среда, 5. септембар 2018.

Izložba crteža Branka Miljuša





Značajno mesto u umetničkom opusu Branka Miljuša zauzimaju crteži, od kojih su neki nagrađeni prestižnim domaćim, regionalnim i međunarodnim nagradama.

Miljuševo stvaralaštvo predstavljano je na brojnim izložbama kod nas i u svetu, ali, do sada, njegova dela nisu samostalno izlagana u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u kojoj se neguje praksa organizovanja izložbi umetničkih radova sadašnjih i nekadašnjih profesora. Stoga je izložba crteža Branka Miljuša jedinstvena prilika da se profesori podsete, a studenti upoznaju, sa likovnom poetikom umetnika, koji je kao student bio posvećen izučavanju, a kao profesor unapređenju slikarskih i grafičkih veština, kao i afirmaciji izrade mozaika.

Crteži, koje je Branko Miljuš kontinuirano stvarao tokom čitavog svog života, reprezentuju pedagoške osnove na kojima počiva obrazovanje na Fakultetu likovnih umetnosti. Poznavanje tehnike crteža tradicionalna je vrednost, na kojoj se zasniva studiranje likovnih umetnosti na svim odsecima Fakulteta (Slikarski, Vajarski, Grafički i Novi mediji). U tom smislu, izložbena postavka Miljuševih crteža u Galeriji FLU, umetnički je događaj, kojim želi da se ukaže na značaj tehnike izvođenja crteža i njihov poetski sadržaj (što predstavljaju važne segmente u razvoju veštine budućih umetnika koji se obrazuju na ovoj instituciji).

Branko Miljuš je o svojoj posvećenosti crtežu, govorio u televizijskim emisijama i video zapisima: Pred belinom (RTS, 2011), Otvaranje izložbe crteža Branka Miljuša (Galerija Haos, 2008), Metropolis (RTS, 2008):

Crtež je za mene osnovna stvar u jednom likovnom obrazovanju. Ono što umeš da napraviš u crtežu, to će te pratiti čitav život... moći ćeš da radiš grafiku, moći ćeš da formiraš sliku... Od crteža sve počinje i ako ne bi bilo te igre i razmišljanja kroz crtež, mislim da bi čovek bio prazan (za bar jedno 50%) i to ako se bavi i vajanjem, i slikanjem, i grafikom...

Inače, držao sam se principa crtanja u ranim jutarnjim satima, i to svakodnevno... tako da sam u svojim blokovima nalazio, kada završim svoju seriju za godina dana, i više od 350 zabeleženih ideja, i ostvarenih crteža, koje sam mogao direktno, po toj nekoj spontanosti i snazi izraza, da odmah iskoristim za izlaganje… Međutim, malo sam to izlagao, više sam to koristio kao moj trezor, u kome imam sve za bilo koji početak i za bilo koje startovanje... Mogao sam da otvorim tu knjigu, negde na početku ili na kraju, i da otprilike, uvek nastavljam nešto što sam negde jednom prilikom stao... Crtež mi uvek dolazi spontano. Ruka sama beleži sve ono što ja razmišljam... Ako pogrešim, ja ponovo radim tu ideju... Onda se rode neke nove mogućnosti, tako da nikada ne napravim isti crtež, iako je tema ista... stalno se nešto novo ponavlja... tako da ja idem iz crteža u crtež, iz ideje u ideju... I kada hoću da se vratim u neko moje razmišljanje od ranije, vrlo lako mi je da uđem u tu materiju, i da, recimo, slikam sliku koja je, možda, nastala pre tri godine kao ideja...

Likovnost mora da bude zadovoljena bez obzira na to šta ti želiš da predstaviš – ona mora da dominira. Međutim, ja sebe nisam smatrao bukvalnim nadrealistom, više sam neku svoju poetiku uspevao da izrazim na jedan način koji je imao lepu priču, ali je uglavnom bio u likovnim domenima, a ne u ilustrativnim... Uvek sam zadržao u sebi, neki moj optimizam koji sam imao prema stvaralaštvu, i želju da u tome nađem nešto novo, neka nova rešenja, da iznađem neku snagu, da to bude lepo... Kod mene ima jedna pozitivna osobina, što sam ja optimista. Nisam revanšista, da tražim da neko pati zbog toga što ja patim. Važno mi je da ja likovnim izrazom iskažem jednu svoju misao, koja će, možda, biti prekretnica za neke mlađe ljude kasnije...

U video intervjuima Miljuš poručuje da, uprkos patnjama i nesrećama, u ovom svetu još uvek ima nade za radost i sreću. Stoga je zadatak umetnika da kreira afirmativne prikaze, odnosno da uz pomoć likovnih elemenata, kompoziciono i koloristički, istražuje i predstavlja lepotu i poetičnost. Kao umetnik optimista, Branko Miljuš stvarao je radosnu umetnost, u smislu uživanja u likovnosti, a svoja pozitivna umetnička iskustva i znanja, otkrivao je, prenosio i delio sa svojim studentima i kolegama.



Olivera Erić
kustos-dokumentarista FLU




Izložba će trajati od 7. -22. septembra 2018. godine.




Branko Miljuš (1936 – 2012)
slikar i grafičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

Branko Miljuš rođen je 1936. godini u Dragotinji (Republika Srpska). Kao dete doživeo je dramatične događaje zbega na Kozari 1943. godine, posle kojih, zajedno sa majkom i sestrom, dolazi u Beograd.

Posle šestog razreda gimnazije, upisao je pripremni tečaj Akademije (sada Fakulteta) likovnih umetnosti u Beogradu, a zatim, nastavio studije na Slikarskom odseku, gde je diplomirao u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića 1958. godine. Na istom Fakultetu završio je postdiplomske studije na Grafičkom odseku, u klasi profesora Boška Karanovića 1961. godine. Kao stipendista Francuske vlade specijalizovao je grafiku, u ateljeu Gotarda Džonija Fridlendera (Gotthard Johnny Friedlaender), u Parizu, 1962/63. godine.

Svoja znanja i iskustva prenosio je studentima Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu,  gde je od 1971. godine radio kao asistent na Slikarskom odseku, docent (1977) i vanredni profesor (1982) na Grafičkom odseku, redovan profesor (1988) na Slikarskom odseku; na kome je, do penzionisanja 1999. godine, bio angažovan na unapređenju grafičkih veština (sito štampe) i nastave predmeta Zidnog slikarstva (mozaika). Vršio je funkciju dekana Fakulteta likovnih umetnosti, u periodu od 1996. do 1998. godine. Zbog zasluga koje je ostvario kao profesor, nagrađen je Velikom plaketom Univerziteta umetnosti sa Poveljom.

Prilikom napredovanja Branka Miljuša u zvanje docenta, kolege-profesori Grafičkog odseka: Boško Karanović, Miodrag Rogić i Slobodan Pejović, istakli su njegov rad u tehnici sito štampe (serigarfije/svilotiska), hvaleći u Referatu njegovo poznavanje ove grafičke veštine rečima: "Služeći se sito štampom kao novim, savremenim grafičkim izrazom, on je u ovoj tehnici postigao zanatsko savršenstvo. Ovo je naročito značajno s obzirom da na Grafičkom odseku postoje sve mogućnosti da se ova tehnika i dalje neguje, a koja je njegovim dolaskom na Grafički odsek bila počela da se usavršava."

Profesori Slikarskog odseka: Mirjana Mihać, Milica Stevanović i Branislav Protić, u Referatu napisanom prilikom Miljuševog napredovanja u zvanje redovnog profesora, primetili su njegovo angažovanje na unapređivanju nastave predmeta Zidnog slikarstva. Ukazujući na naročit doprinos Branka Miljuša da tehnika mozaika ponovo pobudi interesovanje studenata, kolege-profesori istakli su da: "Njegovim nesebičnim zalaganjem, predmet Zidno slikarstvo (mozaik) zadobija sasvim novu dimenziju i prerasta u predmet koji se ozbiljno izučava na magistarskim studijama Slikarskog odseka."

Osim na državnom Fakultetu likovni umetnosti u Beogradu, kao redovni profesor Branko Miljuš predavao je na privatnoj Akademiji lepih umetnosti u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Banja Luci. Radio je kao potpredsednik i član umetničkog saveta Grafičkog kolektiva. Bio je član ULUS-a (od 1959. godine), Lade i Internacionalnog udruženja "Kunstlerhaus" likovnih umetnika Beča (od 1999. godine), kao i Rotary Kluba Beograd, koji mu je 2005. godine organizovao proslavu 50 godina umetničkog rada, snimivši povodom tog jubileja film o njegovom stvaralaštvu (Pred Belinom). 

Prisutan u likovnom životu, od 1955. godine do 2012. godine, izlagao je na 70 samostalnih izložbi u Srbiji (Beograd, Zemun, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Valjevo, Kraljevo, itd), regionu (Ljubljana, Kopar, Kranj, Banja Luka, Prijedor, Sarajevo, Split, Podgorica, Herceg Novi, Budva, Skoplje, itd) i inostranstvu (Venecija, Parma, Grac, Prag, Bremen, Lozana, Edinburg, Pariz, Njujork, itd), kao i na više od 360 grupnih izložbi u Beogradu, gradovima bivše Jugoslavije, Evrope i Amerike.



Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada, kao što su: Nagrada za grafiku na Prvom Oktobarskom salonu (Beograd, 1960), Politikina nagrada (Beograd, 1963), Veliki pečat Galerije Grafički kolektiv (Beograd, 1965), Nagrada za grafiku na izožbi ULUS ’66 (1966), Zlatna igla na izložbi ULUS '79 (Beograd, 1979), Sedmojulska nagrada SR Srbije (1991), Nagrada za životni doprinos umetnosti grafike (1996), Nagrada za životno delo ''Zlatni beočug'' (1998), Nagrada ''Dr Vojislav K. Stojanović'' za dostignuće u umetničkom radu udurženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije (2001), Nagrada na IV međunarodnoj izložbi grafike (Ljubljana, 1961), Prva nagrada za slikarstvo na izložbi mladih slikara, vajara i grafičara (Sarajevo, 1967), Nagrada JAZU za najbolju grafiku na XI zagrebačkom bijenalu jugoslovenske grafike (Zagreb, 1980), Druga nagrada za grafiku na VII međunarodnom bijenalu grafike ''Bianco e nero'' (Lugano, 1962), Druga nagrada na Prvom međunarodnom bijenalu grafike (Krakov, 1966), Nagrada na Petom međunarodnom bijenalu grafike (Varna, 1989).

Uz slike i grafike, značajno mesto u Miljuševom opusu zauzimaju crteži, koje je stvarao tokom svog umetničkog angažovanja, od kojih su neki nagrađeni prestižnim domaćim, regionalnim i međunarodnim nagradama: Nagrada za crtež na Drugom trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža (Sombor, 1966); Nagrada za crtež na Međunarodnoj izložbi originalnog crteža (Rijeka, 1974. i 1976); Nagrada za crtež na Četvrtoj bijenalnoj izložbi ''U svetlosti Milene'' (Požarevac, 1989); Nagrada Piter Ludvig za retrospektivnu izložbu crteža i grafika u Beogradu u Muzeju savremene umetnosti (Beč, 1993).

Dela Branka Miljuša nalaze se u važnim javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji, regionu i  svetu: Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu; Dom Vojske Srbije u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Zepter muzej u Beogradu, Muzej suvremene umjetnosti u Zagrebu, Kabinet grafike HAZU u Zagrebu; Moderna galerija u Ljubljani, Međunarodni grafički centar u Ljubljani; Umjetnička galerija u Sarajevu; Galerija u Banja Luci; Muzej Kozare u Prijedoru, Kolekcija Bolafi u Lenju (Bolaffi – Legno); Kolekcija Dr Gaetano D'Ambrozio u Trevizu; Muzej savremene umetnosti u Varšavi; Narodna galerija u Pragu; Istorijsko-umetnički muzej u Ženevi; Muzej u Luganu; Nacionalna galerija u Parizu; Nacionalna galerija u Londonu, Viktorija i Albert muzej u Londonu; Umetnički muzej u Stokholmu; Albertina u Beču; Muzej savremene umetnosti u Buenos Airesu; Kongresna biblioteka u Vašingtonu; Muzej univerziteta Južne Floride u Tampi; Kornej univerzitet u Itaki; Kolekcija Jurić-Dimitrijević na Floridi; Kolekcija muzejskog kompleksa carskorg dvora u Kjotu u Japanu...

Javnost se upoznala sa Miljuševim stvaralaštvom i kroz njegove radove izvedene u javnim prostorima Beograda: mozaik na Terazijama (20 m²), vitraž u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (glavni hol, 18 m²), mozaik sa temom posvećenoj sportu na Adi Ciganliji (15 m²), mural u Vasinoj ulici (10 m²), mural na fasadi poslovne zgrade i mozaik na fasadi privatnog stambenog objekta na Banovom brdu. 

Miljuševa svestrana umetnička ličnost i raznovrsno likovno stvaralaštvo (koje obuhvata crtež, slikarstvo, grafiku, mozaik, vitraž, ilustraciju, grafički dizajn), bilo je predmet proučavanja mnogih naših i stranih istoričara i teoretičara umetnosti, likovnih kritičara, umetnika, novinara, kao i onih koji su se bavili razvojnim tokovima srpske i jugoslovenske likovne umetnosti: Leonid Šejka, Dušan Đokić, Branko Kukić, Lazar Trifunović, Nikola Šuica, Stanislav Živković, Sreto Bošnjak, Živojin Turinski, Vladimir Rozgić, Miodrag B. Protić...

понедељак, 3. септембар 2018.

Одговор на наводе г. Марковића и саопштење Комисије за позоришну уметност




Отворени универзитет са жаљењем констатује да је по други пут у кратком временском року присиљен да изда јавно саопштење поводом навода изнесених од стране г. Марковића и саопштења Комисије Министарства културе и информисања задужене за оцењивање пријава у оквиру Конкурса за суфинансирање пројеката у области позоришне уметности.

Са тим циљем у наставку саопштења Отворени универзитет Суботица износи јавно проверљиве чињенице како би упознао све заинтересоване стране са генезом проблема, његовим развојем и тренутним последицама по Међународни фестивал позоришта за децу Суботица.

Да би се разумео начин функционисања и односи у оквиру ове манифестације потребно је навести неколико важних чињеница. Слободан Марковић је две деценије био запослен на Отвореном универзитету Суботица и то на радном месту које је тада уведено и које се звало директор Међународног фестивала позоришта за децу. У исто време је и улога извршног продуцента Фестивала поверена Отвореном универзитету и то од стране оснивача Фестивала, Града Суботице. Слободан Марковић је имао задужење али и привилегију да се читав свој радни век на ОУ бави искључиво развојем Фестивала и при томе је имао пуну аутономију.

Током тих година Фестивал је под вођством г. Марковића и организацијом Отвореног универзитета израстао у респектабилну међународну манифестацију, добио бројна признања и награде а у годинама када је Фестивалу ускраћивана финансијска подршка Отворени универзитет је из сопствених средстава финансирао његову реализацију. 

Када је пре неколико година г. Марковић отишао у пензију, бивше руководство ОУ на захтев г. Марковића укинуло је радно место директора Фестивала у систематизацији предузећа те г. Марковић бива ангажован уговором од стране Отвореног универзитета као спољни сарадник обављајући послове директора и селектора Фестивала док му траје мандат. И у то време ранија пракса се наставља – господину Марковићу су сви ресурси фирме на располагању и он наставља да се бави искључиво развојем Фестивала. 

Да су ствари биле далеко од идиличних сведочи чињеница да је при примопредаји дужности између старог и новог директора ОУ 2014. године као највећи потенцијални унутрашњи проблем у функционисању културног сектора ОУ апострофирана дугогодишња тежња господина Марковића да приватизује Фестивал. Годинама је господин Марковић истицао како ће „однети Фестивал у други град“ као средство притиска на руководство ОУ.

Садашње тежње приватизације Фестивала од стране господина Марковића, констатујемо са жаљењем, нису ништа ново за Отворени универзитет. Једина разлика је у томе што се господин Марковић сада одлучио на реализацију својих амбиција процењујући да ће за ту идеју имати подршку Града Суботице, оснивача манифестације.

Проблеми у сарадњи почињу у периоду септембар-новембар 2017. када је г. Марковић отворено почео да најављује промене у организацији Фестивала критикујући и јавно и тајно извршног продуцента. Рачунајући на слабу информисаност јавности и доносиоца одлука о функционисању Фестивала, правима, обавезама и одговорностима актера укључених у реализацију манифестације, г. Марковић заједно са већим делом Савета Фестивала покреће на седници у септембру 2017. тему о капацитетима Отвореног универзитета да реализује манифестацију, наводећи као главне разлоге недостатак спонзорских средстава и да терет реализације манифестације пада на њега и његову сарадницу (извршног директора Фестивала која је у радном односу на ОУ). Иначе, сваки покушај укључивања осталих запослених ОУ у поједине сегменте припреме Фестивала одбијано је као задирање у аутономију тзв. Дирекције Фестивала коју су чинили сам г. Марковић и његова сарадница, дакле спољни сарадник и стално запослена особа на ОУ.

По први пут се тада, након три заједнички реализована Фестивала у том саставу Савета и које је тај исти Савет оценио изузетно успешним, јавља експлицитан став да постоји проблем са извршним продуцентом тј. Отвореним универзитетом.

Кулминација настаје на седници Савета у новембру 2017. неколико месеци пред истицање мандата Савета и директора г. Марковића, на којој је након вишечасовне расправе, од стране Савета усвојен припремљени низ закључака којим се од Града Суботице тражи промена извршног продуцента. Извршни продуцент, запањен непознавањем формално-правних односа предлагача таквих закључака није могао да не примети следеће нелогичности. Прва је да тело (Савет Фестивала) које је изабрано од стране Града Суботице може да захтева од оснивача Фестивала промену извршног продуцента. Друго, да су пласиране две алтернативе за будуће устројавање Фестивала – да се Фестивал премести у суботичко Дечије позориште где би „извршни директор Фестивала засновао радни однос и то са адекватним личним дохотком сходно сложености, обиму послова, одговорности и значају манифестације.“ као и да се „у систематизацију врати радно место директора Фестивала“, или да се оснује удружење грађана, дакле приватна иницијатива, којем би се без икаквих референци правног субјекта који аплицира на конкурсе, његове солвентне моћи и правног основа поверила организација манифестације којој је оснивач Град Суботица.

Знајући да ће овако неутемељена иницијатива тешко бити спроведена без могућности да Град Суботица саслуша аргументе друге стране, која је након 20 година успешне реализације манифестације сада проглашена неподобном, Отворени универзитет је сачекао званичну реакцију оснивача Фестивала. 

У фебруару текуће године је дошло до састанка са градоначелником Суботице на коме су закључци били да се манифестација мора одржати, да док се не изабере нови Савет и директор Фестивала манифестација треба да се припрема као и у претходном периоду те да се извршни продуцент треба посветити  организационо-финансијском домену а Савет у тренутном саставу и директор Фестивала програмско-уметничком домену. Улога Отвореног универзитета као извршног продуцента у смислу „прелазног решења“ , како то помиње у својој изјави г. Марковић, никада није поменута јер на тако нешто Отворени универзитет не би пристао. 

Од тада, извршни продуцент није добио нити једну одлуку Савета или оснивача Фестивала, Града Суботице, којом се мења постигнути договор. Такође, од тог састанка до поднетих оставки директора и дела Савета, извршни продуцент није добио нити један предлог из области уметничко-програмског домена као ни резултате селекције за коју је био задужен г. Марковић.  Ту се, такође, мисли и на одлуке о промени извршног продуцента, померању термина Фестивала или друге одлуке кључне за реализацију манифестације. 

Пар дана након фебруарског састанка су договорени програмска оријентација, активности и планови за обележавање јубилеја Фестивала. Ово је учињено у складу са ранијим одлукама Савета о програмском делу Фестивала у циљу састављања усклађене пријаве за конкурсе који су били у току. Са тим се сложио и извршни продуцент Фестивала као и г. Марковић те су такве пријаве послате на три конкурса – Града Суботице, Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу.

Тада је изгледало као да је до компромиса дошло и да се можемо посветити послу који је пред нама. Ишчекујући резултате конкурса како би могли планирати програмске целине које могу бити реализоване у оквирима буџета који нам буде на располагању нисмо даље добили никакав захтев од г. Марковића што се тиче послова Фестивала као ни позив на седницу Савета које је увек иницирао г. Марковић. 

Када су током маја и јуна објављени резултати конкурса и када је било јасно да је Фестивалу ускраћена подршка од стране Министарства културе, извршни продуцент и Град Суботица као оснивач остају затечени добијеним резултатима, не знајући да је комисија контактирала г. Марковића (иако је као контакт на пријави наведен извршни продуцент, који је подносилац захтева и са којим Министарство културе сваке године склапа уговор). 

Након тога је Савет Фестивала одржао барем једну, а можда и више, седница на које, по први пут од када ради у том саставу, није позвао представника извршног продуцента. Који је разлог за такав поступак објаснио је у својој изјави пре неколико дана г. Марковић да „Савет, иначе, нема и није имао обавезу да позива представника извршног продуцента на све своје седнице“. Та реченица најбоље описује приступ г. Марковића правним, пословним и људским односима. Онај ко аплицира на све конкурсе, предфинансира Фестивал из сопствених средстава, припрема и реализује манифестацију, обезбеђује и правда средства и одговара за све уговоре везане за Фестивал једноставно је сувишан на седницама где се предлаже и одлучује о том истом Фестивалу. Управо је такав однос и злоупотреба аутономије коју је годинама уживао показатељ дубине проблема у сарадњи са г. Марковићем. 

Све што је проистекло након тих састанака Савета нама, као извршном продуценту, није достављено. Једноставно, улога извршног продуцента је потпуно игнорисана. Извршни продуцент није добио никакво обавештење или одлуку од Савета Фестивала, од оснивача Фестивала, нити од г. Марковића да је одлучено да се Фестивал помера или да има било каквих промена у односу на иницијални договор из фебруара.

Уколико постоји било која одлука Савета која није поштована, како то наводи г. Марковић, занима нас о којој се одлуци тачно ради, ко је за њу гласао и са каквим образложењем и ако је о нечемо гласано и одлучивано, зашто нам онда таква одлука није достављена?

На заједничком састанку крајем јуна је г. Марковићу упућено питање када може да заврши селекцију представа како би могли контактирати учеснике Фестивала. Одговор који смо добили гласио је да он у овом тренутку не може припремити селекцију, да одлази на месец дана у ЦрнуГору на одмор и да се он тог посла неће прихватити. 

Овом његовом одлуком, Отворени универзитет као извршни продуцент, нашао се први пут после двадесет година у ситуацији да приступи планирању и организацији Фестивала без учешћа г. Марковића. Како је, још у фебруару договорено, а у међувремену није дошло до нових одлука оснивача Фестивала, извршни продуцент је поштовао став Града Суботице да Фестивал треба бити одржан и наставио припреме за реализацију манифестације, што је и наша уговорна обавеза према финансијерима као и обавеза према Граду Суботици као оснивачу. 

Такође, у јулу смо се званично обратили Министарству културе са захтевом да нам се омогући увид у документацију везано за нашу пријаву на конкурс будући да смо посредно сазнали да се неко у име Фестивала обратио Министарству, што је пресудно утицало да први пут, након двадесет година, Фестивал не буде подржан од стране Министарства културе и то у години када прославља јубилеј. До данас нисмо добили званичан одговор али нам је ипак драго што је комисија експедитивно реаговала на медијске извештаје па је издала саопштење за медије о својој одлуци. 

Цењену комисију, састављену од угледних људи из културе, желимо да питамо: како је могуће да за појашњења у вези Фестивала није контактирана страна која је подносилац захтева и чији су подаци наведени у конкурсној пријави– а то је извршни продуцент? Уколико су имали неке сумње због комплексности ситуације, како објашњавају да су се обратили искључиво г. Марковићу, лицу изабраном на четворогодишњи мандат без икакве правне одговорности, а не правном заступнику Фестивала, Отвореном универзитету, са којим се склапа уговор или оснивачу Фестивала Граду Суботици који именује и Савет и извршног продуцента?  На основу чега су закључили да је „у припреми Фестивала дошло до значајног нарушавања програма у односу на онај који је предочен у конкурсној документацији“?  На основу чега је комисија проценила  да је дошло до нарушавања програма чији се коначни облик дефинише у складу са средствима која определе финансијери?  Како је могуће да комисија налази замерке у програмској коцепцији која је готово идентична, чак унапређена, у односу на претходне године када је била подржавана од стране Министарства културе и која је послата на конкурс уз сагласност г. Марковића само два месеца раније? Које су то информације о нарушеном програму Фестивала које је са њима поделио г. Марковић? 

Цењену комисију овим путем молимо да објави документ који је послат у име Међународног фестивала позоришта за децу Суботица и из чијег садржаја су њени чланови закључили да је „у припреми Фестивала дошло до значајног нарушавања програма у односу на онај који је предочен у конкурсној документацији“.  

Да ли се из свега овога може закључити да је тада још увек актуелни директор и селектор Фестивала током априла или маја утицао на чланове комисије да не доделе средства пројекту чију је он програмску концепцију  градио толике године и коју је, уз његову сагласност, извршни продуцент послао у фебруару на конкурс? Да ли је могуће да човек који у својим последњим изјавама каже да је планирао, заједно са делом Савета, реализацију Фестивала за октобар или новембар саботира сопствени Фестивал у априлу или мају исте године?

Ако је г. Марковић мислио и саопштио комисији да је програмска концепција нарушена и да иза ње не жели да стоји, зашто није у фебруару одустао од конкурса који је припремио  заједно са представницима Отвореног универзитета? Зашто није у априлу или мају поднео оставку ако је променио мишљење о концепцији поднетој у фебруару? Зашто о својим одлукама, промени мишљења или контактима са Комисијом није обавестио ни оснивача Фестивала ни извршног продуцента? Зашто сада, када је јасно да је Фестивал већи од било ког појединца и да се може организовати и у овако невероватним условима, подноси оставку, признаје да је основао удружење са циљем преузимања организације Фестивала, да је тражио подршку Градске управе за своје намере и на крају својевољно комисији Министарства подривао и критиковао програмску концепцију на коју је дао сагласност два месеца раније? 

Из наведеног сматрамо да је јасно ко је и на који начин урушавао Фестивал у години јубилеја. Покретање иницијативе за промену извршног продуцента, искључивање извршног продуцента са седница Савета тј. из процеса планирања манифестације, подривање дугогодишњег концепта Фестивала у обраћању надлежној Комисији Министарства културе а на крају и одбијање да се обави сопствени део посла везан за Фестивал су одлуке које је донео лично г. Марковић.

Очигледно је да је најкасније у априлу текуће године г. Марковић преломио да неће допринети овогодишњем издању Фестивала. Чак напротив. Своју одлуку није саопштио оснивачу Фестивала и извршном продуценту до краја јуна, када због годишњег одмора није желео да се прихвати свог дела посла тј. селекције. Оставка у августу и медијска саопштења, три недеље пре почетка Фестивала, очито су последњи покушај да се јавним притиском дискредитује извршни продуцент и његов рад на реализацији ове манифестације, која је заједнички развијана више од две деценије. Реализацијом овогодишњег Фестивала може се демантовати свака примедба са којом је г. Марковић почео своју целогодишњу кампању против извршног продуцента. Доказаће се да извршни продуцент (који узгред успешно реализује финансијски и организационо сложенију манифестацију као што је Фестивал европског филма Палић), чак и условима који су све само не нормални и очекивани, може дати све од себе да спроведе свој део посла, да организује репрезентативну манифестацију са свим кључним програмским целинама, да кроз пројекат прекограничне сарадње обезбеди средства и реализује низ активности које не оптерећују фестивалски буџет, да може српској јавности представити кинеска позоришта за децу, изложбе, радионице, промоције књига а да је једино што тражи да буде консултован око ствари за које је одговоран.
 
Веома је битно нагласити, на крају, зарад објективности и разумевања јавности да Отворени универзитет Суботица није имао замерке на рад г. Слободана Марковића и чланова Савета у домену њихових надлежности до ове године и њихове иницијативе за одузимање организације Фестивала Отвореном универзитету, да је у претходне две деценије пет пута предложио г. Марковића за нови мандат Савету (чињеница коју је г. Марковић заборавио да напомене у објашњавању улоге извршног продуцента а то је да на предлог извршног продуцента Савет бира директора Фестивала) да није иницирао сукобе, да се борио сваке године да обезбеди адекватан буџет за Фестивал и користио бројне сопствене ресурсе за реализацију манифестације јер на тај начин види сопствену улогу успешног извршног продуцента манифестације која слави 25. година постојања. 

Отворени универзитет Суботица стоји на располагању заинтересованима уколико су потребна додатна објашњења и информације али овим закључује расправу са г. Марковићем путем јавних оглашавања у средствима информисања. Отворени универзитет Суботица је институција призната на националном и интернационалном нивоу због својих резултата у различитим областима и никада њен манир није и неће бити расправа са било ким путем медија и, још једном, са жаљењем констатујемо да смо били присиљени да у овом обимном допису објашњавамо јавности насталу ситуацију и одговарамо на оптужбе бившег запосленог, бившег сарадника и бившег Директора Фестивала г. Слободана Марковића.

С поштовањем,
Илија Татић
директор Отвореног универзитета, извршног продуцента Међународног фестивала позоришта за децу

Poslednji roman velikog nobelovca Darija Foa u izdanju Lagune


Laguna donosi još jednu ekskluzivu! Poslednji roman velikog nobelovca Darija Foa “Šampion”! Ovo je jedinstvena i istinita priča, potresan roman o hrabrom izazovu koji je nacizmu uputio jedan Ciganin, bokserski šampion.

Zahvaljujući brižljivom i istorijski besprekornom istraživanju Paola Kanje Ninkija, Dario Fo opet spasava jedan istinit događaj od zaborava u ovoj snažnoj narativnoj rekonstrukciji. To je izuzetno efikasan način da se posredno govori o sadašnjosti koju ne želimo da vidimo. Nemačka je tek nedavno priznala vrednost i autentičnost ove priče i dodelila porodici Trolman šampionsku krunu u srednjoj i poluteškoj kategoriji, koja je Johanu uskraćena osamdeset godina ranije.

On je Johan Trolman (1907–1943), najbolji bokser u nacističkoj Nemačkoj, ali postoji jedna sitnica: on je Ciganin.

Johanov život se naglo ubrzava kada kao dete otkrije boks i popne se u ring. On u taj sport donosi vrednosti i tradiciju svog naroda i ostvaruje senzacionalne pobede, sa publikom (naročito ženskom) u zanosu. Ali Ciganin nije poput ostalih Nemaca: kako može da predstavlja veliku Nemačku na Olimpijadi 1928? Putevi uspeha ubrzo će mu biti zaprečeni, politička klima se pogoršava, nacizam će okrenuti sve naglavačke, pa tako i njegov život i život njegove porodice. Nije važno što je Johan najbolji: uprkos pobedi u ringu, biće mu osporena šampionska titula u srednjoj i poluteškoj kategoriji.

Od tog trenutka život mu postaje nepodnošljiv.

Dario Fo je pre svega dramski pisac, ali i režiser, glumac i satiričar. Njegova drama „Slučajna smrt jednog anarhiste“ izvodi se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1997. Njegov dramski rad koristi metode renesansne komedije del’ arte. Delo Darija Foa obeleženo je kritikom organizovanog kriminala, političke korupcije, političkih ubistava, većine doktrina katoličke crkve i sukoba na Bliskom istoku. U skladu sa idejama komedije del’ arte, izvođenja njegovih dela često se oslanjaju na improvizaciju. Njegove drame prevedene su na 30 svetskih jezika, a kada se izvode izvan Italije, često su prilagođene lokalnim političkim problemima. Fo podstiče reditelje i prevodioce da menjaju njegove drame po sopstvenom nahođenju, što smatra doslednom primenom načela komedije del’ arte. Fo je osnivač pozorišne trupe zajedno sa suprugom, glumicom Frankom Rame.

Knjigu „Šampion“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Predstavljanje romana "Hladnokrvno" Trumana Kapotea

 
Predstavljanje  prvog srpskog izdanja kultnog romana Trumana Kapotea „Hladnokrvno”, održaće se 12. septembra tekuće godine u 19 časova u Sali „Dinko Tucaković” Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11 u Beogradu), u okviru dvodnevnog ciklusa filmskih
projekcija naslovljenog „Filmski fenomen Kapote”, koji će – u  organizaciji Jugoslovenske kinoteke i izdavačke kuće „IPC Media” – 11.  i 12. septembra biti upriličen upravo ovim povodom.

Posetioci revije „Filmski fenomen Kapote” moći će da sagledaju neraskidivost veze Trumana Kapotea i filmske umetnosti kroz presek  naslova u kojima se on ostvaruje u punom stvaralačkom spektru: kao  pisac književnih predložaka za film, koscenarista, glumac i filmski  junak. 

Drugog dana revije, kada su na programu filmovi u neposredoj  vezi s romanom „Hladnokrvno” – a reč je o delu koje je Kapoteu donelo  prestižnu nagradu „Edgar” i smatra se njegovim najvišim dometom, i čak  je tri puta poslužilo kao povod da zapaženo, visokobudžetno holivudsko  ostvarenje, na ovaj ili onaj način, posegne za ovim piscem – ulaz na  filmske projekcije, kao i na promociju, biće besplatan.

Program revije:

 
Utorak, 11. septembar:


17č - „Poziv na večeru sa ubistvom” ("/Murder by Death/"), 1976, r. 
Robert Mur (/Robert Moore/);
19č - „Stanica Termini” ("/Stazione Termini/"), 1953, r. Vitorio de 
Sika (/Vittorio De Sica/);
21č - „Doručak kod Tifanija” ("/Breakfast at Tiffany's/"), 1961, r. 
Blejk Edvards (/Blake Edwards/).

Sreda, 12. septembar, ULAZ BESPLATAN:

17č - „Kapote” ("/Capote/"), 2005, r. Benet Miler (/Bennett Miller/);
19č - Predstavljanje prvog srpskog izdanja romana „Hladnokrvno" Trumana 
Kapotea, učestvuju: Ana Stefanović, književni prevodilac, dr Sergej 
Macura, docent na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta 
Univerziteta u Beogradu i književni prevodilac, i Aleksandar Božić, 
glavni urednik izdavačke kuće „IPC Media";
21č - „Hladnokrvno (ubistvo)” ("/In Cold Blood/"), 1967, r. Ričard 
Bruks (/Richard Brooks/).