среда, 4. август 2021.

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА ДОБИЈА СВОЈУ ЗГРАДУ 118 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА



Београд, тако добија нови музеј након 56 година од отварања Музеја савремене уметности на Ушћу. Нови музеј замишљен је као „времеплов кроз прошлост, станица за садашњост и оквир за будућност. Београдска слагалица и мозаик састављени од преко стотину хиљада драгоцених делова.“


Музеј града Београда коначно ће добити своју зграду у Ресавској 40б, у којој ће бити смештено 8 хиљада година историје Београда на чак 17 хиљада квадрата. Нова зграда чуваће експонате од праисторије до савременог доба. У Музеј ће се улазити из Ресавске,а  двориште ће бити тако конципирано да ћ се омогућити да се у њему одржавају књижевне вечери, позоришне представе, а служиће и као део за предах.

 

Тендер за избор извођача радова, који подразумева реконструкцију, санацију и доградњу објекта у Улици Ресавска 40б и пренамену у Музеј града Београда, биће објављен у среду 4. 8. 2021. Процедура по објављивању тендера трајаће око два и по месеца, закључно са потписивањем Уговора за извођење радова и надзор, после чега се, крајем октобра 2021. године, очекује почетак радова.

 Почетак радова очекује се у новембру ове године а оквирни трошкови реконструкције постојећег и изградња новог дела Музеја износиће око 25 милиона евра. Нажалост, од Европске уније нису добијена никаква средства за овај пројекат.


Након реконструкције Музеј ће бити опремљен и испуњаваће све безбедоносне и микро-климатске услове. Под тим се подразумева адекватно физичко-техничко обезбеђење, системи против изливања воде и пожара, систем за регулисање прописаног опсега температуре и проценат релативне влажности, као и системи брзог алармирања и аутодојаве. 

Са друге стране, музејски фонд биће подељен према вести материјала на депое за папир, метал, керамику, примењену и ликовну уметност, али и намештај, текстил, скулптуру и друге, чиме ће се испунити и обезбедити адекватно чување предмета.

 


 

Неки од најзначајнијих експоната који ће бити изложени у новој згради Музеја града Београда су:

 

  •  Мамут, појас „мраморац“
  •  Винчанске фигуре из Стублина
  •  Макринова глава
  •  Миним новчић
  •  Косовка девојка
  •  Легат Паје Јовановића
  •  Београдско четворојеванђеље
  •  Генерални план београда/макета првог београдског трамваја
  •  Сунцобран краљице Наталије, игла за кравату краља Милана Обреновића, брош са ликом краљице Драге
  •  Доситеј „Мезимац“
  •  Олимпијска бакља

 


Стална поставка која ће бити изведена у реконструисаном објекту садржаће следеће сегменте: праисторија, антика, Прича о Београду Деспота Стефана, Између крста и полумесеца (Београд 1521-1804), Време ослобађања у Београду 1804-1867, Београд 1867-1918 - Ход ка Европи, Београд 1918-1941 - Престоница прве Југославије, Београд 1941-2000 - од 27. марта до 5. октобра. Поред тога, у оквиру сталне поставке планиране су целине посвећене музици, спорту, књижевности и науци.

 

 Музеј града Беорада основан је 1903. године као општински музеј.  Почетни фонд музеја су чиниле збирка старих ствари и оружја Самуила Стевановића и збирка планова и цртежа Београда из периода 1521–1789. године, коју је Општина откупила од минхенског антиквара Розентала 1902. године.

 

 Проблеми смешаја пратили су Музеј од оснивања. Прве године је провео у општинским просторијама у згради у Улици Узун Мирковој 1, 1929. године је основана обједињена установа под називом Општинска библиотека и музеј, смештена у зграду у Змај Јовиној улици 1, коју ове институције и данас деле. Установе су званично раздвојене 1940. године, а музеј је након Другог светског рата добио свој данашњи назив – Музеј града Београда.


Услед недостатка простора, последња стална поставка Музеја је затворена 1960. године. Иако су у међувремену постојале различите иницијативе за трајно решење питања смештаја Музеја града Београда, укључујући и два конкурса за изградњу нове зграде (1954. и 1976. године), оне нису уродиле плодом.

 

Споразумом између Града Београда и Министарства одбране Републике Србије, за Музеј је 2006. године опредељења зграда некадашње Војне академије, подигнута 1899. године по пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, која се данас налази у блоку између улица Бирчанинове, Ресавске и Немањине, на адреси Ресавска 40б. Пројекат за реконструкцију ове зграде и њену пренамену у Музеј града Београда, изабран је на конкурсу спроведеном 2016. године.

 

Музеј града Београда је музеј комплексног типа, са територијалном надлежношћу на простору читавог Београда. У фонду музеја се чува преко 130.000 предмета који сведоче о развоју главног града од праисторије до савременог доба. Предмети су распоређени у три одсека: за археологију, историју и историју културе и уметности.

 Збирке које се налазе у склопу Одсека за археологију покривају археологију Београда од праисторије до османског освајања Београда, са посебно издвојеном збирком Археолошког локалитета Винча и Кабинетом за новац и медаље.

 


У оквиру Одсека за историју се чувају предмети распоређени у збирке које покривају историју главног града од 1521. године до савремених дана. Одсек за историју културе и књижевности није тако строго хронолошки одређен, а садржи колекције ликовне и примење уметнсти, архитектуре и урбанизма, као и збирку за историју књижевности и културе. Поред основних збирки, у Музеју се налази и 28 легата.


 Осим што ће музеј чувати 8 хиљада историје   виду 136 хиљада артефаката, биће то први модерни музеј у Београду, конципиран да грађани у њему могу да бораве цео дан, као свугде у свету у сличним просторима.  Музеј на скоро 18 хиљада квадратних метара, већи од свих градских музеја, негде ¼ Музеја Лувр.Сви музеји и легати остају  даље у функцији.

Дан за тендер., 4. август-изабран је смишљено јер је на тај дан 1551. године светлост дана видело београдско четвотојеванђеље, 

 

Музеј је надлежан и за 15 различитих објеката од чега 10 музеја у саставу. Ти музеји су: Музеј Иве Андрића, Музеј Јована Цвијића, Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић, Конак кнегиње Љубице, Археолошки локалитет Винча, Музеј Земуна, Музеј Младеновца, Музеј Томе Росандића и Музеј бањичког логора, спомен кућа Војводе Степе Степановића, Споменик Стефану Немањи.

 

Осим наведених одсека, у Музеју града Београда постоји и Одсек за заштиту, у склопу којег се налазе Документациони центар, Служба за конзервацију и Служба за едукацију.

Нема коментара:

Постави коментар