva za stradanja koja su to nesrećno dete i njegovu porodicu oterale od kuće?

Slogan 50. izdanja Bitefa glasi „Na leđima mahnitog bika" i na njega se nadovezuje koncept manifestacije. „Asocijacije su na Evropu na leđima bika koji je pomahnitao, čemu nažalost svakodnevno svedočimo“, rekao je Medenica i potsetio da su Bitef osnovali pre pola veka Mira Trailović i Jovan Ćirilov u sasvim drugačijim, istorijskim uslovima na prostoru ničije zemlje, na razmeđu svetova i dva suprotstavljena ideološka i vojna saveza. No, nagoveštava i odlične predstave na ovogodišnjem festivalu.

„Bitef je bio prozor u svet pozorišne umetnosti, a danas možda nije prozor, ali je ogledalo u simboličkom smislu i u njemu možemo videti gde je pozorište sada“ zakljućio je Medenica na kraju svoga izlaganja. A ogledalo je, jamačno, sinonim za iskrenost.

Ovogodišnje izdanje bavi se refleksijama burnih društvnih lomova na pozorišni život. Bitef se time upušta u vode kulturnog diverziteta, prevazilazeći evropske dioptrije, propituje se i poziva da se misli na nov način i to dvojako. Suštinski, u vidu izvođačke forme i simbolički – jer neće biti suma sumarum svog dosadašnjeg rada, već će na njemu nastupiti potpuno nova rediteljska imena.

Osvrćući se na delovanje i domete Bitefa, ministar kulture u tehničkoj vladi, Ivan Tasovac, je istakao da je najveći uspeh Bitefa što „nikoga nije ostavio ravnodušnim“, ilustrovavši ovu tvrdnju oduševljenjem Mire Trailović na jednu katastrofalnu kritiku predstave („sada svi pričaju o njoj“).

Selektorka Bitefa, Anja Suša, kojoj je ovo poslednja godina na tom mestu, detaljno nas je upoznala o svim predstavama koje će publika moći da odgleda. Predstave koje će biti prikazane na ovogodišnjem Bitefu ne tretiraju posledice način, već posežu za utvrđivanjem njihovih pravih uzroka.

U glavnom programu biće prikazano 12 predstava iz devet zemalja (Poljske, Kine, Austrije, Francuske, Nemačke, Libana, Singapura, Hrvatske i Srbije) u devet festivalskih dana. Na Bitefu publika moći da vidi dramsko pozorište, predstave predavanja, performans, dokumentarno pozorište i druge žanrove. Bitef će početi danom prologa, svojevrsnim omažem, hibridnom predstavom „Kantor Downtown" Teatra Polski iz Bigošča. Predstavlja rekonstrukciju čuvenu predstavu „Mrtvi razred" Tadeuša Kantora (izvedenu na 10. Bitefu), kombnujući je sa video radovima, koji čine intervjui s poznatim i nepoznatim akterima njujorške avangarde iz druge polovine XX. veka sa „izgubljenog ostrva Menhetna“.

U takvom sučeljavanju nužno se postavlja „pitanja sudbine avangarde i položaja nezavisne umetničke scene danas, trideset godina kasnije“, primetila je Suša. Istovremeno će biti otvorene i četiri izložbe u četiri različitih prostora (Bitef teatar, RTS, Atelje 212 i New moment galerija).

Čast da otvori festival 25. septembra imaće kineska predstava „6 i 7" Plesnog pozorišta TAO izPekinga. Suše je naglasila da će otvaranje biti elegantno i suprotno očekivanjima, nije folklornog ili tradicionalnog karaktera već da je reč o savremenoj, autohtonoj formi, koja sublimira, sumira celokupno nasleđe savremenog plesa.

Predstave će se odvijati u prostorima Bitef teatra, Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Doma omladine Beograda, Pozorišta na Terazijama i Madlenianuma. Predstave će se igrati u dva termina, od 19:30 i 21:30', s napomenom da su bez obzira na termin potpuno ravnopravne, činei glavni program i sve ulaze u takmičenje za nagrade.

Podela na osnovu termina uvedena je samo zarad lakše orijentacije gledalaca (i pravljenja izbora), jer one od 19:30 uslovno pripadaju velikoj festivalskoj i/ili repertoarskoj produkciji, iza njih stoje poznati teatri, trupe i/ili umetnici, ovenčane su visokim priznanjima ili su gostovale na vodećim svetskim festivalima, dok su one od 21:30 nešto kamernije, više eksperimentalne i otkrivaju nam, bar u ovoj sredini, manje poznate autore i trupe. Prodaja karata počinje 1. septembra na blagajni Pozorišta na Terazijama.

Burg teatar nam dolazi sa „Urnebesnom tamom“ Volframa Loca, u režiji Dušana Davida Paržižeka.Radi se o predstavi koja je uzdrmala Nemačku, pikantna je u duhovita u načinu kako se osvrće na postkolonijalna dešavanja, oslanjajući se na dela „Srce tame“ i „Apokalipsu sada“, ukazujući na tragično nerazumevanje različitog i ustaljenog. Napomenula je da i ako dobijete poriv da predstavu napustite na pauzi, nikako to ne učinite, jer ono najbolje dolazi posle nje.

Posebnu programsku liniju čine dve predstave vodećih berlinskih teatara: „Saosećanje. Povest o mašinkama" i „Ambasador", nemačko-zapadnoafrički komad koji tretira rat u Ruandi (sa pevanjem). Za pucanje vam ništa ne obećavam, dođite pa pogledajte. Zajednički imenitelj ovih igrokaza je arogantan stav prema zemljama tzv. „trećeg sveta“.

O istoj vrsti patologije govore predstave „Nad grobom glupe Europe" u izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta „Ivana plemenitog Zajca" iz Rijeke koju je režirao Sebastijan Horvat i „Rodoljupci" Narodnog pozorišta iz Beograda u režiji Andraša Urbana. Iza naslova „Nad grobom glupe Europe" krije se Krležina Hrvatska rapsodija“, koja je „prekumljena“ zbog autorskih prava.

Predrasude, uključujući i svoje sopstvene stereotipe, o Severnoj Koreji, o Drugome i o Neprijatelju, uočene tokom turističke posete, iznele su dramaturškinja Maja Pelević i Olga Dimitrijević u svojoj predstavi „Sloboda je najskuplja kapitalističkareč" koja će na Bitefu doživeti premijeru, a koja je sredstva dobila na konkursu za (su)finansiranje projekata Ministarstva kulture za 2016. godinu.

Savremenom azijskom umetnošću bavi se i singapurski komad „Softmaschine". Sve predstave su u takmičarskom izboru, te ćemo videti i francusku predstavu „Svita br 2" i „Samo moje" Ane Dubljević i Igora Koruga iz Stanice za savremeni ples, koja tematizuje nemogućnost iskazivanja negativnih osećanja, kao i libanski „Jašući oblak".

U okviru bogatog pratećeg programa odigraće se i 28. Kongres međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara (IATC). Radi se o dvodnevnoj konferenciji na temu „Novo i globalno pozorište: između komodifikacije i umetničke nužnosti" koja će biti održana 27. i 28. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Održaće se i konferencija pod nazivom „Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika“, kojom će predsedavati Milena Dragićević Šešić i mnoge druge zanimljive programe, kao što je između ostalog tradicionalnu manifestaciju „Bitef na filmu”

Vladan Vukosanović, gradski sekretar za kulturu, obavestio nas je da je Grad Beograd za ovu manifestaciju izdvojio 20 miliona dinara i osam miliona za Kongres međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, dok je Ministarstvo kulture učestvovalo sa 15 miliona dinara, a pojedine ambasade donirale su oko dva miliona dinara.

Za vizuelni identitet ovogodišnjeg Bitefa, tradicionalno se pobrinula marketinška agencija New Moment.

Nagrađeno rešenje, obavestila nas je Jasmina Nikolić je crnobela slika lica (Evropljana, Afrikanca i Azijata) na kojem je oslikano (u boji) lik bika. Ovakav dizajn plod je rada grafičkog dizajnera Jane Miševe iz Makedonije.

Anja Suša je na kraju oprostila i saopštila, ono što je već najavila pre godinu dana, da je ovo 50. izdanje Bitefa poslednje na kojem je angažovana kao selektorka. Osvrnuvši se na svoj rad na ovoj manifestaciji koji je započeo 2006. godine, radom na 40. Bitefu rekla je:

“Tada me je Jovan Ćirilov pozvao da se priključim i taj poziv sam shvatila kao čast i odgovornost i u proteklih deset godina koji je bio obeležen burnim događajima u društvu i na političkoj sceni Srbije i sveta. Naučila sam da gledam i mislim pozorište u najširem značenju tog pojma. Bitef je uvek radio na povezivanju, a ne na razdvajanju , premda je prostor na kojem je nastao i na kojem postoji već pola veka sada drugačije isparcelisan kao uostalom i ceo svet”.

Suša se zahvalila Medenici na lepom zajedničkom radu u proteklih godinu dana i poželela mu mirnije more i bolje vetrove od onih koji su duvali dok se ona upravljala brodom zvanim Bitef.

Kratak opis predstava

Kantor Downtown

Reč je o multimedijalnoj scenskoj instalaciji, koja je prevashodno svojevrsna “rekonstrukcija” kultne predstave Mrtvi razred čuvenog poljskog reditelja Tadeuša Kantora, koja je bila jedan od najvažnijih događaja u Bitefovoj istoriji. Ova “rekonstrukcija” je kombinovana s bogatim video materijalom: intervjuima s poznatim, ali i manje poznatim američkim umetnicima koji su bili deo njujorške avangardne scene iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Instalacija je rođena iz potrebe da se sačuvaju uspomene na rituale “iznajmljenog ostrva”, kako je filmski umetnik i performer Džek Smit zvao Lower Manhattan na kom je cvetala underground umetnost u tom periodu. U ovim intervjuima pokreću se, na dirljiv i pametan način, brojna pitanja vezana za sudbinu avangarde, položaj nezavisne umetničke scene danas, karakteristični stil života i njegove posledice... Radi se, takođe i o pokušaju da se dokaže da je kontra-kultura zajedničko nasleđe, koje je iznad svih geografskih i nacionalnih granica, te da je neophodno pronaći alternativu avangardi u savremenoj kulturi i javnom diskursu.

6 & 7

Posle trijumfalnih nastupa u Londonu, Parizu, Berlinu i mnogim drugim svetskim metropolama, najveća senzacija savremene kineske plesne scene, Plesno pozorište Tao nastupa i na 50. Bitefu, na njegovom otvaranju, i to sa predstavom 6&7. Suprotno očekivanju da će se na Bitefu, kada je o azijskom pozorištu reč, prikazati neka od tradcionalnih izvođačkih formi s ovog kontinenta, predstava 6&7 je izrazito savremeni, visoko konceptualni, potpuno apstraktni, ritmički repetitivni i, paradoksalno, istovremeno minimalistički i vizuelno omamljujući scenski spektakl. Ipak, nije potrebno mnogo napora da se iza ovog vrlo apstraktnog i asketskog scenskog izraza prepoznaju i osete univerzalni, takođe asketski duhovni principi taoističke kulture, kao što je, recimo, princip jina i janga.

Urnebesna tama

Mladi nemački pisac Volfram Loc dobitnik je mnoštva prestižnih nemačkih nagrada, a privukao je posebnu pažnju upravo dramom Urnebesna tama, pre svega zbog produkcije nastale u bečkom Burg teatru, a u režiji jednog od najmarkantnijih evropskih reditelja Dušana Davida Paržižeka. Ovaj odličan tekst, koji se (auto)ironično referiše na amblematičnu knjigu Džozefa Konrada Srce tame i na kultni film Apokalipsa danas Frensisa Forda Kopole, tematizuje postkolonijalni diskurs savremene zapadne civilizacije i njenu ograničenu i arogantnu percepciju “drugosti” koja, pogotovu u današnjoj Evropi, proizvodi nerazumevanje i agresiju. Postavljajući pitanje o smislu savremene civilizacije, Loc pokreće i pitanje o smislu savremenog pozorišta: da li je ono mesto pobune ili malograđanskog konformizma. Kao što sam Loc kaže na kraju svog manifesta o „Nemogućem teatru”: „Ništa nije onako kako jeste”. Somalijski pirati, zapadni vojnici, srpski švercer u afričkoj džungli, papagaj koji govori, zapadni mistici - svi su oni, u energičnom, duhovitom i teatralizovanom izvođenju četiri sjajne glumice, deo panoptikuma naše civilizacije koja je stigla do završnog stepena autodestrukcije.... Savet: nikako ne napuštati salu u pauzi!

Saosećanje. Povest o mašinkama

Proslavljeni nemačko-švajcarski autor i reditelj Milo Rau dolazi na Bitef s relativno kamernom predstavom Saosećanje. Povest o mašinkama u produkciji čuvenog pozorišta Šaubine iz Berlina. Reč je o uzbudljivom, pseudodokumentarnom pozorištu u kome se, u ambijentu opšteg raspada ili otpada zapadne civilizacije, suočavaju i prožimaju dve ispovedno-fiktivne perspektive o genocidu u Ruandi, a koje otelotvorju dve glumice – jedna afričkog i druga nemačkog porekla. Ova predstava pomera fokus sa same izbegličke krize na jedan od njenih uzroka – zločine u građanskim ratovima u Africi, a za koje odgovornost imaju i zapadna društva. Na primer, da li se, kada smo iskreno i duboko potreseni fotografijom mrtvog tela malog izbeglice, zapitamo kakva je odgovornost našeg društva za stradanja koja su to nesrećno dete i njegovu porodicu oterala od kuće?

Ambasador: nemačko-zapadnoafrički komad s pevanjem

Vrlo duhovit naslov ove predstave istovremeno ukazuje i na njen sadržaj i na njenu formu. Najširi tematski okvir ove predstave svodi se na licemernu politiku velikih zapadnih sila prema autokratskim režimima u Africi, a koja varira od pomoći civilnom društvu do prodaje oružja. Ovoj ozbiljnoj društvenoj kritici autori predstave pristupaju na relaksirani način, vrlo duhovito, u vidu svojevrsnog „raštimovanog” džem sešna koji spaja ples, koncert, performans. U predstavi s naglašenom popkulturnom i čak treš estetikom, učestvuju iskusni nemački muzičari, mladi plesači/performeri iz nekoliko afričkih zemalja i, da kuriozitet bude veći, jedna od vodećih nemačkih glumica, An Tismer, poznata publici Bitefa kao Nora iz Ostermajerove režije čuvenog Ibzenovog komada, a koja je u potpunosti napustila institucionalnu scenu i sada nastupa samo na vaninstitucionalnoj.

SoftMachine: Rijanto + Sijao Ke x Cihan

Reč je o izuzetno zanimljivom multimedijalnom projektu singapurskog umetnika Čoja Kafaija, čiji je najširi okvir „mapiranje“ savremene azijske plesne scene, tačnije njenih glavnih aktera – koreografa. Projekat je kombinacija projekcije dokumentarnog filma na ovu temu, izložbe portreta ovih koreografa, pojedinačnih video intervjua s njima i prezentacije rada nekih od njih. Ta prezentacija je osmišljena kao modularno predavanje-performans koji moderira sam Kajfaji: svakom festivalu je ostavljeno da bira dve od četiri ponuđene prezentacije, a Bitefov selektorski tim se opredelio za rad indonežanskog umetnika Rijanta i kineskog autorskog tandema Sijao Ke i Cihan. Prezentacije su mnogo više od toga: one se od predavanja-performansa pretvaraju u prave teatarske minijature koje, pored izvođačke tehnike i koreografskog mišljenja, otkrivaju, na vrlo pametan, duhovit i dirljiv način, i mnogo šira, društvena pitanja, u rasponu od prekarijatskog položaja umetnika, preko odnosa tradicionalnih izvođačkih formi i savremenog plesnog idioma do rodnog identiteta.

Sloboda je najskuplja kapitalistička reč

Dve srpske dramaturškinje su se otisnule na neobično putovanje u Severnu Koreju, državu koja se nalazi izvan političkih i ekonomskih koordinata zapadne civilizcije, a samim tim i izvan njene moći poimanja. Na osnovu sopstvenog „turističkog“ iskustva, pomešanog s predubeđenjima i ideološkim uverenjima, Olga Dimitrijević i Maja Pelević su odlučile da sopstvene „zbunjujuće” i protivrečne utiske tematizuju i artikulišu u autorskom projektu koji će postavljati sledeća pitanja: „Da li je vidljivi kult ličnosti gori od nevidljivog kulta kapitala i da li je jedini način da se izbegne imperijalna dominacija da imaš atomsku bombu i opštenarodnu odbranu?“, „Da li je jedini način da se održi makar nominalno socijalističko društvo da ono bude totalitarno…?“, „Kolika su ograničenja našeg mišljenja, uslovljenog stalnim propagandama i kontekstom iz kog dolazimo?” Ova predstava je produkcija festivala i na njemu će biti premijerno izvedena.

Svita br.2

Drugi deo projekta Enciklopedija reči, orkestrira govor koji je u opštoj upotrebi, često se koristi mehanički, ali, ipak, ostvaruje efekat na naš svet i život. Reči koje su delanje. Reči koje čine dobro i reči koje prestravljuju svet. Reči koje se bore, reči koje pate, reči koje se nadaju. Reči koje ujedinjuju, pobunjuju, ubeđuju nas. Reči koje igraju i reči koje vode ljubav. Reči koje odlučuju, prete, proklinju i ubijaju. Reči koje povezuju ljude i one koje ih razdvajaju. Reči koje kažu hvala. Reči koje traže milost. Održane reči, obećanja, izdaje. Reči u krizi, u dugovanju, reči u panici, reči koje štrajkuju. Reči koje se mešaju i dižu iz prašine. Reči koje se bore. Gole reči i reči obučene u Versaće... Sve ove reči su realne: bukvalno svaka od njih je nekada i negde izgovorena, pa su zatim sve registrovane i objedinjene u Enciklopediji reči. U “drugoj sviti” ovog ciklusa izvodi ih, u vidu asketski pročišćenog ali, vizuelno i auditivno vrlo atraktivnog koncerta, kvintet izvanrednih performera, a kompozicijski ih je objedinio Žoris Lakost.

Samo moje

Misija Bitefa izvesno nije samo predstavljanje vrhunskih dometa svetske festivalske produkcije, već i promocija projekata s nezavisne scene, onda kada oni ostvare visoke umetničke standarde; taj zadatak dobija još veću težinu kada je reč o domaćim i to mladim autorima. Svi ovi parametri zadovoljeni su u izuzetnoj predstavi konceptualnog plesa Samo moje koreografskog tandema Ana Dubljević i Igor Koruga. Stešnjeni u zatvorenu, klaustrofobičnu kutiju, oni neprestano ispituju zidove te svoje fizičke i duhovne tamnice, i to na jedan znakovno upečatljiv i ujedno čulno uznemirujući način. Oni pokušavaju da jezički artikulišu svoje stanje koje snažno emanira već ovakva njihova scenska akcija, ali u tome doživljavaju neuspeh: zašto nije moguće reći šta nas muči, zašto nas društvo sprečava da kažemo da smo depresivni…? Predstava se, ipak, završava katarzično, izlaz iz tamnice postoji, a mogući su i novi oblici solidarnosti i zajedništva: oni koji su imanentni samo teatru kao mestu trenutnog, neposrednog i taktilnog susreta i razmene.

Jašući oblak

Jašući oblak je novi projekat libanskog umetnika i performera Rabija Mruea koji se zasniva na ličnom iskustvu umetnikovog brata Jasera u periodu posle libanskog građanskog rata. Ovo “predavanje-performans” kombinuje snimljeni video materijal i “živu” reč u pseudofikcionalnoj meditaciji o odnosu između proživljenog iskustva i reprezentacije. U izvođenju samog Jasera, ova snažna, dirljiva i poetska mešavina činjenica i fikcije razgrađuje koncept biografije, propituje naš odnos prema slikama, i istražuje prostor između političke stvarnosti i ličnog sećanja. Rabi Mrue je veoma cenjeni, na svetskim pozorišnim festivalima često prisutan umetnik koji živi na relaciji Bejrut – Berlin, a podjednako je aktivan i u vizuelnim i u izvođačkim umetnostima.

Rodoljupci

Provokativnu, decenijama neizvođenu komediju Rodoljupci Jovana Sterije Popovića o tome kako su tokom revolucije 1848. lažni srpski rodoljubi iz Vojvodine, rukovođeni samo svojim interesima, brzinski menjali strane u sukobu Mađara i Srba, 2015. godine je, u Narodnom pozorištu u Beogradu, režirao priznati mađarski reditelj iz Subotice Andraš Urban, poznat po svojim kritički beskompromisnim predstavama. To je kontekst koji sam po sebi, od izbora teksta do izbora reditelja i njegovog umetničkog koncepta, redefiniše tradicionalno shvatanje misije nacionalnog pozorišta, a u duhu savremenih umetničkih i društvenih potreba. Vrhunac političkog angažmana u ovoj predstavi ostvaruje se u adapataciji teksta kojom jedina zdrava pamet u drami, Gavrilović, biva ubijen, dok rodoljupci pevaju frenetične propagandne songove, među kojima se izdvaja onaj s čitavom listom srpskih političara od 90-tih do danas, a što je osuda i kontinuiteta “rodoljublja” u srpskoj politici i, još više, našeg pristajanja na takvu politiku, a pod parolom da svako od njih – “ima pravo”.

Nad grobom glupe Europe

Žanrovski označena kao „lirska proza u dramskoj tehnici“, Hrvatska rapsodija Miroslava Krleže je smeštena u pretrpani vagon „trećeg razreda madžarske državne željeznice“ u periodu Prvog svetskog rata. Predstava Nad grobom glupe Europe govori o drugom trenutku, o drugoj vrsti putovanja. Dok su “putnici trećeg razreda” danas zaustavljeni bodljikavom žicom negde na granicama Evropske unije, predstava koju potpisuju reditelj Sebastijan Horvat i dramaturg Milan Marković Matis govori o nama – hrvatskom (evropskom) društvu koje te putnike ne želi da vidi.

U trenutku kad davljenici isplivavaju na njenim obalama, kamioni mrtvih ljudi bivaju ostavljeni na njenim putevima i milioni očajnika lutaju njenim gradovima, glembajevska Evropa, onako kako je prikazuje jedan od vodećih slovenačkih reditelja Sebastijan Horvat, organizuje jednu raskošnu, pomahnitalu, perverznu i makabričnu salonsku proslavu; nesvesna svega, ona, zapravo, izvodi groteskni parastos samoj sebi.

PROGRAM I TERMINE PREDSTAVA MOŽETE POGLEDATI OVDE

Prateći programi

KONGRES MEĐUNARODNE ASOCIJACIJE POZORIŠNIH KRITIČARA

U godini kada slavi 60. godina od svog osnivanja (osnovano 1956. godine u Parizu kao nevladina organizacija u statusu B u okviru Uneska), Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara (IATC-AICT), održaće svoj 28. kongres u Beogradu i okupiće preko 100 pozorišnih kritičara iz 40 zemalja sveta.

Osnovni cilj asocijacije je okupljanje pozorišnih kritičara iz celog sveta kako bi se unapredila međunarodna saradnja, doprinelo globalnoj afirmaciji pozorišne umetnosti i pozorišne kritike.

Kongres podrazumeva sledeće segmente:

Dvodnevnu međunarodnu konferenciju na temu Novo i globalno pozorište: između komodifikacije i umetničke nužnosti, kojom će predsedavati Savas Patsalidis (Grčka), glavni i odgovorni urednik časopisa Critical Stages. Uvodničari će biti ugledni teatrolozi Erika Fišer Lihte (Nemačka) i Žorž Bani (Francuska), a na njoj će učestvovati dvadesetak pozorišnih kritičara i teatrologa iz Francuske, SAD-a, Grčke, Rumunije, Brazila, Turske, Srbije, Nigerije, Indije, Gruzije, Letonije, Engleske, Iraka i Kanade. Konferencija će se održati 27. i 28. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Dodelu prestižne Talija nagrade koju IATC dodeljuje značajnom svetskom kritičaru, teoretičaru i/ili umetniku koji je doprineo razvoju mišljenja o pozorištu na regionalnom ili globalnom nivou. Dobitnik ovogodišnje Talija nagrade je Femi Osofisan iz Nigerije, jedan od vodećih afričkih dramskih pisaca, reditelja i teoretičara.
Šoukejs beogradskih pozorišta.

NOĆ BITEFA

U prvom danu festivala koji smo nazvali „Prolog“ i koji će ceo biti posvećen slavnoj istoriji Bitefa, biće otvoreno nekoliko izložbi. Beogradska publika i mnogobrojni strani gosti i učesnici festivala će imati priliku da budu deo svečane procesije koja će krenuti od galerije RTS-a, proći pored Ateljea 212 i galerije NewMoment i završiti u Bitef teatru. U svakom od tih prostora biće organizovana po jedna, koncepcijski jasno profilisana izložba o Bitefu.

BITEF NA FILMU

Tradicionalni prateći program Bitef na filmu će se ove godine održati po 40. put. Selekcijom filmova i arhivskih video materijala, Vera Konjović, urednica programa će isprartiti opšti koncept festivala.

BITEF POLIFONIJA

Odoleti mahnitosti: 28. septembar - 1. oktobar 2016

Program ovogodišnje 17. Bitef Polifonije je posvećen onim novim pozorišnim tendencijama koje mogu da se otkriju i prate u inovativnim, procesnim i participativnim projektima pozorišnih umetnika i drugih stvaralaca u radu s mladima kako u kontekstu savremenog stvaralaštva i umetnosti, tako i u drugim kontekstima kao što su obrazovanje, društveni aktivizam, kultura zajedništva... Kroz prezentacije projekata, radionice, predstave i razgovore, Bitef Polifonija, ove godine, nudi svojim nosiocima, učesnicima i publici kritičko preispitivanje i prepoznavanje vrednosti polifonog koncepta i njegovog funkcionisanja u novim okolnostima, razmenu novih ideja i iskustava, otvara nove oblasti, nove aktuelne teme i pitanja, ali i uspostavlja nove veze i razvoj projekata koji će biti prezentovani na sledećoj Bitef Polifoniji.

KONFERENCIJA: BITEF I KULTURNA DIPLOMATIJA: POZORIŠTE I GEOPOLITIKA

1. i 2. oktobar, Univerzitet umetnosti u Beogradu

predsedava Milena Dragićević Šešić

Ideja konferencije je da ponovo propita i valorizuje doprinose Bitefa kulturnoj diplomatiji Srbije i Jugoslavije. U vreme osnivanja, Bitef je bio veliki državni projekat koji je, u kontekstu međunarodnih odnosa, donosio ugled državi koja ga je osnovala i podržavala. Zahvaljujući viziji Mire Trailović i Jovana Ćirilova, te njihovim razumevanjem važnosti susreta dva sveta razdvojena gvozdenom zavesom, pozorište je postalo mesto zajedništva, dijaloga i razmene. Povezujući se sa drugim intelektualcima i umetnicima sa Istoka i Zapada koji su delili njihove stavove, osnivači Bitefa su pokazali kako se kulturnom diplomatijom mogu ostvariti dalekosežni ciljevi jedne male sredine koja postaje jedno od centralnih mesta pozorišnog sveta.

Konferenciju organizuju Bitef i UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, a povodom 50. godišnjice Bitefa i obeležavanja 15 godina od ustanovljenja, tada postdiplomskog a danas master, programa za kulturnu politiku i menadžment u kulturi kao prvog takvog međunarodnog i regionalnog obrazovno-kulturnog projekta, a što je prepoznao i UNESKO.

KONFERENCIJA AUTOBIOGRAFIJA KAO PERFORMANS

Između biosa i njegove perfomativne reprezentacije

26. septembar

predsedava Ivana Vujić

Ova međunaroda konferencija ispituje teme auto/biografije i identiteta, produkciju i recepciju autobiografije kao performansa i njenu vezu sa medijskom slikom sveta (TV reality, blog, chat room). Konferencija će kroz praksu i teoriju ispitati složenost i značaj autobiografskog performansa za kvir, postkolonijalni i postmoderni diskurs. Praktičnim izvođenjima, video dokumentima i predavanjima istražiće složenost ovog žanra: autobiografski performans kao snažno oružje otpora i za izvođača i za gledaoca.

CIRKOBALKANA - FESTIVAL SAVREMENOG CIRKUSA

Festival savremenog cirkusa „Cirkobalkana“ održaće se u organizaciji Cirkusfere od 26. septembra do 02. oktobra na tri različite lokacije u Beogradu (CZKD, KC REX, Magacin u Kraljevića Marka 4). Na ovogodišnjem izdanju festivala biće prikazane četiri predstave iz Francuske, Hrvatske i Srbije kao i program „Open stage“ gde će se sa svojim kratkim tačkama i delovima predstava u pripremi (work in progress) predstaviti regionalni umetnici. Pored izvođačkog dela biće održane 3 petodnevne radionice, namenjene cirkuskim umetnicima, radionice za cirkuske pedagoge, kao i radionice za decu.

Savremeni cirkus nema definisane granice. Inspirisana pozorištem, plesom, operom kao i uličnom umetnošću, ova umetnička forma je izrasla iz subkulture ranih sedamdesetih godina. Cirkus je telesna i vizuelna forma i kao takva uključuje znanja i veštine iz savremenog plesa i teatra, kombinujući ih na specifičan način.

Platforma „Cirkobalkana“ je uspostavljena 2013. godine sa ciljem da se putem predstava, predavanja i javnih događaja približi umetnost savremenog cirkusa kako široj javnosti, tako i kreatorima kulturne politike, ali i željom da se formiraju mladi cirkuski umetnici.

BITEF AMFITEATAR

SCENska LABoratorija - studija slučaja BITEF

Posle čitave godine istraživanja prostora koje je Bitef otkrivao i animirao, studenti treće godine Scenske arhitekture tehnike i dizajna sa departmana za Arhitekturu i urbanizam, Fakulteta Tehničkih nauka u Novom Sadu će se na 50. Bitefu predstaviti umetničkim intervencijama na lokacijama Barutane, donjeg Kalemegdana i dvorišta Ateljea 212.

Laboratorija izvođačkih umetnosti FDU -

PROJEKAT: PRAVDA

Sedam kratkih komada na temu pravde

Regionalna mreža akademija je mobilna platforma čiji je cilj razmena znanja i ideja, i uspostavljanje aktivnog pozorišnog prostora dramskih akademija Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, Novog Sada, Skoplja i Cetinja.

Sedam umetničkih timova u okviru partnerskih akademija regiona pripremalo je zajedničke komade koji će se objedinjeni prikazati u okviru 50. Bitefa. Projekat „Pravda“ okuplja preko pedeset studenata iz regiona, a nakon Bitefa će biti predstavljen na svim ostalim relevantnim pozorišnim festivalima u regionu.

AFTER TEN

Prateći koncept i dinamiku festivala, svake večeri će se u okviru After ten programa organizovati brojni događaji na različitim lokacijama u gradu koji će biti praćeni performansima, video animacijama, izložbama i promocijama. Kao i prethodnih godina, program će biti realizovan u saradnji sa stranim diplomatskim misijama u Srbiji, medijskim partnerima i sponzorima i biće jedinstveno mesto susreta učesnika programa festivala, stranih gostiju, publike, predstavnika partnerskih organizaciju uz čiju pomoć je festival realizovan.