Ruski film reditelja Aleksandra Kanta (1985) "Negde između" žestoka je opomena šta se dešava sa mladima ako im se ne posveti pažnja, ako se osećaju odbačeno i neshvaćeno.
Slobodu i razumevanje potražiće sami nekanalisano, anarhično, shodno svojim hormonima i uzrastu. Uostalom mladost traži revoluciju, promene, a starost nepromenjivost "u kojoj pliva".
U orginalu film nosi naziv "In limbo". To je međuprostor, prostor između dva stanja u kome ne postoji vreme, kretanje a ni osećanja; izolovanost; preciznije to je ni tamo ni ovamo. Nigde.
Istovremeno, definišе se kao čekaonica u kojoj se zadržavaju ljudske duše pre nego što se zapute ili u raj ili u pakao.
Stoga, ako život shvatimo kao neprestalno plivanje sa ronjenjem, mora postojati neka dekompresijska zona, kako bismo uspeli da izdržimo svakodnevne pritiske, nametanja. Inače dolazi do tačke pucanja.
Ono što počinje kao ruska verzija Romea i Julije (sjajni Igor Ivanov i Jenija Vinogradova) prerasta u surovu priču o maloletnom paru nalik na Boni i Klajd, dvoje tinejdžеra ogorčenih na svet u kome se osećaju izopšteno.
Oni su moderni Ivica i Marica za koje je ovakav svet zla veštica, te traže neko svoje mesto u tako okoštalom okruženju.
Ima li ga?
Da li je njihova pobuna pravi odgovor na stanje u društvu, izdvojen slučaj ili generacijsko pravilo?
Posebno poglavlje u razmatranju ovog filma trebalo bi posvetiti briljantnoj kemp estetici i fotografiji koja je perfektno uobličava.
U toj istoj Rusiji nedavno su izveli eksperiment gde je grupa tinejdžera na par sati ostavljena bez mobilnih telefona i interneta. Bilo je tu svačega i muke i panike pa i suicidnih misli.
Нема коментара:
Постави коментар