Београд,
тако добија нови музеј након 56 година од отварања Музеја савремене уметности
на Ушћу. Нови музеј замишљен је као „времеплов кроз прошлост, станица за
садашњост и оквир за будућност. Београдска слагалица и мозаик састављени од преко стотину
хиљада драгоцених делова.“
Тендер за избор извођача радова, који подразумева реконструкцију, санацију и доградњу објекта у Улици Ресавска 40б и пренамену у Музеј града Београда, биће објављен у среду 4. 8. 2021. Процедура по објављивању тендера трајаће око два и по месеца, закључно са потписивањем Уговора за извођење радова и надзор, после чега се, крајем октобра 2021. године, очекује почетак радова.
Почетак радова очекује се у новембру ове године а оквирни трошкови реконструкције постојећег и изградња новог дела Музеја износиће око 25 милиона евра. Нажалост, од Европске уније нису добијена никаква средства за овај пројекат.
Након реконструкције Музеј ће бити опремљен и испуњаваће све безбедоносне и микро-климатске услове. Под тим се подразумева адекватно физичко-техничко обезбеђење, системи против изливања воде и пожара, систем за регулисање прописаног опсега температуре и проценат релативне влажности, као и системи брзог алармирања и аутодојаве.
Са друге стране, музејски фонд биће подељен према вести материјала на депое за папир, метал, керамику, примењену и ликовну уметност, али и намештај, текстил, скулптуру и друге, чиме ће се испунити и обезбедити адекватно чување предмета.
Неки од најзначајнијих експоната који ће бити изложени у новој згради Музеја града Београда су:
- Мамут, појас „мраморац“
- Винчанске фигуре из Стублина
- Макринова глава
- Миним новчић
- Косовка девојка
- Легат Паје Јовановића
- Београдско четворојеванђеље
- Генерални план београда/макета првог београдског трамваја
- Сунцобран краљице Наталије, игла за кравату краља Милана Обреновића, брош са ликом краљице Драге
- Доситеј „Мезимац“
- Олимпијска бакља
Стална поставка која ће бити изведена у реконструисаном
објекту садржаће следеће сегменте: праисторија, антика, Прича о Београду
Деспота Стефана, Између крста и полумесеца (Београд 1521-1804), Време
ослобађања у Београду 1804-1867, Београд 1867-1918 - Ход ка Европи, Београд
1918-1941 - Престоница прве Југославије, Београд 1941-2000 - од 27. марта до 5.
октобра. Поред тога, у оквиру сталне поставке планиране су целине посвећене
музици, спорту, књижевности и науци.
Музеј града Беорада основан је 1903. године као општински музеј. Почетни фонд музеја су чиниле збирка старих ствари и оружја Самуила Стевановића и збирка планова и цртежа Београда из периода 1521–1789. године, коју је Општина откупила од минхенског антиквара Розентала 1902. године.
Услед недостатка простора, последња стална поставка Музеја
је затворена 1960. године. Иако су у међувремену постојале различите
иницијативе за трајно решење питања смештаја Музеја града Београда, укључујући
и два конкурса за изградњу нове зграде (1954. и 1976. године), оне нису уродиле
плодом.
Споразумом између Града Београда и Министарства одбране Републике Србије, за Музеј је 2006. године опредељења зграда некадашње Војне академије, подигнута 1899. године по пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, која се данас налази у блоку између улица Бирчанинове, Ресавске и Немањине, на адреси Ресавска 40б. Пројекат за реконструкцију ове зграде и њену пренамену у Музеј града Београда, изабран је на конкурсу спроведеном 2016. године.
Музеј града Београда је музеј комплексног типа, са територијалном
надлежношћу на простору читавог Београда. У фонду музеја се чува преко 130.000
предмета који сведоче о развоју главног града од праисторије до савременог
доба. Предмети су распоређени у три одсека: за археологију, историју и историју
културе и уметности.
У оквиру Одсека за историју се чувају предмети распоређени у
збирке које покривају историју главног града од 1521. године до савремених
дана. Одсек за историју културе и књижевности није тако строго хронолошки
одређен, а садржи колекције ликовне и примење уметнсти, архитектуре и
урбанизма, као и збирку за историју књижевности и културе. Поред основних
збирки, у Музеју се налази и 28 легата.
Осим што ће музеј чувати 8 хиљада историје виду
136 хиљада артефаката, биће то први модерни музеј у Београду, конципиран да
грађани у њему могу да бораве цео дан, као свугде у свету у сличним просторима.
Музеј на скоро 18 хиљада квадратних
метара, већи од свих градских музеја, негде ¼ Музеја Лувр.Сви музеји и легати
остају даље у функцији.
Дан за
тендер., 4. август-изабран је смишљено јер је на тај дан 1551. године светлост
дана видело београдско четвотојеванђеље,
Музеј је надлежан и за 15 различитих објеката од чега 10
музеја у саставу. Ти музеји су: Музеј Иве Андрића, Музеј Јована Цвијића, Музеј
Паје Јовановића, Збирка икона Секулић, Конак кнегиње Љубице, Археолошки
локалитет Винча, Музеј Земуна, Музеј Младеновца, Музеј Томе Росандића и Музеј
бањичког логора, спомен кућа Војводе Степе Степановића, Споменик Стефану
Немањи.
Осим наведених
одсека, у Музеју града Београда постоји и Одсек за заштиту, у склопу којег се
налазе Документациони центар, Служба за конзервацију и Служба за едукацију.
Нема коментара:
Постави коментар