Igor Jovanović gost treće CGA konferencije

Pirates01 - Igor Jovanovic

Treća beogradska konferencijakompjuterske grafike okupiće značajna imena svetske i domaće industrije među kojima je i Igor Jovanović, Srbin koji stoji iz naslova kao što su „Spajdermen - daleko od kuće“ i „Kralj lavova“.

Igor Jovanović več skoro 10 godina radi u Londonu a u svojoj biografiji ima neke od najvećih naslova današnjice. Karijeru u svetu vizuelnih efekata započeo je u Beogradu radeći na TV reklamama za marketing agancije nakon završenih studija na Elektrotehničkom fakultetu. Stečeno iskustvo i kvalitet rada doveli su ga do najvećih studija u Srbiji i svetu nakon čega je usledio poziv iz Londona.

,,Moj prvi posao u Londonu bio je film „Gnev titana”. Od tada do danas sam imao prilike da budem deo timova koji su zaslužni sa naslove poput Oskarom nagradjene "Knjige o Džungli", "Pirati sa Kariba", "Kralj lavova", "Alita: Borbeni Andjeo" i poslednji u nizu "Spajdermen: Daleko od kuće”, rekao je Igor pred dolazak u Beograd gde će tokom prvog dana CGA Belgrade konferencije sa posetiocima podeliti svoje iskustvo u radu na filmu Spajdermen.

Cilj kreiranja CGA kao platforme je pozicioniranje Srbije kao regionalnog centra u oblasti vizuelnih efekata, gejminga, kompjuterske grafike i dizajna, ali i predstavljanje i edukacija mladih talenata kojih po Igorovim rečima u Srbiji ima mnogo: 

,,U Srbiji rade veoma uspešni 3D umetnici čiji rad, talenat i sposobonosti su veoma cenjeni u svetu.’’

Igor trenutno radi kao supervizor za vizuelne efekte u londonskom Framestore studiju, a na pitanje koje su to sličnosti i razlike između Srbije i Velike Britanije kaže: 

,,Zajedničko za Veliku Britaniju i Srbiju je veliki broj veoma talentovanih umetnika i kvaliteta radova. Razlika je možda najviše u tome što Velika Britanija više uvozi kadrove ali i pored toga, mislim da nam je budućnost u digitalnoj umetnosti veoma

slična s obzirom na već spomenuti veliki broj talentovanih umetnika iz Srbije.’’

JungleBook - Igor Jovanovic

Treća CGA Belgrade konferencija održaće se 1. i 2. novembra u zgradi Jugoslovenske Kinteke u Uzun Mirkovoj 1 pod sloganom Bujanje. Konferenciju će otvoriti višesturko nagrađivani reditelj i supervizor vizuelnih efekata Hugo Guerra, a tokom dvodnevnog programa biće predstavljeno preko 30 predavanja, panela, radionica i mastreklasova.

Kompetan program zainteresovani mogu pogledati na sajtu cgabelgrade.com

Za samo dve nedelje prijavljeno je oko 1000 učesnika. Zbog velikog interesovanja organizatori su obezbedili dodatan broj ulaznica, a registracija je besplatna i vrši se putem sajta cgabelgrade.com ili Eventbrite sistema.

CGA Belgrade konferenciju zajednički organizuju Srpska filmska asocijacija, Crater VFX trening centar i portal VFX Srbija, i deo je platforme ,,Srbija stvara - Serbia creates” kreirane kroz rad kabineta predsednice Vlade Republike Srbije i njenog Saveta za kreativne industrije sa ciljem međunarodnog predstavljanja Srbije kroz kreativnu, inovativnu i digitalnu zajednicu.

Konferencija se održava uz podršku Ambasade Kanade u Beogradu i Austrijskog kulturnog foruma, Ministarstva kulture i partnera iz industrije koji nastavljaju podršku domaćoj CG zajednici: Autodesk, 3Lateral, Foundry, Access VFX i  Escape Studios.

Zvezda savremenog džeza Mark Guiliana nastupa druge večeri Pančevačkog jazz festivala

Little Rosies

Ovogodišnje, dvadeset drugo izdanje Pančevačkog Jazz Festivala održaće se od 31. oktobra do 2. novembra u organizaciji Kulturnog centra Pančeva. Tokom tri festivalske večeri, ljubitelji džeza uživaće u bogatom muzičkom programu. Druge festivalske večeri, 1. novembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva nastupiće tri muzička sastava: austrijski Little Rosies Kindergarten, američki Mark Guiliana Beat Music, i  Péter Rozsnyói Trio iz Mađarske.

Sa austrijske džez scene, koja poslednjih desetak godina doživljava vrtoglav uspon, dolazi ansambl Little Rosies Kindergarten, koji čini čak 13 članova u atipičnoj big-bendovskoj formaciji. Ovaj sastav, koji će nastupiti na otvaranju druge festivalske večeri u 20h, nema ni formalnog ni neformalnog lidera već svi komponuju i improvizuju ravnopravno. Nema ni grube podele po instrumentalnim sekcijama, dok vokali često više duguju pozorišnoj i kabaretskoj estetici, nego onoj karakterističnoj za istorijske predstave o ovom formatu i vrsti džeza. Little Rosies Kindergarten u svom izrazu nalaze mesta kako za džez avangardu, tako i za modernu kompoziciju, odnosno alternativni pop i rok. Te naizgled različite estetike se u muzici austrijskog orkestra prepliću, čineći njihove pesme nepredvidivim i intrigantnim u svakom trenutku.

Mark Djuliana  Justin Bettman

Od 21:30 nastupiće zvezde večeri, američki sastav Mark Guiliana Beat Music. Frontmen ovog benda, renomirani američki bubnjar koji je sarađivao sa Avishaijem Cohenom, Bradom Mehldauom i drugim vedetama savremenog džeza, savršen je primer slobodnog, kreativnog muzičara 21. veka. Stasao kao klinac na grandž bendovima poput Nirvane, Soundgardena ili Pearl Jam, sa školovanjem i treningom u domenu klasičnog džeza, te interesovanjima za modernu i eksperimentalnu elektroniku u odraslom dobu, danas se hrabro i bez otklona bavi onim što mu najviše prija u datom trenutku. Muzika Guilianinog benda Beat Music evocira stil osamdesetih, istaknut prepoznatljivim šmekom sintova i starih ritam mašina, no uspešno inkorporiran u stil uzavrelog njujorškog džeza 21. veka. Guilianina muzika je i retro-futuristička i savremena, plesno svedena i džezerski razmahana, ali nadasve suptilna i promišljena, kao plod hrabre vizije autora pred kojim se ne naziru granice.

Mađarski pijanista Peter Rozsnyoi  će se pančevačkoj publici predstaviti u 23h u formi pijanističkog trija, utemeljenoj u tradiciji koju su decenijama gradile legende poput Billa Evansa, Keitha Jarretta, te u novije vreme muzičari poput Brada Mehldaua ili Torda Gustavsena. Baveći se ovim omiljenim formatom brojnih posvećenih ljubitelja džeza i audiofila, Rozsnyoi  se opredelio za delikatnost ispred samodovoljne virtuoznosti i lepotu u jednostavnosti. Njegov je aranžerski stil utemeljen u najboljoj tradiciji džeza pedesetih godina prošlog veka, odakle rado odlazi u džeretovski razigrane improvizacije ispunjene vokalnim usklicima. U baladerskim numerama delikatan je poput Evansa, a nisu mu strane ni klasičarske vinjete utemeljene u fascinaciji Bachovom muzikom.

Pančevački jazz festival održava se dvadeset drugi put u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a uz podršku Ambasade SAD, Italijanskog instituta za kulturu, Ambasade Mađarske, Collegium-a Hungaricum-a, Ambasade Izraela, Austrijskog kulturnog foruma i Dunav osiguranja.

Foto: KCP promo

Sajmon le Bon na izložbi Vuka Vidora: 20.000 dana na Zemlji

Dvadesetdevetog oktobra 2019. godine navršiće se dvadesethiljaditi dan Vuka Vidora na Zemlji. Sa planete Zemlje, a pravo iz Rija, gladan poput vuka, sa suprugom Jasmin stigao je frontmen nooromantičke grupe „Djuran Djuran.“

Na prvom spratu Muzeja grada Beograda u petnaest sala predstavljeno je više od stotinak radova koji obuhvataju period od više od dvadesetpet godina stvaralaštva.

Izložbe je 29. oktobra do 1. decembra 2019. godine.

Vuk Vidor je rođen 1965. godine u Beogradu. Diplomirao je na Ecole d’Architecture de Paris, u Francuskoj. Učestvovao je na brojnim grupnim i samostalnim izložbama širom sveta. Galerije koje ga zastupaju su u Parizu, Los Andjelosu, Briselu i Šangaju, a njegovi radovi deo značajnih galerijskih i privatnih kolekcija.

Od 2012- 2014. godine bio je direktor Srpskog kulturnog centra u Parizu. Autor je brojnih reklama i muzičkih spotova u Srbiji i Francuskoj kao i dizajner omota albuma brojnih istaknutih jugoslovenskih bendova osamdesetih i devedesetih godina XX veka.

Radio je scenografije za izložbe i pozorišne predsatve u Parizu. Bio je art direktor kampanje i ceremonije ponovnog otvaranja Narodnog muzeja u Beogradu 2018. godine. Živi i radi u Parizu i Beogradu.

Srpski PEN centar na Kongresu Međunarodnog PEN u Manili: Sloboda u krizi

Srpski PEN centar aktivno je učestvovao u radu Kongresa Međunarodnog PEN koji je nedavno održan u Manili, glavnom gradu Filipina. Srpski PEN centar su na Kongresu PEN predstavljali Vida Ognjenović i Gojko Božović. Na Kongresu PEN učestvovalo je preko 150 pisaca iz 67 PEN centara iz 65 zemalja koji su razgovarali o radu ove globalne federacije pisaca, prevodilaca i urednika, o statusu književnosti i kulture u uslovima globalizacije, populizma i opadanja demokratije, kao i o sve izraženijim pritiscima na slobodu govora i izražavanja u različitim delovima sveta.

Kongres Međunarodnog PEN bio je izbornog karaktera. Novi mandat na mestu generalne sekretarke Međunarodnog PEN dobila je estonska književnica Katlin Kaldma, dok su izabrana i četiri nova potpredsednika PEN, od kojih su dvoje raniji dobitnici Nobelove nagrade za književnost: Orhan Pamuk, Svetlana Aleksejevič, Luisa Valensuela, Elena Ponjatovska i Franki Sionil Hose, klasik filipinske književnosti.

Na ovom kongresu u Međunarodni PEN primljen PEN centar Malezije.

Generalna skupština PEN je usvojila niz rezolucija koje govore o važnim pitanjima savremenog trenutka, od jezičke politike i potiskivanja pojedinih tzv. malih jezika do slobode izražavanja, od pitanja koja su otvorile migrantske krize u različitim delovima sveta do izazova s kojima je suočena demokratije u čitavom nizu zemalja. Generalna skupština PEN izdala je posebnu rezoluciju o slučaju Džulijana Asanža, čije hapšenje smatra napadom na slobodu izražavanja. 

Polazeći od Povelje Međunarodnog PEN i od sve izraženijih i unapređenijih oblika pritisaka na slobodu izražavanja u različitim zemljama, što podrazumeva i cenzuru i autocenzuru, Kongres u Manili je doneo i Manifest o demokratiji mašte. „PEN veruje da mašta omogućava piscima i čitaocima da prevaziđu svoje mesto u svetu uključujući u svoj svet ideje drugih. To mesto koje valja prevazići za neke pisce je zatvor u kome mašta znači unutrašnju slobodu i, često, sam opstanak”, kaže se, između ostalog, u ovom Manifestu Međunarodnog PEN koji će uskoro biti preveden na većinu svetskih jezika.

Kongres PEN u Manili obeležili su dobro osmišljeni paneli u čijem su se središtu našla pitanja slobode izražavanja, uloga finansijske krize na slobodu medija i na slobodu govora, uloga digitalnih medija i algoritama na slobodu izražavanja, govor mržnje, „mali jezici“ izloženi pritiscima i potiskivanju, kao i pitanja koja se odnose na prevođenje književnosti. 

Pisci iz različitih delova sveta svedočili su o svom iskustvu da dostignute slobode i demokratska prava sistematično opadaju, dok se, na drugoj strani, umanjuju mogućnosti da se u domaćoj, pa često i u međunarodnoj javnosti skrene pažnja na tako izražene probleme. Pitanje demokratije povuklo se na lokalnim i na globalnoj sceni pred pitanjima bezbednosti, geopolitičkih interesa ili ekonomskih razloga, što su postali moćni izgovori za ograničavanje slobode izražavanja. Preko 170 pisaca i novinara nalazi se u zatvorima u Turskoj, desetine pisaca i novinara nalaze se u iračkim i meksičkim zatvorima, dok se pitanje cenzure i autocenzure u sve zaoštrenijem obliku javlja i u nekim evropskim zemljama. Od toga nisu pošteđeni ni klasični ni novi mediji, ali nije ni sama književnost, niti razumevanje književnosti i njene uloge u savremenom društvu.

„Sloboda je u krizi“, tako je glasio naslov jednog od najposećenijih panela. To bi, u najkraćem, mogao da bude i sažetak velikog broja svedočanstava pisaca iz različitih delova sveta o tome kako su različite i odavno osvojene i potvrđene slobode u našem vremenu dovedene u opasnost, našle se pod pritiskom i izložene sumnjičenju i potiskivanju populističkih i autoritarnih vlasti.

Tajna skrivana vekovima: Abrahamov testament

Posle velikog uspeha koji je postigao romanom Izgubljena Biblija, najpopularniji rumunski autor Igor Bergler nastavlja da osvaja čitaoce knjigom Abrahamov testament. Za kratko vreme roman je postao internacionalan hit i nadmašio sve prethodne. Neverovatan triler vodi čitaoce u avanturu otkrivanja istorije i naučnih zabluda, pri čemu uočavamo elemente parodije. Roman Abrahamov testament potvrđuje da je Bergler zaista izvanredan pisac, i to ne samo kada je reč o rumunskoj književnosti. Biblioteka koja je nestala pre dve hiljade godina, dve identične slike pronađene na razdaljini od deset hiljada kilometara koje potiču iz vremena pre Kolumba i moćna organizacija koja se bori za uzvišen cilj su samo neki od elemenata koji rekonstruišu celu istoriju i na fascinantan način uvlače čitaoca u priču iz koje je teško pobeći.

Po povratku sa konferencije u Meksiku, glavni junak romana Abrahamov testament profesor Čarls Bejker saznaje da je njegov asistent ubijen. Dok istražuje šta se dogodilo, Čarls veruje da je Džordž Maršal došao do fantastičnog otkrića u vezi sa predsednikom Linkolnom i ostavio mu tragove u deset davno izgubljenih rukopisa, u kojima se nalazi ključ za rešenje složene zagonetke. Ali on nije jedini koji traga za tajnama iz daleke prošlosti. Tu su i okoreli plaćeni ubica očaran Borhesom, zagonetna agentkinja sa višestrukim identitetom, neobični detektiv koji nikada ništa ne zaboravlja, beskrupulozni bogataš. Od neprohodne džungle Hondurasa do hladnih hodnika Vatikana, svi oni biće upleteni u uzbudljivu priču o tajnim društvima i zaverama, Aleksandrijskoj biblioteci i legendardnom kraljevstvu zlata.

Autor ovog neverovatnog romana Igor Bergler rođen je u Temišvaru. Završio je Fakultet za kinematografiju gde je savladao oblasti filmske režije, pisanja scenarija i teorije filma. Poseduje najveću kolekciju filmova u Rumuniji – više od osam hiljada 8000 primeraka – i bogatu biblioteku sa velikim brojem naslova. Kao omiljene pisce izdvaja Džojsa, Kiša i Fuentesa. O popularnosti njegovih dela govori činjenica da su najprodavanije u Rumuniji poslednjih dvadeset godina.