U hodniku dnevnoga lista Narodna
sloga pronađen je mrtvac. Dok su zaposleni u panici, novinar Polugan pokušava da
privede kraju jutarnje izdanje. Muvaju se tu svakoliki likovi; mahniti Venger, najuren zbog obijanja urednikovog
stola, mladi Krešimir Horvat, koji zgađen stanjem u ratnom Zagreba želi da utehu potraži na selu, gde bi službovao kao učitelj. U pozadini
veliki neonski natpis poziva „Na selo!“ Zavesa se spušta i izlazimo na prvu
pauzu.
Na selu Horvata čeka sve i
svašta, a ponajmanje ono čemu se nada. Njegov moral i ideali biće stavljeni na
ispit. Neiskusni mladić postaje laka
meta lukavih i prevejanih seljana, koji radi svojih sitnih interesa, lako
manipulišu sa njim. Vlada bezvlašće, a krajem lutaju i zlostavljaju bande
zelenog kadra. Poput marionete čijim pokretima upravlja lutkar, Horvat pokušava
da balansira između dve jingjang žene i pijane i lupeške horde seljana. Zavese
se spušta i počinje druga pauza.
Treći, finalni čin po formi je
kabaretski. Scena je podeljena na par zasebnih celina. Radnja se na sceni multiplicira
u više pararelnih. Pod dimom i mirisom tamjana i sa dva popa, velike iluzije
bivaju pokopane, a ljudi postaju žrtve
svojih strasti. Ovde predstava najviše dobija kako na slikovitosti, tako i na tempu
i dramatičnosti. Voajerima će se dopasti scena nagih Eve i Krešimir pod tušem. Iznenada,
u pozadini se spušta plakat sa natpisom Who’s
afraid of Virginia Wolf. I kao u nekom valceru sve liči na proslavu životu, a
negde ispod površine, sam život se smeje i izrugava svojim junacima. I to traje
toliko dugo, dok se asambl HNK ne pokloni beogradskoj publici, a ona ga nagradi
dugim i iskrenim aplauzom.
Ovo je ukratko siže drame
Miroslava Krleže, Putovanje u Vučjak.
Nikad nisam bio obožavalac njegovog imena i dela, čak naprotiv. Sve to lamentiranje nad lešinom K&K monarhije delovalo mi je prilično smoreno. No,
ova četvorosatna predstava sa dve pauze, bila je sve samo ne dosadna.
Dobro
oslikana galerija likova, raspolućenih u vremenima istorijskih previranja,
freska čitavog jednog vremena i jednog prostora. Krleža se u ovom delu surovo obračunava s
idealima jednog mladog čoveka. Čoveka koji selo, mitsko selo, gde se sve
začelo, idealizira, tražeći u njemu samo vrline.
I već na prvom koraku, njegova
iluzija je srušena. Opljačkan je i ranjen. Nekako dolazi do nečeg što bi
trebalo da je škola, a u stvari je birtija i dućan. Koju vodi Marijana, udovica
njegovog prethodnika, očajna žena sa decom koju treba nahraniti. Ona u njemu
vidi zaštitu od okrutne i surove sredine i njih dvoje započinju strastvenu vezu. No, da ne bude u stilu Holivudu, iz Amerike je
u tu hrvatsku zabit pristigla zanosna Eva. Žena izraženog seksipila, koja
se bavi švercom umetnina opljačkanih iz crkava. Kao da to sve nije dovoljno za
zaplet, neočekivano se iz Sibira vraća već prežaljeni Marijanin muž, Lazar.
Lazar, preteča hipika, u religijskom smislu protivteža je Vengeru, koji je slobodan
mislilac. Dva susprostavljena pogleda na hrišćanstvo, koji su bila idealan
fitilj za sukobe na ovim prostorima.
http://www.hnk.hr/predstave/vucjak/
Sjajna, maratonska drama,
fenomanalne scenografije koja se lako transformiše u sasvim novu scenu, muzika
koja idealno potcrtrtava tekst sa sjajnim songovima, a među razigranim
glumačkim asamblom najslabija karika je baš glavni lik koga tumači Silvio Vovk.
Nije mu bilo ni lako u klinču sa udovicom Marijana koju sjajno dočarava Alma
Prica i Evom senzualne i zavodljive Nine Violić. Milan Pleština maestralan je u liku Pantelije Crnkovića,
austrougarskog nadnarednika, pomalo neodgovornog i
poprilično pijanog. Na trenutke je fizička silina sa kojima se glumci
obračunavaja sa sobom i drugima skoro zastrašujuća.
Vučjak tako postaje metafora
svih naših izneverenih nada, krah svih naših fantazija, čvorište svih naših duhovnih posrtanja i paranoja, svih sitnih i
mnogobrojnih poraza, koje je život izvojevao nad našom sujetom i iluzijama. Gde
smo poraženi i na kolenima, bez prava na revanš.
Režija: Ivica Buljan.
Uloge: Alma Prica, Bojan Navojec, Nina Violić, Livio
Badurina, Goran Grgić, Milan Pleština, Nikša Kušelj, Damir Markovina, Ivan
Glowatzky, Alen Šalinović i drugi.
Dramaturg: Vlaho Bogišić.
Kompozitor Mitja Vrhovnik Smrekar.
Scenograf Aleksandar Denić.
Kostimografkinja Ana Savić Gecan.
