Five Finger Death Punch na Tašu

 

Heavy-metal atrakcija, američki bend Five Finger Death Punch  održala je svoj prvi beogradski koncert, 2. jula na stadionu Tašmajdan.

 

 

Koncert je počeo nastupom poznatog švedskog benda, Solence (umesto najavljivanih Hollywood Undead), čija muzika predstavlja mešavinu hard-roka, metala i elektronike, koja je lepo zagrejala publiku u predvečerje dana, kada je klima postala prijatnija., a nastupaju bez basiste. 

 

 

Tačno u 21:15h na sceni započinje pravi vatromet energije i velika pirotehnička predstava, kakva se retko viđа. Petorica muzičara ne dozvoljavaju da ih savremena tehnologija potisne u drugi plan, već pržе ko da rade u pilani.

Koncert je započeo pesmom "Inside Out", a zatim je uspedio i hit "Trouble".Ređale su se pesme "Jekyll & Hyde", "Bad Company", "Never enough"... 

 

 

U akapela verziji izvedena je "Far From Home", a nakon toga i "Wrong Side of Heaven", koju je posvećena veteranima beskućnicima, koji pate od PTSD-a, TPM i depresije nakon služenja u vojsci,. Publika je bila u delirijumu uz pirotehniku sa scene  tokom pesme "Burn MF" (uz solo deonice bubnjara Charliea Engena i razdragano učešće publike), a usledili su "Coming Down" i "Lift Me Up".

Na bis, izvedene su pesme "Under/Over It" i "Bleeding"

 

 

Bend je osnovan 2005. i svojim prepoznatljivim krosover stilom mešaju podžanrove groove, heavy, trash, metal.. Osvojili su Radio Contrband Rock Radio nagrade za nezavisne muzičare 2011,2012, 2013 i 2014. godine.

FFDP su svojim energičnim sviračkim umećem pokorili svetsku scenu, a njihov zvuk je prepoznatljiv ljubiteljima heavy-metala, ali i starijim poštovaocima hard roka. Njihov zvuk se sastoji od melodičnih i čvrstih gitarskih rifova, virtuoznih solaža i silovite ritam sekcije. 

 

Posebnu draž čitavom nastupu daje karakterističan bariton Ivana Mudija, koji podjednako dominira kako u brzim numerama, tako i u moćnim baladama.

Dodelom nagrada svečano zatvoren IX Bašta Fest

Deveto izdanje internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, svečano je zatvoreno dodelom nagrada za najbolja filmska i glumačka dostignuća, projekcijom filma “Posle zime” i koncertom grupe Koikoi.

Prisutnima se obratila Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta, koja je izrazila zadovoljstvo što se Bašta Fest održava već punih devet godina u ovom gradu.

“Opština Bajina Bašta je, podrškom organizaciji kulturne manifestacije Bašta fest, pružila šansu mladim i neafirmisanim umetnicima da svoj talenat i umeće promovišu u našem gradu. Posle dve godine borbe sa Covid-19, socijalne distance i izolacije, postali smo gladni kulture i kulturnih dešavanja. Kao opština smo kroz naš budžet opredelili značajna finansijska sredstva, kako za održavanje ove manifestacije, tako i za rekonstrukciju bioskopa, gde je projektom planirana i izgradnja pozorišne scene, tako da ćemo iduće godine deo ove manifestacije moći da održimo i na novoj sceni”, istakla je Vesna Đurić i iskoristila priliku da se zahvali Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije na pokroviteljstvu i podršci od samog početka, te opredeljenim sredstvima u iznosu od 1.25 miliona dinara.

Nagradu “Zlatna imaginacija” za najbolji film u celini dobilo je ostvarenje "Severni pol" rediteljke Marije Apčevske (Severna Makedonija, Srbija). U svom obrazloženju žiri je istakao da je ovo “iznimno uverljiv generacijski film koji odvažno i na svim nivoima korespondira sa publikom”. Nagrada “Zlatna interpretacija za najbolju žensku ulogu dodeljenja je glumici Katrin Grožan za ulogu Adel u filmu "Atomska porodica" rediteljke Fostin Krespi iz Belgije, a za najbolju mušku ulogu glumcu Luki Mineliju za ulogu u istom filmu, “za snažnu, emotivnu, ali nadasve suptilnu igru glumaca”. Specijalna nagrada dodeljena je glumačkom ansamblu filma "Krotki" reditelja Jovana Dimoskog (Srbija).

Glavni žiri festivala činili su Marta Bjelica, glumica iz Srbije, Dušan Kasalica, reditelj iz Crne Gore, i Lana Matić, producentkinja i selektorka Zagreb Film Festivala iz Hrvatske.

Dušan Kasalica je o ovogodišnjoj selekciji filmova u takmičarskom programu rekao: 

 

“Specifičnost Bašta Festa je što u selekciji ima isključivo kratke igrane filmove. Mislim da je Maja Šuša napravila dobru mjeru onoga što bi mogli nazvati klasičan pristup u naraciji i formi, i na drugoj strani imamo filmove i autore koji žele eksperimentisati sa filmskim jezikom. Poseban utisak cijele selekcije mi je što se radi o filmovima mladih reditelja i rediteljki koje dolaze iz po svemu različitih zemalja, i koji nam nude svež pogled na probleme s kojima se suočavamo danas”.

  

Regionalnu nagradu “Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru, koja se dodeljuje uz podršku rentala Cineplanet, dobio je Ivan Idžojtić za fotografiju u filmu “Naš prvi pokušaj”, rediteljke i scenaristkinje Sare Grgurić. O nagradi je odlučivala Bojana Andrić, direktorka fotografije iz Srbije, koja je u svom obrazloženju istakla: 

“Jako sam ponosna na jačinu selekcije i generacije snimateljki i snimatelja koje dolaze. Bilo je filmova koji su snimljeni odlično, precizno, odmereno i savršeno za priču. Međutim, u skladu sa ovim festivalom, ja sam se odlučila za jedan hrabriji, savremen, a izuzetno kinestetičan pristup vizuelnog pripovedanja”.

Žiri mladih u sastavu Danijel Ristivojević, Ivana Leontijević, Nikola Ćosić, Dragana Stanojković i Luka Jakić dodelio je svoju nagradu filmu "Krotki" reditelja Jovana Dimoskog.

Deveti Bašta Fest zatvoren je projekcijom filma „Posle zime“ Ivana Bakrača u Open air parku „Borići“, nakon dodele nagrada. Festival time nastavlja staru tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti debitantskom ostvarenju koje je po mišljenju Bašta tima obeležilo prethodnu godinu.

Na zatvaranju je, po završetku projekcije, nastupio popularni beogradski bend KOIKOI, čiji je član i glumac Marko Grabež.

Tokom četiri festivalska dana, u takmičarskom programu festivala prikazano je 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja. Publika je imala priliku da vidi filmove iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugalije, Poljske i Italije, među kojima je 13 rediteljki i 10 filmova iz regiona.

Bašta Fest, u saradnji sa partnerima iz regionalnih zemalja, Drim Short Film Festival (Struga, Severna Makedonija) i Seanema Film Festival (Ulcinj, Crna Gora), osnovao je i BALKAN SHORT FILM NETWORK, Balkansku mrežu kratkog filma za edukaciju mladih filmskih autora, kao i promociju kratkog filma u regionu. Prvi i trenutno najveći projekat mreže je regionalno proširenje edukativnog programa Bašta Pitch, u okviru kojeg se okupljaju mladi filmski autori iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore.

Bašta Pitch žiri u sastavu: reditelj Raško Miljković, producent Milan Stojanović, Maja Šuša (Bašta Fest), Anja Sekulić (Seanema Film Festival), Lidija Mojsovska (Drim Short Film Festival), dodelio je nagradu za projekat „Avgust“, reditelja Nikole Stojanovića i producentkinje Andrijane Manojlović.

Tim Bašta Festa dodelio je i nagradu “Baš ta čast” Dnevnom boravku "San" iz Bajine Bašte za decu, omladinu i odrasle osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, zbog hrabrosti i istrajnosti da se dugogodišnja ideja pretvori u realnost, zbog nesebičnog i požrtvovanog rada i doprinosa celokupnom društvu.

 

Foto: Milena Arsenić, Ljubiša Joković

 

Selekcije Novi evropski dokumentarni film i Eco Dox na XXIX Festivalu evropskog filma Palić

U okviru XXIX Festivala evropskog filma Palić, koji se ove godine održava od 16. do 22. jula na Paliću i u Subotici, biće predstavljene selekcije Novi evropski dokumentarni film, koji donosi najbolje dokumentarce s evropskog kontinenta, kao i Eco Dox, program baziran na evropskim dokumentarnim ostvarenjima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine. Selektor oba programa je Igor Toholj.

 

U selekciji Novi evropski dokumentarni film biće prikazani filmovi “Za mnoge” austrijskog reditelja Konstantina Vulfa, “Ako si muško” (Simon Panay, Francuska), “Okreni telo ka suncu” (Alona Van Der Horst, Holandija), i “Neispričana priča Fatme Kajači” (Orhan Tekeoglu, Turska).

 

O ovoj selekciji Igor Toholj kaže:

 „Sumorna geopolitička budućnost našeg kontinenta je izvesna. Fokus reditelja evropskog dokumentarnog filma je pored ovoga usmeren ka univerzalnim i još uvek nedovoljno eksploatisanim temama kao što su eksploatacija maloletne radne snage, socijalna pravda, pitanje indivudualnih sloboda izvan kolektiviteta. Od debitanata do priznatih autora, ova selekcija nas upućuje da, i baš kao i što naziv filma Allone Van Der Horst kaže, okrenemo svoje telo i pogled ka suncu, ne bismo li jasnije videli obrise budućnosti neretko kroz prizmu prošlosti, jer se one, kako se u našoj nedavnoj istoriji pokazalo u Evropi uvek prepliću”.

 

Selekcija Eco Dox predstaviće ostvarenja “Ovo je naša kuća (Lamia Šabić, Diogo Pereira i Luciano Perez Savoy, BIH), “Srca nam povezuje eksplozija zvezda” (Jennifer Rainsford, Švedska), “Iz divljeg mora” (Robin Petre, Danska), “Monoblok” (Hauke Welder, Nemačka), “Pečurka govori” (Marion Neumann, Švajcarska)

 

Igor Toholj je svoj izbor za program Eco Dox obrazložio rečima:

„Veoma aktuelne ekološke teme i ove godine zauzimaju važno mesto u ovom programu. Razni su načini i stilski raznovrsni pristupi na koje su autori dokumentarnih filmova ukazivali na ozbiljnost i neodrživost trenutne situacije. Neke daleke pojave su u međuvremenu postale deo našeg neposrednog okruženja i svakodnevice. Od površinskih kopova koji ugrožavaju staništa ljudi, preko esencijalnih pitanja ljudske ishrane, ugroženih vrsta živog sveta u okeanima, sve do stilizovanog dokumentarnog eseja “Srca nam povezuje eksplozija zvezda”  čiji naslov sublimira važnost svesti o univerzalnoj prirodi života na zemlji, Eco Dox predstavlja samo jednu važnu česticu kreativnog napora da se kroz formu dokumentarnog filma ukaže na dramatičnost trenutka u kome živimo”.

 

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

 

 

Prva konferencija za medije povodom održavanja 56. Bitefa-Mi - junaci rada svog

 

 

U Beogradu je održana prva konferencija za medije povodom najave 56. izdanja Bitefa, koje će se održati od 23. septembra do 2. oktobra ove godine. U glavnom programu festivala će biti prikazano devet predstava iz Nemačke, Belgije, Meksika, Francuske, Srbije, Slovenije i Velike Britanije.

Tematski fokus festivala, koji će se održati pod sloganom „Mi – junaci rada svog“, baviće se pitanjem rada u savremenom društvu: gubitak posla, prekarni rad, tržište rada posle pandemija, profesionalne prekvalifikacije... Posebnu celinu činiće predstave koje tretiraju pitanje rada u samim izvođačkim umetnostima. U skladu s tematskom, i estetska linija tretira fenomen rada. Ona se konkretno svodi na različite oblike dehijerarhizacije, demokratizacije stvaralačkog procesa. To posebno dolazi do izražaja u tzv. devised pozorištu, onom u kom su svi stvaraoci predstave, uključujući i same izvođače, od početka procesa njihovi ravnopravni koautori, unose svoje lične materijale kao građu za koncept.

 

Na konferenciji za novinare u Skupštini Grada Beograda govorili su direktor Bitef teatra Miloš Latinović, umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, Sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo u Vladi Republike Srbije Radovan Jokić i potpredsednica I&F grupe Vanda Kučera.

Otvarajući konferenciju za medije, direktor Bitef teatra Miloš Latinović zavhalio je osnivaču Skupštini Grada Beograda, Ministarstvu za kulturu i informisanje u Vladi Republike Srbije, kao i mnogobrojnim sponzorima bez kojih Bitef ne bi mogao da bude ono što jeste.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica predstavio je koncept i predstave glavnog programa. Govoreći o temi festivala, istakao je kako je pitanje rada usko povezano sa svim problemima sa kojima se u poslednje vreme suočavamo, bilo da se radi o pandemiji ili ratovima. Medenica je dodao i to da će beogradska publika ove godine moći da pogleda predstave nekih od najznačajnijih imena evropskog i svetskog pozorišta kao što su Kejti Mičel, Aleksander Zeldin i Jan Martens. Ono što je kuriozitet 56. izdanja festivala je to što su svi autori i autorke (ne računajući domaće stvaraoce) prvi put u Beogradu.

Iz I&F Grupe, koja je već petu godinu zaredom partner festivala, govorila je Vanda Kučera, potpredsednica I&F Grupe koja je predstavila vizuelni identitet, koji je osmislila agencija McCann koja je deo I&F Grupe. Vizuelni identitet Bitefa izabran je na internom konkursu na kome su učestvovale sve McCann agencije u okviru I&F Grupe koje posluju u regionu jugoistočne Evrope. Rešenje koje je pobedilo je delo mlade autorke iz Albanije Erjete Murje, dok je na čelu kreativnog procesa bila Fljonija Vasija, kreativna direktorka McCann Tirana.

 

„Slogan me je inspirisao čim sam ga pročitala, a potom je cela ideja krenula iz mog ličnog iskustva. Moja mama je frizerka i inspirisalo me je to što ona naporno radi, a i dalje voli to što radi. Čak i u najjednostavnijim ljudskim pričama, inspiraciju uvek možete da pronađete u ljudskoj snazi i otpornosti zahvaljujući kojima se prevazilaze sve prepreke“, navela je u svojoj poruci grafička dizajnerka Erjeta Murja. „Upravo sam tu snagu želela da prikažem kroz svoj rad. On na simboličan način govori da, uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočavamo, uvek pronalazimo snagu da idemo napred. Klešta simbolizuju višu silu koju pokreće sistem ili pak neke neizbežne okolnosti koje stvaraju izazove i teške situacije, a koje često dovode do prepreka.“

 

Očekuje se dolazak čak 500 gostiju. 

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Gete Institut, British Council i Francuski Institut u Beogradu. Partner i prijatelj Bitefa je i ove godine I&F Grupa, u okviru koje posluje i McCann Beograd, kreativna agencija festivala. Sponzor festivala ove godine je i Pošta Srbije.

 

 

 Foto: Jakov Simović, KulturniK

"DORSI" Grejla Markusa u prevodu Zorana Paunovića-umetnički pogled iznutra

"We want the world,

and we want it..

Now!"

 

"DORSI", nova knjiga u ediciji Klepsidra, danas je predstavljena na konferenciji za novinare u prostorijama IP Clio. Par dana nas deli od 51 godišnjice Morisonove smrti.Zvanični rezultat je srdčani udar. Obdukcija nije bila rađena.

„Zahvajuljujući maestralnom prevodu Zorana Paunovića, knjiga Grejla Markusa se čita kao da je pisana na srpskom jeziku. Reč je o delu koje se muzikom i pop kulturom bavi na respektabilan način“, istakao je Zoran Hamović.

Već podnaslovom knjige („Pet opakih godina muzike za ceo život”), Grejl Markus predočava razlog svoje fasciniranosti ovim bendom. U središte čitalačke pažnje nije stavljen ni mit oko „Dorsa”, niti kult smrti Džima Morisona, već muzika. Prof. dr Zoran Paunović kazao je kako ovo ostvarenje jeste još jedno u nizu nekonvencionalnih biografija koje edicija Klepsidra, čiji je urednik, teži da okupi. Dorsi su, van svake sumnje, značajna kulturna činjenica i inspiracija za mnoge stvaraoce, grupa čiji je uticaj i dalje živ. Morisonovo delo, usled brojnih nekritičkih procena, zahteva nova čitanja. Ova knjiga predstavlja jedinstven odgovor na takvu potrebu. Povest grupe uključuje i istoriju vremena u kojem su stvarali-pa nalazimo i konekciju sa pop artom. Poglavlja knjigenaslovljena su po nekim pesmama grupe:

"Umesto zamorne faktografije, tabloidnog senzacionalizma i sumnjivog misticizma, Grejl Markus nudi uzbudljive i duboke kritičke i kulturološke uvide, čime ubedljivo potvrđuje kako svoj status jednog od vodećih svetskih rok kritičara i istoričara kulture, tako i neprolaznu vrednost poezije Džima Morisona i muzike grupe Dors. Markus piše bez idolopoklonstva, sa izraženim kritičkim stavom.

Namenjena onima koji misle da znaju sve o čuvenom losanđeleskom bendu, "DORSI" su priča o jednoj grupi, ali i o jednom vremenu – vremenu koje je tu grupu oblikovalo, ali i koje je ta grupa stvarala, dajući mu osoben pečat.

Usled želje da ponudi sopstveno, širim kulturološkim uvidima prožeto, slušanje grupe The Doors, Markus je čitaocu ponudio priču koja meandrira, no uvek sa jednim ciljem – da se vrati onome što nas i danas neodoljivo privlači Dorsima. Markus je, zaključio je Paunović, nemilosrdan prema onima koje voli. Uz to poseduje ogromno znanje. Upravo zbog toga mu i verujemo.“

Grejl Markus je američki pisac, muzički novinar i ekspert za američku pop-rok kulturu. Nekadašnji kritičar i kolumnista kultnih magazina, poznat je po jedinstvenom, u biti esejističkom stilu i osobenom pristupu rok muzici, koju sagledava u širem kulturološkom kontekstu. Napisao je knjige posvećene rokenrolu („Istorija rokenrola u deset pesma”) i njegovim najzvučnijim predstavnicima, kao što su Bob Dilan i Elvis Prisli.