Francuski vikend u Domu omladine-oktobar 2015-Čovek kako to gordo zvuči!

Za nama je još jedan vikend koje su obeležili francuski filmovi. Bilo je to idealno rešenje da se premosti ovaj dosadni, kišni period. Da se malo unese boja. Jedinstvena prilika da se podsetite autora poput Tešinea i Klapiša, ali i da otkrijete novu generaciju filmskih stvaralaca kao što su Žan Eri,Paskal Feran i Tomas Lilti. 

Zajednički imenitelj im je da bacaju poseban pogled na pojedinca u društvenom okruženju. Bilo da se radi o ljubavi, opsesiji ili brigama na poslu, protagonisti su usamljeni, ako se izuzmu problemi koji ih u stopu prate. Okruženje ima vrlo malo sluha za njihove brige. Pet slika iz života na francuski način, povezana specifičnim francuskim šarmom i protkanim empatijom prema život običnog čoveka. 

 

Program je otvorio fim Njegov najveći fan  u režiji Žana Herija, a sa Sandrin Kimberlen, Loren Lafit, Paskal Demolon. Šta biva kada se kozmetičarki ostvare snovi i na njena vrata, jedne noći, zakuca njen princ. Kozmetičarka je otkačena i samo svoja; brblja, laže, priča čudne priče. 

 

Čovek koga su previše voleli u režiji Andrea Tešine, sa Gijom Kane, Katrin Denev, Adel Enel. Godina je 1976. Šta da uradi žena kada joj se bračna lađa slupa? Da li utehu da pronađe u majčinom zagrljaju, u predivnoj Nici? Da li da se okrene svetu materijalnog, izda majku i napravi još jednu grešku u životu? Zaplet sa zločinom , ali bez dokaza i bez leša.

Kineski rebus,  režija: Sedrik Klapiš, igraju: Romen Diris, Odre Totu, Sesil de Frans. Nastavak kultnih francuskih fimova Španska krčma i Ruske lutake. Gzavije je ostario, postao je je otac dvoje dece. No, strast za putovanjima nije uoljena. Ona ga odvodi u Njujork, u Kineske četvrt. Mnogo više ovo je putovanje u potrazi za sobom, za sobom kao čovekom , ocem… Istopolni roditelji, emigracija, rad na crno. Sve podseća na kineski rebus!

Hipokrat u režiji Toma Liltija, sa glumcima Vensan Lakost, Reda Kateb, Žak Gomblen na platno nam donose Bendžamina koji sanja da postane doktor. Kao da to nije san svakog dečaka, koji je hteo da se igra čika doktoro! Ali, njegovo prvo iskustvo nije ohrabrujuće. Ideali popuštaju pod problemima, pa biti primoran da se suoči sa svojim ograničenjima i strahovima. Ispostavlja se da je u praksi sve teže nego u teoriji. Na prilično surov način...

Bird People u režiji Paskala Ferana, sa Džošom Čarlsom, Anais Demustje i Rošdijem Zemom. Američki informatički inženjer nalazi se u hotelu u blizini aerodroma Roasi. Jednom od hiljade sličnih. Njegov život je na prekretnici i mora da donese neke sudbonosne odluke. Posle kojih nema povratka. Nekoliko sati kasnije, život mlade spremačice okrenut je naglavačke. Nešto se čudno dogodilo...

Raduje što su ulaznice za filmove sa ove smotre rasprodate uprkos lošem vremena, a nadam se ne samo zbog vrlo povoljne cene ulaznica. Ono što rastužuje je da dosta ljudi nije uspelo da pogleda filmove iako je želela. Možda je trebalo razmisliti o bis projekcijama.

Da li vam je  ova filmska smotra, smišljena na suočavanje sa sobom, rešila neku vašu ličnu dilemu? Ako i nije bar vas je potakla na neka promišljanja. Fundamentalna. Što je danas retko, a tako dragoceno!

Nebojša Popović, filmski vitez nije više sa nama

Zašto nas najpre napuštaju oni najbolji?

Otišao je filmski kritičar i urednik, Nebojša Popović. A za mene, a verujem i mnoge druge, nije više sa nama jedan veliki filmofil, dželtmen u ova pogana vremena, čovek koji je živeo za film, a svoju ljubav nesebično delio sa svima željnima dobrog filma. Čovek koji nije pravio kompromise i uvek je bio na strani dobrog ukusa, pravih vrednosti. Poput Don Kihota, on se u ova vremena opšteg beznađa i društveno prihvaćenog primitivizma i posrnulosti, kulturom i otmenošću, humorom kao oružjem uporno borio za neki bolji svet. Za smisao, za suštinu. Ne mogu nikako da zamislim smotru nekog evropskog filma, u Dvorani kulturnog centra, a da nas ne dočeka ljubazno Nebojša, najavi šarmantno i onda sa nama odgleda. Razmenimo utiske posle filma. Nekad samo sa pogledom, a nekad sa par reči. Jer, on je ove festivale fimova vodio kao što  vrhunski dirigenet vodi dobro uvežban i uštimovan orkestar. A evo pred nama je smotra nemačkog filma. Prva bez Nebojše.

Nebojša Popović je rođen  1958. godine u Kraljevu. Filološki fakultet završio je u Beogradu. Karijeru u Televiziji Beograd započeo je 1982. godine u Beogradskoj hronici. Uređivao je vesti, emisiju 24 časa, bio voditelj i urednik Trećeg dnevnika. Izveštavao je sa najznačajnijih filmskih festivala. O filmu je pisao punih trideset godina. Za najbolju filmsku kritiku nagrađen je 1993. godine nagradom Instituta za film. Od 2002-2004. godine bio je urednik Filmskog programa RTS. Autor je emisije o filmu "Drugi vek", i jedan od urednika nedeljnog, kulturnog magazine "Matropolis", član međunarodne sekcije filmskih kritičara FIPRESCI Srbija.

S nama više nije od subote, 3. oktobra 2015. godine. Nebojša je uradio šta je mogao i šta je stigao, a ostaje pitanje na koji način da se mi njemu odužimo. Nekom ulicom, filmskom nagradom koja će poneti njegovo ime, tako što ćemo filmskoj dvorani DKC-a (KCB-a) dati njegovo ime. Dugujemo mu, svakako. Nište više neće biti isto bez Nebojše. Večna mu slava i hvala!

BARCELONA GIPSY KLEZMER ORCHESTRA U BOŽIDARACU

                           

                           BARCELONA GIPSY KLEZMER ORCHESTRA
                 BOŽIDARAC, SUBOTA 10.10.2015. od 21h

           Karte u pretprodaji po ceni od 500 din. @ Felix Shop, TC Sremska (I sprat)



Barselona dzipsi klezmer orkestra (BGKO) je ubrzo po svom osnivanju počela da oduševljava publiku sirom Evrope svojim srčanim i iznenadjujućim nastupima i interpretacijom tradicionalne Romske i Klezmer muzike iz istočne Evrope. 

BGKO je internacionalni sastav iz Barselone poznat po istrazivanju muzičkih korena kao i stvaranju velo upečatljivog sopstvenog stila. BGKO je sastavljen od šest muzicara iz različitih zemalja u formaciji glas, klarinet, kontrabas, harmonika, gitara, udaraljke. Muzičari iz Francuske, Italije, Srbije, Indije, Grčke i Španije su se sakupili u Barseloni i napravili sastav posvećen Balkanskoj muzici na jedan vrlo karakterističan nacin. Njihov stil je inspirisan klezmerom, jazz manouch-om, romskom muzikom, ali i istrazivanjem zaboravljenih stilova, neobičnih ritmova i muzičkih boja iz predela sirom istočne Evrope. Uz sav taj opus, poseban karakter im je dala isnpirativna i bogata scena Barselone, od juznoameričkih melodija, tradicionalne katalonske muzike i mediteranskih stilova pa sve do blues i jazz muzike. 

Po izdavanju svog prvog diska IMBARCA (Satelite K) 2014 godine, BGKO je napravio turneju po Italiji, Grčkoj, Malti, Francuskoj, Srbiji,Sloveniji, Nemackoj i Spaniji, nastupajući u prestiznim koncertnim dvoranama kao sto su Nacionalni Auditori Katalunje i Imago festival u Sloveniji, i zahvaljujuci tome postao jedan od najaktivnijih internacionalnih sastava u Barseloni. 

U prvoj polovini 2015 godine su nastupali u Andori, Italiji, Nemackoj , Češkoj, Slovačkoj, Francuskoj, Holandiji, u Teatru Grassi u Milanu, Orpheum sali u Gracu i Porgy and Bess klubu u Becu, dok su za drugi deo tekuće godine predvidjene turneje po Švajcarskoj, Italiji, Sloveniji, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Austriji i Nemačkoj. Po svom osnivanju 2012 godine, BGKO je osvojio jako puno fanova širom sveta, i skoro 1,500,000 posetioca na you tube izdanju kompozicije Djelem Djelem, i iznenadjujuće brzo dospeli na stranice mnogih Španskih i Italijanskih novina. BGKO čine Robindro Nikolic (Srbija-Indija: klarinet, bas klarinet), Mattia Schirosa (Italija, harmonika), Ivan Kovačević (Srbija, kontrabas), Julien Chanal (Francuska, gitara) , Stelios Togias (Grčka,perkusije) i Sandra Sangiao (Španija, glas). Kao što to biva u tradiciji klezmer i romske muzike koju je oduvek pokretala kulturna razmena sa emigrantima muzičarima, BGKO je takodje sakupila veliku porodicu koji nastupaju kao gostujući muzičari iz Italijie, Irana, Izraela, Moldavije, Rusije, Nemačke, Turske, Slovenije, Makedonije, Meksika, Švajcarske i drugih zemalja.

Radi motivacije OVDE možete pogledati jedan njihov video klip.

Tako je govorio Remark

"Izmicala mi je, to sam osećao, u neku oblast koja više ne zna za ime, nego samo za tamu, i možda, nepoznate zakone tame. Ona to nije htela i vraćala se. Ali više nije pripadala meni, a možda nikad i nije... 

Ko uopšte kome pripada i šta znači pripadati jedno drugom; te građanske reči beznadne iluzije?

Ali sam uvek iznova, kad se vraćala, za jedan čas, za jedan pogled, za jednu noć, sam sebi izgledao kao knjigovođa koji ne treba da računa, nego ne pitajuci da primi ono što mu daje jedna lutalica, nesrećnica, osuđena na smrt. 

Znam da za to postoje druga imena, jeftina, površna i nipodaštavajuća, ali ona mogu odgovarati drugim okolnostima i ljudima koji svoje egoisticne zakone smatraju zavetnim pločama bozijim.

Usamljenost traži saputnika i ne pita ko je on. Ko to ne zna, taj nikad nije bio usamljen, nego samo sam.."

Noć u Lisabonu 

Opet su vemena izbeglica i svetskog beznađa. Pesmisti bi rekli kao pred rat. Optimisti - samo što nije bolje. Realisti samo gledaju da ostanu ljudi. Izbeglički život, to turobno stanje ljudi koji su sve izgubili, osim svoje časti, najbolje je opisao u svojiim romanima jedan veliki nemački pisac. Veliki humanista, veliki čovek, Erik Marija Remark umro je na danšnji dan, 25. septembara 1970. godine. Nije ga bilo u obaveznoj lektiri, ali sam dosta toga o životu; prijateljstvu, ljubavi, a bogami i alkoholu naučio od njega. Bile su to knjige koje se prepričavaju na đačkim odmorima. One koje daju odgovore na prava pitanja, koje vam da tacni nude život kakav i jeste: divlji lep i surov, a kad pisac još uzmognu snage da ostanu romantični onda je to podvig vredan divljenja. 

Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a prva zapaljena kjnjiga bila je upravo njegova. Ali ne može mrak da proguta svetlost zauvek. Trajaće samo do jutra!

Tako je govorio Remark:

Žena može da ostavi muškarca; svoje haljine nikada.

Prošlost. S njom ne možemo ništa započeti. Samo nas opterećuje. I ono što je bilo dobro. Moramo iznova početi. Ono drugo je propalo. Ne možemo više natrag.

 Ne želi suviše da znaš. Što se manje zna, lakše se živi. Znanje čovjeka čini slobodnim, ali i nesrećnim.

Bez ljubavi čovek je samo mrtvac na odsustvu...

U ljubavi niko nije odrastao.

 Ljubav ženu čini bistroumnom, a muškarca zbunjenim.

Ako nešto napuštamo, nije potrebno da ga gubimo. To rade samo idioti.

 Sudbina i duša su dva imena jednog pojma.

U ljubavi niko nije odrastao.

Ko ništa ne očekuje, nikad neće bit razočaran.

Ništa nije tako zlo, niti je tako dobro kao što mi mislimo. I ništa nije konačno.

 Niko ti ne može biti stran, kao čovek koga si nekad voleo.

Ono što nismo dobili izgleda uvek bolje od onog što imamo. 

Morаl je izum ljudi, а ne rezultаt životnog iskustvа.

Svako treba u nešto da veruje – ja verujem da ću popiti još jedno piće.

Na zapadu ništa nova.  Nebo ne zna za miljenike

IV GoetheFEST 2015- „Sećanja i nade“ – „Erinnerungen und Hoffnungen“

Lassen Sie die Augen sagen

od 8. do 14. oktobra
Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6

od 16. do 22. oktobra
Kulturni centar Niš

od 21. do 27. oktobra
Kulturni centar Novi Sad

Festival savremenog nemačkog filma GoetheFEST koji uspešno, četvrti put za redom, organizuju Goethe-Institut i Kulturni centar Beograda biće održan od 8. do 14. oktobra pod sloganom SEĆANJA I NADE.

Pravo sa Berlinala, program GoetheFEST-a 2015 u Beogradu, Nišu i Novom Sadu ponovo predstavlja najnovije filmove iz Nemačke. Izbor obuhvata naročito filmove koji su bili nominovani za Nemačku filmsku nagradu 2015 i koji su i nagrađeni. Izborom programa koji se kreće od "istorijske dokumentarne fikcije", preko neobičnih i bolnih sećanja iz mladosti pa sve do eksperimentalne vožnje kamere u jednom kadru, tzv. "onetake", kroz noćni Berlin, zastupljene su raznovrsne teme i umetnički pristupi. Selektor festivala, direktor Gete Instituta, gospodin Matijas Miler-Viferig izabrao je 12 filmova različitih po žanru, tematici i estetici koje će publika moći da pogleda tokom 7 festivalskih dana.

Festival počinje projekcijom filma FENIKS Kristijana Pecolda u četvrtak, 8. oktobra u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Film je rađen prema motivima romana „Povratak iz pepela“ Ibera Monteljea. Radnja je smeštena u period nakon završetka Drugog svetskog rata. Film FENIKS govori o nemogućem povratku kući i, po svemu sudeći, zauvek izgubljenom identitetu. Glumica Nina Hos je za glavnu ulogu u ovom filmu dobila Nemačku filmsku nagradu 2015 za najbolju žensku glavnu ulogu. 

Nacionalsocijalizam, posleratno vreme i pad zida za mnoge filmske stvaraoce iz Nemačke su preovlađujuće teme - zato što istorija nudi materijal za veliko filmsko platno. I zato što ti filmovi postižu međunarodne uspehe. Ova paralela je već poznata iz istorije nemačkog filma: počev od filma "Bela ruža" - priči o minhenskoj grupi otporaša - preko "Braka Marije Braun" - Fasbinderovoj genijalnoj priči o ženi iz posleratne Nemačke - pa sve do filma "Good bye, Lenin", legendarnom nemačkom filmu o "Zaokretu" ("Die Wende"). Pod sloganom "Sećanja i nade" GoetheFEST 2015 takođe projektuje jednu takvu programsku paralelu. Pod sloganom "Sećanja i nade" GoetheFEST 2015 takođe projektuje jednu takvu programsku paralelu.  

Svojim jermenskim epom REZ Fatih Akin podseća na genocid od pre sto godina – njegov film uspeva da stvori upečatljive slike večnog progona i bekstva. Film je na repertoaru u utorak 13. oktobra u 21:00. 

U svom novom filmu ELZER - 13 minuta, Oliver Hiršbigel, poznat kao režiser filma "Pad", je inscenirao atentat na Hitlera iz 1934. - kao priču o hrabrosti i sopstvenoj volji.

Na programu je i film Đulia Rikjarelija, italijanskog reditelja koji živi u Nemačkoj. Njegov film U LAVIRINTU ĆUTANJA je kriminalističko-pravni film o pripremama za prve sudske procese vezane za Aušvic –i govori o klimi zataškavanja u posleratnoj Nemačkoj i hrabroj borbi protiv zaborava.

U vrhunsku grupu nominacija za Nemačku filmsku nagradu 2015 uvrštena je i drama o hakerima WHO AM I - NIJEDAN SISTEM NIJE SIGURAN, ali i priča o neonacistima MLADI SMO I JAKI.

Oskar Reler, enfant terrible nemačkog filma, kao i uvek na čudan način iskorištava svoju porodičnu istoriju i svoje doba panka u starom zapadnom Berlinu iz 80-ih: SMRT HIPICIMA - ŽIVEO PANK - sa velikim glumcima kao što je Tom Šiling u ulozi Oskara Relera i Aleksander Šer kao Bliksa Bargeld iz "urušene novogradnje". 

VIKTORIJA Sebastijana Šipera je veliki laureat ovogodišnje Nemačke filmske nagrade - dobitnik "Zlatne Lole" i pet ostalih nagrada "Lola": za režiju, obe glavne uloge, kameru i muziku. ", noćna šetnja po Berlinu bez ijednog koraka - jedan jedini kadar u trajanju od preko dva sata. Trijumf "Viktorije" je sasvim u redu", piše Frankfurter algemajne cajtung povodom ovogodišnje konkurencije: Nemačka filmska akademija je "svoje lovorike dodelila filmu koji u svakom pogledu ide svojim putem, počev od nepostojećeg scenarija, preko režije koja je jedino putem radio-veze mogla da utiče na insceniranje uživo, pa sve do montaže, koje nema.“ 

Najuspešniji film prošle godine u Nemačkoj bila je tinejdžerska komedija iz Berlina FAK JU GETE reditelja Bore Dagtekina. Smešno je i drsko kada bivši zatvorenik (u glavnoj ulozi Elias M'Barek sa kvalitetima jedne zvezde) iz nehata postane najomiljeniji nastavnik škole u potpunom rasulu u jednoj gradskoj četvrti. Film može da se shvati i sasvim ozbiljno: propast obrazovanja, problematika migranata, mobing i nasilje u školama, jezička bezobzirnost, reforma pravopisa - „Bora Dagtekin odlično zna kako se govori u dvorištima nemačkih škola, podzemnoj železnici i benzinskim stanicama. To je grub, neotesan, plastičan, čudesno pogrešan nemački koji se odmah razume i zvuči ispravno: "kicdojč" - jezik mladih iz urbanih četvrti, "kul" nemački, opušten nemački, turski nemački, multikulturni nemački, balkanski nemački, kreolski nemački.“ (DIE ZEIT) Nije moguće da su se milioni nemačkih posetilaca bioskopa prevarili. (Mada…)

Ovogodišnje, 4. izdanje GoetheFEST-a zatvaramo filmom KADA SMO SANJALI Andreasa Drezena. Reditelj je uspeo da iz dela Klemensa Mejera na filmsko platno prenese mračne scene o početku i neuspehu u NDR-u posle Zaokreta. Film govori o zanosu jednog posebnog vremena, ali i o godinama u kojima dolazi do sudara društva i sistema i u kojima je sve, ali bukvalno sve bilo moguće. 

Prodaja karata po ceni od 250 dinara počinje u utorak 22. septembra na blagajni Dvorane Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6. Radno vreme blagajne je svakoga dana od 16 do 21 sat. 

               Kulturnik Vam želi interesantna i uzbudljiva filmska otkrića koja će vas pokrenuti!

DOBRO DOŠLI na 4. GoetheFEST!