Zságer Balázs & Katona Kati feat. Kӣr

 

Četvrtak, 16. novembar 2023. u 21:00 // Klub Doma omladine Beograda

Collegium Hungaricum i Dom omladine Beograda predstavljaju nesvakidašnji mađarsko-srpski audio-vizuelni događaj zadivljujuće igre svetlosti i muzike! Beograd-Budimpešta: Zságer Balázs & Katona Kati (HU) feat. Kӣr (RS).

Beogradska publika će u petak, 16. novembra od 21 sat u Domu omladine doživeti nesvakidašnje audio-vizuelno iskustvo: magiju svetlosti i zvuka uz primamljive vizuelne efekte, koje donose mađarski umetnici Žager Balaš & Kati Katona i srpski umetnik Kӣr. Collegium Hungaricum (Mađarski kulturni institut u Beogradu) u saradnji sa Domom omladine Beograda, pruža podršku ovom impresivnom audio-vizulenom projektu i umetničkoj saradnji.

Žager Balaš i Kati Katona AV LIVE

Ovo impresivno sudio-vizuelno iskustvo, pod nazivom Disordered Space-Time, zasnovano je na umetničkoj vezi između muzičara  Žagera Balaša i vizuelne umetnice Kati Katone. Njihov impresionistički nastup uživo ostavlja mnogo prostora za improvizaciju, muzičke i vizuelne intervencije u realnom vremenu. Zasniva se na generativnoj metodi: stalnoj interakciji pokretnih slika i zvukova poput živih organizama, oblikovanih u trenutku. Do sada su nastupali na mnogim događajima i festivalima audio-vizuelne umetnosti, kao što su: Ludwig Museum u Budimpešti, Live Cinema Rome, Patchlab Digital Art, Vision of Sound London i mnogi drugi.

Poslušajte OVDE.

Žager Balaš je klavijaturista i producent vodećeg mađarskog elektronskog projekta Žagar. Njegov debi album „Local Broadcast“ uvršten je u  50 najvažnijih mađarskih albuma svih vremena, po izboru časopisa Wan2Magazine. Koautor je kultnog albuma „Shallow and Profound“, popularnog mađarskog muzičara Lasla Fogarašija, poznatijeg kao Yonderboi. Komponovao je muziku za mnoge filmove i popularne TV emisije (CSI), a Žagerove kompozicije emitovane su i na BBC radiju. Njegove pesme remiksovali su mnogi muzički producenti: Vakula, Deadbeat, Marcus Henriksson i drugi.  Radi i kao label menadžer izdavačkih kuća Free Sekuence i Move Gentli Records. Opčinjavaju ga uzbudljivi novi pravci savremene umetnosti.

Kati Katona je studirala likovnu umetnost u Novom Sadu, fokusirajući se na crtanje, slikanje i vajanje.  Još tokom studija počela je njena fascinacija odnosom zvuka i slike. U svojim radovima prevodila je muzičke harmonije i intenzitet zvuka u boje, oblike i vizuelne kompozicije. Kati je fascinirana eksperimentisanjem sa različitim tehnikama, kombinovanjem i istraživanjem novih stvaralačkih procesa. Radila je za Limelight Projection i Global Illumination, dizajnirala je vizuale za Ozora festival, čuveni Sziget festival i Shibuia TV Tokio. Radila je projekte vizuelnog mapiranja za festivale Zsolnay Light i White Night Melbourne.

Kӣr je solo producentski projekat Baneta Jovančevića, rezidentnog live umetnika i programskog menadžera beogradskog kluba Drugstore. Kombinuje tradicionalne i eksperimentalne uticaje u elektro-akustičnoj muzici, konfrontira sintisajzere i akustične instrumenate, prizivajući audio pejzaže vizantijskih sakralnih tradicija i balkanskih folklornih ritmova. Osnovni koncept njegovog stvaralaštva je suprotstavljanje tradicionalnih ritmičkih struktura elektronskoj muzici. 

Vizuelni prizori koje kreira zvukom šumskog povetarca, reke, cvrkuta ptica, ali „provučenih“ kroz nemilosrdnu mašinu, zahtevaju aktivno slušanje. Već njegova prva izdanja („Imrali“, „Mramorje“, „Balčak“) objavljena su za renomirane izdavačke kuće, kao što su Creme Organization, Ierevan Tapes, Rocket Recordings i DISK, a ubrzo je počeo da se bavi i muzikom za pozorište i film.

Ulaznice po ceni od 500 RSD su u prodaji preko eFinity prodajne mreže i onlajn.

Комедија „То кад увати, не пушта“ у Звездара театру

 

Комедија „То кад увати, не пушта“ је дуодрама у којој играју Мима Караџић (Новица) и Нела Михаиловић, (Иконија). То је прича о остарелом брачном пару и њиховој дневној динамици. Прича почиње на вест да је неки познаник умро, што код мужа Новице изазива напад хипохондрије којом угњетава своју уморну жену Иконију. Кад најзад оду на преглед у болницу, испостави се дубоко увредљива чињеница да је он сасвим здрав.

О 93. премијери Звездара театра, директор Коваћевић је рекао:

-          "Овај комад је заправо једна лепа интимна прича о двоје људи која се догађа у Црној Гори. Међутим, по свом значају и односу могао би да се догоди било где. Када бих морао да препричам комад у једној реченици, рекао бих само да једна болесна жена изузетно брине о изузетно здравом човеку. И то је врло апсурдно, али врло тачно. Двоје људи које играју Мима и Нела, су сјајне улоге које у том камерном миљеу делују изузетно лепо и мислим да ће публика волети да их гледа."

Редитељ ове дуодраме, Милан Караџић, каже да је ово комад два снажна карaктера и менталитета.

-          "Проблем је универзалан и ова прича би могла да се дешава у било ком мањем месту, селу, у Босни, Хрватској, Србији, било где. Од два снажна карактера, један је хипохондар који угњетава своју жену, која га зна у душу. Поред све те приче о мукотрпном животу жене са таквим мужем, који је чак трагичан лик, он нема никакво осећање да је напоран и да је угњетава. Напротив, мисли да је најпоштенији, најискренији, што даје једну радосну тугу целом комаду.", истакао је Караџић и додао:

"Што год сам радио кад су комедије у питању, увек сам се с радошћу враћао Мију Караџићу. Давне 1985. режирао сам његову драму „Ђекна још није умрла, а кад ће, не зна се“ за манифестацију „Титоградско љето“. Играли су Пера Божовић, Мима Караџић, Бранимир Брстина, Љиља Драгутиновић, Стела Ћетковић. И млада Адријана Чулина тада је играла Мишура, а потом је глумила и у чувеној серији Живка Николића, који је гледао гостовање наше „Ђекне“ у Београду, одушевио се текстом и тражио да упозна писца. Потом сам свако мало режирао неки Мијов комад, од „Шта му је оно на главу“ до „Прве брачне ноћи“. Године 1990. режирао сам „Јеси ли то дошао да ме видиш“ од чега сам 2015. направио филм „Горчило“. Радио сам „Чу’ ја љубоморан“, затим „Само ви ајте, а ми ћемо грактат и арлаукат“ што сам после узео за основ ТВ серије од десет епизода, коју сам сачинио на основу већине његових комедија као омаж писцу кад је умро и надам се да ћу је у будућности реализовати.

Ова комедија садржи све најбоље особине Мијове драматургије. Његови ликови су живи и аутентични, а прича је веродостојна и у основи, испод смеха, носи неку обичну људску тугу. Та фелинијевска атмосфера радосне туге, ти ликови који подсећају на неке смешне рођаке и комшије и враћају дах детињства, све су то разлози због којих публика радо гледа Мијове представе и због којих му се и ја стално враћам."

Нела Михаиловић у улози Иконије, описала је како доживљава свој лик:

-          "Моју Иконију доживљам као жену која је трпељива, одана, заглављена у живот са Новицом, у том дому у ком све стоји, па и врме. Али има негде ту и љубави. Можда је и та љубав апсурдна, можда кад би јој неко понудио другио живот не би умела да га живи навикнута на свог себичног, грубог, размаженог Новицу. Чини ми се да је и она допринела томе, тако да имам потребу да га браним, јер има негде и дирљивости у њиховом односу. Једно без другог не могу да живе, заглављени у том животу који је њихов, аутентичан."

Мима Караџић, у улози Новице, додаје да му је ова пемијера једна од многих у Звездара театару:

-          "Ово двоје људи не могу једни без другог и  мислим да Новица без Иконије не би могао да живи. Драго ми је да поново играм у мојој позоришној кући и да сам још једном са Нелом на сцени." 

Музику за најновији комад је радио Владимир Петричевић, који се осврнуо на рад на овом комаду:

-          "Ово је један животни комад пун љубави. Тема је универзална и на тај начин смо Милан и ја нашли кључ за комад. Пробали смо да је локализујемо и зато смо изабрали танго, јер је симбол односа двоје људи и трећег. Постоји и трећи у тангу, а у овом случају то је страх од смрти, односно болести. На тај начин смо хтели да покажемо и ту једну врсту глобалности којом се комад бави. "

Миодраг Караџић (1950-2020.) један је од наших најнаграђиванијих комедиографа. Три пута осваја награду Радио Београда за најбољу комедију, делима „То кад увати не пушта“, „Ђекна још није умрла а каће не знамо“ и „Млада јес премлада још није“. Драма „Само ви ајте, ми ћемо грактат и арлаукат“ стиче награду „Бен Акиба“. Награђен је и Ћопићевом наградом и откупном наградом „Радоје Домановић“ за сатиричну причу „Зашто волим своју домовину“, као и наградом на фестивалу ЈРТ у Неуму за најбољи сценарио, за комедију „То кад увати не пушта“. По Караџићевим текстовима режирали су и Живко Николић, Благота Ераковић, Здравко Шотра, Бранко Балетић, Драшко Ђуровић, Горан Булајић, Милан Караџић.

Аутор је сценарија за филм „Горчило“, који је настао на основу позоришне представе „Јеси ли то дошо да ме видиш“.

Чувене телевизијске комедије „Мале невоље великих пријатеља“, „Пријемни испит“, „Срећна ми нова година“, „Виљушка се држи у лијеву руку“, „Новогодишње венчање“, „Спушти слушалицу“, као и монодраме „Бизмисмен“ у извођењу Воја Кривокапића, „Прва брачна ноћ“, коју изводи Мима Караџић и „Златни ланчић од бижутерије“, у интерпретацији глумца Андрије Милошевића, дела су правог мага комедије карактера, које урнебесним смехом поздравља публика у целом региону.

Премијера: 8.11.2023.

Репризе: 1, 22, и 27.11

Играју:  

Писац: Миодраг Караџић

Редитељ: Милан Караџић

Сценограф: Борис Максимовић

Костимограф:  Драгица Лаушевић

Композитор: Владимир Петричевић

Продуцент: Драгиша Ћургуз

Инспицијент: Станислав Младеновић

Дизајнери тона: Никола Јововић, Стефан Анђелић

Zatvaranje XIX Slobodne zone: Čudna strana života (Extraña forma de vida / Strange Way of Life)

 

Slobodna zona svečano se zatvarena u Cineplexx Galeriji dodelom nagrada i premijerom najnovijeg filma Pedra Almodovara, polusatnog kvir vesterna sa Itanom Hokom i Pedrom Paskalom u glavnim ulogama.

Najbolji angažovani film u međunarodnoj selekciji

"BORCI"

Jon Haukeland

Žiri u sastavu Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić dodelio je nagradu za najbolji angažovani film Međunarodne selekcije dokumentarcu „Borci” norveškog autora Jona Haukelanda, „zbog autentičnog i iskrenog prikaza o tome kako pojedinac može da ostvari pozitivan uticaj na društvo”.

Specijalno priznanje u međunarodnoj selekciji

"NEIZBRISIVA SEĆANJA"

Maite Alberdi

Posebno priznanje pripalo je dokumentarcu „Neizbrisiva sećanja” Maite Alberdi iz Čilea, „zbog toga što nas maestralno podseća na surovu istinu da su sva sećanja izbrisiva, kako lična, tako i kolektivna”.

Najbolji angažovani film u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana

"FLAŠAROŠI"

Nemanja Vojinović

Nagradu za najbolji angažovani film u regionalnoj konkurenciji Horizonti Balkana osvojio je dokumentarac „Flašaroši” Nemanje Vojinovića, „portret sveta u nestajanju, kao i alarmantna slika društva na ivici ekološke katastrofe”, stoji u obrazloženju žirija koji je radio u sastavu Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić.

Specijalno priznanje u regionalnoj selekciji

"ŠTO DA SE RADI"

Goran Dević

Specijalna nagrada u Regionalnoj selekciji dodeljena je dokumentarcu „Što da se radi?” Gorana Devića, „za izuzetnu upornost i doslednost pri slikanju portreta tranzicije, u filmu koji budi empatiju i upozorava na surovost dugo iščekivanog liberalnog kapitalizma”.

Najbolji film u selekciji Prva dva koraka

"SOKOLOVO JEZERO"

Charlotte Le Bon

Rediteljski debi Šarlot le Bon, „Sokolovo jezero” pobednik selekcije Prva dva koraka, „očaravajuća je kombinacija naturalističke tinejdžerske romanse i mističnih elemenata”, istakao je žiri ove selekcije koji su činili Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma.

Specijalno priznanje u selekciji Prva dva koraka

"SNAJKA: DNEVNIK OČEKIVANJA"

Tea Vidović Dalipi

Posebno priznanje u ovoj kategoriji dodeljeno je dokumentarcu „Snajka: Dnevnik očekivanja” debitantkinje Tee Vidović Dalipi koja je, „kroz narativ sopstvenog braka, vešto pokrenula dijalog koji premošćuje kulture i tradicije na veoma jedinstven i lični način”.

 

Najbolji film u selekciji „EU Teen zona“

"RADIKALNO"

Christopher Zalla

Srednjoškolski žiri, koji su činili đaci Četrnaeste gimnazije Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić, za najbolji film selekcije EU Teen Zone proglasio je „Radikalno” Kristofera Zale iz Meksika. „Mislimo da se o problemu školskog sistema ne piše dovoljno i zato nam se ovaj film posebno dopao”, obrazložili su đaci.

Nagrada Human rights

"RANA OKLEVANJA"

Selman Nacar

Nagradu Human Rights osvojio je igrani film „Rana oklevanja” Selmana Nadžara iz Turske, koji „postavlja kompleksna pitanja lične i društvene moralnosti i pravde sveta u kom živimo”,  obrazložio je žiri.

Nagrada publike

"MAMULA ALL INCLUSIVE"

Aleksandar Reljić

Nagradu publike odneo je dokumentarac „Mamula All Inclusive” Aleksandra Reljića sa prosečnom ocenom 4,96.

 

Od ove godine Slobodna zona, u saradnji sa Fondom B92, dodeljuje Nagradu „Olivera Ranđić” za za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju. Prvi dobitnici ove nagrade dugogodšnji su saradnici Olje, Fonda B92 i Slobodne zone: Melita Ranđelović, Vesna Štrbić, Zagorka Aksentijević, Jelena Joksimović, Aleksandar Vajzner, Dragan Popadić i Ilinka Miletić.

Paskal igra Silvu, kauboja koji posle 25 godina dolazi u pustinju da poseti svog bivšeg ljubavnika, šerifa Džejka (Hok). Nakon strastvene noći, Silva mu kaže da razlog njegove posete nije samo romantičan.

Almodovar je izjavio da mu je ovaj film omogućio da istraži „uspavan” američki žanr kojem se divio izdaleka još od najranijeg uzrasta.

„Ovo je teritorija koju Holivud još nije do kraja istražio, iako je vestern prepun muških likova. Žanr koji nam je dao toliko klasika i te kako ima prostora za kvir varijante koje čekaju da budu snimljene”, poručio je španski autor, koji je na kostimima sarađivao sa modnom kućom „Iv Sen Loran”, što se vidi čak i kad ljubavnici dele donje rublje. Na sreću svežе oprano i ispeglano.

Film koji osim sjajne fotografije nudi puki melodramski narativ tek u formi nagoveštaja bez razrade, ukazuje da se Almodovaru smučilo da dublje razrađuje temu.

U ponedeljak, 6. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda na repertoaru je Slobodna zona na bis sa sledećim naslovima: Crveno nebo (15 sati), Džoan Baez - Ja sam buka (17), Flašaroši (19) i Zlo ne postoji (21). Cena karte je 400 dinara.

 

Od 6. do 19. novembra deo filmskog programa 19. Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch.

Изложба студената ФЛУ на Коларцу

 

Изложба окупља четворо младих аутора, добитника награда Графичког, Вајарског и Сликарског одсека Факултета ликовних уметности у Београду за 2023. годину. У интеракцији ауторских поетика и концепцијских основа на којима су утемељена индивидуална уметничка истраживања, појам дихотомије отвара се као једна од могућих тачака приступа сагледавању појединачних уметничких пројеката обухваћених у јединствену изложбену целину.

 

"Графике Николе Ђелошевића сведеним формама и прочишћеним композицијама назнакама откривају дубину и слојевитост теме која је у фокусу уметничког интересовања. Визуелним језиком који дефинишу наглашена контура и контраст црне и црвене, аутор кроз метафоричне, алегоријске приказе истражује појам слободе, њену природу али и границе. У радовима се очитује сучељавање чежње за слободом и потребе за сигурношћу. Мотивом вазе са цвећем аутор представља слободу у фрагментима, у условима контроле и калупу (само)наметнутих оквира као наличје човекове потраге за сигурношћу.

 

Посматрајући архитектуру и простор, Теодора Пендић језиком фотографског и графичког медија испитује светлост и проблем односа светлости и форме. У динамичном и живописном сусрету различитих уметничких пракси и вокабулара, ауторка истражује ликовни потенцијал светлости. У контрасту осветљења и затамњења, у игри светлости и сенке, уметница експериментишући са колористичким вредностима светлосног спектра суптилно нијансира атмосферу посматраног простора, односно објекта у простору.

 Лена Јовановић амбијенталном инсталацијом Само пажљиво реинтерпретира традицију редимејда (ready-made). Ансамбл чини дванаест објеката – кишобрана са изврнутим клобуцима који готово да лебде у простору, ослањаући се дискретно врхом дршке на подлогу. Транспарентност материјала допуњује утисак лакоће и прозрачности, док куглице у топлим тоновима теракоте унутар клобука објекту дају уземљење. Крхкост конструкције чија стабилност бива нарушена тек струјањем ваздуха опомиње посматрача да застане, ослушне и осети, освести. Инсталацијом Само пажљиво уметница позива на тренутак активне пажње и поглед у себе као одговор на убрзану свакодневицу савременог живота.

 

Слике Ђорђа Радовића представљају уметничку интерпретацију прошлости кроз призму сећања, успомена и фрагментарних визуелних записа забележених  фотографском камером које аутор налази у личној и породичној архиви. Фотографске исечке аутор реинтерпретира визуелним средствима сликарског медија градећи језик универзалних симбола којим успоставља и обликује нови контекст значења. Тако се шаљиви гест реконтекстуализацијом и новим читањима перципира као гест очајања, евокација архетипске слике оличене у женској фигури која покрива лице рукама. Између прошлости и садашњости, деконструкције и реконструкције, између реалног и метафизичког, аутор обликује сненолике призоре који се разливају у магличастој атмосфери моделованој суптилним валерским градацијама." каже Тијана Дукa.

Никола Ђелошевић рођен је 1992. године у Београду. Студије графике уписује 2013. године на ФЛУ у Београду у класи професора Бранка Раковића. Учествовао је на програму културне размене Darmasiswa владе Индонезије и на ISI Denpasar провео академску 2018/2019. годину. Мастер студије на матичном факултету завршава 2023. године у класи професора Александра Младеновића, када добија Награду ФЛУ за графику. Представио се на бројним колективним изложбама (Мasterpieces V, Уметнички простор U10, Београд, 2023, Изложба радова награђених студената ФЛУ 2022/2023, Галерија ФЛУ, Београд, 2023).

 Теодора Пендић рођена је 2000. године у Панчеву. Основне и мастер студије завршила је на Графичком одсеку  ФЛУ у Београду у класи професора Адама Пантића 2022, односно 2023. године, након чега уписује докторске студије у класи истог професора. Добитница је више награда међу којима се истиче Награда ФЛУ за графику 2023. године. Учествовала је на више групних изложби и уметничких манифестација (V Mеђународно тријенале графике, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд, 2023, Мasterpieces V, Уметнички простор U10, Београд, 2023, III Mеђународно бијенале литографије, УК Пароброд, Београд, 2022).

 

Лена Јовановић рођена је 1986. године у Зајечару. На Вајарском одсеку ФЛУ у Београду завршила је основне и мастер студије у класи професора Здравка Јоксимовића, да би на истом одсеку 2023. године наставила докторске студије. Члан је УЛУС-а од 2023. године, у статусу самосталног уметника. Међу осталим, добитница је награде „Сретен Стојановић, вајар“ ФЛУ за 2023. годину. Приредила је једну самосталну (Централна галерија Шок ЗаДруге, Нови Сад, 2023) и учествовала на више колективних изложби, колонија и радионица.

 

Ђорђе Радовић рођен је 1999. године у Београду, где завршава средњу школу Техноарт. На Сликарском одсеку ФЛУ у Београду 2022. године завршава основне (класе професора Миливоја Павловића, Бранка Раковића и Драгане Станаћев), а 2023. мастер студије (класа професора Миливоја Павловића). Тренутно је на докторским студијама на истом одсеку. Добитник је награде „Риста и Бета Вукановић, сликари“ за 2023. годину. Излагао је на више колективних изложби у Србији и иностранству.

 

 

MILE KEKIN ODRŽAO VELIKI KONCERT U MTS DVORANI: NOVI ŽIVOT, NOVI BEND, NOVI ALBUM I ATMOSFERA ZA PAMĆENJE!

"Nisam navikao da sviram a vi sedite. Ovo je kao stend ap komedija. Nismo u kazalištu", započeo je Mile beogradski koncert. I nedugo zatim cela velika sala mts Dvorane bila je na nogama.

Mile Kekin živi novi život, uz novi bend i novi album, a u njega je uvrstio i sinoć održan, nezaboravni koncert u mts Dvorani. Nije lako rečima opisati emocije koje su se večeras smenjivale na sceni i u publici, na raskršću novih hitova i starih dobrih pesama Mileta Kekina.

U sinergiji sa novim bendom, vođen neverovatnim vajbom publike koja je sudeći po ovacijama, jedva dočekala druženje sa majstorom rokenrola, Kekin je praćen svojim prijateljima iz benda, izveo ne samo pesme sa svog drugog solističkog albuma „Nežno đonom“. već i pesme starijeg datuma čije taktove prepoznajemo na prvo slušanje.

Smenjivali su se tako hitovi : Nije sve tako sivo, Pitala si me, Pjevajte nešto ljubavno, Samo za taj osećaj, a pesme „Mala“, „Ratnik svjetla “ i „Guvernal“ koji su se uveliko odomaćile na muzičkim listama, odlično su primljene kod publike, koja je sve tekstove pevala kao jedan, od početka do kraja.Pravo iznenađenje za publiku bilo je izvođenje pesme Atlantida, duet sa Bajagom, koju su kolege prvi put izvele zajedno uživo.

I nakon izvođenja 30 pesama ove večeri, obistinilo se ono što je govorio Kekin o svom novom albumu, a publika je u interakciji sa autorom i bendom dokazala njegove reči "da se uz Nježno đonom može zapevati, zaigrati, nasmejati se, ali i zamisliti nad samim sobom".

Vidno Kekin je uložio svu svoju energiju i nesebično se predao fanovima, potvrdivši da ovo jeste bio koncert sa mnogo novih muzičkih uzbuđenja i koji će Beograd dugo pamtiti. Sa dva bisa puna energije i emocija.