ONA kao početak stvaranja i inspiracije - tema predstojećeg /Perwoll Fashion Week-a

 

Perwoll Fashion Week ove jeseni ponovo postaje mesto susreta mode i umetnosti. Svoje 56. izdanje, koje će se održati od 14. do 20. novembra u Hangaru Luke Beograd, posvećuje ženi — njenoj snazi, mnoštvu i neiscrpnoj moći transformacije da istovremeno bude svetlost i senka, pojedinac i kolektiv.

 Pod temom „Ona“, Perwoll Fashion Week otvoriće manifest koji nadilazi modu – poziv na dijalog o savremenoj ženi, o njenim borbama, njenim ulogama i njenom glasu. U 21. veku, žena stoji kao ogledalo sveta: između tradicije i slobode, intime i javnosti, stvaranja i preispitivanja. Ona je i koren i horizont, čuvar doma i pokretač promena, umetnica, majka, preduzetnica, liderka. U svetu koji se neprestano menja, žena ostaje njegova najdublja konstanta i najnemirniji pokretač. O  ovom organizator kaže:

Zato želimo da moda postane njen glas, a revija njeno lice, prostor gde moda prestaje da bude forma, a postaje svedočanstvo i dijalog. Jer žena današnjice nije slika, ni ideal; ona je tok u kom se prepliću snaga i nežnost, tradicija i pobuna, tišina i glas.

Ovogodišnja kampanja BFW-a inspirisana je različitim ženskim ulogama svrstanih u pet tema – pet metafora o ženskom iskustvu i stvaralaštvu:

 

• Žena - Čuvar doma
• Žena - Majka
• Žena - Radnica, kreativka i liderka
• Žena - Harmonija i snaga
• Žena - Telo sklada i borbe

 

Svaka od ovih tema otvara jedno lice, ali zajedno čine portret žene u njenoj punoći — žene koja traje, stvara i menja svet svojim postojanjem. U njenom liku sabrane su sve protivrečnosti koje čine ljudsko iskustvo: napetost između ljubavi i borbe, tela i ideje, intime i javnosti. Žena je arhetip i pojedinac, most između krajnosti, simbol dualnosti i neiscrpne transformacije. Na Balkanu, ta slojevitost dobija dodatnu dubinu – jer ovde žena ne nosi samo sopstvenu priču, već i kolektivno sećanje, jer iz bola stvara snagu, a iz ćutanja – glas. Njeno vreme je rasuto, ali u toj rascepkanosti rađa se njena stvaralačka moć: moć da ostane celina dok u sebi nosi mnoštvo.

 

U duhu ovogodišnjeg izdanja Perwoll Fashion Week-a koji slavi žene u svoj njihovoj slojevitosti, posebnu snagu donosi podrška koju su pružile brojne žene sa naše javne scene -  Mirjana Karanović, Branka Katić, Vesna Čipčić, Jasna Đuričić, Nela Mihajlović, Ana Đurić - Konstrakta, Katarina Radivojević, Vanja Ejdus, Anđelika Simić, Nina Janković, Tamara Dragićević, Lena Bogdanović, Milena Radulović, Iva Ilinčić, Maja Uzelac, Luna Loo, Zoe Kida, Nevena Madžarević, Jelena Stupljanin, Nada Šargin, Maja Ognjenović, Sonja Petrović, Jovana Preković, Mia Bjelogrlić, Danica Vučenić, Borka Božović, Jelena Milašinović, Suzana Đorđević, Maja Maričić, Ana Rodić, Sara Petrovski… žene koje traju, stvaraju i menjaju svet svojim postojanjem. Svaka od njih nosi jedinstvenu priču, ali zajedno čine mozaik savremene žene – žene koja na Balkanu iz bola stvara snagu, iz iskustva gradi viziju, i u svojoj složenosti pronalazi slobodu.

 

 

Autori fotografija i na ovoj kampanji su naši poznati fotografi Nebojša Babić i MIša Obradović uz pomoć brojnih umetničkih saradnika.

„ONA“ nije samo tema – ona je poziv. Poziv da kroz umetnost i modu govorimo o svim njenim licima: o čuvaru doma i majci, o radnici i preduzetnici, o telu kao prostoru sklada i borbe, o glasu koji prekida tišinu nasilja. Svaka od tih uloga otkriva jedan deo iste istine – da žena nije fragment ni zbir identiteta, već jedinstveno biće u stalnoj transformaciji. Pet prikazanih slika nisu pet različitih žena, već pet dimenzija iste celine: žene koja iznova definiše značenje slobode, dostojanstva i postojanja.

Dijalog o ženi i njenoj beskonačnoj moći transformacije započeće uvodnom revijom „Ona“ kojom će zvanično biti otvoren 56. Perwoll Fashion Week, 14. novembra u Hangaru Luke Beograd. Publika će i na ovom izdanju imati priliku da uživa u revijama vrhunskih dizajnera, mladih kreatora i studenata mode, kao i na konkursu Fashion Incubator – Re:Think New by Perwoll.

Mnoštvo pratećeg programa pružiće publici i dizajnerima direktan kontakt, a u okviru programa Cirkulator, Perwoll Fashion Week i ovoga puta u fokus stavlja programe o održivoj modi. Kao podrška osnaživanju žena biće održan i panel „Pet lica žene“, koji okuplja žene čiji su glasovi simbol promene, autentičnosti i hrabrosti.

Jesenje izdanje Perwoll Fashion Week-a će svojim bogatim programom ponuditi raznovrsni modni sadržaj zaljubljenicima u modu i umetnost, ali i priču o položaju žene u našem društvu, jer ONA nije samo tema, već i poziv: Da kroz umetnost i modu progovorimo o njenim licima, njenim ulogama i njenoj večitoj borbi za vidljivost i smisao.

Žena nije fragment. Ona je celina i mnoštvo.

 

Dobro došli na Perwoll Fashion Week od 14 - 20. novembra !

Balerine, Kazanova i bodibilderi ‒ Šta nas sve čeka na XXI Slobodnoj zoni

 

XXI Slobodna zona biće održana od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Festival otvara vrata pričama o ženskoj snazi i prijateljstvu, muškim ambicijama i porodičnim vrednostima. 

Od života bake na Tajlandu do balerina iz holandskog Kraljevskog baleta, gledaoci će moći da zavire u čekaonice francuskog zatvora, teretane američkih bildera i spavaće sobe Đakoma Kazanove i modernih Norvežana. Na programu je ukupno 37 filmova iz 20 zemalja.

 

Dve zvezde francuskog glumišta, Izabel Iper (72) i Afsija Erzi (38), tumače glavne uloge u melodrami „Poseta” (Visiting Hours) Patrisje Mazui. One su Alma i Mina, žene koje se sreću u čekaonici zatvora, gde redovno posećuju svoje muževe.  Alma je buržujka koja živi sama u ogromnoj kući, Mina je samohrana majka u programu socijalnog stanovanja. Kada Mini pomere posetu za sutradan, Alma joj ponudi smeštaj kod sebe i između njih dve nastaje neočekivano prijateljstvo, obeleženo snovima o empancipaciji i odjecima klasne provalije koja ih razdvaja, dok se svaka suočava sa sopstvenim „zatvorom” u vidu društvenih konvencija i životnih okolnosti.

 ‒ Nikada nisam napravila ovako napet, psihološki i ženstven film ‒ priznaje rediteljka Patrisja Mazui, koja je ponovo radila sa Izabel Iper posle 25 godina i filma „Saint-Cyr” (King's Daughters).

 

Dve junakinje, Olga i Irma, su i u središtu holandske melodrame „Deo mog srca” (Piece of My Heart) Dane Nehuštan. Delimično inspirisana istinitom tragičnom pričom o jednoj balerini iz sedamdesetih godina prošlog veka, rediteljka je snimila film o vanvremenskom talentu i bezuslovnom prijateljstvu. To je „mračna bajka” o najboljim učenicama srednje baletske škole koje postaju članice prestižnog Kraljevskog baleta. Irma je vredna, uporna i samodisciplinovana, a Olga je prirodan talenat sa urođenom harizmom što joj, uprkos nonšalantnijem odnosu prema treninzima i samodestruktivnoj crti, donosi slavu. Međutim, Olga će uskoro otkriti tamnu stranu svog talenta. Primorana da posmatra svoju najbolju prijateljicu kako podleže pritisku treninga i nastupa, prepuštajući se noćnom životu, Irma se pita kako da joj pomogne...

 

‒ Klasični balet je disciplina savršenstva, spolja. Ja sam htela da proniknem u ono što se dešava iznutra ‒ izjavila je rediteljka. Za razliku od većine filmova o baletu, poput „Crnog labuda”, ovde su glavne glumice profesionalne balerine, što filmu daje dodatnu draž i uverljivost.

 

U nešto dalju prošlost odnosi nas kostimirana romantična drama „U Lučijinim očima” (A Beautiful Imperfection)  Mikila fan Erpa. Reč je o adaptaciji istoimenog romana Artura Žapena o Lučiji, prvoj i najvećoj ljubavi Đakoma Kazanove. Dvoje ljubavnika se ponovo sreću nakon 16 godina razdvojenosti. Lica unakaženog od boginja, Lučija je sada kurtizana sa velom, poznata pod imenom Galateja. Ona postaje njegova ljubavnica, ne otkrivajući svoj pravi identitet.

 

‒ Put koji je Lučija izabrala deluje težak i gorak, ali pokazuje da je moguće loše okolnosti preokrenuti u svoju korist, a sopstveni nedostatak u najveću snagu ‒ objašnjava Fan Erp, koji je na kraju dobio prava za ekranizaciju ovog bestselera, iako su mnoga velika imena bila zainteresovana za njega, poput Stivena Fraja.

 

Studijom jedne veze, u Norveškoj 21. veka, bavi se film „Voljena” (Loveable) Lilje Ingolfsdotir. U centru priče je Marija (40), majka četvoro dece iz dva braka, koja pokušava da izbalansira privatan i profesionalan život, dok je njen (drugi) suprug Sigmund često odsustan zbog posla. Kako joj živci polako popuštaju pod teretom obaveza, tako i njihov brak ulazi u krizu. Uprkos Marijinim očajničkim pokušajima da spase odnos sa Sigmundom, on nije siguran da želi da ostane u braku. To je primorava da se suoči sa svojim najdubljim strahovima, što će je odvesti u vrtlog tuge, besa i potisnutih sećanja iz prošlosti. Redietljka Lilja Ingolfsdotir kaže da je htela da preispita popularna uverenja o partnerskoj ljubavi u modernom društvu, poput onog da je dovoljno naći „onog pravog” i da će automatski svi problemi nestati. Ona je želela da istraži zašto je veliki broj razvedenih parova danas.

 

‒ Htela sam da preispitam narative raskida koji se svode na odnos žrtva-nasilnik gde je jedan lik dobar, a drugi loš. Htela sam da istražim dinamiku dve odrasle osobe na realističan način, da gledaoci saosećaju i sa jednom i sa drugom, iako je priča ispričana mahom iz ženske perspektive ‒ istakla je rediteljka.

 

Najgledaniji tajlandski film na svetskim bioskopskim blagajnama u istoriji, „Kako zaraditi milione pre nego što baka umre” (How to Make Millions Before Grandma Dies) bio je i nacionalni kandidat za Oskara, uvršten u izbor od 15 najboljih stranih filmova. Reč je o dirljivoj komediji u režiji debitanta Pata Bunitipata o propalom švorc studentu koji pokušava da zadobije naklonost svoje bake, ne bi li nasledio njene milione. To mora što pre da uradi, budući da je baka neizlečivo bolesna. Brinući o njoj, unuk shvata da ni baka nije nimalo naivna i ono što je počelo kao cinična trka za njeno bogatstvo, ubrzo prerasta u moćan podsetnik na važnost porodičnih veza.

 

Naturščik Uša Simkum, koja igra baku, ostvarila je svoju prvu filmsku ulogu u 79. godini!

Ova mešavina srceparajuće priče i društvene satire stekla je ogromnu popularnost na internetu, jer su gledaoci snimali sebe kako plaču po izlasku iz bioskopskih sala.

 

Kada je film „Žeđ za slavom” (Magazine Dreams) premijerno prikazan na Sandens festivalu januara 2023. Džonatan Mejdžors bio je na vrhuncu karijere. Iza sebe je imao ratnu dramu „Na krilima časti”, a pred njim su bile dve velike uloge: u  filmovima „Krid 3” i „Antmen i Osa: Kvantumanija” gde je debitovao kao Kang Osvajač, novi negativac u Marvelovom univerzumu. Uloga ambicioznog i mentalno nestabilnog bodibildera u nezavisnom ostvarenju „Žeđ za slavom” delovala je kao stvorena za Oskara. A onda se sve srušilo.

U martu 2023. Mejdžors je uhapšen zbog navodnog porodičnog nasilja nad tadašnjom devojkom Grejs Džabari. Devet meseci kasnije, porota ga je proglasila krivim za jedan prekršaj napada i jedno kršenje zakona o uznemiravanju. U aprilu 2024. osuđen je na godinu dana obaveznog savetovanja. U međuvremenu, prikazivanje „Žeđi za slavom” je obustavljeno, Marvel ga je otpustio, glumačke ponude su presušile i Mejdžros se našao u čistilištu Holivuda.

 

Sada je ponovo na prekretnici karijere, na putu iskupljenja. „Žeđ za slavom” je skinut sa crne liste pa će i posetioci Slobodne zone imati prilike da vide Mejdžorsa kao Kilijana Medoksa, asocijalnog bodibildera amatera sa opsesivnom željom da bude zapamćen, što će ga odvesti u mračna i nasilna psihološka stanja.

‒ Kada se osvrnem na taj film, na trenutke u kojima Kilijan pokušava da se poveže s drugima, sada ih vidim u 'visokoj rezoluciji' – jer sam i sam u svom životu spoznao koliko je ta potreba stvarna i apsolutno neophodna ‒ kaže Mejdžors.

 

Kompletan program 21. Slobodne zone nalazi se na sajtu slobodnazona.rs.

 

Festival su ove godine podržali su Rekonstrukcija Ženski fond i Francuski institut.

XXI Slobodna zona

 

Filmski festival Slobodna zona osnovan je 2005. godine kao prvi festival u Srbiji posvećen angažovanim dokumentarim i igranim ostvarenjama iz celog sveta koja se bave ljudskim pravima, društvenim pojavama i problemima, temama širokog socijalnog spektra. Od 2013. godine organizuje se istovremeno u tri grada, Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a 2023. priključen je i Kragujevac.

 

Ovogodišnje, 21. izdanje festivala Slobodna zona održava se od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Deo programa održava se u Dvorani Kulturnog centra Beograda, sa projekcijama filmova od 17 i 19 časova. Ulaznice, po ceni od 400 dinara, u prodaji su od petka, 24. oktobra, a radno vreme blagajne DKC-a je od 12 do 18 sati. Filmski festival Slobodna zona otvara prostor za preispitivanje i razumevanje ljudskih prava, društvenih pojava i problema u svetu i regionu. Već dvadeset godina, Slobodna zona ohrabruje publiku da preispita svoje vrednosti, predrasude i podelu odgovornosti u socijalnom i kulturnom kontekstu u kojem živi.

Festival ove godine neće imati svečano otvaranje, a publika će moći da gleda filmove, počev od srede 5. novembra, u svih 10 bioskopskih dvorana. Beogradski program biće prikazivan u Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Takvud sinepleksu, Sinepleksu Ušće, Art bioskopu Kolarac i Ustanovi kulture Parobrod.

U Novom Sadu publika će moći da pogleda filmove u Areni sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni Sinepleksi ugostiti gledaoce u Nišu i Kragujevcu.

Kompletan program nalazi se na sajtu slobodnazona.rs.

Prodaja karata počinje u četvrtak, 23. oktobra.

 

Na festivalu se premijerno prikazuje 37 igranih i dokumentarnih ostvarenja iz 20 zemalja, koji donose snažne, emotivne i provokativne priče – od društvenih preispitivanja do intimnih portreta – istražujući svet očima onih koji su se usudili da sanjaju da ga promene. Na programu su pobednici najvažnijih svetskih festivala, koji su svojim kontraverznim i subverzivnim karakterom uzburkali ne samo festivalsku, nego i redovnu bioskopsku publiku širom sveta.Slobodna zona je član Međunarodne mreže festivala filmova o ljudskim pravima (Human Rights Film Network) i partner u Balkanskoj dokumentarnoj distributivnoj mreži zajedno sa festivalima i organizacijama iz regiona: ReStart iz Zagreba, Dokufest iz Prizrena, Makedox iz Skoplja, Demiurg iz Ljubljane i Underhill iz Podgorice.

Slobodna zona donela je jedan potpuno novi narativ za filmsku i festivalsku scenu u Srbiji i novu dimenziju posmatranja filma – kao sredstva za obrazovanje, za otvaranje važnih tema, pionirski prostor za dijalog i debate.  Od samog početka ohrabruje i poziva publiku da preispita svoje vrednosti, predrasude i podelu odgovornosti u socijalnom i kulturnom kontekstu u kojem živi. Festival i dalje, zajedno sa svojom publikom, traži odgovore i ukazuje na nepravdu prema ranjivima i neprivilegovanima, prema prirodi i resursima. Filmskim programom i vrednostima za koje se zalaže, šalje poruku da je čovek vredan da se njime i dalje njime bavimo i borimo za njegova prava. Kroz svoje filmske i prateće programe Slobodna zona ugostila je neke od najznačajnijih reditelja, teoretičara, kritičara, filozofa i drugih javnih ličnosti iz regiona.

Šta se dogodi kada stranci postanu porodica otkriva jedan od najuglednijih nemačkih autora, Kristijan Pecold, u misterioznoj drami „Ogledala br. 3”.

Paula Ber glumi pijanistkinju Lauru koja, nakon saobraćajne nesreće, pronalazi utočište u kući nepoznate žene, njenog supruga i sina. Kada sve četvoro počnu da grade neku vrstu porodične rutine, taj zajednički život otkriće potisnute senke prošlosti.

 

Triler „Histerija” smešten je na filmski set u Nemačkoj. Kada je, za potrebe jedne scene, na snimanju spaljen Kuran, multietnička filmska ekipa upada u međusobna previranja. Na prvi pogled obična i bezazlena situacija pokreće lavinu sumnji, stereotipa, nepoverenja i optužbi. U glavnoj ulozi je Devrim Lingnau, glumica iz Netfliksove serije „Carica”, a reditelj Mehmet Akif Bujukatalaj 2019. bio je proglašen u Berlinu za najboljeg debitanta.

„Rjuiči Sakamoto: Koda” Stivena Nomure Šibla prati životni put Sakamota od tehno pop zvezde do filmskog kompozitora ovenčanog Oskarom i vodećeg aktiviste protiv nuklearne energije koji se vratio muzici posle dijagnostikovanog kancera.

Kako su se, kroz životnu priču jedinog jugoslovenskog oskarovca Dušana Vukotića, prelamala društveno-politička dešavanja druge polovine 20. veka predstavio je Senad Šahmanović u dokumentarcu „Vude, ti si pobijedio!”. On je osvetlio i značaj kinematografije jedne male zemlje poput Jugoslavije na globalnoj sceni ‒ Vukotićev „Surogat” (1961) bio je prvi neamerički animirani film koj je do tada osvojio Oskara ‒ i odlazak svega toga u etar, kada je počelo njeno raspadanje.

Najnoviji dokumentarac Olivera Stouna, „Lula”, prati Luiza Inasija da Silvu, predsednika Brazila. Stoun istražuje uspon, pad i trijumfalni povratak voljenog brazilskog lidera na mesto predsednika 2023. nakon 19 meseci provedenih u zatvoru.

Rečima samog reditelja, „Lula” je upozorenje o sve većoj opasnosti koju pravosudni ratovi predstavljaju za demokratije širom sveta, a njegov junak simbol nečega što smo pomalo zaboravili: dobrog, liberalnog i miroljubivog predsednika.

„Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča” Brusa Dejvida Klajna je omaž velikoj filmskoj zvezdi, jednoj od malobrojih koja je osvojila skoro sve nagrade koje su se mogle osvojiti: Toni, Emi, Gremi, Oskar…

 

Glavni program

Okosnicu festivala čine Međunarodna selekcija i Regionalna selekcija „Horizonti Balkana” iz kojih najbolja ostvarenja (po ocenama žirija) dobijaju nagrade za Najbolji angažovani film. Žiri sačinjen od srednjoškolaca odlučuje o najboljem filmu iz programske linije za mlade, EU Teen Zone (koja je do 2023. bila razdvojena na Selekciju 14 + i Selekciju 8+). Od 2023. nagrada za najbolji film se dodeljuje i u novoustanovljenoj selekciji Prva dva koraka, posvećenoj prvim i drugi rediteljskim ostvarenjima. Svake godine gledaoci aktivno učestvuju, davanjem svojih ocena, u izboru za Nagradu publike.

Među programskim celinama su i Ženska linija (Women Line), Zelena zona (Green Zone), i Zona bez granica (Zone Without Borders).

 

Prateći programi

 

Govorni/debatni program Noćni razgovori dodatno je uticao na vidljivost festivala i pojačao kontakt i interakciju sa publikom. Od 2018. je promenio formu i pod nazivom Kompas Slobodne zone okuplja filozofe, politikologe, kulturne radnike i druge javne ličnosti da zajedno sa publikom diskutuju o temama koje pokreću filmovi sa festivala. Sonar prepoznaje i ispituje granice dokumentarnog filma i arhivskog materijala kao medija u savremenom društvu, internetu i društvenim mrežama. Digitalni propeler je namenjen profesionalcima iz filmske industrije iz celog sveta okrenut ka istraživanju distribucije filma digitalnim putem, a zahvaljujući programu Cross Media (2014 – 2016) Slobodna zona bila je jedan od prvih festivala, u međunaordnim okvirima, koji je otvorio prostor za nove tehnologije u službi pripovedanja.

 

PROGRAM U DVORANI KULTURNOG CENTRA BEOGRADA

 

SREDA, 5. novembar

17:00 Ako si uplašena „stisni zube“ i nasmej se (režija: Mari Luize Lener)

19:00 Ni reči (režija: Hana Slak)

 

ČETVRTAK, 6. novembar

17:00 Crveni tobogan (režija: Nebojša Slijepčević)

Ramizovo leto (režija:  Dejan Kožul)

19:00 Vude, ti si pobedio! (režija: Senad Šahmanović)

 

PETAK, 7. novembar

17:00 Temelj (režija: Kinga Mihalska)

19:00 Kako zaraditi milione pre nego što baka umre (režija: Pat Bunitipat)

 

SUBOTA, 8. novembar

17:00 Pisma iz Melna (režija: Martina Prisner)

19:00 Mačke (režija:  Danilo Stanimirović)

Domaći teren (r. Lidija Zelović)

 

NEDELJA, 9. novembar

17:00 Stavi dušu na dlan i hodaj (režija: Sepide Farsi)

19:00 Srećni praznici (režija: Skandar Kopti)

 

PONEDELJAK, 10. novembar

17:00 Ljubav (režija: Izabel Kušet)

19:00 Voljena (režija: Lilja Ingolfsdotir)

 

 

„Kraj kraja Zemlje: eseji“, Džonatan Frenzen

 

Na početku kolekcije esejiziranih pripovesti simpatičnim, samodramatizujućim i iskrenim rečima, Frenzen priznaje: 

„Odgajen sam uz provincijski strah od preteranog blebetanja o sebi...” 

Taj strah je prevazišao zahvaljujući Henriju Fajnderu, uredniku u Njujorkeru. Lična istina i iskrenost oblikovale su tekstove u ovoj knjizi u sudarima nebeskih otajstava sveta ptica i „realnosti” simulakruma svakodnevnice. Prostor između ispunjava civilizacija, skup navika i „vrednosti” koje jedino realno uporište imaju u konzumerizmu i odstupanju od ontoloških vrednosti života. Čovek je napustio sebe i potrebno je vreme i razboritost da bi sebe ponovo sreo, na neobičnim mestima i u nekom drugom. Nekada su to knjige, nekada fotografije, svet ptica najčešće. Samo iskustvena hobotnica tema, motiva i slojeva značenja velikog pisca, može da objasni i stvori koliko-toliko uverljivu sliku o uporištima smisla koja smo napustili i životu od koga smo odustali.

Ne postoji evolutivniji književni žanr od eseja, koji bolje i uspešnije zauzima oblik svoga doba, obuhvatajući mnoštvo mikronarativnih i neuralgičnih tačaka svakodnevnog iskustva i civilizacijskog pamćenja. Lična iskrenost i otvorenost stvaraju sinkretistički identitet tekstova u ovoj knjizi. Džonatan Frenzen nalazi originalan način da objasni stvarnost esejistički objektivizovanim istinama i gorkim iskustvima autodestruktivnih procesa uništavanja identiteta prirode i suštine života jer: 

„Pisanje ili čitanje eseja nije jedini način da zastanete i zapitate sebe ko ste u stvari i šta vaš život znači, ali jeste dobar način.”

Prevod sa engleskog: Danko Ješić

Džonatan Frenzen (1959) – posle prva dva romana, 27. grad (1988) i Strong Motion (1992), stekao je svetsku slavu Korekcijama (2001), koje neki kritičari nazivaju i najznačajnijim romanom XXI veka. Narednom knjigom, Sloboda (2010), koju je publika iščekivala devet godina, samo je potvrdio svoj veliki talenat. Oba dela su ponela titulu „Velikog američkog romana”. Pjuriti (2015) je postigao podjednako veliki uspeh, ali izazvao i podeljena mišljenja: neki su skloni kritici, dok ga drugi smatraju možda i najboljim Frenzenovim romanom, ne ustručavajući se da ga nazovu i remek-delom. Raskršće (2021) je poslednji Frenzenov roman. Knjige How to Be Alone (2002), Discomfort Zone (2006) i Kraj kraja zemljen (2018) čine paralelni književni opus ovog pisca i najsažetiji izraz njegove lične ispovesti — kako sam priznaje: „Za pisca, esej je ogledalo, a nije mi se svidelo ono što sam video u njemu.” Dobitnik je brojnih književnih priznanja: National Book Award, James Tait Black Memorial Award, Heartland Prize, Die Welt Literature Prize, Budapest Grand Prize i drugih.

SLAVNI ITALIJANSKI SAKSOFONISTA ROBERTO OTAVIJANO NASTUPA NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU

 

Publika 41. Beogradskog džez festivala imaće priliku da čuje slavnog italijanskog džez saksofonistu Roberta Otavijana, koji će sa svojim kvartetom predstaviti projekat „Eternal Love“. Koncert je zakazan za 23. oktobar od 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda, a realizaciju su podržali Italijanski institut i Puglia Sounds.

Roberto Otavijano (Ottaviano) uživa ugled jednog od najvažnijih italijanskih džez umetnika, a svetska kritika ga opisuje kao muzičara izuzetne izražajnosti i lirizma. Njegovo stvaralaštvo odlikuje retka sposobnost da poveže tradiciju sa savremenim strujanjima i slobodnom improvizacijom. Stalno istražuje nove muzičke horizonte, stvarajući bogate i slojevite muzičke pejzaže koji su istovremeno intelektualno izazovni i emocionalno dirljivi. Njegov autentičan muzički izraz čini ga jednim od najsugestivnijih i najoriginalnijih glasova savremenog evropskog džeza.

 

Rođen 1957. u Bariju, Roberto Otavijano je tokom pedesetogodišnje karijere snimio nekoliko desetina albuma pod svojim imenom u različitim formacijama, a među velikanima džeza sa kojima je sarađivao su i Dizi Gilespi, Čet Bejker, Art Farmer, Mal Voldron, Albert Mangelsdorf, Đorđo Gaslini, Enriko Rava, Stiv Svolou, Keni Viler, Kit i Džuli Tipet, Đanluiđi Trovezi, Paolo Fresu, Đanluka Petrela, Stefano Batalja, Han Benink, Arild Andersen i Mišel Godar.

 Samo u poslednjoj deceniji dva puta je osvajao nagradu kritike časopisa Musica Jazz „Pino Kandini“ za ploču godine: 2017, za album „Sideralis“ sa istoimenim kvartetom, i 2020, za dvostruki album „Resonance & Rhapsodies“ sa sastavima Eternal Love i External Love. Takođe je dva puta bio italijanski džez muzičar godine u anketi Musica Jazz, 2022. i 2024. godine. U avangardnim krugovima izuzetno je bio zapažen njegov prošlogodišnji album „Lacy in the Sky With Diamonds“ posvećen delu Stiva Lejsija. Nakon dugogodišnjeg aktivnog rada u okviru Udruženja italijanskih džez muzičara, nedavno je izabran za predsednika Italijanske džez federacije.

Projekat Eternal Love osmišljen je kao posveta Africi – kulturi, muzici i ljudima koji žive na ovom kontinentu. Ansambl je dosad objavio tri izdanja za produkciju Dodicilune – „Eternal Love“, „Resonance & Rhapsodies“, i koncertni album „People“.

 Kao posvećeni edukator, pokrenuo je džez odsek u rodnom gradu i bio na njegovom čelu blizu četiri decenije, a danas širom Italije nastavlja da vodi brojne radionice i masterklasove.

 

Roberto Otavijano je prethodno nastupio na Beogradskom džez festivalu 1982. godine sa sastavom Praxis, na izdanju koje je održano pod pokroviteljstvom Evropske radiodifuzne unije. Njegov povratnički koncert, posle više od četiri decenije, biće nesumnjivo jedno od najupečatljivijih umetničkih doživljaja ovogodišnje manifestacije.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

KONCERT NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU KOJI SE NE PROPUŠTA: WADADA LEO SMITH I SYLVIE COURVOISIER

 

Velikan američke avangarde, trubač i kompozitor, Vadada Lio Smit nastupiće premijerno na 41. Beogradskom džez festivalu u duo projektu sa virtuoznom švajcarskom pijanistkinjom Silvi Kurvoazje. Koncert, koji će biti održan 24. oktobra od 21 čas u Velikoj sali Doma omladine, biće ne samo prvo gostovanje ovog čuvenog vizionara savremene muzike pred našom publikom, već i poslednja prilika da ga u Beogradu čujemo uživo, budući da se radi o njegovoj oproštajnoj evropskoj turneji.

 

Saradnju Vadade Lio Smita i Silvi Kurvoazje karakteriše veličanstvena poetska vatra: stalna ukrštanja melodičnih segmenata i ezoteričnih zvučnih pasaža, elegične muzike na pragu čujnosti i uznemirujućih krešenda, mira i haosa. Početkom oktobra ove godine dvoje umetnika je konačno objavilo i jedan duo album, „Angel Falls“ za švajcarski Intakt Rekords, koji će predstaviti na Beogradskom džez festivalu.

 

Trubač, multiinstrumentalista i kompozitor Vadada Lio Smit (Wadada Leo Smith) rođen je u Lilendu (Misisipi) 1941. godine. Prvu kompoziciju napisao je sa dvanaest godina i ubrzo počeo da svira sa lokalnim Delta bluz sastavima. Školovao se najpre na akademiji Šervud u Čikagu (kompozicija, truba, klavir, istorija), a potom na Univerzitetu Veslijan (etnomuzikologija: muzika Indonezije, Indije, Afrike i Japana). Počasno zvanje doktora dodelio mu je Kalifornijski univerzitet umetnosti 2016. godine. Godine 1967. pridružuje se čuvenom čikaškom Udruženju za napredovanje kreativnih muzičara (AACM), formirajući trio sa Lirojem Dženkinsom i Entonijem Brekstonom. Tokom duge karijere sarađivao je sa brojnim velikanima džeza i avangarde. Smit svoj izraz definiše kao „Kreativnu muziku“, a u brojnim projektima stremi uspostavljanju duhovne harmonije muzike, društvenih i političkih tema današnjeg sveta. Stvorio je notni sistem „Ankhrasmation“, jezik zasnovan na simboličkim slikama kao pravcima delovanja, predstavljajući ga još 1967. godine u numeri „The Bell“, na debi albumu Entonija Brekstona. U poslednjih desetak godina ovi notni zapisi izloženi su na više izložbi širom Sjedinjenih Država, i u Poljskoj. Godine 2013. Vadada Lio Smit se našao među finalistima izbora za Pulicerovu nagradu za muziku, za četvorostruki album „Ten Freedom Summers“, kolekciju kompozicija inspirisanih pokretom za ljudska prava. Iste godine bio je najbolji kompozitor u anketi kritičara magazina DownBeat. Među priznanjima u džez zajednici posebno se izdvaja 2017, kada je zahvaljujući albumu „America’s National Parks“, sa šest kompozicija nadahnutih nacionalnim parkovima SAD, osvojio trostruku krunu u glasanju kritičara magazina DownBeat – za najboljeg izvođača (apsolutna kategorija), trubača i album. Iste godine za najboljeg muzičara ga je proglasilo i Udruženje džez novinara (Jazz Journalists Association), od koga je dobijao i nagrade za najboljeg trubača i kompozitora. Konačno, Vadada Lio Smit je ovogodišnji drugoplasirani trubač u anketama kritičara magazina DownBeat.

 

Pijanistkinja i kompozitorka Silvi Kurvoazje (Sylvie Courvoisier) rođena je u Lozani (Švajcarska) 1968. godine. Školovala se na klasičnom konzervatorijumu, stekavši izuzetnu tehniku koja joj je omogućila da se upusti u izazove iz domena džeza, improvizovane i klasične muzike. Od 1998. živi u SAD, postajući istaknuta članica savremene njujorške scene. Dvojaka interesovanja balansirana su u njenoj karijeri: klasična muzika njenih evropskih korena i avangardna stremljenja umetnika iz njenog neposrednog njujorškog okruženja. Među aktuelnim projektima vodi sekstet Chimaera, kvartet Amalthea, trio sa Dru Grisom i Kenijem Volesenom, trio sa Nedom Rotenbergom i Našitom Vejtsom, nastupa u duu sa Vadada Lio Smitom, Meri Halvorson, Patrišom Brenan i Korijem Smitom, a održava i solo resitale. Na Beogradskom džez festivalu prethodno je nastupala 2014. godine, kada je predstavila kvartet sa Markom Feldmanom, Skotom Kulijem i Bilijem Mincom.  Dobitnica je nagrade nemačke džez kritike za najboljeg inostranog pijanistu 2022. i švajcarskog Gran prija za muziku 2025, kao i ovogodišnji laureat The American Academy of Arts and Letters Music Award. Na poslednjim listama kritičara magazina DownBeat zauzima sedmo mesto među pijanistima (kao ubedljivo najbolje plasirani evropski izvođač!), a na petom mestu je album „Bone Bells“, duo sa gitaristkinjom Meri Halvorson. Takođe sarađuje sa španskim plesačem i koreografom Izraelom Galvanom, a predaje klavir na prestižnoj New School u Njujorku

Silvi Kurvoazje je dosad sarađivala na brojnim projektima Vadade Lia Smita, dok je Smit ostvario upećatljivo učešće na njenom nedavnom, atmosferičnom albumu „Chimaera“. On, duhovni arhitekta savremene improvizacije, čija dela postižu retku emocionalnu dubinu, i ona, pijanistkinja čija ritmička sloboda i istančani senzibilitet očaravaju – zajedno stvaraju muziku koja postaje duboko lično putovanje kroz unutrašnje svetove.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

 

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

BIG BEND RTS SVEČANO OTVARA 41. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL

 

Big bend RTS, orkestar koji je preko 75 godina simbol vrhunskih umetničkih dometa u džez muzici, svečano će otvoriti 41. Beogradski džez festival u organizaciji Doma omladine Beograda.  Pod dirigentskom palicom legendarnog Stjepka Guta, jednog od najznačajnijih džez umetnika sa ovih prostora,  22. oktobra od 19 časova u Kolarčevoj zadužbini izvešće program posvećen stogodišnjici rođenja Bore Rokovića i čuvenom Jugoslovenskom All Stars Bandu. Ovo veče biće prilika da se oda počast velikanima srpskog i jugoslovenskog džeza – raskošna i autentična proslava tradicije, ali i aktuelnih dostignuća domaće džez scene.

 

Big bend RTS jedini je profesionalni džez ansambl u Srbiji u takvoj formaciji. Kao stalan učesnik Beogradskog džez festivala od njegovog obnavljanja 2005. godine, ansambl ove godine nastupa u fokusu – samostalno, bez gostujućih solista – sa programom od izuzetnog umetničkog i istorijskog značaja. Koncert je posvećen obeležavanju sto godina od rođenja Bore Rokovića, jednog od najznačajnijih članova i dugogodišnjeg saradnika orkestra. Poseban deo programa biće omaž Jugoslovenskom All Stars Bandu, „Orkestru snova“ (kako ga je zvao Aleksandar Živković, nedavno preminuli prvi umetnički direktor Beogradskog džez festivala, koji je osmislio ovaj sastav), u kojem je sviralo 19 vodećih jugoslovenskih džezera tog doba. Nedavno su otkriveni snimci ovog benda, nastali u legendarnom Studiju 6 Radio Beograda 7. novembra 1972, dan posle nastupa na otvaranju festivala u Domu sindikata. Radi se o šest numera, čiji su autori Duško Gojković, Bora Roković, Miljenko Prohaska, Milan Lulić i Silvije Glojnarić, dok je Roković aranžirao polovinu repertoara. Izbor numera sa ovog istorijskog snimka publika će moći da čuje na svečanom otvaranju 41. Beogradskog džez festivala u Kolarčevoj zadužbini, a studijski snimak iz 1972. naći će se uskoro u izdanju PGP RTS, u formatima vinila i kompakt-diska.

 

Big Band RTS je osnovan 1948. godine i veoma brzo se afirmisao kao izvođački sastav sa odličnim interpretacijama i eminentnim dirigentima, kompozitorima i aranžerima koji su ga predvodili, kao što su Mladen Bobi Guteša, Vojislav Bubiša Simić, Zvonimir Skerl, Duško Gojković, Stjepko Gut. Ansambl je nastupao sa najvećim svetskim imenima džez muzike i zvezdama svetskog šou-biznisa. Iznedrio je plejadu vrhunskih solista koji su poznati i priznati u svetu, kao što su Bora Roković, Milorad Pavlović, Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut. Kao značajan nosilac domaće džez scene, Big bend RTS je održao brojne koncerte širom Srbije, učestvovao na vodećim domaćim i poznatim svetskim džez festivalima. Dobitnik je „Sretenjskog ordena trećeg reda“, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, kao i ovogodišnje nagrade za životno delo festivala Nišvil.  U diskografiji ansambla posebno se izdvajaju studijski albumi Džez orkestar Radio Beograda 1948-1978, Muzika moje mladosti, Afro Balkanske skice, Vili Johans i Big Bend Radio Beograda, Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda, Karavan, Its time for Jazz, Sweet Love, Duško Gojković i Big Bend RTS Latin Haze, Balkan Soul, Big Bend RTS i Samjuel Blazer Aquarelle i Mimo od Budve, Big Bend RTS i Frančesko Santući New Seasons. Danas je to moderni orkestar, koji realizuje uspešne koncertne sezone, nastupajući  sa najeminentnijim džez muzičarima današnjice iz zemlje i sveta. Od obnavljanja Beogradskog džez festivala 2005, sa orkestrom su uvek na manifestaciji nastupali uvaženi gosti: Beni Golson (2006), Džon Fedis (2008), Duško Gojković i Piter King (2011), Bert Joris (2013), Kristof Lauer (2015), Bobi Šu (2018), Omar Sosa (2022), kao i Alan Brodbend, Đanluka Petrela i Matija Dedić (2024).

 

Trubač, kompozitor, dirigent, aranžer i muzički pedagog, Stjepko Gut (1950, Ruma) studirao je u Beogradu, Bernu i Bostonu. Po povratku u zemlju postaje član Džez orkestra RTB i jedan od njegovih najistaknutijih solista. Godine 1979. snima album sa sastavom Trumpets and Rhythm Unit Gojković–Kovačev, nastupajući sa ovim programom na značajnim evropskim festivalima (Pori, Hag). Iste godine na džem-sešnu Beogradskog džez festivala upada u oči Lajonelu Hemptonu, koji ga odmah zove u svoj Festival All Star Big Band, kao jedinog evropskog muzičara. Potom sa Mićom Markovićem osniva Sekstet Marković–Gut, koji postaje najznačajniji mali džez sastav u Jugoslaviji – snimili su pet ploča i održali brojne koncerte širom zemlje i sveta. Dalje se fokusira na solo karijeru: snima albume sa malim sastavima i Džez orkestrom RTB, kao i sarađuje sa velikanima džeza, među kojima su Klark Teri, Džoni Grifin, Džimi Hit, Mel Luis, Erni Vilkins i Alvin Kvin. Godine 1999. ponovo je jedini Evropljanin na Trumpet Summitu u Marsijaku, u društvu američkih zvezda (Klark Teri, Džon Fedis, Vinton Marsalis, Roj Hargrouv, Terel Staford, Nikolas Pejton i Beni Bejli). Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju albumi u stilu balkanskog džeza „Afro-Balkanske skice“ (Big Band RTS i gudački ansambl Jazzart) i Sketches of Balkan (kvintet), te Srpska simfonijska džez svita (orkestar, hor i džez kvartet), premijerno izvedena 2011. godine. Godine 1985. prihvata posao predavača na Džez akademiji u Gracu. Ostvaruje se i na ovom planu, predajući i u Holandiji, Francuskoj i SAD. Godine 2012. pokreće džez odsek na FMU u Beogradu. Bio je i umetnički direktor Beogradskog džez festivala od 1986. do 1988. godine.

 

Bora Roković je rođen u Zrenjaninu 1925. godine, a prve profesionalne korake napravio u ansamblu Mihaila Živanovića, postajući pijanista Zabavnog orkestra Radio Beograda ubrzo po njegovom osnivanju. Godine 1954. otišao je u Nemačku, gde je najpre bio član sastava Helmuta Veglinskog, potom orkestra Kurta Edelhagena, pa WDR Big Banda. Za oba orkestra napisao je ili aranžirao veliki broj kompozicija. Paralelno je vodio i svoje male sastave, snimivši izvanredan album „Ultra Native“ (1972) u internacionalnom triju. Osam godina kasnije objavio je i album „Nona“ za PGP RTB, sarađujući sa domaćim muzičarima, Studijskim ansamblom i Džez orkestrom RTB. Uprkos intenzivnoj karijeri u inostranstvu, Roković nije zaboravio odakle je potekao. Bio je čest gost Džez orkestra RTB, sa kojim je ostvario i niz studijskih i koncertnih snimaka. Bio je i kolider (sa Duškom Gojkovićem) Jugoslovenskog All Stars Banda na Njuport džez festivalu u Beogradu 1972. godine, Yugoslav Export All Stars na festivalu u Ljubljani 1974, kao i član septeta YU All Stars 1977, na koncertima u Ljubljani i Zagrebu.

 

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

PREMIJERA FILMA O BRUSU SPRINGSTINU I PANEL DISKUSIJA SA DEJANOM CUKIĆEM I ZORANOM PANOVIĆEM

 

Premijera filma o svetskoj rok zvezdi Brusu Springstinu, pod nazivom SPRINGSTEEN: DELIVER ME FROM NOWHERE održaće se u četvrtak 23. oktobra u mts Dvorani, s početkom od 19:30h kada će za prisutnu publiku biti upriličena i panel diskusija. Tema razgovora biće stvaranje Springstinovog jedinstvenog albuma "Nebraska", o čemu govori i sam film, a sagovornici na pomenutu temu biće muzičar Dejan Cukić i novinar Zoran Panović, uz moderiranje velikog Springstinovog fana, psihologa Ninoslava Rupića.

Kao prvo igrano biografsko ostvarenje o jednom od najpoznatijih američkih muzičara ikada, film reditelja Skota Kupera osvrće se na period rada i nastanka čuvenog albuma "Nebraska" iz 1982. godine, kada je, koristeći četvorokanalni snimač u svojoj sobi, u Nju Džersiju, Springstin beležio prekretnicu u svom životu.

Prema Rupićevim rečima na albumu "Nebraska" Springstin se fokusirao na mračne duhove svoje, ali i američke kolektivne svesti. "Za mnoge fanove, to nije prvi album koji će preslušati, nije album za žurke, radio, čak ni za njegove koncerte - ne u formi u kojoj je snimljen."Nebraska" dolazi sa godinama slušanja i kopanja po riznici Springstinove muzike i nije nalik nijednom drugom albumu iz njegovog opusa. Ona predstavlja introspektivni eksperiment koji prodire u dušu pesnika koji se bori sa sopstvenom prošlošću i koji nije spreman da prihvati sopstvenu budućnost, budućnost superzvezde i najpopularnijeg rok stvaraoca u narednih 50 godina".

On je dodao i to da iako mračan i tih, kako album tako i Springstinov životni period tokom kojeg je album nastao, iznedrio je transformaciju muzičara, od mršavog, bradatog i čupavog čudaka iz '70ih, u mišićavog heroja srednje klase i najvećeg muzičkog ambasadora SAD.

""Nebraska" je album koji je dozvolio Springstinu da napravi pauzu pre nego što postane megazvezda, da se posveti spasavanju sopstvene duše pre nego što pređe na spasavanje sveta. Gledajući svog idola Elvisa, i mnoge druge, kako nestaju u plamenu sopstvene slave, Springstin je doneo odluku da želi da traje, veran sebi i svojoj umetnosti i pronašao je recept i osnovu za to kroz kanalisanje muzike u kasetofon u jednoj sobi iznajmljene kuće na početku 1982. godine," naveo je Rupić.

Godine 1981. tridesetjednogodišnji Brus Springstin upravo je završio sa izuzetno uspešnom turnejom i svojim albumom “The River”. Rukovodioci Columbia Records-a željno su iščekivali njegov povratak u studio i njegove nove hitove.

Međutim, studio je bio poslednje mesto gde je Springstin želeo da bude. Osećajući anksioznost, iscrpljenost i žudnju za toplinom svojih starih prijatelja i za porodicom, povukao se u mirnu kuću u blizini svog rodnog grada Friholda u Nju Džerziju i tada nastaje ono što je tema filma.

Na diskusiji pre premijerne projekcije u mts Dvorani biće reči o razumevanju i kontekstu ovog albuma u širem Springstinovom opusu, a sagovornici će se osvrnuti i na to zašto je album "Nebraska" toliko relevantan i dan danas, kako za Springstina tako i za njegove fanove i u čemu je tajna trajanja i relevantnosti ovog tihog remek-dela.

Film će se naći u bioskopskoj distribuciji istog dana, od 23. oktobra.

LEGENDARNI KONTRABASISTA ANRI TEKSIJE VRAĆA SE NA 41. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL

 

Prve večeri 41. Beogradskog džez festivala publika će imati zadovoljstvo da ponovo čuje jednog od velikana evropskog džeza, čuvenog francuskog kontrabasistu i kompozitora Anrija Teksijea. Ovaj legendarni muzičar nastupiće sa svojim triom 22. oktobra od 21 čas u Kolarčevoj zadužbini i predstaviti muziku sa aktuelnog izdanjg „An Indian’s Life“.

 

Kontrabasista i kompozitor Anri Teksije (Henri Texier), rođen u Parizu 1945 godine, jedan je od najbitnijih umetnika u celokupnoj istoriji francuskog džeza, kao i glavnih arhitekata evropskog puta u džez. Autodidakt, u kontrabas se zaljubio slušajući Monkovog saradnika Vilbura Vejra, ali prve važnije korake napravio pod uticajem Orneta Kolmena i Dona Čerija. Njegov kvintet iz šezdesetih smatra se jednim od prvih free džez sastava u Francuskoj, nažalost bez objavljenog izdanja. Tokom šezdesetih radio je i sa svojim velikim uzorom Donom Čerijem (još u to vreme su istraživali ukrštanja džeza sa afričkom tradicijom), pijanistima Žefom Gilsonom, Marsijalom Solalom i Rendijem Vestonom, kao i snimio niz ploča sa saksofonistom Filom Vudsom.

 

Prvi solo album „Amir“ objavio je tek 1977. godine, na kom je sam snimio sve instrumente – svirao je kontrabas i električni bas, ud, flautu, bombard (folklorni duvački instrument iz Bretanje) i udaraljke, kao i pevao. Počev od albuma „La compañera“ iz 1983. sve svoje albume (preko dvadeset u različitim formacijama) objavio je za kuću Label Bleu iz Amjena. Na dugačkoj listi muzičara sa kojima je radio su i Džoni Grifin, Čet Bejker, Pol Moušn, Bad Pauel, Dekster Gordon, Džo Lovano, Stiv Svolou, Keni Klark, Džon Aberkrombi, Slajd Hempton, Keni Viler, Art Tejlor, Li Konic, Bob Brukmajer, Stiv Svolou i Džordž Grunc, te veliki broj francuskih kolega različitih generacija.

 

Teksije ne samo da je oduvek bio otvoren prema različitim aspektima džez žanra, već i pokazivao veliko interesovanje prema svetskoj muzici, a poseban deo u srcu je imao za Balkan. Među njegovim albumima nalaze se „Izlaz“, „Colonel / Skopje“, „Sad Novi Sad“ i „Sarajevo“. Jedan od njegovih dugogodišnjih saradnika bio je Bojan Zulfikarpašić. U Beograd je dolazio nekoliko puta, a među najupečatljivijim gostovanjima su koncert sa triom Romano / Sklavis / Texier u Ateljeu 212 krajem devedesetih, koncert sa kvintetom na Kolarcu 2004, te nastup na otvaranju 35. Beogradskog džez festivala u Domu omladine sa projektom „Sand Woman“. Iako je ove godine proslavio osamdeseti rođendan, muzici i dalje pristupa sa energijom mladića. Na aktuelnom izdanju „An Indian’s Life“ predstavio je inspiracije životom i kulturom severnoameričkih Indijanaca, a deo tih nadahnuća predstaviće i prilikom nove posete Beogradu.

Teksijeov koncert na 41. Beogradskom džez festivalu biće prilika da se još jednom uverimo zašto  ovaj umetnik već decenijama važi za jednog od najautentičnijih evropskih džez muzičara, koji ne prestaje da pomera granice žanra.

 

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

 

PREDVODNIK SAVREMENE PORTUGALSKE DŽEZ SCENE NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU: RIKARDO TOSKANO U DOMU OMLADINE

 Jedan od predvodnika savremene portugalske džez scene, saksofonista i kompozitor Rikardo Toskano, nastupiće pred domaćom publikom u okviru 41. Beogradskog džez festivala, 25. oktobra od 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Ovaj umetnik, poznat po snažnom izrazu i smeloj improvizaciji, sa svojim triom predstaviće izdanje „Chasing Contradictions“, koje je kritika proglasila džez albumom godine u Portugalu.

Rikardo Toskano (Ricardo Toscano) rođen je u Lisabonu 1993. godine. Pod uticajem oca, koji je takođe muzičar, od osme godine je svirao klarinet i ubrzo nastupao sa filharmonijom iz Amore, mesta u kome je odrastao. Od trinaeste godine studirao je klarinet na državnom konzervatorijumu, u šesnaestoj je prešao na alt saksofon u džez školi „Luiz Villas-Boas“, a u sedamnaestoj je upisao muzičku akademiju u Lisabonu.

 

Godinu dana kasnije pokrenuo je kvartet, sa kojim je odmah osvojio prvu nagradu u džez kategoriji na 25. konkursu Young Musicians Award u organizaciji Radio-televizije Portugal. Godine 2018. objavili su debi album za najugledniju portugalsku produkciju Clean Feed. Višegodišnje iskustvo u zajedničkom radu doprinelo je da već to prvo izdanje zvuči kao zrela, mudro odsvirana kolekcija, koju bismo pre pripisali iskusnom džez vuku nego početniku. Kao osnovni uzor nesumnjivo se nameće Džon Koltrejn, ili, šire, modalne vode u koje je džez uplovio šezdesetih godina 20. veka. Toskanov saksofon ima baš taj spiritualni karakter, a harmonije su jednostavne, pružajući otvoreni prostor da se svi članovi ansambla lepo izraze svoju kretivnost. Stilski je već to izdanje pokrilo vrlo raznovrsne džez ambijente, od numera bližih mejnstrimu, preko nadahnutog baladiranja u bluz-gospel harmonijama, do avangarde, uz upečatljivu obradu slavne numere „The Sorcerer“ Herbija Henkoka.

 

U novembru 2022. Toskano je objavio drugi album „Chasing Contradictions“, ovog puta u triju, a ponovo za kuću Clean Feed. Inspiraciju za novi projekat Toskano je našao u trio formacijama Sonija Rolinsa krajem pedesetih godina 20. veka, kada je odsustvo harmonskog instrumenta slavnom saksofonisti pružilo veću slobodu u izrazu. I Toskanovi trio partneri podsećaju na dvojicu starijih majstora – Romeu Trištao (Romeu Tristão) ima prefinjeni zvuk nalik izrazu Pola Čembersa, a Žoau Pereira (João Pereira) zadaje energični ritam po ugledu na Elvina Džonsa. Kada se tome dodaju aktuelna stremljenja mladih portugalskih džezera u pravcu avangarde, dobija se idealni amalgam istorije i budućnosti.

 Osim karijere profesionalnog muzičara, Toskano se bavi i podučavanjem – predaje na džez školi „Luiz Villas-Boas“ i na lisabonskoj školi za tehnologiju i umetnost.

 Koncert Rikarda Toskana nastavlja niz učešća vodećih ličnosti sa portugalske džez scene, sa naglaskom na mlađe umetnike, na Beogradskom džez festivalu, koji je započet još 2011. godine, i realizuje se uz podršku Ambasade Portugala u Srbiji i Instituta Kamoeš.

 

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

 

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.