KulturniK: NEDELJA RUMUNSKOG FILMA u DKC-u

четвртак, 1. јун 2023.

NEDELJA RUMUNSKOG FILMA u DKC-u

Povodom održavanja prvog izdanja filmskog festivala Nedelja rumunskog filma od 5 do 8. juna 2023. u Dvorani Kulturnog centra, održana je konferencija za novinare, na kojoj su se prisutnima obratili Adrian Abrudan, savetnik ambasadorke Rumunije i Ivan Aranđelović, gostujući urednik filmskog programa Dvorane Kulturnog centra Beograda (DKC). Nedelja rumunskog filma realizuje se u saradnji Ambasade Rumunije u Republici Srbiji u partnerstvu sa Rumunskim institutom za kulturu i Kulturnim centrom u Beogradu.

Gospodin Abrudan istakao je da su:

„Veze između rumunskog i srpskog društva veoma duboke i društva prolaze kroz slične procese, koji mogu da se uzajamno prepoznaju i posebno čitaju kroz filmska ostvarenja. Utoliko se nadamo da će beogradskoj publici biti zanimljiv izbor najnovijih, a već vrednovanih i nagrađivanih, filmova iz rumunske filmske produkcije.”

Tokom četiri dana festivala biće prikazano šest filmova, počevši od filma Magnetna rezonanca (R.M.N.), kojem je prošle godine na Palićkom filmskom festivalu dodeljena nagrada Zlatni Toranj za najbolji film reditelju Kristijanu Munđiuu. Otvaranju će prisustvovati i glavni glumac ovog filma, Marinom Grigore, sa kojim će nakon filma publika moći da razgovara uživo. Ovaj film predstavlja uzbudljivu dramu na današnjim periferijama globalnog sveta: film se fokusira na ogorčenost i strepnje koje muče današnja moderna društva. To je jedan od najboljih i najstrastvenijih filmova godine koji će naterati publiku na razmišljanje.

Šarmantna, duhovita, ali neočekivano uvrnuta mračna komedija „Dobri ljudi” Paula Negoeskua, svedočanstvo o običnim ljudima koji teže da promene stvari na njihov jedinstveni način. Film prikazuje primer pronalaženja lične i institucionalne korupcije ispod svakog prevrnutog kamena, iza svih otključanih vrata malog grada, u svakom nametnutom rukovanju.

Dokumentarni film Sebastijana Mihaileskua „Ti si za mene Čaušesku“ koji vas tera na razmišljanje. Film je eksperimentalni spoj dokumentarca i fikcije, u kojem mladi ljudi između 15 i 22 godine iz različitih sredina prolaze audicije za ulogu mladog Nikolaja Čaušeskua sredinom 1930-ih, dok pokušavaju da pronađu motive njegovih postupaka. Rezultat je i portret mlade generacije i pogled na nasleđe rumunskog komunističkog lidera.

Ispitivanje intimnosti kojom Adina Pintilije pomera granice u filmu „Ne dodiruj me“ otkriće da se autorka i njeni likovi upuštaju u lično istraživanje o intimnosti. Na fluidnoj granici između stvarnosti i fikcije, „Ne dodiruj me” prati emotivna putovanja Laure, Tomasa i Kristijana, nudeći duboko empatičan uvid u njihove živote. Žudeći za intimnošću, ali i duboko u strahu od nje, oni rade na prevazilaženju odbrambenih mehanizama i tabua, u nameri da se osamostale i konačno budu slobodni.

Zadivljujućom istorijskom perspektivom Radua Žudea u „Potemkinistima” i „Velikim slovima”, mi prodiremo u nepokolebljivu snagu ljudskog duha u suočavanju sa nedaćama.

„Potemkinisti” opisuju prkosan gest protiv Rusije koji su 1905. godine napravili mornari sa krstarice Potemkin– oni će dobiti politički azil u Žudeovoj rodnoj Rumuniji.

„Velika slova” je drugi dokumentarni film Radua Žudea, u kojem mu stvarni slučaj političkog progona nudi noviju perspektivu da istraži Čaušeskuovu Rumuniju.

Ono na šta se gospodin Abrudan posebno osvrnuo jeste tematika komunističkog perioda Rumunije, po kome je često prepoznatljiva rumunska kinematografija, posebno dokumentarni filmovi, koji se međutim često oslanjaju na kritičke i teške tonove tog dela prošlosti. On se nada da će u budućnosti biti više akcenat na privatnom, daleko mirnijem načinu života od savremenog.

Rumunska filmska produkcija, rečeno je na konferenciji za novinare, dobija na sve većem lokalnom i međunarodnom značaju, pa ima sve više nezavisnih produkcionih kuća koje svoje fondove obezbeđuju iz međunardnih, mahom evropskih, fondova, ali i od komercijalnog rada. Mesečno se u Rumuniji proizvede dva do tri komercijalna filma, koji zadovoljavaju potrebe prosečnog čoveka za zabavom, kao i godišnje do 15 umetničkih, visokokvalitetnih filmova (dokumentarnih, kratkih i dugometražnih igranih) koji su posebno zapaženi na festivalima.

Ne propustite da se bliže upoznate sa najnovijim kinematografskim ostvarenjima susedne zemlje.

Detaljne informacije o filmovima možete naći na sajtu www.kcb.org.rs