VIII Oboa Fest

 

Osmo izdanje Oboa Festa, festivala posvećenog umetnosti oboe, održava se od 30. juna do 2. jula 2025. godine u prestižnoj sali Beogradske filharmonije pod nazivom “Oboa u centru muzičke scene”. Festival donosi bogat program koji objedinjuje edukaciju, umetnički izraz i promociju ovog fascinantnog instrumenta, čime potvrđuje svoj značaj na domaćoj i regionalnoj muzičkoj sceni. Biće održana tri koncerta, izložba instrumenata i majstorski kursevi. Svi koncerti počinju u 20h u Beogradskoj filharmoniji  - ulaz je slobodan.

Ovogodišnji program obuhvata obrazovni segment, izložbu instrumenata i koncerte uz goste iz inostranstva. Oboa Fest je mnogo više od festivala – to je platforma za umetnički razvoj, saradnju i inovaciju u domenu klasične muzike, sa oboom u njenom središtu.

Biće održane tri koncertne večeri, sve sa početkom u 20 časova u sali Beogradske filharmonije uz slobodan ulaz: 30. jun – koncert dobitnica nagrade "Ljubiša Petruševski", Irine Klakor i Lane Đurić, koje će se predstaviti pažljivo odabranim solističkim i kamernim repertoarom; 1. jul – Resital Fabiena Tuana, istaknutog francuskog oboiste, uz klavirsku pratnju Marka Bogdanovića. Program uključuje dela koja će po prvi put biti izvedena u Srbiji; 2. jul – Završni koncert polaznika festivala, sa premijernim izvođenjem kompozicije "Za 6 oboa", dela napisanog posebno za ovo izdanje festivala od strane istaknutog kompozitora Miloša Raičkovića.

Obrazovni segment obuhvata majstorske kurseve pod mentorstvom Fabiena Tuana, poznatog po svojim interpretacijama savremenog repertoara i bogatom pedagoškom radu.

Tokom trajanja festivala održava se izložba instrumenata – prezentacija renomirane italijanske marke Bulgheroni, otvorena za sve posetioce i učesnike festivala. Posetioci će imati priliku da testiraju instrumente i konsultuju se sa stručnjacima.

Oboa Fest ima za cilj promociju oboe kao solističkog, kamernog i orkestarskog instrumenta. Kroz podršku mladim umetnicima, razmenu znanja sa renomiranim muzičarima, kao i prezentaciju najkvalitetnijih instrumenata svetske izrade, festival postaje važna tačka susreta oboista iz čitavog regiona i šire. To je prostor gde se neguje umetnička izvrsnost, istražuje savremeni repertoar i inspirišu nove generacije izvođača.

Festival ima otvoren i nalog za donacije: https://www.donacije.rs/projekat/podrzi-8-oboafest/

Svi koncerti i majstorski kursevi održaće se u prostorijama Beogradske filharmonije, dodatno naglašavajući važnost festivala u okviru nacionalne kulturne ponude.

Pokrovitelji festivala su  SOKOJ i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

 

 

Foto: Petar Vučelić (sve osim za Fabiena Tuana, tu je fotograf Ernesto Casaretto)

 

Sedmi Somborski filmski festival

 

Bogdan Diklić dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ za doprinos dobrim filmovima

 

 

Pod sloganom „Ukrštaj stvarnosti i snova“ sedmi Somborski filmski festival biće održan od 4. do 6. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“.

 

Svečano otvaranje festivala biće održano u petak, 4. jula, a program započinje u 19:30 časova otvaranjem izložbe „Milena i magija filma“, posvećene Mileni Pavlović Barili, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“.  Svečano festivalsko veče nastavlja se u 20:30 časova u atrijumu Gradske kuće, uz dodelu nagrade „Specijalni Ernest“ i projekciju filma „Mali svet“ reditelja Miloša Radovića.

 

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“, koja se dodeljuje za doprinos dobrim filmovima, je istaknuti glumac Bogdan Diklić. Nagradu dodeljuje Direkcija festivala u sastavu Ksenija Janković, Milivoje Mlađenović i Mihajlo Nestorović, a biće uručena na otvaranju festivala.

 

Predfestivalski program počinje dan ranije, u četvrtak, 3. jula, kada će u 20.30 časova biti prikazan film „Planeta 7693“ reditelja Gojka Berkuljana, čime će festival, po tradiciji, simbolično otvoriti vrata najmlađima.

 

U subotu, 5. jula, program „Espresso u 11“ u bašti Cafe Des Arts ugostiće laureata festivala Bogdana Diklića, sa kojim će razgovor voditi Dejan Dabić. Uveče, od 21 čas, publika će imati priliku da pogleda film „Paun“ austrijskog reditelja Bernharda Vengera, u atrijumu Gradske kuće. U nedelju, 6. jula, u okviru istog matine formata, biće predstavljena najnovija filmska izdanja iz 2024/25. godine, dok će festival biti svečano zatvoren u 20:30 časova projekcijom filma „Granica“ reditelja Zorana Maširevića, koji se prikazuje u okviru programa „Kad bi Sombor bio Holivud“. Program zatvaranja upotpuniće nastup benda Šlagvort.

 

Ksenija Janković, direktorka Somborskog filmskog festivala i KC „Laza Kostić“ povodom sedmog izdanja festivala je izjavila: 

„U ovoj eri neizvesnosti, umetnost je zvezda vodilja, koja nas obasjava, oplemenjuje i treperi žižom radosti, ujedinjujući nas i vodeći sve zajedno napred u optmističnu realnost. Nastojali smo da taj plamen učinimo održivim, neprikosnoveno ukazujući koliko je Sombor plodna sredina razvoja filmske umetnosti, ostajući pri ideji festivala panonske i podunavske regije. Ovogodišnje izdanje festivala je revijalnog karaktera i predstavlja osvrt na sve što smo do sada postigli”.

 

Govoreći o programu Janković je istakla: 

„Predfestivalski dan posvećen je i ove godine deci, kao najčistijoj i nepresušnoj inspiraciji. Najuzvišenija tačka biće dodela nagrade Specijalni Ernest našem slavnom glumcu Bogdanu Dikliću propraćena filmom Mali svet u kojem se ističe upravo uloga ovogodišnjeg laureata. Filmom Granica Zorana Maširevića nastavljamo s promocijom Sombora kao staništa stecišta filmskih stvaralaca ili somborske regije kao idealne filmske scenografije u okviru programa Kad bi Sombor bio Holivud. Ovogodišnja filmska revija upriličena je tako da bude most ka novim izdanjima festivala novih filmskih ostvarenja, kao i onih filmova koji još čekaju svoj čas potpunog osvetljenja”.

 

Nagrada „Ernest“ Somborskog filmskog festivala nosi ime po pioniru srpskog i jugoslovenskog filma, Somborcu Ernestu Bošnjaku, prvom jugoslovenskom snimatelju, reditelju i producentu koji je još 1906. godine doneo kino-projektor u svoj rodni grad i otvorio bioskop. 

Festival francuskog filma počinje u Zrenjaninu

 

Sedmi Festival francuskog filma biće svečano otvoren u utorak, 24. juna, u Gradskoj bašti u Zrenjaninu, projekcijom filma „Reparacija“ (La Réparation), najnovijeg ostvarenja jednog od najznačajnijih savremenih francuskih reditelja – Režisa Varnjijea (Régis Wargnier), koji će tom prilikom biti specijalni gost festivala. Dan kasnije, u sredu, 25. juna, u 21 čas, na atraktivnoj lokaciji Kosančićev venac u Beogradu, Varnjije će i zvanično otvoriti glavni festivalski program. Glavni program Festivala francuskog filma traje od 25. do 29. juna i od 3. do 6. jula. U Beogradu, filmovi će se prikazivati na više atraktivnih lokacija na otvorenom: Kosančićev venac, Beograd Bašta (Zvezdara), MTS dvorana (u slučaju kiše), Ciglana, Gardoš (Zemun) i Beeztrg (plato između kula poslovnih centara „Ušće“).

 

Režis Varnjije je nagrađivani francuski reditelj i scenarista, rođen u Parizu. Svetsku slavu stekao je filmom „Indokina“, koji mu je doneo Oskara i Zlatni globus za najbolji strani film 1993. godine. Tokom bogate karijere sarađivao je sa mnogim velikim imenima evropske i svetske kinematografije, a njegovi filmovi poznati su po emotivnoj dubini, kompleksnim likovima i izraženom humanističkom pristupu. Njegov najnoviji film, „Reparacija“, potvrđuje autorski kontinuitet i tematsku doslednost. Radnja filma prati Klaru, ćerku slavnog kuvara koji nestaje nakon što osvoji treću Mišelinovu zvezdicu. Primorana da vodi dva restorana potpuno sama, Klara dobija misteriozni poziv da dođe u Tajvan.

 

Festival francuskog filma tradicionalno donosi izbor najznačajnijih savremenih i klasičnih ostvarenja jedne od najuticajnijih evropskih kinematografija. Publika će imati priliku da pogleda deset pažljivo odabranih filmova, koji kroz različite žanrove i teme oslikavaju raznolikost i aktuelnost savremenog francuskog filma. Festival tradicionalno bira kuma ili kumu festivala, a ove godine čast da bude kuma festivala je pripala Mirjani Karanović, glumici i rediteljki. 

Ovogodišnje izdanje posebno naglašava decentralizaciju i širenje programa van prestonice, kako bi se bogatstvo francuskog filma približilo publici širom Srbije. Francuski filmovi će se gledati i u  Gornjem Milanovcu (Kulturni centar 'Mija Aleksić'), Novom Sadu (Kulturni centar Novog Sada) i Nišu (bioskop 'Vilin Grad').“ 

Program je besplatan (sem projekcija u Nišu).

 

Festival francuskog filma organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana, uz podršku brojnih partnera i ljubitelja frankofone kulture. Glavni partneri festivala su: Telekom Srbija, Mlekoprodukt sa linijom proizvoda Ile-de-France, 1664 Blanc, L’Oréal Balkan i MPC Properties. Više informacija o programu na: www.institutfrancais.rs

XXV Međunarodni festival Dani orgulja – Dies organorum

 

Program 25. Međunarodnog festivala Dani orgulja – Dies organorum održaće se od 24. juna do 3. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru, a nastupaju orguljaši iz Francuske, Španije, Austrije, Nemačke i Srbije. Glavni program obeležiće nastupi titularnih orguljaša dve čuvene evropske crkve: Notr Dam, u Parizu, i Bazilika Sagrada familija, u Barseloni.

Obeležavajući četvrtinu veka postojanja, i ovog leta na Neimaru će se okupiti široka publika, profesionalna zajednica i neki od najznačajnijih orguljaša Evrope i sveta, koji će tokom deset dana razmenjivati znanja i iskustva, predstaviti interpretacijske stilove nacionalnih orguljaških škola, kao i aktuelnosti u programskim koncepcijama i istraživanjima vezanim za orguljski zvuk i literaturu.

Program XXV međunarodnog festivala Dani orgulja – Dies organorum održaće se od 24. juna do 3. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru. Nastupiće orguljaši iz Francuske, Španije, Austrije, Nemačke i Srbije. Glavni program obeležiće nasutpi titularnih orguljaša dve čuvene evropske crkve (Notr Dam u Parizu i Bazilika Sagrada familija u Barseloni).

Na otvaranju 25. izdanja biće predstavljeno vokalno-instrumentalno, gotovo nepoznato i veličanstveno delo Sezara Franka, Rebeka – biblijske scene, ovom prilikom u izvođenju dečijeg hora i solista uz orgulje. Ovaj težak zadatak poveren je našem trenutno najaktivnijem dečijem ansamblu, Horu Dečjeg kulturnog centra Beograd koji sa velikim uspehom vodi dirigentkinja Nevena Ivanović, a ništa manje tešku ulogu da orkestarski zvuk dočara na orguljama, poverili smo orguljašici Lani Jelenković.

Muzika Franka dočarava oazu u kojoj se odvija scena iz Starog zaveta, a muzika danas predstavlja svetlost, oazu, radost na horizontu i kratko odmorište od burnih događaja svakodnevice.

Zatvaranje Festivala je u znaku najznačajnijeg kompozitora za orgulje Johana Sebastijana Baha. Program koncerta pod nazivom Bah – transkripcije i fragmenti obuhvata fragmente Bahovih dela, njegove transkripcije, kao i transkripcije i fragmente njegovih ostvarenja koje su aranžirali i dovršili neki od čuvenih kompozitora i orguljaša, u izvođenju nemačkog dirigenta i orguljaša Arna Hartmana.

Ulaz je slobodan

25. međunarodni festival DANI ORGULJA – DIES ORGANORUM
Katedrala Blažene Djevice Marije, Hadži Milentijeva 75
24. jun – 3. jul 2025.

Koncerti:
Utorak, 24. jun u 20.00
Rebeka – Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd, Nevena Ivanović, dirigent, Lana Jelenković, orgulje

Sreda, 25. jun u 20.00
Duo Mari-Andre Jorger, harmonika i Vensan Dibua, orgulje (Francuska)

Subota, 28. jun u 10.30
Koncert za decu – Orgulje u Artiš labu – Tim Baby Artish i Višnja Dimitrijević, orgulje

Ponedeljak, 30. jun u 20.00
Štefan Doner, orgulje (Austrija)

Utorak, 1. jul u 20.00
Huan de la Rubija, orgulje (Španija)

Sreda, 2. jul u 20.00
Trio Flamma – Milica Sabljić, orgulje, Milan Stančić, bariton, Đorđe Milošević, violončelo

Četvrtak, 3. jul u 18.00
Mlade nade – Simonida Atanasković i Marijana Gavranović

Četvrtak, 3. jul u 20.00
Bah – transkripcije i fragmenti – Arno Hartman, orulje (Nemačka)

Predavači na Letnjoj školi orgulja:
Štefan Doner, orgulje (Austrija)
Huan de la Rubija, orgulje (Španija)
Arno Hartman, orulje (Nemačka)

Festival su podržali: Gete institut u Beogradu, Institut Servantes, Austrijski kulturni foru

XII ŠEKSPIR FESTIVAL: LUDA PLANETA

 

Jedinstveni Šekspir festival, koji je od 2014. godine publici u Srbiji predstavio više od 60 savremenih svetskih pozorišnih produkcija Šekspirovih dela iz 23 zemlje sveta, uprkos izostanku finansijske podrške osnivača – opštine Inđija i Pokrajinske vlade, i ove godine se održava uz snažnu podršku UNIQA osiguranja, prijatelja Festivala od samog njegovog osnivanja.

Šekspir festival je član Evropske mreže Šekspir festival i dobitnik priznanja Pokrajinske vlade „Najbolje iz Vojvodine 2022 - 2024“, kao jedna od najznačajnijih pokrajinskih manifestacija sa aspekta međunarodne promocije Vojvodine i Srbije.

Osnivanje Šekspir festivala u Srbiji inicirao je reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u čuvenom Glob teatru u Londonu, maja 2012. godine. Pored želje da nam otkrije Šekspira na nov način, Nikita Milivojević je bio vođen idejom da se državna rezidencija, Vila Stanković – izuzetan prostor zatvoren za javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom.

O okolnostima u kojima se Festival nalazi, ideji i programu XII Šekspir festivala govorio je njegov osnivač i direktor Nikita Milivojević.

„U jednom od poslednjih Šekspirovih komada, jedan od likova pita se: Šta se ovo dešava ... zavladala je neka luda planeta? Luda planeta je u međuvremenu postala još luđa, ali i dalje se vrti, i mi zajedno sa njom.

Vrti se sve brže i brže, tako da nas hvata vrtoglavica, pogled nam se muti, i čini se da sve oko nas okrenuto je naglavačke.

U skladu sa tim osećanjem je i moto ovogodišnjeg festivala: Sonet 66. Da ništa drugo od Šekspira nemamo sem ovoga soneta, i to bi bilo više nego dovoljno. Mogli bismo slobodno da kažemo: „živeće večno kroz stihove ove“.

Taj iskrivljeni svet u sonetu, koji je po ko zna koji put „iskočio iz zgloba“, 12. Šekspir festival probaće malo da vrati u ravnotežu. Zato će ove godine na programu biti predstave pune vedrine, pesme, smeha ... To je ista ona energija koju danas prepoznajemo na ulicama gradova širom naše zemlje, a njeni nosioci su mladi ljudi.

Kao što Šekspir na kraju soneta kaže, verujemo da uprkos svemu: „ljubav jedina može nas sačuvati“.

Publika će na glavnoj festivalskoj sceni, u autentičnom ambijentu rezidencije Vila Stanković, od 3. do 6. jula imati priliku da pogleda četiri predstave. Festival će otvoriti predstava studenata Akademije umetnosti u Banjoj luci „Dva viteza iz Verone”. Predstava je rezultat saradnje Akademije i prestižne Ruske akademije za pozorišne umetnosti – GITIS u Moskvi, i predstavlja značajan korak u internacionalizaciji umetničkih programa Banjaluke i afirmaciji njenih mladih stvaralaca na međunarodnoj sceni. Režiju predstave potpisuje mladi ruski reditelj završne godine GITISa, Ilija Zaitsev.

Drugog festivalskog dana, prvi put na na Šekspir festivalu biće izvedena čuvena komedija „Vesele žene vindzorske”. Rediteljka predstave Sonja Petrović donosi nam na scenu veselu, energičnu, festivalsku predstavu koju izvode glumci Kruševačkog pozorišta i Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine.

Prvi put na pozornici Vile Stanković nastupaju studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Njihov „San letnje noći” publika će imati priliku da pogleda u subotu, 5. jula. Predstava je dobitnik Specijalne nagrade žirija za glumački ansambl na 43. Međunarodnom studentskom festivalu VGIK, u Moskvi.

Završno veče Festivala obeležiće autentičan spoj glume i renesansnih melodija ansambla za ranu muziku „VisAntiqua” u predstavi „Zaboravljeni Šekspir”. Predstava je nastala u zanimljivom spoju delova biografije i nekih od najpoznatijih scena iz Šekspirovih drama „Otelo”, „Henri VI”, „Ričard III”, „Henri VIII”, „Hamlet”, „Antonije i Kleopatra”, „Romeo i Julija."

Kao i uvek, deo programa Festivala planiran je za jesen i prostor Srpskog narodnog pozorišta. Šekspir festival za jesen planira gostovanja čuvene britanske trupe Cheek by Jowl sa rediteljem Deklanom Donelanom; saradnju sa Barselona Šekspir festivalom i nastup The Tiger Lillies - čuvenog britanskog muzičkog tria formiranog 1989. Od britanskog Independent-a opisivani kao „očevi brehtovskog pank kabarea”, The Tiger Lillies svojim performansima predstavljaju „jedinstvenu, jednu od najorginalnijih pojava u svetskom pozorištu danas” … Realizacija ovih gostovanja očekuje se nakon završetka konkursa Ministarstva kulture i Grada Novog Sada.

Prisutnima se obratila i Sonja Marić, direktorka Brenda i komunikacija UNIQA osiguranja:

“Ljubav UNIQA osiguranja prema Šekspir festivalu nastala je od njegovog prvog izdanja. Već 12. put za redom, sada već kao prijatelj Festivala, UNIQA je pružila podršku u želji da i u ovim specifičnim društvenim okolnostima, svi ljubitelji pozorišne umetnosti dobiju priliku da prisustvuju ovom izvanrednom pozorišnom Festivalu.

Da bi se ovogodišnji Šekspir festival ostvario, pored ljubavi prema publici, pozorištu i umetnosti bila je potrebna i podrška njegovih prijatelja. Nadamo se da će publika prepoznati naš uloženi napor i trud da se i u ovim okolnostima Festival održi i da će ovo biti jedno od njegovih najposećenijih izdanja.

Najveća nagrada za UNIQA osiguranje i sve prijatelja Festivala biće upravo osmesi i aplauzi publike na glumačke bravure koje će nam dočarati magiju Šekspirovih dela.

Drago nam je što ove godine ipak možemo da kažemo da Šekspir festival, UNIQA i prijatelji po 12. put zajedno igraju na sceni Vile Stanković. “

Ulaznice za XII Šekspir festival mogu se kupiti od četvrtka, 19. juna na svim Tickets prodajnim mestima, kao i online putem stranice www. tickets.rs.