KulturniK: LIMENI DOBOŠ u JDP-u

Tridesetogodišnji čovečuljak Oskar Macerat, pacijent psihijatrijske klinike u Diseldorfu, optužen za ubistvo bolničarke, zapisuje ispovest o svom neobičnom životnom putu.

„Limeni doboš” Gintera Grasa, jedan od najvažnijih romana XX veka, delo koje je pomerilo granice književnosti i po kome je 1979. Folker Šlendorf snimio čuveni film, donosi sagu o Oskaru Maceratu, tridesetogodišnjem pacijentu psihijatrijske ustanove koji je, kao trogodišnji dečak, u predvečerje uspona nacizma i početka II svetskog rata odlučio da prestane da raste.

Protestujući protiv odraslih, Oskar komentariše istorijska dešavanja iz dečije perspektive, crtajući sliku sveta koji hrli ka samouništenju.

IZ PISMA GLUMCIMA PRE ČITANJA DRAMATIZACIJE ROMANA LIMENI DOBOŠ GINTERA GRASA

"Imao sam čast da budem pozvan da režiram predstavu Limeni doboš u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tako sam se prihvatio nimalo lakog zadatka da uradim rediteljsku adaptaciju/dramatizaciju ovog velikog romana (velikog prventsveno po značenju ali i broju stranica – ukupno 746). [...]

Naravno, svakom reditelju je čast kad režira u JDP-u, ali je meni to od većeg značaja no ostalima. Evo zašto.

Studirao sam na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Najlepše godine života proveo sam u Beogradu i zavoleo ga više od bilo kog grada na svetu. Beograd je postao moj dom. Kad je 1992. sve otišlo u sunovrat, otišao sam iz Beograda i nikad se više nisam vratio u ovaj grad. Hiljadu puta sam imao mogućnost, ali je svesno nisam iskoristio. Nisam želeo da se suočim s prošlošću. Ali sada, posle više od 30 godina, konačno je došlo vreme da izbacim malog Oskara iz sebe." ističe Vasil Hristov.

ODVIKAVANJE OD POMRČINE

„Rat se ispucao. Petljalo se oko mirovnog ugovora i davalo povoda za buduće ratove…“, kaže se u jednom od početnih poglavlja Grasovog romana. I, zaista. Kao da je kraj svakog rata obeležen neodigravanjem četvrtog čina, nedovršavanjem priče, neraščišćavanjem. Kao da se svaki put svima samo zamažu oči šarenim lažama u vidu šarenih zastava i pečata na mirovnim sporazumima koji liče na tempirane bombe koje samo čekaju pravi trenutak da se aktiviraju ili da budu aktivirane, i onda sve iznova, ali za neke nove generacije koje nisu bile pitane ni za prethodne ratove, ni za taj u kom su stavljeni pred svršen čin: ili da učestvuju ili da dezertiraju. Da budu slavljeni mrtvi heroji, sažaljevani preživeli veterani ili prezrene žive kukavice.

I, kako to promeniti? Šta se može preduzeti? Da li se može podići glas?

Oskar, glavni junak Limenog doboša donosi upravo tu odluku. On podiže glas odmah po rođenju, pri susretu sa svetom koji je deformisan, distorziran, demonski oboleo od samoga sebe. Podiže glas iz potrebe da jasno dâ do znanja da on tom društvu odraslih, koji sopstvene monstruoznosti ne može ili neće da vidi, odbija da pripada. Podiže glas rešen da bude drugačiji od njih.

No, da li on u tome i uspeva? Da li uspeva da, podizanjem glasa koji lomi i uništava, bude drugačiji, ili se i sam sve više približava njima, samo iz nekih drugih ravni? I da li je moguće ostati zaista neiskvaren, neisprljan, neoštećen, da li je moguće ostati „izvan svakog zla“? [...]

Svojom borbom protiv monstruoznosti sveta, Oskar Macerat pred nas postavlja zadatak: ponovo pronaći svetlo. A da bismo u tome uspeli, najpre moramo pomrčine postati svesni, ali i svesno odlučiti da se od nje odviknemo." kaže Vesna Radovanović.

Premijera predstave je u petak, 8. decembra 2023. godine u 20 časova na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta

VASIL HRISTOV je pozorišni i filmski reditelj rođen u Skoplju, diplomirao na odseku Pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije u oblasti filma i televizije je nastavio na Univerzitetu u Amsterdamu i u Mauric Binger institutu. Osim filmskih dobitnik je Nagrade za najbolju režiju na Festivalu „Dani Jurislava Korenića“ u Sarajevu i Festivalu „Risto Šiškov“ u Strumici za predstavu Demoni Narodnog teatra u Bitolju. Koosnivač skopskog Wonderland Theatre.

Značajnije predstave: Tempirana opera, tekst i režija, po romanu Paklena Pomorandža i drami Opera za tri groša, Mara/Sad, režija i adaptacija, Rođendan, režija, Osvrni se u gnevu, režija, Dani našeg života, režija (Makedonski narodnni teatar), Demoni, adaptacija i režija (Narodni teatar Bitolj), Kralj Ibi, adaptacija i režija (Dramski teatar, Skoplje), Utopija postojanja, režija, Devojka i smrt, režija, Klasni neprijatelj, adaptacija i režija (Wonderland Theatre), Rođendan, adaptacija i režija, Tip koji dobija šamare, režija (Narodni teatar Štip), Tri sestre, adaptacija i režija, Buđenje proleća, režija, Tetovirane duše, režija (Teatar narodnosti, Turska Drama, Skoplje), Nokturno, tekst i režija (Narodni Teatar Strumica), Glengeri Glen Ros, režija, Van pameti, tekst i režija (Raketa Magazin, Skoplje).