Докторски уметнички пројекат Оље Нонковић-Објекти утехе- Изложба тактилних скулптура, инсталација и цртежа

Изложба тактилних скулптура, инсталација и цртежа је практични део докторског уметничког пројекта који се назива Објекти утехе. Пројекат се састоји из писаног теоријског и уметничког истраживачког рада који обухватају скулптуре, инсталације и цртежи.

Докторски уметнички пројекат Објекти утехе кроз експерименталан приступ скулпторском материјалу обједињује личност уметника, његове страхове, очекивања и размишљања са савременим токовима форме у скулптури.  Уметничку праксу чине скулптуре и инсталације израђене углавном од текстила и меких материјала уз помоћ којих уметник покушава да материјализује осећања. Он испитује везу између општих психолошких стања личности са осећањем туге, бола и страха, и њиховим дејством на уметничку истраживачку праксу. Пројекат се састоји из области које говоре о вези бола и страха са уметношћу, о мекој скулптури и текстилу као скулпторском материјалу, о новом приступу телу и телесности.

Рад се бави унутрашњим животом уметника, превођењем емоција у материјал, афективним поступцима и њиховим превазилажењем, материјализацијом осећања, прилагођавањем форми органа и тела концепту бесмртности, образложењу поступка шивења, апстраховању појава и ствари из природе, свакодневним питањима и сумњама о уметности, о чулу додира итд.

Пројекат је скулпторска представа личних надања, страхова, очекивања, патњи и растрзаности између објективног и доживљеног. Поред идеја, психолошких аспеката рада, истиче се  истрајност и  залагање да се идеје остваре, и покушаја да се спроведу у уметност. Суштински, ти уметнички објекти су кроз материјал, поступак и интиман приступ раду, визуелизована осећања која представљају отворени систем који се изложбом не завршава, него је изложба један део у развоју целокупног рада.  Уметнички радови који се налазе на изложби представљају опус скулптура, цртежа и инсталација који су производ вишегодишњег истраживања.

 

Оља Нонковић

Oља Нонковић је рођена 1987. године у Книну.

Образовање:

Од  2013. на докторским уметничким студијама на Факултету ликовних уметности у Београду.

2012/13. Завршила мастер академске студије на Факултету ликовних уметности у Београду, смер вајарство, класа Мрђана Бајића.

2011/12. Завршила основне академске студије на Факултету ликовних уметности у Београду, смер вајарство, класа Вељка Лалића.

2009/2010. Дипломирала на Високој школи ликовних и примењених уметности у Београду, смер наставник ликовне културе.

2006/2007. Средња уметничка школа Техноарт Београд-школа за машинство и уметничке занате, смер конзервација и рестаурација културних добара.

Члан је УЛУС-а од 2014.

ОДАБРАНЕ ИЗЛОЖБЕ И ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ

2019. Offene Ateliers 2019 (Дан отворених атељеа), Pforzheim, Немачка.

2015. Ш.У.Н.Д (Шта уметност нуди друштву), УК Пароброд, Београд.

2014. 21.АРТ МАРКЕТ, 8 соба 8 самосталних изложби, Кућа краља Петра, Београд.

2014. Изложба вајара Србије 2014, Кућа краља Петра, Београд.

2014. Изложба нових чланова УЛУС-а, Павиљон Цвијета Зузорић, Београд.

2013.  “Georgian College, School of design and Visual Art”, Student Exchange Exhibition, Онтарио, Канада.

2013. Самостална изложба, Органски простори, СКЦ Крагујевац.

2012. Коаутор скулптуре Цреповање, Нови Бечеј.

2012 и 2013. Тераторија, Скулптуре у јавном простору у оквиру Белефа-а, Београд.

2012 и 2013. Изложба студената графике и вајарства Факултета ликовних уметности у Београду, МАСТЕР 12, Галерија савремене уметности, Смедерево.

2011.  Ликовна колонија, МЕРМЕР И ЗВУЦИ, Аранђеловац.

2011,2012 и 2013. Изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ, Галерија дома омладине, Београд.

IZLOŽBE SLIKA MIODRAGA DADE ĐURIĆA IZ ZBIRIKE NOVICE JOVOVIĆA

 

OTVARANJE IZLOŽBE SLIKA MIODRAGA DADE ĐURIĆA IZ ZBIRIKE NOVICE JOVOVIĆA

 

GALERIJA KOMBANK DVORANE - 05. JUN U 19H

 

„Svaka moja slika je odbijanje sveta u kojem živim, onog što danas zovu civilizacija" - Dado Đurić

 

Branko Kukić - "Suprotstavljajući čoveka i prirodu, kao dva kraja istog početka, Dado ukazuje na čovekovu nesavršenost, na njegovo zlo delo i na zlo vreme u kojem to delo dobija oblike i osobine užasa"

 

 

Izložba slika čuvenog crnogorskog slikara Miodraga Dade Đurića (1933-2010 ) iz zbirke Novice Jovovića biće otvorena  05. juna u 19h u Galeriji Kombank Dvorane. Izložba slika vrsnog i svestranog umetnika, otvoriće sasvim nova pitanja o umetnosti i životu i doneti odgovore prožete bojama, elementima i prirodom kakvu ranije nismo doživeli - pirodu udaljenu od stvarnosti, prirodu koja nudi novu realnost.

 

Zbrika Novice Jovovića donosi u izložbeni prostor duh Dadovog slikarstva koje postavlja krajnja pitanja. Kako je u "Dadovoj sablasti postojanja" opisao Branko Kukić, "između  izvora Dadovog slikarstva i pitanja koje ono postavlja u današnjem vremenu, zjapi ljudski ponor, iskonska provalija iz koje zapomaže večno ljudsko pitanje: ZAŠTO?"

 

Kako navodi Kukić u svoj recenziji " Iznad tog ponora, kao budno oko koje razrogačeno posmatra ovu bespomoćnu ljudsku zapitanost izdiže se PRIRODA, MAJKA SVEGA začuđena nad ČOVEKOVIM OTUĐENJEM I PADOM. Suprotstavljajući čoveka i prirodu, kao dva kraja istog početka". Kako objašnjava, Dado ukazuje na čovekovu nesavršenost, na njegovo zlo delo i na zlo vreme u kojem to delo dobija oblike i osobine užasa.

"Njegovo slikarstvo je, s jedne strane,  povest o čovekovoj ludosti, o stradanju zbog te ludosti, i s druge, povest o trijumfu Prirode, o njenom savršenstvu u odnosu na čoveka, s druge".

 

I sam Dado je govorio :

„Može li se zamisliti da slikarstvo nekud vodi; ono nikuda ne vodi, osim ka vašoj sopstvenoj rupi. To je zastrašujući jednosmer. Ono ima ukus fizičkog bola koji nas izjeda.”

Istovremeno, objašnjavao je da je svaka njegova slika odbijanje sveta u kom živi "onoga što danas zovu civilizacija", ali je i napominjao da je njegovo slikarstvo „smeša svega”.

 

U prilog tome govore likovi na njegovim slikama koji kao da su , kako Branko Kukić navodi, "slučaj neke uznemirene, panične simbioze svega živog u Prirodi, pa sve to liči na jedno ogromno klupče koje se preobražava i kreće, koje vrišti i stenje, koje se kezi i kikoće, koje ropće i cvili, jedna androgina masa koja će se samooploditii i iz koje će proključati, kao pomama, neka nova vrsta, neki novi porod, obnovitelj starog sveta".

 

 

Dado Đurić, jedan od najznačajnijih crnogorskih slikara, preminuo je 2010. u Parizu u 78. godini, nakon duže i teške bolesti. Prema sopstvenoj želji, sahranjen je na Cetinju, gde je i rođen 4. oktobra 1933. godine.

 

Đurić je završio je potom Umetničku školu u Herceg Novom i upisao Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića, koji mu je pomogao da ode u Pariz 1956. godine.

 

U Parizu je radio u jednom ateljeu litografije, gde je upoznao Žan Dibifea i Roberta Matu, a potom i Danijela Kordijea, koji postaje prodavac njegovih dela. Prvu samostalnu izložbu imao je 1958. u Galeriji “Danijel Kordije”.

 

Imao je još 1981. retrospektivu u Boburu u Parizu.

 

Njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta.

 

Na Cetinju je 2012. godine u njegovu čast otvorena crnogorska galerija umetnosti “Miodrag Dado Đurić”, a od 2002. godine u tom gradu, u okviru Narodnog muzeja Crne Gore, deluje i Atelje Dado, otvoren u bivšem umetnikovom ateljeu.

 

U Beogradu mu je veliki omaž priredila i Galerija Haos 2010. godine, koja je ekskluzivnom izložbom njegovih crteža, skicen blokova i gravira, obeležila 15 godina svog postojanja.

Nove dramske premijere; Krležini Aretej i U agoniji u HNK Zagreb

 Od Kulturnikovog dopisnika iz Zagreba

 

Iako Areteja, scensku fantazija u pet slika, praizvedenu 1959.  i U Agoniji, dramu u dva čina, praizvedenu 1928., razdvaja tačno 31 godina, oba dela zaokružuju dramski opus Miroslava Krleže, obuhvaćajući potpuno različite tematike i dramaturgije. Tekst U agoniji je deo ciklusa o Glembajevima koji osim dramskih dela sadrži i prozu u kojoj Krleža stvara raznolike freske o porodici Glembaj uz hronološke i porodične veze osoba i životopisa  koja tvore sudbinsku povezanost prošlosti i sadašnjosti.                                                           

 

Radnja drame U agoniji odvija se 1922. godine, u Zagrebu, u galanterijskom salonu Laure Lenbah u vrlo kratkom vremenu. Zaplet je relativno jednostavan: Lenbah, propali austrougarski oficir, pijanac i kartaš, traži od svoje žene Laure novac koji mora da vrati toga dana do 7 sati naveče, no ona ga nema. Lenbac joj pjeti samoubojstvom, Laura se ne obazire; u njihovu se svađu upliće i advokat Križovec, Laurin ljubavnik, da bi na kraju prvoga čina Lenbah posegnuo za pištoljem i ubio se.

U drugome činu, poslije policijskoga uviđaja,  pratimo razgovor Laure i Križovca u kojemu se otkriva njihova ljubavna priča. Posje uzaludnih molbi upućenih Križovcu, Laura, shvativši da ne može više da računa na njega, grabi Lenbahov pištolj i i ona se ubija. No, taj pomalo melodramatski zaplet samo je tanka ljuštura sjajne psihološke studije o braku, vernosti, prevari, zaljubljivanju, vaspitanju, društvenim običajima, položaju žene i borbi za finansijsku sigurnost.

            

   

Ivica Buljan je u Krležinom diptihu okupio je vrhunsku umetničku ekipu. Lauru Lenbah iz drame U agoniji glumi Nina Violić, barona Lenbacha i Ivana Križovca utelovljuju Krešimir Mikić i Livio Badurina, a rusku groficu Madlen Petrovnu glumi Ksenija Marinković. Apatride, evropske medicinske disidente u političkome egzilu iz drame Aretej igraju Alma Prica i Ksenija Marinković, naslovni li Areteja glumi Milan Pleština dok Jadranka Đokić glumi njegovu ženu Liviju Ancilu. Rimske vojnike iz ranog hršćanstva te ugledne lekare iz vremena fašizma glume Lana Barić, Mislav Čavajda, Vlasta Ramljak, Vanja Matujec, Dušan Bućan, Damir Markovina. Filip Vidović, Ivan Colarić, Marin Klišmanić i Tin Rožman.

 

Prvi put na sceni zagrebačkoga HNK scenografiju radi proslavljeni konceptualni umetnik Dalibor Martinis, dramaturgiju i adaptaciju teksta potpisuje Vid Adam Hribar, kompozitor  je Mitja Vrhovnik Smrekar, kostime je kreirala Ana Savić Gecan, direktor  svetla i videa su Sonda Trinajst i Toni Soprano Meneglejte, asistent reditelja je Patrik Sečen dok je asistentkinja scenografije Andrea Lipej.

Krleža je u ovome tekstu potpuno predan ibsenovskoj dramaturgiji, ali, ovde se zaista ne radi o nekakvoj retrogradnoj dramaturgiji (kako su mu mnogi prigovarali), nego o najboljem mogućem strukturiranju radnje koja govori o obračunu muškarca i žene, o dubokom oranju po muškoj (onoj muževljevoj i onoj ljubavničkoj) i ženskoj psihi, i na kraju, o likovima koji u intimnoj atmosferi jedne prostorije razgolićuju sami sebe.

I dok se drama U agoniji događa na malenom prostoru u zbijenom vremenu s protagonistima koji su nam izuzetno bliski, Aretej je nešto posve drugo i prvo što se nameće je količina prostora i vremena u kojemu se to delo odvija.

Lekara iz trećega veka koji ne pristaje na ucenu putuje kroz vreme otkrivajući kako se ljudska priroda tokom istorijenije promenila. Izdaja, ucjena, ubistvo, sve se to ponavlja unedogled.

 

Premijera predstave Aretej je 8. juna a premijera predstave U agoniji je 9. juna u HNK Zagreb.

XIII Španski metar na poklon: Besplatne filmske onlajn projekcije

 

Pet filmskih ostvarenja, koje je domaća publika prethodnih dana mogla premijerno da pogleda na ovogodišnjem Španskom metru, biće dostupno za besplatno gledanje na zvaničnom sajtu festivala od 4. do 6. juna.

Kao poklon vernoj publici Španskog metra, Institut Servantes u Beogradu odlučio je da deo ovogodišnjeg festivalskog programa učini dostupnim kroz besplatne onlajn projekcije. Time će odabir filmova biti dostupan ne samo beogradskoj publici već i ljubiteljima sedme umetnosti širom Srbije.

Na ovaj način publici će biti dostupni filmovi „Ane“, „Nevidljive“, „Osveta žena“, „Havijerova strast“ i „Umetnici i revolucija“. Ovi naslovi moći će da se pogledaju potpuno besplatno tokom 72 sata, sa prevodom na srpski jezik. Linkovi za gledanje filmova biće dostupni na zvaničnom sajtu festivala.

Baskijsko ostvarenje „Ane“ donosi priču koja preispituje odnos majke i ćerke i njihove koliko udaljene, toliko i isprepletane svetove. Reditelj i scenarista David Peres Sanjudo za ovaj film nagrađen je priznanjem Goja za najbolji adaptirani scenario, dok je glumica Patrisija Lopes Arnais nagrađena Gojom za najbolju žensku ulogu.

Film „Nevidljive“ okuplja odličnu špansku glumačku ekipu koja na iskren, emotivan i duhovit način dočarava živote žena u pedesetim godinama. Radnja prati tri prijateljice koje su odlučile da jednom nedeljno šetaju zajedno. 

Ono što je prvobitno trebalo da bude vrsta razonode i fizičke aktivnosti, polako postaje potreba koja ih dodatno zbližava.

Čileanski film „Osveta žena“ prati glavnu junakinju Matilde, koja je na samrti, i njene tri ćerke koje žive zajedno na jednoj hacijendi. 

Klupko porodičnih tajni počeće da se raspliće kada Matilde prizna seoskom svešteniku da je pre četrdeset godina ubila svog muža i sahranila ga u garaži, na mestu gde je već bio leš nepoznate osobe.

„Havijerova strast“ upoznaće publiku sa čuvenim peruanskim pesnikom Havijerom Erodom. 

Film prati poslednje godine njegovog života, od početka studija do momenta nasilne smrti u 21. godini, pošto je pokušao da započne gerilski rat u peruanskim šumama 1963. godine.

Filmska priča „Umetnici i revolucija“ vodi nas u Meksiko s početka XX veka. Tadašnji predsednik Alvaro Obregon, koji je naklonjen intelektualcima, započinje jednu od najznačajnijih bitaka iz oblasti kulture u istoriji Meksika. U takvoj liberalnoj atmosferi, homoseksualci, razvod i žensko pravo glasa počinju da se prihvataju.

Trinaesti Španski metar otvoren je 20. maja u Jugoslovenskoj kinoteci ciklusom kultnih španskih filmova koje je režirao Luis Garsija Berlanga, reditelj rođen pre tačno sto godina. Program je potom nastavljen ciklusima „Savremeni film“ i „Vetrovi Afrike. Treći koren“ u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Domu omladine Beograda. Odabir filmova biće prikazan i novosadskoj publici od 3. do 6. juna u Kulturnom centru Novog Sada. Ovogodišnje izdanje festivala podržano je od strane ambasada Španije, Argentine, Čilea, Kolumbije, Meksika i Perua.

XXII Guitar Art Festival- Digitalna revolucija-Kako ići dalje?

Međunarodni festival gitare 22. put održava se od 1. do 5. juna pod sloganom „Digital Revolution“ sa 8 koncerata klasične, pop i rok muzike i drugim pratećim programima. Dugo iščekivani koncert popularne gitarske supergrupe “40 Fingers” otvorio je XXII Guitar Art Festival 1. juna u Kombank dvorani.

Muzičari su sa nestrpljenjem očekivali nastup pred beogradskom publikom, koji je do sada 3 puta bio odlagan. Novi muzičko-scenski spektakl italijanskog gitarskog kvarteta “Guitar Rhapsody” predstavio je poznatu filmsku muziku, autorske pesme, ali i energičan deo sa kultnim melodijama i popularnim obradama pop i rok hitova u posebnom aranžmanu za 4 gitare.

"40 Fingers" je jedan od trenutno najpopularnijih gitarskih kvarteta koji dolazi iz Italije, a karakteriše ih bogat muzički repertoar, velika energija i snažan zvuk na njihovim koncertima.

Popularnost su stekli zahvaljujući njihovom snažnom ritmu, bogatim harmonijama i velikoj originalnosti u obradi najvećih hitova pop, rok, džez, blus, latino, irske i klasične muzike. Njihov planetarni uspeh počinje onog trenutka kada su snimili izvanrednu verziju Boemske Rapsodije grupe Kvin, koja je velikom brzinom premašila 5 miliona pregleda na njihovom Youtube kanalu. Kvartet je odmah objavio i prvi album koji je naišao na odlične kritike, kako kod muzičkih kritičara, tako i publike.

"40 Fingers" čine su Mateo Brenči, Emanuele Grafiti, Enriko Marija Milanezi i Andrea Vitori. Četvorica virtuoza na akustičnim gitarama koji su italijanskoj muzičkoj sceni pojedinačno već dobro poznati po svojim brojnim solo projektima.

Njihov originalni koncertni repertoar obuhvata autentične obrade poznatih kompozicija vešto aranžiranih za četiri gitare. Među njihovim najpopularnijim obradama izdvajaju se kompozicije Astora Pijacole "Libertango" (s kojom su i otpočeli beogradski koncert), zatim teme iz serije "Igre prestola", teme iz filma "Poslednji Mohikanac" i Vivaldijevog "Leta" i "Četiri godišnja doba".

Vlatko Stefanovski nastupa 3. juna u velikoj sali Doma omladine Beograda sa posebnim gostom Vukašinom Markovićem, pevačem i trombonistom, sa kojim će izvesti popularne gitarske numere u posebnim aranžmanima.

Posebno mesto u programskoj šemi festivala ove godine zauzimaju najveći talenti Srbije. Koncerte će održati mladi gitarista Vuk Vukajlović, pobednik takmičenja „Virtuoz V4+“, koje već šest godina postoji u Mađarskoj i koje populariše mlade talente klasične muzike, Nikola Jelačić, virtuoz beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti, kao i Amalija Miler, princeza šestožičanog instrumenta, koja izvodi koncert sa gudačkim orkestrom „Macris“ pod vođstvom maestra Predraga Goste.

Koncerte klasične muzike na Guitar Art Festivalu održaće i vrhunski gitaristi među kojima su Ruben Betenkurt iz Portugala, Tal Hurvic iz Izraela i Julija Trinšok iz Nemačke.

Svečano zatvaranje festivala 5. juna na velikoj sceni Kolarčeve zadužbine je svetska premijera koncerta „Recuerdos de Belgrado“ nemačkog kompozitora Hoakin Klerča, koji je koncert za gitaru i simfonijski orkestar posvetio beogradskom Guitar Art Festivalu čiji je pratilac od samih početaka. Nastupa Simfonijski orkestar RTS-a pod dirigentskom palicom Bojana Suđića, a solisti koncerta su Marko Tamajo iz Austrije, David Martines i Rafael Agire iz Španije.

Svi koncerti XXII Guitar Art Festivala biće uživo prenošeni na RTS3 kanalu.