Predstava
“Rodoljubac” kao okosnicu drame preuzima lik i delo Jovana Sterije
Popovića. Tekst je napisao Milovan Vitezović, dramaturški ga je
prilagodio Dušan Kovačević, a režirao Nebojša Bradić. Steriju tumači
prvak Narodnog pozorišta, Igor Đorđević. Već same te činjenice
nagoveštavale su sjajnu predstavu na sceni “Danilo Bata Stojković”
Zvezdara teatra.
Sterijinog
oca igra Radoslav Milenković, a nastupaju i Isidora Minić (kao njegova
supruga), Zorana Bećić (majka) , Dejan Lutkić (Toma Vučić Perišić) i
Ivan Janketić. Scenografiju potpisuju Bradić i Mile Jeremić, kostime
Marina Vukasović Medenica, a kompozitor je Zoran Erić.
Sterija
proživljava svoje poslednje sate. Njegovi Vrščani su se pritajili, da
mu pomognu koliko mogu. Nažalost ne i deo publike, koji je maratonski
dugo razmotvala šuštave omote bombona i čiji su mobilni telefoni
izvodili integralne verzije pozivnih melodija. Taj prostakluk me uvek,
nanovo, šokira. Pa koji ćete tu, kad vas ne zanima??? Što smetate onima
koji su došli ne zbog toga što ne znaju šta će sa sobom, već baš
suprotno!!!
I
dok se priseća svog života, rodnog Banata i ne baš srdačnog dočeka u
Srbiji od strane tadašnje vlasti oličene u lukavom i korumpiranom Tomi
Vučiću (koga sjajno dočarava nadahnuti Dejan Lutkić) , Steriji se, u
bunilu, priviđa otac, cicnarski trgovac, koji ga kori što ga je u svojim
delima izvrgao ruglu. Kao da je znao šta će se dogoditi žestoko se
protivlio da mu sin bude pisac, ali jedna je majka... Otac nije želeo
da njegov sin bude to što je postao, ali kad je već tako prelomio, iz
prikrajka ga je finansijski pomagao. I uživao...
Po
pozivu Obrenovića, Sterija dolazi u tadašnju, zaostalu Srbiju i tokom
devet godina boravka, osniva škole i pozorišta, muzeje i biblioteke,
pomaže u donošenju zakonske regulative i uopšte radi na pismenosti kod
Srba. Što je, samo po sebi, zaverenička delatnost.
"Previše je radio u popečiteljstvu!" glasila je optužnica.
Drama
sjajno dočarava da se iza maske lažnog patriotizma valja svašta, da je
on pogodno utočište za kojekakve probisvete i šićardžije. Upravo je o
tome i pisao u svojoj drami „Rodoljupici“, koje bi njegova supruga, na
svaki način, da se dokopa. Čovek od integriteta u Srbiji je u sva
vremena i u svim sistemima sumnjivo lice. A gde se danas nalazi srpska
kultura, kojoj je Sterija verno služio sami prosudite.
Нема коментара:
Постави коментар