Ostavite delić svog srca na stranicama knjige Spomenar Spomenar je iskrena ljubavna priča koja će vas istovremeno rasplakati i nasmejati. Napisana jednostavnim, pitkim stilom, prevazići će sva očekivanja čitalaca. Vulkan izdavaštvo prvi put objavljuje delo Finule Karni. Slični naslovi mogu se naći među knjigama Džodžo Mojes. Od trenutka kad su se upoznali, Erin i Dom su se zavoleli, previše i prebrzo. Niko, osim njih samih, nije verovao da će ta ljubav potrajati. Kroz dobra i loša vremena vodio ih je spomenar, poklon koji su dobili na venčanju. Na praznim stranicama svoje ljubavne priče zapisivali su sve ono što ne može uvek da se izgovori – tajne, razočaranja, uspone i padove. Ali tu ova priča tek počinje. Kad Erin sazna da je Dom prekršio dato obećanje i kockao se u noći kad su izgubili ćerkicu, njihova ljubav naći će se na ozbiljnom ispitu. U međuvremenu, neizmerno tužna Lidija i Najdžel bezuspešno pokušavaju da dobiju dete. Nakon što su se Erin i Dom pomirili, njih četvoro odlaze na putovanje, gde će Lidija nesrećnim slučajem završiti u reci, a Dom će pokušati da je spase... U vrtlogu lepih i tužnih događaja, njih četvoro će morati da preispitaju sebe, ali i da veruju jedni drugima da bi prevazišli sve prepreke koje ih čekaju. Autorka Spomenara Finula Karni popularna je u Irskoj i Britaniji, a njene knjige privukle su pažnju ženske publike zbog pitko dočaranih emocija u romanima koje piše. Finula živi s mužem u Askotu i imaju dve odrasle ćerke. Kao jedno od sedmoro dece, Finula voli da piše o nijansama i tananim slojevima međuljudskih odnosa, koje polako skida da bi sagledala šta se zapravo nalazi ispod njih.

Foto konkurs: Živa noć grada / Omaž Brasaju

Nakon velikog uspeha konkurs Poezija grada, Francuski institut u Novom Sadu odlučio je da i ovogodišnji Mesec frankofonije, obeleži participativnom fotografskom  izložbom-omažem!

Ove godine, poziva sve amaterske i profesionalne fotografe da potraže inspiraciju u delima slavnog mađarsko-francuskog fotografa Đule Halasa, poznatijeg pod umetničkim imenom Brasaj, kako bi otkrili “poetiku noći“ sopstvenog grada!

Rođen 1899. godine u tadašnjoj Kraljevini Ugarskoj, u transilvanskom gradiću po imenu Brasso (odakle i pseudonim ‘Brassaï’), Đula Halas, koji će postati čuven pod imenom Brasaj, prvi put je posetio Pariz 1903-1904. godine. Kako je rekao : „ Postao sam fotograf kako bih ovekovečio lepotu ulica, lepotu parkova ovijenih kišom i maglom, kako bih ovekovečio noć Pariza.”

Prijatelj slavnih umetnika svog doba, u serijama fotografija Pariz noću i Tajni Pariz tridesetih godina, ovaj pionir noćne fotografije ostavio je jedinstvene  prikaze života u senkama grada svetlosti, određujući zanavek našu viziju ‘ludih godina’ Pariza.
Stoga vas pozivamo da nam pošaljite fotografije nastale tokom vaših noćnih šetnji, da nam pokažite tajni grad koji se otkriva noću: najbolje fotografije biće izložene na zajedničkoj izložbi, kojom ćemo prirediti omaž ovom slavnom fotografu. Izložba će se održati  u martu, u Francuskom institutu u Novom Sadu.

Ovde možete pročitati detaljna uputstva za učešće i Pravilnik foto konkursa Brassaï

Ovde možete preuzeti Formulaire-Formular koji je neophodno popuniti i poslati sa vašom forografijom ili fotografijama na admi.ifsns@gmail.com do 28. februara 2019.

Pet iz šest u Galeriji FLU

Grupa studenata sa slikarskog odseka, iz klase broj šest, master akademskih studija, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, odlučila je da se predstavi publici zajedničkom izložbom ,,Pet iz šest”. 

Sveano otvaranje izložbe biće u Galeriji FLU (Knez Mihailova 53, Beograd), u utorak, 5. februara 2019. godine, u 19h.

Izložba će trajati do 16. februara 2019. godine.

Pet studenata: Una Knežević, Dunja Ožegović, Milica Popović, Aleksandar Rakezić i Miodrag Ristić, već petu godinu stvaraju u zajedničkom ambijentu, međusobno razmenjujući iskustva i stavove. Družeći se od osnovnih studija, započetih u klasi profesorke Dragane Stanaćev Puača, mladi umetnici nastavili su nerazdvojno prijateljstvo i tokom svojih master studija, koje su neki od njih upisali u klasi profesora Milete Prodanovića (Una, Dunja, Aleksandar), a drugi u klasi profesora Dobrice Bisenića (Milica, Miodrag). Osećajući nostalgiju prema, nekada više cenjenim, a danas zapostavljenim životnim vrednostima, ovi mladi umetnici osećaju potrebu da prikažu svoja razmišljanja o modernom, trenutnom i brzom načinu današnjeg življenja.

Grupnom izložbom radova PET IZ ŠEST u Galeriji FLU daje se podrška inicijativi mladih umetnika i upućuje poziv ostalim studentima za afirmativna prijateljsko-likovna udruživanja…

Una Knezevic, Bez naziva_ 2018_ulje na platnu_80 x 135 cm

Una Knežević, Miodrag Ristić, Aleksandar Rakezić, Milica Popović i Dunja Ožegović, već petu godinu stvaraju u zajedničkom ambijentu, međusobno razmenjujući iskustva i stavove. Za to vreme koje je proteklo, svako od ovih mladih umetnika je uspeo da razvije individualni izraz i da odneguje svoj senzibilitet. Pored sveg diverziteta poetika, pronađena je i zajednička spona koja ih oblikuje kao skladnu i funkcionalnu celinu. Prihvativši umetnost kao socijalno angažovanu disciplinu, ovi umetnici osećaju potrebu da svoja razmišljanja o modernom, trenutnom i brzom običaju življenja prikažu javnosti. 

Mladi umetnici osećaju nostalgiju prema, nekada više cenjenim, a danas više zapostavljenim vrednostima unutar modernog društva. Njihovi radovi otvaraju mnoga pitanja koja će nas navesti da preispitamo na koji način posmatramo sve što nas okružuje.

Na realističnim prikazima objekata svakodnevice imamo priliku da skoncentrisano razmišljamo o priči koja se nalazi iza svakog od njih. Upotrebni predmeti su predstavljeni kao unikatne replike originala, koji ne samo da plene svojom fizičkom pojavnošću, već u sebi nosi i sentimentalnu vrednost. I onog kome pripada i onog ko posmatra. Tako se otvara pitanje načina na koji opažamo realnost kroz naočare ličnog iskustva i sećanja. Aleksandrov izraz je čitljiv i estetizovan. Njegov rad referiše na tretman umetničkog dela koji bi osigurao prevenciju aure umetničkog dela o kojoj govori Valter Benjamin.

Glavna preokupacija Une jeste prikazivanje vremena na nov, nelineran način, gde vreme nije predstavljeno kao prošlost, sadašnjost i budućnost, već ono postoji u relaciji vreme-prostor. Fotografija je osnovna ilustracija linearnog razumevanja vremena a slika je sredstvo koje u dijalogu sa fotografijom, pomera naš način dosadašnjeg razumevanja vremena. Veliki format slike umetnica koristi da bi depersonalizovala, ohladala i defunkcionalizovala fotografiju kao svakodnevno dostupni objekat. 

Ona se služi fotografijom radi merenja distance i protoka vremena.

Dunja Ozegovic_Metamorfoze_2018_ulje na platnu_60 x 80 cm

Iako je priroda polazni motiv, Milica prevazilazi čulno i vizuelno i traga za  meta dimenzijama, s one strane realnosti. Koristeći se osnovnim likovnim elementima, kroz snažan crtački gest, ona beleži svaku od etapa na putu ka Jednom, i otvara posmatraču sam proces istraživanja kao živu i neizvesnu stvar. Poimanje realnosti mimo čulnog i iskustvenog je tajanstveno polje koliko za autorku, toliko i za posmatrača. Međutim, ukoliko se lišimo svega što znamo i apriorno osmotrimo Miličinu sliku, na pragu smo otkrivanja raskoša nepoznatog.

Ubrzanje čitavog procesa ljudskih interakcija nakon industrijske revolucije se može okarakterisati kao moderno. Radi očuvanja osnovnih međuljudskih vrednosti i radi očuvanja prirodnog revolta u svima nama, Miodrag kao temu uzima upravo selo. Njegove slike i crteži svojim narativom ali i ambijentalnošću navode nas na spontano i oplemenjeno sagledavanje okruženja. Seoski motivi i kadrovi iz prirode, služe samo kao materija koja nas podseća na mnoge pesnike, kojima je slika utopije i azila upravo bila slika sela.

Regulacija portreta, kojima se misleno Dunja crtajući i slikajući obraća, likovno reprezentuje saosećajnost sa psihičkim životom gotovo svakog čoveka. Njeno polje istraživanja se bazira na načinu transformisanja jednog ljudskog lika. Dunja, na svojstven način, depersonalizuje lice. Takvim poretkom, svi elementarni oblici i odnosi univerzalnih antropoloških znakova jasno sugerišu da Dunja vidi i druge i samu sebe u svemu tome. Portret se iskazao kao glavna, nasušna potreba za odgonetanjem onoga što čovek uistinu jeste, u apsolutno vidljivim i raskošnim životnim relacijama

Milica Popovic, Bez naziva_2018_akril na platnu_180 x 200 cm

Na izložbi “Pet iz šest”, posmatraču je data mogućnost da, vođen likovnim ostvarenjima petorke, proba da na drugačiji način sagleda realnost; dati šansu umetnosti da makar privremeno opusti presiju urbanog. Bogatstvom detalja, njihovi radovi nas pozivaju da na trenutak usporimo, da se izolujemo od brze sadašnjosti i da pažljivo posmatramo, tako poznat a opet tako nov prizor ispred nas.

Aleksandar Rakezić (1995, Kraljevo) završio je osnovne akademske studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2018. godine u klasi profesora Milete Prodanovića. Trenutno je na master akademskim studijama na istom odseku i fakultetu i u klasi istog profesora. Izlagao je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a iza sebe ima i dve samostalne izložbe. Živi i studira u Beogradu.

Aleksandar Rakezic_Bez naziva_2018_akvarel_35,2 x 25,7 c

Una Knežević (1990, Beograd) završila je osnovne akademske studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2018. godine u klasi profesora Milete Prodanovića. Trenutno je na master akademskim studijama na istom odseku i fakultetu i u klasi istog profesora. Izlagala je na više grupnih izložbi širom zemlje, a iza sebe ima i dve samostalne izložbe. Dobitnica je nagrade ,,Ljubica Sokić, slikar i profesor ALU” za sliku malog formata 2017. godine. Živi i studira u Beogradu. 

Milica Popović (1995, Kraljevo) završila je osnovne akademske studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2018. godine u klasi profesora Dobrice Bisenića. Trenutno je na master akademskim studijama na istom odseku i fakultetu i u klasi istog profesora. Izlagala je na više grupnih izložbi širom zemlje, a iza sebe ima i jednu samostalnu izložbu. Živi i studira u Beogradu.

Dunja Ožegović (1995, Beograd) završila je osnovne akademske studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2018. godine u klasi profesora Milete Prodanovića.Trenutno je na master akademskim studijama na istom odseku i fakultetu i u klasi istog profesora. Izlagala je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a iza sebe ima i jednu samostalnu izložbu. Dobitnica je četiri nagrade na fakultetu. Za slikarstvo-portret ,,Đorđe Bošan”, za crtež ,,Stevan Knežević” 2017. godine, za najbolji rad na temu životinje u mozaiku ,,Vrt dobre nade” i za sliku malog formata ,,Ljubica Sokić, slikar i profesor ALU” 2018. godine. Živi i studira u Beogradu.

Miodrag Ristic, Bez naziva_2018_ulje na platnu_120 x 150 cm

Miodrag Ristić (1995, Beograd) završio je osnovne akademske studije na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2018. godine u klasi profesora Dobrice Bisenića. Trenutno je na master akademskim studijama na istom odseku i fakultetu i u klasi istog profesora. Izlagao je na više grupnih izložbi širom zemlje. Živi i studira u Beogradu.

Na svakoj stranici čeka vas novo iznenađenje: Onaj pravi

Ako sada ovo čitate, postoji realna mogućnost da ste usamljeni.A koliko daleko biste išli da pronađete svoju srodnu dušu? 

U romanu Onaj pravi pronalaženje savršenog partnera nikad nije bilo lakše... ili opasnije. Potreban je samo jedan jednostavan DNK test. Ova intrigantna knjiga do sada je prevedena na deset jezika, a Netflix priprema i seriju zasnovanu na istoj.

Otvorite usta, istrpite golicanje štapića za uzimanje uzorka i uskoro ćete saznati ko je vaš savršen partner – onaj za kog ste genetski stvoreni. Junaci romana Onaj pravi, (pet vrlo različitih ljudi) dobijaju obaveštenje da su pronađene osobe koje im savršeno odgovaraju. Upoznaće pravu ljubav, ali neće svi živeti srećno do kraja života. Zato što čak i srodne duše imaju tajne. A neke su šokantnije i opasnije od drugih.

Autor knjige Onaj pravi Džon Mars radi kao novinar u Londonu u Engleskoj. Tokom dvadesetpetogodišnje karijere intervjuisao je mnogobrojne poznate ličnosti iz sveta televizije, filma i muzike, i to za nacionalne časopise i novine kao što su: The Guardian, OK!, Empire, The Independent, Daily Star i mnoge druge. Prvi roman objavio je 2013. godine, kada i počinje njegova karijera pisca.

Vulkan izdavaštvo prvi put objavljuje delo Džona Marsa. Slični naslovi su: Ona je između nas Pekanen i Grir, Nevina El Kroft i Žena na prozoru A. Dž. Fina.

ДОК #1 : VHS revolucija

Živimo u vremena kada je sve, što kažu, na klik od nas. Odete na You tube i odgledate neki klip. Tu su streaming servisi poput Pickboxa i Netflixa. S neke torent platforme lako skinete film na komp ili fleš memoriju. Kablovske televizije su došle i kod nas i imate mogućnost da „naručite“ film.

 

Ali nekad nije bilo tako. Prvo su postojali bioskopi gde se na velikom platnu prikazivani filmovi. Prvo nemi uz klavirsku pratnju, pa je došao zvučni film. A mogle se u bioskop i kolima.

Onda su napravljene kutije zvane televizori, na kojima ste mogli u miru svog domu da gledate različite programe, uključujući i filmove. Ali ste morali da se povinujete njihovom rasporedu emitovanja. Kasnije su dobili poboljšanje daljinski upravljač, da ne morate svaki čas da se cimate do njega. Ali muke su pravile antene i sneg na TV-u (kad mu vreme nije), ali u to vreme filmove nisu prekidali reklama.

To se menja polovinom sedamdesetih godina XX veka kada se na tržištu pojavljuje videorekorder. Možete da snimate i gledate kada vam odgovara. Da li je to legalno? No, to nije jedini problem-postoje i dva standarda, ili formata Beta -max (Soni) i VHS (Video Home System; JVC). Iako je Beta bila savršenija i traka kompaktija, VHS je pobedio zbog dužeg vremena emitovanja, bržeg premotavanja i jeftinijeg videorekordera. 

 

Onda su se pojavili video klubovi u kojima ste mogli iznajmiti neki film koji vas zanima. Caka je bila u tome što ste po gledanju, kasetu morali da vratite na početak. Akio niste, plaćali biste kaznu. 

Ali taj osećaj kada dobijete to četvtasto parče plastike sa trakom nalik na magnetofonsku, i kada je ubacite u vaš uređaj ona uđe, kvrcne, što je znak da se kapak otvorio i da je spremna za gledanje, delovalo je da nema cenu. Trebalo je samo da se udobno zavalite i uživate. Eventualno, nekog sebi dragog, zagrlite.

 

Naravno bilo je i onih koji su zašlji u polje pornografije i horora. Ali i oni koji su želeli da vežbaju našli su svoju kasetu (Džejn Fonda, Aerobik). Mi, u Srbiji, smo pored filmova snimali i koncerte, video spotove koji su se pojavili nekako u to vreme, utakmice... Čak i neke atraktvne reklame. Humorističke skečeve poput Beli Hila i Dejv Alena. Pozorišne predstave-najpopularniji je bio Radovan III.  

Oni baš zastanili snimali su svoje svadbe ili ispraćaje u vojsku. Čak su i distributeri videli da je đavo odneo šalu pa su filmove počeli da izdaju i prodaju i na ovom mediju. Ni crkve nisu želel da izgube pastvu, pa su verski materijal počeli da snimaju na kasete. Bilo je i onih po principu "uradi sam."

 

Videorekorderi su se i nosili na žurke. A onda su se filmovi preselili prvo na CD, pa ih je bilo moguće „sabiti“ te ih se i više moglo naći na jednom DVD-u. Onda je stigao i Blu-Ray i personalni računari, pa laptop, pa pametni mobilni telefoni i tableti. Vidi li se kraj ovom progresu, kada čini se, sve manje uživamo, ili je vaš izveštač dobrano ostario.  

Soni je poslednji videorekorder proizveo 2002. godine, da bi 2013. prestao da proizvodi i kasete. Od 2010. VHS kasete su dostupne kao prazne, a mogu snimiti od 6–8 sati programa. Otišli su u istoriju, muzeje i biblioteke. Presnimljene su i digitalizovane na savremenije kolege. 

A ovaj simpatično-nostalgičan film duhotito a ne patetično vodi nas u biblioteka Jejl univerziteta koja je otvorila svoje VHS odeljenje i prikazala istoriju ovog globalnog medija. Od samih početaka i od nekih pionira ili, nazovimo ih pravim imenom, zanesenjaka. 

Zabavni portret mitske kasete prikazan je kroz putovanje od istoka (sputanog rigidnim socrealističkim režimima)  ka zapadu (gde je problem samo novac i glasovi).

A ono što se meni dopalo je da sam ovaj film odgledao na velikom platnu, u konfornom bioskopu Kombank dopvrane, na prvom Festivalu dokumentarnog filma DOK #1. Delovalo je nekako prisno i zaverenički kao nekad. 

Originalni naziv: VHS Revolution

Režiser: Dimitri Kourtchine

Trajanje : 53 min

Godina: 2017.

Zemlja: Francuska