уторак, 16. април 2024.

TEATAR „SANKT-PETERBURGA OPERA“ GOSTUJE U BEOGRADU: GALA KONCERT U DVA DELA SVETSKI OPERSKI HITOVI

 



Sreda, 17. april u 19:30 časova, Velika scena Madlenianuma


 

17. aprila od 19.30 časova na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum biće održan koncert Svetski operski hitovi, najlepše arije i dueti svetskih klasika. Sa vokalnim solistima iz Severne prestonice ovog puta nastupiće Orkestar Madlenianuma pod dirigentskom palicom Maksima Valjkova, stalnog dirigenta "Opere Sankt-Peterburga". Remek-dela ruske i svetske klasike izvodiće laureati međunarodnih konkursa, pevači ove opere: Jevgenija Kravčenko (sopran), Sofija Nekrasova (sopran), Larisa Pominova (meco-sopran), Vladislav Mazankin (tenor), Aleksej Pašijev (bariton) i Valerij Kaula (bas).

Pozorišta "Sankt-Peterburg Opera" i Operu i teatar Madlenianum veže višegodišnje prijateljstvo, koje je započelo pozivom Juriju Aleksandrovu da režira operu Travijata, Đ. Verdija 2006. godine, koja se dugi niz godina s velikim uspehom igrala na našoj sceni. Potom je usledila i režija opere Pajaci, R. Leonkavala 2011. godine. Publika, muzički i pozorišni kritičari su obe opere veoma visoko ocenili.




Osim toga, ansambl "Sankt-Peterburg Opere" je više puta gostovao u Beogradu. Prvi put je „Opera Sankt-Peterburga“ gostovala sa svojim ansamblom u Madlenianum sa operama Ne samo ljubav Rodiona Ščedrina i Veridba u manastiru Sergeja Prokofjeva, u junu 2017. godine. Zatim je usledilo gostovanje u okviru obeležavanja važnih jubileja - 150-godišnjice Narodnog pozorišta u Beogradu i 20-godišnjice Madlenianuma, potom 75-godišnjice Pobede nad fašizmom i 80-godišnjice početka Velikog otadžbinskog rata (Drugog svetskog rata). Publika Beograda je sve predstave ove opere, kao i jedan gala koncert propratila sa velikim interesovanjem i nagradila glasnim ovacijama.

 

Državno kamerno muzičko pozorište "Sankt-Peterburg Opera" osnovano je 1987. godine, dobro je poznato u Rusiji i inostranstvu. Umetnički rukovodilac i osnivač pozorišta je narodni umetnik Ruske Federacije Jurij Isakovič Aleksandrov — reditelj svetskog glasa koji je postavio predstave na najprestižnijim svetskim scenama: Arena di Verona, Metropoliten opera, La Skala, Boljšoj i Marijinski teatar. Poslednjih godina pozorište je svoje predstave sa uspehom izvodilo u Francuskoj, Grčkoj, Srbiji, Finskoj, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj, Azerbejdžanu, Kazahstanu, Egiptu, Turskoj, Uzbekistanu, Tadžikistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kini.

 


Pozorište "Sankt-Peterburg Opera" je osnovano 1987. godine. Umetnički rukovodilac i osnivač pozorišta je narodni umetnik Ruske Federacije Jurij Isakovič Aleksandrov. Pozorište je odmah zauzelo vidno mesto u muzičkim i pozorišnim krugovima Peterburga, a vremenom je postalo poznato ne samo u Rusiji, već i širom sveta.

Pre nego što je dobilo svoju zgradu, pozorište «Sankt-Peterburg Opera» je radilo na različitim peterburškim scenama (Jusupovski dvorac, Pozorište Ermitaž, vila Beloseljskih-Belozerskih). 1998. godine pozorište dobija sopstvenu scenu — vilu barona fon Derviza koja se nalazi u centru Peterburga, na adresi: Galerna ulica br. 33.




27. maja, na dan 300-godišnjice osnivanja Peterburga, pozorište je prvi put na svojoj sceni izvelo svetsku premijeru opere Gaetana Donicetija Petar I, ili Neverovatni doživljaji ruskog cara (originalni naziv Il falegname di Livonia, o Pietro il grande, czar delle Russie). Naime, Donicetijeva partitura je bila izgubljena pa se opera  dvesta godina nije izvodila. Jurij Aleksandrov je preko  tri godine u Italiji tragao za izgubljenom partiturom. I taj rad je dao rezultate — danas kompletan Donicetijev opus možete čuti samo u izvođenju ansambla pozorišta «Sankt-Peterburg Opera».

"Sankt-Peterburg Opera" već 35 godina neguje tradiciju ruskog repertoara i dostupna je svima. Pozorište je od samog početka formirano kao specifičan stvaralački i umetnički organizam sa jedinstvenim repertoarom. Dijapazon repertoara obuhvata muzička dela nastala u različitim žanrovima i u raznim zemljama tokom mnogih vekova — od srednjovekovne pastorale Igra o Robenu i Marion do dela savremenih autora (ruskih i inostranih), na primer Bele noći Fjodora Dostojevskog savremenog moskovskog kompozitora Jurija Bucka.

Od 2000. do 2012. godine u pozorištu je postavljena Ofenbahova opereta Lepa Jelena, Pučinijeve opere Đani Skiki, Toska, Ćo-Ćo-San i Sestra Anđelika, Donicetijeva opera Lučija od Lamermura, narodna muzička drama Musorgskog Boris Godunov.




Predstave pozorišta "Sankt-Peterburg Opera" svake godine bivaju nominovane za  prestižne ruske nagrade kao što su «Zlatna maska» i «Zlatni sofit». Ove nagrade su dobile sledeće predstave: Boris Godunov Musorgskog (1996.), Verdijev Rigoleto (1998.), Mocartov Don Đovani (2009.). «Zlatnu masku» su dobile predstave Kockari-1942 Šostakoviča (1997.), Matusova Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea (1998.), Pikova dama Čajkovskog (2000.), Leonkavalovi Pajaci (2010.).

Verdijeva Travijata (2005.) i Pučinijeva Ćo-Ćo-San (2006.), Leonkavalovi Pajaci (2010.), Buckove Bele noći Fjodora Dostojevsko» (2011.), Veridba u manastiru Prokofjeva (2012.), Štrausov Slepi miš (2013.), Ne samo ljubav Ščedrina (2014.), Maskanjijeva Seoska čast i Gunoov Faust dobile su najvišu pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga "Zlatni sofit" u nominaciji "Najbolja predstava muzičkog pozorišta".




Jurij Aleksandrov se stalno okreće savremenoj operskoj dramaturgiji. Tokom nekoliko godina režirao je opere Verujem Piguzova, Peto putovanje Hristofora Kolumba i Šareni pas trči kraj mora Smelkova, Bela ruža Cimermana, Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea Matusa. Specifičan stvaralački prilaz sadržaju muzičke partiture dopušta reditelju da opersku predstavu uklopi u savremeni kontekst.

Pozorište Aleksandrova nazivaju rediteljskim, mada Aleksandrov kaže: "Moje pozorište je glumačko". Reditelj radi sa pevačima, pomažući im da otkriju svoje glumačke mogućnosti. Njegove probe liče na privlačnu igru, ali iza te igre stoji jasno osmišljena koncepcija, a iza svakog susreta sa pevačima i glumcima - ozbiljan istraživački rad. Reditelj uvek računa na glumca kao ličnost. Mnogi poznati peterburški umetnici su prošli kroz školu Kamernog pozorišta pod rukovodstvom Jurija Aleksandrova. Među njima su Vladimir Galuzin, Sergej Ljadov, Galina Sidorenko, Edem Umerov, Jevgenij Ulanov, Venera Gimadijeva, Ana Nečajeva, Dmitrij Golovnjin, Aleksej Pašijev.

 

Maksim Valjkov, dirigent diplomirao je na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu. Nastupao je u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu, Latviji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Maksim je laureat brojnih međunarodnih i nacionalnih takmičenja. Godine 2000, nagrađen je posebnom nagradom Fondacije predsednika Republike Belorusije za podršku talentovanoj omladini.

Svoj prvi dirigentski nastup imao je 2005. sa dirigujući orkestrom Karagandske filharmonije. Godine 2006. predvodi kamerni orkestar Kulturnog centra „Trojicki“ u Sankt-Peterburgu. Od 2007. do 2009. gostovao je kao dirigent na Festivalu britanske muzike u Sankt-Peterburgu. Od 2010. do 2012. bio je dirigent simfonijskog orkestra ruske državne Kapele u Sankt-Peterburgu, a osnivač je i kamernog orkestra Kapele. Od 2012. godine gostuje kao dirigent savremenog muzičkog ansambla Sound Paths, a iste godine preuzima ulogu dirigenta Filharmonije za decu i omladinu u Sankt-Peterburgu. Od 2013. godine dirigent je kamernog muzičkog pozorišta „Sankt-Peterburške Opere“. Sarađivao je sa orkestrima Uljanovske filharmonije i Filharmonije Kavkaskih mineralnih voda (Kislovodsk).

 

Valjkov je muzički direktor i dirigent Kamernog muzičkog teatra „Opera Sankt-Peterburg”, a pod njegovom dirigentskom palicom izvode se:

Elektra R. Štraus, Lovci na bisere- Ž. Bize, Faust Š. Guno (za koju dobija najprestižniju pozorišnu nagradu „Zlatni sofit“), Otmica iz Saraja  V. A. Mocarta, Esmeralda A. Dargomižski, Ruska beležnica D. Šostakovič, V. Gavrilin, Čerevički  P. Čajkovski, Vampir  H. Maršner

 Maksim Valjkov je dobitnik mnogih nagrada, među kojima su:

2017. – Dobitnik visoke pozorišne nagrade Sankt-Peterburga „Zlatni sofit“ u kategoriji za najbolju opersku predstavu za produkciju opere Faust, Š. Guno.

2018. – Laureat IV Sveruskog festivala  pozorišne sezone Volga, u kategoriji Najbolji dirigentski rad u muzičkom pozorištu za produkciju opere Faust, K. Guno.

2020. – Laureat Nagrade Vlade Sankt-Peterburga u oblasti kulture i umetnosti za 2019. godinu za izuzetna dostignuća u oblasti muzičke i scenske umetnosti (produkcija opere Esmeralda, A. Dargomižski).

2022. – Laureat VI sveruskog festivala Volga Theatre Seasons, nominacija Najbolji dirigent u muzičkom pozorištu za produkciju opere Elektra, R. Štraus.

2022. – Laureat Nagrade Vlade Sankt-Peterburga u oblasti kulture i umetnosti za 2021. za izuzetna dostignuća u oblasti muzičke i scenske umetnosti (produkcija opere Čerevički, P. I. Čajkovski).

2022. – Počasna diploma Komiteta za kulturu Sankt-Peterburga za značajan doprinos razvoju kulturne sfere Sankt-Peterburga.

Valerij Kaula, bas „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirao je muzičku umetnost na Musorgski fakultetu astrahanskog univerziteta (klasa solo pevanja kod I.I. Zolotiha) 2017. godine. Godine 2022. diplomirao je solo pevanje na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu (klasa E. Ja. Umerova). U periodu od 2019. do 2020. godine nastupao je u dodatnom sastavu hora „MusicAeterna“, pod dirigentskim palicama Vitalija Polonskog i Teodora Kurentzisa.

Godine 2020. nastupao je kao član hora državnog teatra „Music Hall“ u Sankt-Peterburgu pod vođstvom dirigenata Lava Dunaeva i Fabija Mastranjela. U periodu od 2021. do 2022. godine član je omladinskog hora „SoGlasie“ kojim diriguje Pavel Teplov. Učestvovao je na gala koncertu „Klasici na Dvortsovkoj". Učestvovao je u muzičkom projektu „Operski klasici u Sočiju", kao i na prvom Festivalu klasične muzike u Sočiju. Od 2021. do 2023. godine solista je operske trupe državne Filharmonije za decu i omladinu u Sankt-Peterburgu.

Od 2022. godine, solista je „Opere Sankt-Peterburga“.  

Na repertoaru „Opere Sankt-Peterburga“ nastupa u izvedbama opera:

Baf (opera Direktor pozorišta, V.A. Mocart);

Ser Hamfri Devenut (opera Vampir, H. Maršner);

Salijeri (opera Mocart i Salijeri, N. Rimski-Korsakov);

Don Vasilije (opera Seviljski berberin, Đ. Rosini);

Kvazimodo (opera Emeralda, A. S. Dargomižski);

Hleb Golova (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Kolen (opera Boemi, Đ. Pučini);

Čezare Anđeloti (opera Toska, Đ. Pučini);

Grof Monterone (opera Rigoleto, G. Verdi);

Zarecki (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Vojnik (opera Ivan Grozni, Ž. Bize);

Vagner (opera Faust, Š. Guno) itd.


Kaula je koncertno veoma aktivan. Nastupa u novim originalnim programima „Opere Sankt-Peterburga“ kao što su: Palata Ekstravaganca, Viva, Mocart!, Viva, Štraus!, Večeri romansa, Gala Doniceti, Šetnja Brodvejem i mnogim drugim.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada među kojima su:

Dobitnik druge nagrade na sveruskom takmičenju za diplomce i stipendista programa predsedničke Fondacije za talenat i uspeh.

Učesnik IX međunarodnog festivala „Opera za svakog“.

Laureat 1. stepena na III međunarodnom takmičenju operskih pevača, „Antoligija glasa“.

 

Jevgenija Kravčenko, sopran „Opere Sankt-Peterburga“ je vodeća solistkinja državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt-Peterburga“ od 2010. godine.

Diplomirala je na „Rimski-Korsakov“ državnom konzervatorijumu u Sankt-Peterburgu, odsek vokalna umetnost.

Dobitnica je nagrada među kojima su:

Drugo mesto i dobitnica posebne nagrade za najbolje izvođenje Ave Marija na međunarodnom takmičenju mladih pevača „Bella Voce“ (Moskva, 2006);

Dobitnica diplome, dobitnica posebne nagrade za najbolje izvođenje romanse S. Rahmanjinova (Međunarodno takmičenje nazvano po S. Rahmanjinovu, Sankt-Peterburg, 2008);

Učesnica međunarodnog festivala mladih operskih pevača „Kammeroper Schloss Rheinsberg“ (Nemačka, 2008) i operskog gala koncerata uz pratnju Brandenburškog državnog orkestra Frankfurt (dirigent Kevin Mekčatn)

Dobitnica visoke pozorišne nagrade Sankt-Peterburga „Zlatni sofit“ u kategoriji za najbolju glumicu u operskoj predstavi za ulogu Oksane u produkciji opere Čerevički, P. I. Čajkovski (Sankt-Peterburg, 2022.)

 

Na repertoaru „Opere Sankt-Peterburga“ nastupa u izvedbama opera:

Đilda (Rigoleto, Đ. Verdi);

Serpoleta (Kornevilska zvona, R. Plunket);

Oksana (Čerevički, P. Čajkovski);

Lučija (Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Konstanca (Otmica iz Saraja, V. A. Mocart);

Violeta (Travijata, G. Verdi);

Stasi (Silva, I. Kalman);

Norma (Norma, V. Belini);

Dona Ana (Don Đovani, V. A. Mocart);

Nataša (Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Adina (Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Mizeta (Boemi, Đ. Pučini);

Esmeralda (Esmeralda, A. Dargomžski);

Lejla (Lovci na bisere, Ž. Bize);

Marija (Ivan Grozni, Ž. Bize);

Gospođica Silberklang/Gospođa Fajl (Direktor pozorišta, V. A. Mocart);

Malvina (Vampir, H. Maršner), itd.

 

Jevgenija Kravčenko takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus!, Viva Mocart, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Vladislav Mazankin, tenor „Opere Sankt-Peterburga“ je diplomirao 2005. godine na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu, stekavši diplomu operskog pevača, koncertnog kamernog pevača i nastavnika. Od 2005. do 2008. godine završio je pun kurs postdiplomskih studija na Sankt-Peterburškom državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“, na smeru muzičke umetnosti.

Dobitnik je diplome i laureat međunarodnih takmičenja. Takođe je dobitnik sertifikata poljske vlade za održavanje međunarodnih kontakata na Međunarodnom festivalu u Varšavi (2001).

Pohađao je master kurseve koje su održavali Lučano Pavaroti, Vladimir Černov, Konstantin Plužnikov i Elena Obrazcova.

 

Nominovan je za Visoku pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga, „Zlatni sofit“ za najbolju mušku ulogu u operskom izvođenju - uloga Volođe Gavrilova u operi Ne samo ljubav kompozitora R. Ščedrina.

Godine 2004. Vladislav Mazankin je primljen u trupu „Opere Sankt-Peterburga“. On je vodeći solista pozorišta.

 

Repertoar Vladislava Mazankina u „Operi Sankt-Peterburga“:

Alfredo (opera Travijata, Đ Verdi);

Vojvoda (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Don Otavio (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Edgardo (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Greniš (opera Kornevilska zvona, R. Plunket);

Volođa Gavrilin (opera Ne ​​samo ljubav, R. Ščedrin);

Vakula (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Pinkerton (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Pedrilo (opera Otmica iz Saraja, V. A. Mocart);

Boni (opereta Silva, I. Kalman);

Flavius (opera Norma, V. Belini);

Bepo (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Nemorino (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Rudolf (opera Boemi, Đ. Pučini);

Feob de Šatopert (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Alfred (opereta Šišmiš, J. Štraus);

Nadir (opera Lovci na bisere, Ž. Bize)

Mocart (opera Mocart i Salijeri, N. A. Rimski-Korsakov);

Edgar Obri (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Vladislav Mazankin aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Ruska večernja romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus !, Viva Mocart, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Sofija Nekrasova, sopran „Opere Sankt-Peterburga“ je vodeća solistkinja državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt-Peterburga“ od 2013.

Godine 2011. diplomirala je sa odlikovanjem na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu u klasi vanrednog profesora, zaslužnog radnika kulture Oparina E. V.). 2014. godine završila je postdiplomske studije (klasa vanrednog profesora S. B. Nikulšina). Sofija je takođe učila vokalne veštine na Međunarodnoj akademiji SACRA kod poznate svetske operske pevačice Aleksandrine Milčeve u Bugarskoj.  

Sofija Nekrasova je laureat sveruskih i međunarodnih takmičenja:

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju u okviru Međunarodne operske akademije u Montekatiniju (Italija);

Treća nagrada na međunarodnom takmičenju „SALICEDORO“ (Italija);

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju „Nada. Talenti. Majstori“ (Bugarska);

Diploma na VIII takmičenju E. Obrazcova;

Diploma međunarodnog takmičenja operskih pevača na Rodosu (Grčka);

Druga nagrada na Moskovskom međunarodnom festivalu-takmičenju „Otvorena Evropa“;

Dobitnica diplome i nosilac posebne diplome za izvođenje romansi S. Slonimskog na prvom međunarodnom takmičenju Gran-pri Sankt-Peterburga;

Treća nagrada na prvom takmičenju izvođača ruske romanse Gačinska romansijada nazvana po I. Švarcu.

 

Nekrasova ima uloge u izvedbama „Opere Sankt-Peterburga“, a među njima su:

Margarita (opera Faust, Š. Guno);

Ćo-Ćo-San (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Rosalinda (opereta Šišmiš, J. Štraus);

Silva (opereta Silva, I. Kalman);

Neda (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Hrisotemis (opera Elektra, R. Štraus);

Mimi (opera Boemi, Đ. Pučini);

Dona Elvira (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Adalđiza (opera Norma, V. Belini);

Žermin (opereta Kornevilska zvona, R. Plunket);

Nataša (opera Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Fler de Lis (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Lola (opera Cavalleria rusticana, P. Maskanji);

Đaneta (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Dona Eleonora (opera Prvo muzika, reči kasnije, A. Salijeri);

Emi (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Sofija takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus! Viva Mocart!, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Aleksej Pašijev, bariton „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirao je solo pevanje u klasi E. M. Prokofjeva, na fakultetu državnog konzervatorijuma „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu 2001. godine. Tokom studija paralelno je radio u horu operskog studija konzervatorijuma „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu, a kasnije i u horu Mihajlovskog teatra. Godine 2010. diplomirao je solo pevanje na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu.

 

Od 2002. godine, Pašijev je solista kamernog muzičkog pozorišta „Opere Sankt-Peterburga“.

Od 2011. do 2012. godine bio je umetnik u programu za mlade u Boljšoj teatru Rusije (Moskva).

Od 2012. godine, nastupa kao gostujući solista Boljšoj teatra Rusije.

 

Repertoar Alekseja Pašijeva u „Operi Sankt-Peterburga“:

Edvin (opereta Silva, I. Kalman);

Onjegin (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Belkor (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Enriko Ašton (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Rigoleto (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Žorž Žermon (opera Travijata, Đ. Verdi);

Marsel/Sonjard (opera Boemi, Đ. Pučini);

Šarples (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Tonio (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Don Đovani (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Mefistofel (opera Faust, Š. Guno);

Zurga (opera Lovci na bisere, Ž. Bize);

Markiz (opereta Kornevilska zvona, R. Plunket);

Najsvetliji (opera Čerevički, P. I. Čajkovski).

Baron Skarpija (opera Toska, Đ. Pučini);

Klod Frolo (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Ivan Grozni (opera Ivan Grozni, Ž. Bize);

Lord Rutven (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Aleksej takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus !, Viva Mocart!, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Među nagradama koje je Pašijev dobio su:

2007. godine odlikovan je diplomom Ministarstva kulture Ruske Federacije;

2009. godine nominovan je za Nacionalnu pozorišnu nagradu „Zlatni sofit“ za ulogu Don Đovanija u istoimenoj operi V. A. Mocarta u postavci J. Aleksandrova;

2016. godine nominovan je za Nacionalnu pozorišnu nagradu  „Zlatni sofit“ za ulogu Belkora u operi Ljubavni napitak kompozitora G. Donicetija, a u režiji J. Aleksandrova.

 

Larisa Pominova, mecosopran „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirala je na Siktikvar muzičkom univerzitetu 2003. Godine 2008. diplomirala je sa odlikom na Permskom državnom institutu za kulturu (u klasi vanrednog profesora I. R. Kotelnikova).

Od 2008. do 2011. bila je solistkinja Siktivkarske opere. Od 2011. godine je solistkinja Iževske opere i solistkinja „Opere Sankt-Peterburga“.

 Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima su:

Pobednik VI sveruskog vokalnog takmičenja, posvećenog 130. godišnjici rođenja S. V. Rahmanjinova (Veliki Novgorod);

Laureat Međunarodnog takmičenja mladih pevača „Kamerna opera dvorca Rajnsberg“ (Rajnsberg, Nemačka);

Laureat sveruskog takmičenja „Proleće romanse“ u kategoriji Klasična romansa (Sankt-Peterburg);

Laureat prvog međunarodnog takmičenja „Elena“ u znak sećanja na špansku pevačicu Končitu Badiju – prva nagrada, specijalne nagrade za najbolje izvođenje španske zarzuele i francuske romanse (Sankt-Peterburg).

 

2016. godine nastupala je u zamku Albrehtsberg u okviru Dana Sankt-Peterburga u Drezdenu.

 

Repertoar Larise Pominove u „Operi Sankt-Peterburga“:

 

Klitemnestra (opera Elektra, R. Štraus);

Adalđiza (opera Norma, V. Belini);

Santuca (opera Cavalleria rusticana, P. Maskanji);

Dona Elvira (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Solokha (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Varvara Vasilievna (opera Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Mlada Bugarka (opera Ivan Grozni, Ž. Bize)

Madalena (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Sibel (opera Faust, Š. Guno);

Suzuki (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Olga (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Alise (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Flora Bervoa (opera Travijata, Đ. Verdi);

Stara ciganka (opera Esmeralda, A. S. Dargomižski) itd.


 

Нема коментара:

Постави коментар