понедељак, 15. март 2021.

Iluzije u Narodnom pozorištu u Beogradu

 


Da li nam je tek ovaj dosadni virus skinuo koprenu s očiju i otrezio nas od iluzija u kojima smo živeli?

Da li je onda trenutak da se prepustimo pozorišnim iluzijama?

 


Narodno pozorište u Beogradu počelo je probe komada “Pozorišne iluzije” francuskog pesnika i dramatičara iz XVII veka Pjera Korneja, u režiji i scenografiji Nikole Zavišića 26. decembra u probnoj sali ovog nacionalnog teatra.  Prvi ovakav komad igran je ovde 1903, a poslednje izdanje biloje pre tiordesetak godina u JDP-u (režijSlobodan Unkovski).

Kornej je taj komad, pod nazivom “Komična iluzija”, napisao 1636. godine, a u Narodnom će biti igran u prevodu Jovana Popova. Kostime kreiraju Bojana Nikitović i Suna Kažić, Anja Đorđević komponuje muziku, dok je dramaturg studentkinja na praksi Hristina Mitić.

U podeli su: Nikola Vujović ,Sena Đorović, Anastasia Mandić, Miloš Đorđević, Zoran Ćosić, Bogdan Bogdanović.  Na rezervnoj klupi usled pozitivnosti na kovid19 našao se Ivan Bosiljčić, te nam sledi i druga premijera s njim u glavnoj ulozi.

Konferenciju za novinare Ivana Vujić Komazec, upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu otvorila je konstatacijom da je ovaj komad o igri i ljubavi, pa samim tim i lek od bolesti koje su nam nasilno pridružene.

V.D. direktora Drame Molina Udovički Fotez govori o komadu gde je igra u igri i to višeslojna, multiplikovana, dok Nikola Zavišić, reditelj govori o radosti igre, da nas iščekuje priča o pozorištu, „jedna inkluzivna eksplozija teatra“.     Ona je podsetila je da je Nikola Zavišić u ovom teatru režirao dve dugovečne predstave, komedije „Važno je zvati se Ernest“ i „Izbiračica“.

„Pozorište je složen mehanizam. Proces nastavka pozorišne predstave je stvaranje nove i žive energetske strukture-treba uskladiti mnogo titrajuih duhova. Usmeriti ka cilju, ka smislu. U samom imenu komada pisac nam daje ključ. Teatar je opsena“, poentira reditelj. U okviru međunarodne saradnje, deo tima činila je i Julia Levai (Budimpešta/London) na praksi – režija, kao učesnica u programu Umetničke rezidencije Evropske pozorišne konvencije.


Nastavljaju gliumci, prva je Anastasia Mandić koja konstatuje da „u ovom civilizacijskom šoku koji živimo postavlja se pitanje ima li u njemu mesta za pozuorište i za igru“. Miloš Đorđević konstatuje da mu je humor koji je u srži ovog komada i način na koji ga je reditelj upriličio blizak, „da mu je rad na ovoj predstavi predstavljao period zabave i igre, bekstvo iz realnosti koje je prijalo.“


Radnja se mota oko potrebe sina da oca ubedi da je pozorište vredno truda. No, sve to nije dovoljno te je začinjeno i ljubavnim intrigama i to ni manje ni više nego ljubavnim petouglom. Gde je ljubavi tu je i zločina. Zločina i izbavljenja. Ostaje da vidimo kako će publika odrasla u ova čudna vremena reagovati na svojevrsno putovanje u neku romatičniju prošlost. U Francusku XVII veka. Bez pasoša, kovid legitimacije i PCR testa.


 Premijera je zakazana za četvrtak, 19. marta u 18:30 časova na Sceni „Raša Palvović.

U umetničkom timu su i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Tamara Pjević (scenski pokret), a u radu na predstavi učestvuju i Rastislav Ćopić (asistent reditelja) i Jasna Saramandić i Marija Mandić (asistenti scenografa).



*Foto: NPB, KulturniK

 


Pjer Kornej (Pierre Corneille) je  francuski pisac iz XVII. veka. Rođen je u Ruanu 06. juna 1606. godine, a umro je u Parizu 01. oktobara 1684. godine. Jedan je od tri najveća francuska dramska pisca, zajedno sa Molijerom (Moliere) i Rasinom (Racine). Smatra se začetnikom francuske tragedije.

Pjer Kornej je bio je jedno od šestoro dece svojih roditelja. Porodica se tradicionalno bavila administrativnim poslovima. Deda mu je bio advokat, a otac policajac. U rodnom gradu stekao je osnovno i srednje obrazovanje. Kao student Kornej je pokazao nadarenost za pisanje lepih stihova na latinskom jeziku, za šta je nagrađivan. U junu 1624. godine stekao je diplomu na pravnom fakultetu, nakon čega je radio kao advokat u Ruanu. Advokatsku karijeru napustio je zbog nedostatka retoričkih sposobnosti, pa mu je otac pomogao u zaposlenju u Ministarstvu šuma i reka. Na ovom radnom mestu radio je 21 godinu. Uprkos svom napornom činovničkom, počeo se interesovati za književni Povučenog i stidljivog karaktera, mladi Kornej je redovno posećivao gradske zabave, gde su bile prisutne istaknute porodice i gde se pisala i čitala poezija, najčešće ljubavnih sadržaja.  

Tako je nekako Korneje započeo i svoj  ljubavni život. Njegov prijatelj zaljubio se u devojku Katrin , ali mu je nedostajalo hrabrosti da joj izjavi ljubav.  Korneje  je pokazujući prijatelju kako je zavode, zaveo devojku i započeo vezu sa njom. Godine 1641. Kornej se oženio sa Marijom de Lamperijer (Maria de Lampérière). Iz njihovog braka rođeno se 7 dece. Poslednje godine života proveo je razočaran i ogorčen napadima svojih neprijatelja.

Najpoznatiji je po svojim djelima: „Sid“, „Sina“, „Polieukt“ i „Horacije“. Ove četiri drame dobile su zajednički naslov „Kornejeva klasična tetralogija“. Na svojim dramama je radio gotovo punih 40 godina. Posle završenog studija započeo je advokatsku karijeru. Književni rad je započeo pisanjem stihova, a prva njegova komedija nosi naslov „Melita“.

Prva tragedija koju je ovaj pisac napisao je „Medeja“. Postigavši ogroman uspeh svojim prvim dramskim radovima, nastavio je da piše veliki niz komedija, tragedija i tragikomedija, koje su u francuskim pozorištima ostavile dubok trag. Njegov književni opus sastoji se od oko trideset drama, jednog prevoda, kao i tri studije vezano za dramsku poeziju. Kroz svoju uspešnu književnu karijeru stekao je ogroman krug ljubomornih neprijatelja. Dodeljeno mu je zvanje državnog književnika od strane kardinala RišeljeA (Richelie). Kako je uvideo da ne može da razvija svoju kreativnost, ako mu neko nameće smernice na koji način treba da piše i koje teme da obrađuje, odustao je od karijere dvorskog pisca.

Imao velikih problema vezano za njegovu najpoznatiju dramu „Sid“, tragikomediju izvođenu 1636. godine. Iako je doživjela ogroman uspeh, kritikovana je od strane Akademije i mnogih pisaca i književnih kritičara koji su smatrali da pisac nije poštovao principe jedinstva radnje. Optuživali su ga za nemoral, zbog moralnih pouka dela. Kornej je svoj literarni rad prilagođavao klasicizmu, uz otvorenost za interpretaciju. Godine 1641. Pjer se oženio, a u Akademiju je primljen 1647. godine. Kroz svoja dela je isticao književno-filozofske ideje kao što su sudbina, volja i heroizam, moralne vrednosti i veličinu duše, kao i shvatanje ljubavi kroz moralnu, religijsku i emotivnu analizu.

Nikola Zavišić je rođen 1975. godine u Beloj Crkvi u Vojvodini. Magistrirao je režiju na praškom DAMU,  na katedri za alternativno i lutkarsko pozorište.  Bavi se pozorišnom režijom, pisanjem, dramaturgijom i dizajnom svetla. Režirao je u Srbiji i regionu, Nemačkoj, Ćeškoj, Rusiji..


Нема коментара:

Постави коментар