Predstavljanje knjige "Čovek koji je ubio Nikolu Teslu" Gorana Skrobanje u Domu Omladine

Roman "Čovek koji je ubio Nikolu Teslu" nastao je tokom boravka  pisca u jednom istarskom selu s zavidnom vampirskom tradicijom. Ovaj novi roman, "Sva Teslina deca" mu predhodi (nastavak koji mu prednjači). 

Kako bi izgledao Beograd da nije bilo Velikog rata, da je njime vladala prosvećena dinastija Sinđelića i da je baš u Beogradu bila "Laboratorija Tesla".

Goran Skrobanja kaže: 

"Dok sam pisao roman "Sva Teslina deca", morao sam da znam koliko bi trajalo putovanje broda-blizanca Titanika od Jadrana do Južnog kineskog mora, kako bi izgledala ta trasa i u koje bi luke svraćao. 

Pronašao sam stranicu koja vrlo zgodno izračunava vreme plovidbe na osnovu maksimalne brzine broda u čvorovima na osnovu polazne, odnosno dolazne luke. Pritisak na jedan taster bio je dovoljan. Interesantno je da sam malo korisnih podataka na internetu pronašao o jednom od ključnih likova, o pukovniku Apisu, pa sam morao da koristim tradicionalna sredstva - knjige. "

Knjigu je sjajno ilustrovao Igor Kordej, dočaravši atmosferu epohe, a pseudo-novine je uobličio Rastko Ćirić.

 

Predstavljanje knjige "Tai" Gorana Gocića u Narodnoj biblioteci Srbije

Razgovori o knjizi "Taj" o temama koje ova knjiga pokreće, o sukobu civilizacija i razumevanju između njih, o praznini koju zapadna civilizacija pokušava da prikrije potrošačkim društvom, gomilanjem nepotrebnih stvari, plašeći se da pogleda sebi u dušu, u strahu da li će i šta tamo zateći, o estetitci, o ljubavi u nemogućim uslovima i ljubavi koja ima potrebu za spasavanjem bića prema kojoj je ljubav upućena, nesvesni da jedino kojeg možda možemo da spasemo smo u stvari samo mi.

„Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifi kacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad. 

Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišcanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuce poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.

 Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.

Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda.“, rekao je ovom prilikom Vladislav Bajac.

"Majstor i Margarita - Jevanđelje po Volandu"

Predstava postavlja pitanje o tome šta se događa kad se dve potpuno suprotstavljene sile, božanska i đavolska, nađu na istom zadatku. Kad svaka od njih treba da probudi uspavano društvo ili njegove pojedine pripadnike koji su toliko uljuljkani u sistemu da ih je nemoguće pomeriti.

Dođe i vreme kad čovek samog sebe proglasi Bogom. Najveći paradoks je u tome što tada Đavo postaje jedini koji može da ga vrati korak unazad i navede ga da se upita da li je to baš tako.

“Majstor i Margarita” je priča o zlu kosmičkih razmera i o ljubavi koja je u stanju da nadjača i najveće zlo. Kroz pripovedanje o Sataninoj poseti Moskvi savršeno je dočarano u kakvoj se opasnosti nalazi pojedinac koji drži do svoje slobode, bio on mesija ili bezimeni umetnik, u jednoj totalitarnoj državi.

Rukopisi ne gore, tvrdi Voland, Bulgakovljev Satana. Majstorov rukopis o Pontiju Pilatu vaskrsava u ponovo napisanom romanu “Majstor i Margarita”.

BDP - Nedelja, juče, danas, sutra

Komad „Nedelja, juče, danas, sutra“ Ognjena Obradovića izdvojio se upečatljivom, mada gorkom duhovitošću na Prvom konkursu za dramski prvenac Beogradskog dramskog pozorišta. To je svojevrsna antinomija dramskog apsurda, proistekla iz očiglednih, te veoma upečatljivo i vešto iskorišćenih uticaja – od drama Beketa do crtanih filmova poput „Bivisa i Batheda“ i „Saut Parka“, smeštena na margine velegrada, među zaludne, otuđene, zarobljene u besmislu svakodnevice i zaludnosti

Osnovna značenjska referenca komada "Nedelja: juče, danas, sutra" je Beketova drama "Čekajući Godoa". Osim što je u metafizičkom smislu svet izgubio oslonac, društvo u kome su se tinejdžeri Devla i Es našli, djeluje podjednako apsurdno i neutješno. Oni su junaci tragičke farse, a dijagnozu za njihovo ponašanje pronalazimo u realističnije ocrtanim Profesorki, Kurvi i Goksi, likovima kroz koje se prelamaju aktuelna društvena pitanja.

Osim što slika društvo u kome su se našli, komad pokušava da postavi i pitanje lične odgovornosti dvojice glavnih junaka: jesu li Devla i Es samo žrtve ili su ujedno i krivci? Iako su ovakav svet zatekli, da li je Goksa napravio njih ili su i oni napravili njega?

Osim u metafizičkom smislu, naši životi apsurdni su i na daleko konkretnijem, društvenom planu. Kriminalci postaju heroji, škola je nužno zlo − kako za žrtve-učenike, tako i i za mučitelje-profesore. Porodične patologije postale su pleonazam. Problemi su tu da se žive, a ne da se rešavaju.

Jesu li životi koje živimo ipak naši? Jesmo li samo žrtve ili smo ujedno i krivci? Živimo li samo posledice tuđih odluka? Ili smo i mi odlučili?

A da toga nismo ni svesni.

Danas, kada je vreme postalo jedina moneta, dragoceno je i teško sukobiti se sa protokom vremena. Vreme nije nešto što dobijamo tokom života zahvaljujući svom trudu, odricanju, uspešnosti, novcu… Naprotiv, vreme preostaje.

Ovo je priča o ljudima koji čekajući očekuju da im se dogodi nešto. Kao što reče Ivo Andrić:

"Između bojazni da će se nešto desiti i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek."

Produkcija: Beogradsko dramsko pozorište

Autor: Ognjen Obradović

Režija: Milan Nešković

Igraju: Dejan Matić Mata (Devla), Milan Čučilović (Es), Jelisaveta Orašanin (Kurva), Sandra Bugarski (Profesorka), Milorad Damjanović (Goksa)

BDP -Buđenje proleća

Buđenje proleća (Spring Awakening) jeste rock mjuzikl nastao adaptacijom istoimenog kontroverznog nemačkog komada iz 1891. godine čiji je autor Frank Wedekind. Autori ovog rock mjuzikla su Duncan Sheik (muzika) i Steven Sater (tekst).

 

Radnja se događa u Nemačkoj, a bavi se tinejdžerima koji otkrivaju svoju seksualnost.

Brodvejska premijera bila je decembru 2006. u pozorištu Eugene O'Neill, gde je izvođena do januara 2009. godine. Za to vreme mjuzikl je odigran 888 puta. Originalna muzika objavljena je 2006. i osvojila je nagradu Grammy dve godine kasnije.

Režija: Nebojša Bradić

Uloge: Paulina Manov, Nataša Marković, Milica Zarić, Ljubinka Klarić, Ivana Nikolić, Đurđija Cvetić, Milena Moravčević, Ivan Tomić, Daniel Sič, Dragan Petrović Pele, Miki Damjanović, Nebojša Đorđević, Vladan Milić, Žarko Stepanov i Andrija Kuzmanović.