четвртак, 4. јун 2015.

JDP-Unosno mesto- Dođeš mi, dođem ti



Predstava "Unosno mesto" po tekstu ruskog klasika Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog u režiji Egona Savina igra se na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Moram odmah reći da nisam ljubitelj ovakvih predstava i da mi je na trenutke bilo dosadno. Drama koketira sa problemima današnjeg društva u formi farse. U zajednici kao što je naša, uvlačenje (dodvoravanje)  nadređenima uslov je uspeha u karijeri. Komedija Unosno mesto bavi se baš ovom temom, okruženjem iskvarenih držаvnih službenika i  gramzivih moskovskih tajkuna. Naglo bogaćenje i evropski maniri samo su fasada iza koje se krije primitivizam i gramzivost.


Ova pesimistička komedija na temu korupcije, u kostimima iz XIX podseća nas da kako god mi kao društva napredovali i osvajali nova znanja, ljudska priroda, u biti, ostaje  animalna. Mito je normalna stvar koja otvara sva vrata. Odmah se setih prijateljice, sa rekreacije, koja mi se požalila:

"Moj muž uvek nosi pedeset evra, ako ga zaustave policajci. Podigli cene!"

Nije imala ni malo dilema da su ti policajci zlotvori, a ne ona i njen muž, koji ih potkupljuju za male ili veće prekršaje u saobraćaju žrtve. A u zemlji gde nema sistema, gde nema pravila i nema morala, ta zemlja nema ni budućnost. Ono što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji.

No i druga strana, koja je kao poštena i veruje da ljubav je sve što je čoveku potrebno, druga je strana istog novčića. Idealisti, živeći u oblacima, kad tad udaraju u zemlju. Život treba živeti ali i promišljati.


Za zanimljivu i scenski bogatu predstavu zaslužni su i scenograf Miodrag Tabački i kostimograf Lana Cvijanović. Scenografija je u službi radnje, u vidu kliznih elemenata, koji menjaju volumen pozornice, i time simbolično transformišući u materijalno oslikavaju promene u stanjima likova na sceni.


Od glumačke ekipe svojim bravurama izdvajau se Predrag Ejdus u roli korumpiranog moćnika i Branislav Lečić lucidni špijun. Srđan Timarov je uspešno dočarao lik tupavog pisara pripravnika. Jelisaveta Sablić u Pavićevom maniru dočarava majku koja gleda da uvali ćerke. Anđelika Simić je teatralna u ulozi mlade sponzoruše. Postavlja se pitanje koliko ovakve drame imaju smisla u vreme "Velike braće" i "Mehaničkih parova". Stvari su otišle predaleko da bi bile smešne, a ovakvo ukazivanje na njih nije način borbe protiv njih. Više služe kao podrška. Kada neko iz takvog miljea zaluta u pozorište, sa olakšanjem pomisli,e vidi nije ovde tako stašno, pa i ovi na sveni su nalik meni. I u njihovoj odglumljenoj mizeriji naći će opravdanje i pokriće za svoj nitkovluk.





Uloge su tumačil Nikola Rakočević, Branislav Lečić, Jelisaveta Sablić, Predrag Ejdus, Srđan Timarov, Jovana Gavrilović, Anđelika Simić i drugi.
 
Prevod: Kiril Taranovski, 
Scenografija: Miodrag Tabački, 
Kostimografija: Lana Cvijanović, 
Dramaturg: Miloš Krečković, 
Koreografija: Ista Stepanov, 
Izbor muzike: Egon Savin, 
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović, 
Dizajn svetla: Svetislav Calić,


Нема коментара:

Постави коментар