Festival autorskog filma otkriva nove autore i autorke, odaje počast velikanima autorskog filma i slavi 30 godina

 

Festival autorskog filma održaće se od 22. do 29. novembra, a program jubilarnog izdanja najavljen je na konferenciji za medije koja je održana u sredu, 13. novembra u mts Dvorani.

Igor Stanković, direktor festivala je na početku konferencije rekao: 

”Na ovogodišnjem festivalu biće prikazano 80 ostvarenja u trinaest bioskopskih dvorana u Beogradu i širom Srbije. Festival će ugostiti preko 50 gostiju i naglasio bih da je uložen veliki trud u organizaciju. FAF iz godine u godinu predstavlja velike autore, ali i mlade koji donose novi duh autorskog filma. Neki od tih velikih reditelja čije filmove ćemo gledati su Pedro Almodovar, Žak Odijar i Kiril Serebrenikov. Ove godine se obeležava 100 godina od rođenja Sergeja Paradžanova i njemu u čast ćemo imati poseban filmski program, a otvorićemo i izložbu fotografija nastalih tokom snimanja njegovog poslednjeg filma”. 

Stanković se posebno osvrnuo na program savremenih filmova autorki iz Gruzije za koji je kazao da predstavlja važan filmski region evropskog filma u oblasti ženskog filmskog stvaralaštva.

 

Srđan Vučinić, umetnički direktor predstavio je takmičarski program: 

“Filmovi u ovoj selekciji su birani, kao i uvek, po njihovoj vrednosti. U ovom programu su ostvarenja koja prikazuju nove tendencije autorskog filma posebno kroz humor i saživljavanje sa likovima i koji uvlače gledaoca u osobeni autorski svet. Sve što zamišljamo kao svetlost indijske autorke Pajal Kapadije je jedan od njih, dobitnik Gran pri u Kanu kao i film Crni pas kineskog autora Guan Hua”. 

Umetnički direktor je izmežu ostalog, izdvojio i filmove Armand norveškog reditelja Halfdana Ulmana Tendela i April Dee Kulumbegašvili.

 

Stefan Ivančić, selektor programa istakao je neke od filmova iz glavnog programa festivala: 

“Ove godine prikazaćemo veliki broj filmova veoma značajnih autora ali oni nisu isključivo predstavljeni u Glavnom programu, već su deo i ostalih selekcija festivala. Izdvojio bih film Romantična generacija kineskog reditelja Džia Žang-kea koji će biti deo selekcije Bande à part, kao i film Popodneva samoće španskog reditelja Alberta Sere koji će biti i gost festivala i taj film će biti u selekciji Sirovo. U okviru glavnog programa prikazaćemo i film Seme svete smokve iranskog reditelja Mohamada Rasulofa (tajno sniman u Iranu), kao i film Potrebe jedne putnice Hong San Sua, autora koji snima i do četiri filmova godišnje. Dolazi nam i pobednik Sundance festivala Suho Astrid Ronder i Fernande Valadez i Veliko putovanje Migela Gomeša”.

 

Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste banke je o novom partnerstvu FAF-a i ove banke rekla: 

“Ovo je veoma važan trenutak za našu banku i kada smo razmatrali šta bi bilo najadekvatnije da podržimo u oblasti filmskog stvaralaštva shvatili smo jednoglasno da bi to bio ovaj festival, zbog vrednosti ali i zbog toga što vraća publiku u bioskope i neguje novu publiku. Mi godinama na svim festivalima koje podržavamo dodeljujemo nagradu “Veruj u sebe” i ona je namenjena mladim autorima i autorkama. Ova nagrada biće dodeljena za odvažan glas Hrabrog Balkana, selekcije koja ove godine slavi deset godina”.

 

Srdan Golubović, predsednik Saveta i selektor predstavio je žiri, glavnu nagradu i vizuelni identitet festivala: 

“Ovogodišnji žiri takmičarskog programa čine rediteljka Una Gunjak, spisateljica Rumena Bužarovska i Majnolf Curhorst, filmski kritičar, predsednik borda Luksamburškog filmskog fonda I dugogodišnji direktor ZDF-ARTE televizije. Ove godine nagrada za najbolju režiju biće novčana uz podršku Filmskog centra Srbije. Vizuelno rešenje ovogodišnjeg festivala je inspirisano filmom Pavle Pavlović Puriše Đorđevića a rezultat je grupe autorki na čelu sa Borutom Vildom”.

 

Golubović je najavio i svojevrsno iznenađenje festivala: 

“Razmišljali smo na koji način da obeležimo 30. rođendan a da bude drugačije, neobično i u duhu festivala. Neki drugi festivali bi napravili prigodnu publikaciju ili dokumentarni film, a mi smo se odlučili da napravimo kratki igrani film koji će biti u duhu onoga što predstavlja FAF. I taj kratki film koji traje 13 minuta je napravio laureat festivala Marko Đorđević, reditelj koji je sa filmom Moj jutarnji smeh pobedio na festivalu 2019. godine. Ovaj neobičan film će biti prikazan na otvaranju jubilarnog izdanja.”

Glavna lokacija FAF-a biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Big Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i CineGrand Delta Planet Niš, kao i u Centru za kulturu Smederevo, bioskopu Zvezda u Boru, bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj dvorani Grocka.

FAF podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe i Filmski centar Srbije (koji ove godine finansira novčanu nagradu za najbolju režiju). Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija.

Ulaznice za festival mogu se nabaviti na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs.

Više o festivalu i ovogodišnjem programu sajtu (faf.rs) i društvenim mrežama festivala.

SAVREMENA, EVROPSKA DRAMATURGIJA U BDP-U

 

Festival evropske drame (FED) „O čemu sanjaš - između dijaloga i monologa u savremenojevropskoj drami” će se održati od 18. do 21. novembra 2024. godine Beogradskom dramskom pozorištu, u organizaciji BDP-a, udruženja Srebrno drvo i Treći Trg.

Biće predstavljeno sedam komada napisanih na manje korišćenim evropskim jezicima: češkom, portugalskom, holandskom, grčkom, švedskom, rumunskom i norveškom. Festival će biti otvoren 18. novembra premijerom predstave “Ples u vodi” češkog autora Davida Drabeka, u režiji Dine Radoman, a od 19. do 21. novembra održaće se šest javnih čitanja tekstova najistaknutijih i viskoko nagrađivanih, savremenih, evropskih, dramskih pisaca sa kojima će biti organizovani i razgovori, a koji će biti gosti Beogradskog dramskog pozorišta i Udruženja Srebrno drvo.

O čemu sanjamo? Da li su snovi ispunjenje želja ili neka druga, paralelna stvarnost? Da li nas progone, inspirišu ili motivišu? Kako nas pokreću? Pored glavne teme - snova, drame problematizuju niz veoma različitih tema kao što su: odnosi roditelja i dece, paralelne stvarnosti, vizije boljeg sveta, usamljenost, potraga za ljubavlju, krhkost emocionalne ravnoteže u adolescenciji, promišljanja o ekologiji kroz glasove prirode... Ovo su neka od pitanja i tema koja se postavljaju pred protagoniste dramskih dela najznačajnijih dramskih pisaca iz 7 zemalja širom Evrope: Norveške, Kipra, Rumunije, Belgije, Švedske, Portugalije i Češke.

Komad „Ples u vodi“ cenjenog, češkog dramatičara i reditelja srednje generacije Davida Drabeka, u režiji Dine Radoman. To je ispovest o nemogućnosti autentičnog života u današnjem društvu i na tragikomičan i nadrealan način prati živote tri prijatelja ili kako sam autor navodi:

„Moje drame su duhovite, ali nisu vesele“. Scenografiju potpisuju rediteljka i Romana Bošković, kostimografiju Ana Troćiš Trajković, muziku LP duo – Andrija Pavlović i Sonja Lončar, a scenski pokret Miona Petrović . Igraju: Arsenije Arsić, Bratislav Zdravković, Rista Milutinović, Una Rakić, Nikola Mijatović i Anja Jovanović.

Što se tiče javnih čitanja, odabrano je šest drama:“Sagrada familia” Žasinta Lukaša Pireša iz Portugalije, “Here We Go Again“ („Evo nas opet“) Anelies Verbeke iz Belgije, “Glad” Haralambosa Janua sa Kipra, “Životinje u begu“ Kristine Uzunidis iz Švedske, “Zelena mačka” Elise Vilk iz Rumunije i, kao poseban događaj, “Seni“ nobelovca Jona Fosea iz Norveške.

Svi programi će biti održani na Maloj sceni “Predrag Pepi Laković” BDP-a, sa početkom u 19odnosno 20:30 sati. Ulaz je slobodan, a karte se mogu preuzeti na biletarnici Beogradskogdramskog pozorišta od 1. do 18. novembra.

Savremene gruzijske autorke na XXX Festivalu autorskog filma

 

U okviru jubilarnog XXX Festivala autorskog filma, koji će se održati od 22. do 29. novembra, poseban deo programa biće posvećen savremenim gruzijskim autorkama, od kojih će neke biti prisutne kao gošće festivala. Program će biti održan u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj.

 

Kompleksno umetničko nasleđe Gruzije, oblikovano pod uticajem mnogih imperija, oslikava se kroz bogatu istoriju gruzijske kinematografije. Poslednjih deset godina u gruzijskom filmu ističu se autorke koje kroz svoje radove grade psihološki istančane svetove oslanjajući se na tradiciju koja ne poznaje konformizam. Kroz atmosferične i provokativne priče, one istražuju politička pitanja i izazove društvene stvarnosti. Selekcija filmova koja će biti prikazana na Festivalu autorskog filma daje uvid u novu generaciju gruzijskih autorki predstavljajući samo deo njihovog jedinstvenog stvaralaštva.

 

 

Od nagrađivane autorke Dee Kulumbegašvili na FAF stiže ostvarenje „Početak“. Radnja filma „Početak“ dešava se u sumornom gruzijskom selu u kome se zajednica Jehovinih svedoka našla na meti ekstremističke grupe. Usred ovog sukoba je Jana, supruga vođe zajednice, čiji svet polako počinje da se ruši. U međuvremenu, detektiv upada u njen dom, što ostavlja poražavajuće posledice.

 

 

Festival će ugostiti dve autorke iz Gruzije i to Rusudan Čkonija autorka filma „Nasmešite se“ i Nino Basiliju, koja na FAF dolazi s ostvarenjem „Anin život“. Radnja filma „Nasmešite se“ smeštena je u Tbilisi, 2010. godine, gde se organizuje takmičenje lepote za majke s troje i više dece. Pobеdnica će dobiti stan i 25.000 dolara. Deset žena, uglavnom iz siromašnih slojeva društva, ulaze u očajničku borbu za pobedu. „Anin život“ prati samohranu majku Anu, koja radi više poslova kako bi izdržavala sebe i sina s autizmom, smeštenog u domu za decu. Kada sve to postane previše za podneti, odlučuje da napusti Gruziju i otputuje u Ameriku.

 

Publika će na FAF-u imati priliku da pogleda i film „Horizont“ Tinatine Kajrišvili. Priča prati Giorgija i Anu, par u kasnim tridesetim koji prolaze kroz težak proces razdvajanja koji se odvija tiho i bez privlačenja pažnje drugih. Čini se da su emocije i šok prošli, ali navikavanje na novi način života traje dugo i izgleda beskonačno. Film „Strašna majka“ autorke Ane Urušadze priča priču pedesetogodišnje domaćice Manane koja se suočava sa dilemom – mora da bira između porodičnog života i ljubavi prema pisanju koju je godinama potiskivala. Kada konačno odluči da prati svoju strast, spremna je da žrtvuje sve zbog toga, mentalno i fizički.

 

Još jedan film gruzijske autorke Dee Kulumbegašvili biće prikazan na ovogodišnjem festivalu, i to u okviru takmičarskog programa, što pokazuje da je u pitanju kinematografija koja je živa struja koju FAF već godinama kontinuirano prati. U pitanju je ostvarenje „April“. Radnja ovog filma priča priču o ginekološkinji Nini koja radi u maloj bolnici. Kada novorođenče umre pod njenom negom, optužena je za uzrokovanje njegove smrti. Kako istraga napreduje, svaki aspekt Nininog života biva istražen, ali ona ostaje odana svojoj profesiji.   

Festival autorskog filma biće održan od 22. do 29. novembra. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i Delta Planet Niš, kao i u Centru za kulturu Smederevo, bioskopu Zvezda u Boru, bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj dvorani Grocka.

DANI ALŽIRSKOG FILMA 2024

 

🕓12-14.11.2024.

 🎥Jugoslovenska kinoteka, Sala Makavejev, Uzun Mirkova 1, Beograd

 

 

 

Utorak, 12.11.

18:00 HELIOPOLIS (DZA, 2021)

Heliopolis je alžirski istorijski i dramski film inspirisan stvarnim događajima, u režiji Djaffara Gacema, veoma popularnog reditelja u Alžiru. Zvanično prikazivanje u bioskopima u Alžiru održano je 20. maja 2021. godine, a film je rasprodat u većini gradova u zemlji, uspeh i velika pomama. Osim toga, Heliopolis je ime malog sela udaljenog 5 km od grada Guelme u kojem se odvija radnja filma.

U regionu Guelma, malom selu zvanom Heliopolis, svakodnevni život jedne alžirske porodice ide svojim uobičajenim tokom. Ali 8. maja 1945, na dan kada je objavljen kraj II svetskog rata, održane su demonstracije alžirskog naroda protiv francuske kolonijalne sile i za nezavisnost zemlje, koje su krvavo ugušile francuska vojska i francuske naseljeničke milicije. Događaj je ušao u istoriju kao masakr u Setifu i Guelmi.

Heliopolis opisuje evoluciju odnosa između muslimanskog domorodačkog stanovništva u Alžiru i francuskih doseljenika između 1940. i 1945. Mokdad Zenati, domaći zemljoposednik, i njegovo dvoje dece, Mahfud i Neđma, manje-više korektno koegzistiraju sa francuskim doseljenicima. Mokdad ih podiže između muslimanskih i zapadnih vrednosti i veruje u sposobnost domorodačkih muslimana da budu prihvaćeni u društvu kojim dominiraju naseljenici.

Njegova vizija o mirnom „francuskom Alžiru“ je uništena jer zemlja pati od ekonomskih posledica Drugog svetskog rata, koji ubrzava sukob između doseljenika i muslimana. Rasteran između svojih uverenja i širenja nacionalističkog pokreta koji zavodi njegovog sina Mahfuda, on bira neutralnost radije nego usklađivanje. On pokušava da spreči konfrontaciju koja je postala neizbežna pojavom političkog pokreta AML, Prijatelji manifesta i slobode i oživljavanjem francuske oružane milicije.

Uprkos njegovim naporima, na isti dan proslave nemačke kapitulacije u Francuskoj, francuski doseljenici u Alžiru masakrirali su nenaoružane demonstrante koji su tražili nezavisnost.

 

Uloge: Aleksi Rangar (Alexis Rangheard), Žak Ser (Jacques Serres)

Režija: Džafar Gasem (Djaffar Gacem)- ulaz slobodan

 

 

Sreda, 13.11.

18:00 LALA ZBIDA (DZA, 2016)

 

Uloge: Susem Mahaladž (Saoussem Mahaladj), Ganija Seruti (Ghania Serouti)

Režija: Jahija Muzahem (Yahia Mouzahem)

 

 

20:30 VUČJA KRV (DZA, 2019)

 

 

Uloge: Abdelkrim Beribe (Abdelkrim Beriber), Murad Odžit (Mourad Oudjit)

Režija: Amar Sifodil (Amar Sifodil)

 

Petak, 14.11.

 

 18:00 BITKA ZA ALŽIR (ITA/DZA, 1966)

 

Uloge: Žan Marten (Jean Martin), Sadi Jacef (Saadi Yacef)

Režija: Đilo Pontekorvo (Gillo Pontecorvo)

 

 

 20:30 FADMA N’SOUMER (DZA, 2014)

 

 

Uloge: Letisija Eido (Laëtitia Eïdo), Asad Buab (Assaad Bouab)

Režija: Belkasem Hadžadž (Belkacem Hadjadj)

Otvorena XX Slobodna zona

 

U punoj Plavoj dvorani Sava centra večeras je otvoren XX. Filmski festival Slobodna zona projekcijama ostvarenja nagrađenih Zlatnom palmom ove godine u Kanu: „Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića i „Anora” Šona Bejkera. Nebojša Slijepčević je i zvanično proglasio festival otvorenim.

 

 „ Hvala na prilici da budem ovdje s vama. Već sada vidim, nakon Kana, da će ovo biti najveličanstvenija projekcija filma“,  izjavio je Slijepčević.

 

 

On je podsetio da je njegov prvi autorski film, „Za četiri godine”, prikazan na Slobodnoj zoni 2007. i da je od tada on bio gost festivala šest puta.

„ Meni je ovo najdraži festival, ne samo zbog toga što me prati kroz karijeru, nego i zato što je izbor i način na koji se filmovi tretiraju fantastičan, kao i rasprave koje slijede nakon toga, a sve je to na jednom iznimnom nivou i zbog vas, publike. Želim vam sretan 20. rođendan. Nadam se da je to tek rana mladost“, poručio je Slijepčević.

  Direktor Slobodne zone i jedan od selektora, Rajko Petrović, istakao je da mu je izuzetno drago što se jubilej festivala obeležava u jednoj od najlepših sala za gledanje filmova u Evropi i svetu.

„ Kada nas pitaju koja je specifičnost našeg festivala, ja kažem da je to publika. Počeli smo kao mali festival u DKC gde je prikazivano 10-15 filmova, a danas idemo u četiri grada u 15 sala. Toga ne bi bilo moguće bez podrške publike i ovo je prilika da se svim ljudima koji su dolazili na Slobodnu zonu u prethodnih 20 godina i vama koji ste tu zahvalim svim srcem, kao i svima koji su učestvovali u organizaciji dosadašnjih izdanja festivala“,  istakao je Petrović.

On je zahvalio i na podršci Ministarstvu kulture, MEDIA programu Kreativne Evrope, Francuskom institutu, Rekonstrukciji Ženski fond i Filmskom centru Srbije, koji podržava pobednike tri takmičarske selekcije novčanom nagradom.

Selektor Ivan Bakrač otkrio je imena žirija koji će odlučivati o nagradama: Snežana van Hauvelingen, Nadin Lange i Nemanja Vojinović u Međunarodnoj selekciji, Maja Šuša, Nemanja Bečanović i Maša Seničić u regionalnoj selekciji i Ljiljana Ilić, Đorđe Bajić i Zoran Janković u selekciji Prva dva koraka.  Žiri koji će odabrati najbolji film za mlade čine srednjoškolci Isidora Cvetković, Iva Gošnjak, Rade Mirković i Sofija Sofrenić.

Selektorka Branka Pavlović izjavila je da je Slobodna zona 20 godina sa nama da obodri i osnaži i one u publici i one koji rade na festivalu.

„ Možda će i filmovi u veoma skoroj budućnosti postati bitno različiti u odnosu na ono što mi poznajemo, ali se čvrsto nadam da će potreba da ispričamo priče koje su nam važne, koje nas čine boljim, koje nas hrabre kada je teško i daju nadu u moru loših vesti – ostati. Priče koje svedoče o pomirenju, praštanju i jačini ljudskog duha. I da će uprkos tome – ili baš zbog toga što svet u poslednjih 20 godina nije postao bolji – stvarati filmove i umetnička dela koja nas opominju da je svako od nas pojedinačno i svi mi zajedno deo tog sveta i da bez nas i našeg angažmana on ne može postati bolji sam od sebe.“

„U filmovima koji su pred vama videćete da se sloboda u svakom smislu lako gubi a teško osvaja, dan po dan, godinu po godinu kroz sve što činimo ili ne činimo. Ishod je neizvestan ali je vredan truda. Zato smo još uvek tu“,  poručila je Branka Pavlović.

 

20. Slobodna zona će do 11. novembra publici u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu publici doneti 77 igranih i dokumentarnih ostvarenja iz 37 zemalja.

Na zatvaranju 11. 11. u 20 sati biće prikazan najgledaniji italijanski film prošle godine u ovoj zemlji, sjajna porodična drama „Uvek postoji sutra” Paole Kortelezi, u Domu omladine Beograda, Cineplex Areni, i Cineplexxima u Nišu i Kragujevcu.