Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije

 Mreža festivala Jadranske regije predstavlja pet nagrađivanih filmskih ostvarenja koje možete pogledati besplatno u bioskopu i online

 

Drugo po redu Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije, zajednički projekat vodećih filmskih festivala iz regiona (Festivala autorskog filma Beograd, Filmskog festivala Herceg Novi, Ljubljanskog međunarodog Film Festivala, Sarajevo Film Festivala i Zagreb Film Festivala) biće održano od 20. do 29. januara.

Publika će tokom manifestacije potpuno besplatno moći da pogleda pet nagrađivanih filmova koji će biti prikazani online na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Kao svojevrsno zagrevanje za online program uoči početka Zimskog izdanja članovi Mreže organizovaće besplatnu bioskopsku projekciju u svojim gradovima. Tako će Festival autorskog filma iz Beograda u petak, 19. januara u 19 časova u sali 6 mts Dvorane prikazati film Jahači slovenačkog reditelja Dominika Menceja (uloge u filmu tumače Nikola Kojo, Timon Šturbej, Petja Labović i Anja Novak). Besplatne ulaznice za projekciju mogu da se preuzmu na blagajni mts Dvorane.

Tokom deset dana na online platformi biće prikazana nagrađivana ostvarenja iz regiona, i to Stric Andrije Mardešića i Davida Kapca, Da li ste videli ovu ženu? Dušana Zorića i Matije Gluščevića, Garbura Josipa Žuvana, Jahači Dominika Menceja, kao i dokumentarac Muzej revolucije Srđana Keče.

Da li ste videli ovu ženu? je nadrealistična psihodrama fokusirana na temu identiteta, tj. na temu ženskog multiverzuma koji se želi osloboditi. To raslojavanje prati priča tri metamorfoze jedne žene (sve tri uloge tumači Ksenija Marinković) koja luta Beogradom i njegovim opskurnim kvartovima u potrazi za načinom da iskoči iz vlastite kože. Filmska forma je sledi, i sama se preoblikujući. Film je premijerno prikazan na Nedelji kritike u Veneciji.

Radnja filma Stric, intrigantnog trilera s Mikijem Manojlovićem, Ivanom Roščić, Goranom Bogdanom, Rokom Sikavicom i Kajom Šišmanović naizgled se odvija u Jugoslaviji, kasnih 1980-ih. Voljeni stric se vraća kući za praznike. Ponovno na okupu, porodica je usred božićnog ručka. Radosno druženje iznenada prekida zvonjava mobilnog telefona. Ipak nisu 1980-e, a čini se da nije ni Božić. Ubrzo postaje jasno da se za prepunom prazničnom trpezom, osim ćurke, nožem može rezati i napetost.

Potraga za slobodom u fokusu je filma Jahači o dvojici seoskih mladića koji se, nakon gledanja filma Easy Rider, prerađenim moticiklima upućuju na životnu avanturu prema Splitu. Jahači su istovremeno film sazrevanja i film ceste, zanimljiv mozaik scena koje proizlaze iz svetova dva najbolja prijatelja, ali i posveta određenom (bez)vremenu i prostoru.

Junaci filma Garbura, dvanaestogodišnjaci Nikola i Antonio najbolji su prijatelji koji žive u susednim kućama. Zabavljaju se paljenjem karabita, a svoje eskapade snimaju i objavljuju na Youtube-u, nadajući se milionskim pregledima. Porodice su im već godinama posvađane i protive se njihovom prijateljstvu. Kada dođe vreme praznika, svađa između porodica će eskalirati i preliti se u odnos dvojice prijatelja. Uloge u filmu igraju Franko Floigl, Mauro Ercegović Gracin, Ljubomir Bandović, Marija Škaričić, Ivana Roščić, Asja Jovanović i Zdenko Jelčić.

Muzej revolucije je premijerno prikazan na IDFA festivalu, obišao je brojne festivale, a osvojio je i Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film. Od rađanja arhitektonske vizije Vjenceslava Rihtera - muzeja posvećenog istoriji socijalističke revolucije prošlo je šezdeset godina. U ostacima napuštenog utopijskog projekta u Beogradu rađa se prijateljstvo između sedmogodišnje devojčice i jedne starice. Kada grad započne brisanje svih tragova Muzeja revolucije, iz života devojčice nestaju bezazlene igre i priče uz vatru.

Inspirisani uspešnim Prolećnim izdanjima, članovi Mreže festivala Jadranske regije pokrenuli su Zimsko izdanje sa željom da uz pomoć regionalne filmske platforme doprinesu većoj vidljivosti kvalitetnih domaćih ostvarenja i to u zimskom periodu kad svi više vremena provode ispred malih i velikih ekrana.

Filmovi će biti dostupni publici iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe i Ambasada Švajcarske u Bosni i Hercegovini.

 

Prednovogodišna Stereo MC`s đuska u Luci -ajmo da ludujemo!

 

Nekada sam u beogradsku luku dolazio ne bi li preuzeo sa carine muzičku liniju. I večeras u prednovogodišnje veče povod je bila muzika koja pokreće na ples, ona koja kruniše dobar provod i slavlje. Ovaj put uživo. Posle prigodnog zagrevanja u vidu intro seta Darrena Emersona na scenu izlaze zvezde večeri sastav Stereo MC's. Stižu nam posle pet godina pauze.

Stereo MC’s su osnovani sredinom osamdesetih, bazirajući svoj zvuk na elektronici i hip hopu. Pored prvog vinil izdanja, počekat karijere ovog legendarnog benda obeležilo je i osnivanje nezavisne diskografske kuće G Street Records, u okviru koje su sarađivali sa mnogim britanskim i američkim hip hop izvođačima, među kojima su i Jungle Brothers.

Već sa prvim taktovima podigli su na noge i razmrdale beogradsku publiku željnu zabave uz svoje hitove iz bogate četrdesetogodišnje karijere tokom koje su sarađivali sa mnogim zvezdama, a neki od njih su Madonna, U2, Queen, Latifah. No i odbijali su i to potpuno sumanuto; da remiksuju Massive Attack i Dejvida Bovija i produciraju album Robija Vilijamsa.

Ne zna se koja je numera naišla na veće odobravanje publike počev od „Step It Up“, „Creation“, „Elevate My Mind“ preko „Connected“ i „Sofisticated“ do „Deep Down And Dirty“, „Fade Away“.

Robert Birch i Nick Hallam privukli su pažnju kritike i publike već svojim debitantskim albumom "33-45-78" iz 1989. godine, objavljenim za čuvenu izdavačku kuću Island/4th and Broadway.

Brzo su osvojili svet svojim inovativnim zvukom, što je vodilo ka brojnim turnejama i festivalskim nastupima. Naredne godine, predstavili su "Supernatural". Njihov album „Connected“ iz 1992. postao je globalni hit, prodat je u višemilionskom tiražu i doneo je bendu internacionalnu slavu. Smatra se jednim od najboljih izdanja u istoriji savremene muzike, dosegao je drugo mesto na UK top listi najboljih albuma i osvojio čak dve prestižne BRIT nagrade i to za najbolju grupu i album, a našao se i u knjizi „1001 album koji moraš da čuješ za života“. Hip hop dvojac poslednji studijski album, “Emperor’s Nightingale” objavio je 2011. godine. Prošle godine u 64. godini života preminuo im je bubnjar, Owen If.

Sama pesma „Connected" nastala je nakon celodnevnog rada. Nik „The Head“ je otišao da spava, a Rob je ostao celu noć i zabavljao se na danas gotovo neupotrebljivim mašinama, počev od komodora do raznih kasetofona. Lepio je, sekao, brisao, udarao ritam i stvorio bit i melodiju koja će ostati za sva vremena. Nakon njegovih rap linija stiglo je proviđene u vidu anđesokog vokala Ket Kofi koja je otpevala svoj deo pesme. Pesma ima univerzalnu temu i poziva na spajanje i mir jer i tad, kao i danas, svet je bio jedno čudno i mračno mesto prepuno sukoba. Stvarnost je bila siva, a oni su želeli da je oboje svojom muzikom. Iako je ideja za pesmu o jedinstvu bila spontana, ona je u velikoj meri u skladu sa misijom grupe.

Britanska elektro dance atrakcija Stereo MCs bila je jedan od prvih stranih bendova koji su stigli u Srbiju nakon 5. oktobra 2000. Bili su i na Beer Festu 2017. i na prednovogodišnjoj žurci ispred Narodne skupštine, godinu dana kasnije.  Evo ih opet po izuzetnom, lepom skoro prolećnom vremenu ovaj put u hangaru u Luci Beograd.

Beogradsku publiku zahvaljujući organizatoru Strangefearu počastili su zaraznim ritmom koji je neprekidno terao na igru i čak dva bisa sa po par numera. Snagu ovom sastavu svakako daje i harizmična Ket Kofi, kako svojim moćnim glasom tako i sa neprekidnim plesom i animacijom publike. Rob leti s jedne strane scene na drugu, zalazi do publike, pa dolazi do muziara, repuje stihove, parole i svoje životne filozofije preko matrica, ali te matrice su i funk, i electro, a neretko odu i u nešto brže i tvrđe. Odlična organizacija uspešno je upriličila veče preputno pozitivne energije, ritma i plesa što je bio sasvim prigodan šlagvort za novogodišnje slavlje

Kao to rekoh publiku je zagrejao ovih dana  ovde odomaćeni, Darren Emerson. Čuveni producent, DJ i nekadašnji član sastava Underworld, jedna je od najuticajnijih figura na elektronskoj muzičkoj sceni, koji je u samom srcu industrije više od 30 godina.

Proveo je čitavu deceniju u kultnom elektronskom sastavu Underworld, nakog čega je nastavio da pomera granice solo karijerom. Producirao je albume i singlove koji su imali platinaste tiraže, prvo sa Underworldom i pesmom „Born Slippy“ koja je obišla svet kao soundtrackfilma „Trainspotting“, prodata je u više od milion primeraka i postala je rejv himna, a zatim i sa nekim od najuspešnijih DJ mikseva svih vremena za Global Underground, Cream i Underwater. Sarađivao je sa umetnicima kao što su Depeche Mode, Bjork, The Chemical Brothers, Massive Attack, Fatboy Slim i Sasha, a izdanja sa njegovog lejbla Underwater našla su se na samom vrhu UK top lista.

I da sumiramo, odlazimo zadovojni  dalje u ritmu u toplu beogadsku decembarsku noć, 30-tog posle tako dobrog provoda koji toliko podigne lestvicu, da bi je ona najluđa noć preskočila.

[INTERVJU] Andy Pavlov, pijanista i kompozitor: “Muzika ima moć da isceli, pomogne i promeni”

 

Pijanista i kompozitor Andy Pavlov (Andrija Pavlović, LP Duo) na solističkom koncertu 22. decembra od 20 časova u Domu omladine Beograda predstaviće žanr nove klavirske muzike kroz svoje autorske kompozicije. Pavlov stvara jedinstven stil klavirskog zvuka u kome spaja senzitivnost klasike sa minimalizmom, rokenrolom i drugim žanrovima. Aktivan je u oblastima avangardne izvođačke i konceptualne umetnosti. Ulaznice po ceni od 1.200rsd u prodaji su putem eFinity mreže i onlajn.

Ko je Andy Pavlov?

Andy Pavlov je alter ego pijaniste i kompozitora Andrije Pavlovića (LP Duo) koji godinama komponuje i izvodi novu klavirsku muziku. Andy se rodio za klavirom. Andy zaranja u dubinu na putu za Honduras. U suštini, Andy je (muzički) apatrid.

Kako Vi kao umetnik definišete novu klavirsku muziku, a kako biste je približili nekome ko ne spada u krug redovne publike tog muzičkog usmerenja?

To je muzika koja je rasterećena konvencionalnosti i snobizma. Nova klavirska muzika spaja klasiku i različite žanrove. Klavir je kroz razvoj tehnologije i klavijaturnih instrumenata ponovo postao najpopularniji instrument. Ono što je jedno vreme u istoriji muzike bila električna gitara. Novi autori sada spajaju savremenu muziku otkrivajući istoriju muzike. I sada imamo klasifikaciju novih žanrova ,,neoclassical piano music” ili ,,indie classical”. Već je Erik Sati početkom XX veka otvorio vrata nove klavirske muzike, pa zatim i minimalisti krajem 60-ih godina prošlog veka. Danas bih izdvojio autore poput Riči Sakamota (Ryuichi Sakamoto), Jana Tirsena (Yann Tiersen) i Čili Gonzalesa (Chilly Gonzales).

Šta će publika imati priliku da čuje na koncertu 22. decembra u Domu omladine Beograda?

Sviraću (premijerno) prvi album ,,Me and My Love on The Road to Honduras” (Universal Music). To je dnevnik jedne velike ljubavi. Album koji nastao u periodu životne promene i procesu lične individuacije. Takođe, sviraću i kompozicije sa albuma ,,Children” koji je u pripremi, a koji sam komponovao na umetničkoj rezidenciji u kući (velikog) holandskog kompozitora, Simeona Ten Holta, u Bergenu, Holandija. Ceo album se sastoji od 24 kompozicije iz svih tonaliteta, 12 durskih, 12 molskih, 12 devojčica i 12 dečaka. Ovaj album je posveta drugima, ljudima i autorima koji su mi obeležili život. Spoj snova, imaginacije i realnosti. Svaki koncert je posebno putovanje u nepoznato.

Imate izuzetnu internacionalnu karijeru, 14 objavljenih albuma, nastupe na najznačajnijim svetskim koncertnim scenama, saradnje sa značajnim kolegama, bavite se i pedagoškim radom… Šta smatrate svojim najvećim profesionalnim uspehom do sada, a šta je cilj ili želja koju imate za karijeru u budućnosti?

Mnogo je toga bilo do sada na ovom uzbudljivom putovanju. Sa LP Duom sam svirao u nekim od najvećih svetskih dvorana poput Carnegie Hall (Njujork), Kennedy Centar (Vašington) ili dva rasprodata koncerta u Concertgebouw, Amsterdam ove godine. Proputovao sam svet i upoznao mnoge zanimljive ljude. Imam fantastične saradnike i prijatelje. Kada sam počinjao da istražujem i stvaram novu muziku, klasična muzika i drugi žanrovi su bili mnogo više polarizovani nego danas. Bilo mi je najvažnije da otrkijem svoju muziku i prevaziđem tu dualnost. Stavljao sam ,,wah wah” pedalu na klavir i svirao neku kombinaciju Rahmanjivnova i Discipline kičme. Danas se osećam kao nekakav provodnik kroz koji se muzika sliva. Često se pitam odakle dolazi? Moja uloga je da je čuvam i negujem, predstavljam ljudima. Muzika ima moć da isceli, pomogne i promeni.

Koliko je teško danas biti inovativan u savremenoj muzici kojom se bavite? Šta su najveći izazovi u profesionalnom smislu? Ima li dovoljno publike za novu klavirsku muziku?

Ja sam u večitoj potrazi za nepoznatim. To je moj zadatak kao umetnika i to me uzbuđuje. Publike naravno ima. LP Duo je godinama gradio svoju publiku nove muzike, strpljivo, iskreno i istrajno. Važno je da se između publike i umetnika uspostavi poverenje. Ja služim muzici čija je uloga suštinska: povezivanje čoveka sa svojim unutrašnjim Bićem, svojim emocijama i imaginacijom. Dakle, to je muzika koja sadrži sve komponente – telesno, mentalno, duševno i duhovno. Mnogo puta sam svedočio kako muzika pozitivno utiče i menja tokove života slušalaca. Danas je muzika postala roba. Tržište je večitoj u potrazi za više i više klikova i lajkova. Klasični mediji su nestali, muzika je postala konfekcijski uniformisana. Na taj način stvara se muzika koja podilazi slušaocima, muzika koja ne samo da je niskog kvaliteta i koja nije autentična, već često i muzika koja zagađuje lični i javni prostor. Suština muzike je da podigne svest slušalaca. Muzika ima tu moć trasncedencije i ja za takvu muziku živim.

Gost na Vašem koncertu u Domu omladine biće Pavle Popov, kako je došlo do ove saradnje?

Pavla poznajem dugo. On je višestruko talentovan kompozitor i svira više insturmenata. Ove godine je izašao njegov novi album ,,Cascades”, finale višegodišnjeg projekta ,,Daydreaming“. Meni se to jako dopada i mislim da je važno da predstavimo nove autore i novu scenu lokalne klavirske muzike.

Koncert u DOB-u biće i promocija platforme „Klavirsko nebo“ – recite nam nešto više o tom poduhvatu.

Ovaj koncert ujedno predstavlja i platformu ,,Klavirsko nebo”, koja već godinama promoviše novu klavirsku muziku domaćih autora različitog background-a. ,,Klavirsko nebo” je nastalo 2017. godine kao inicijativa Ivana Lončarevića (Pop Depresija) u saradnji sa LP Duom i Kišobranom. Veliki broj regionalnih autora nove klavirske muzike do sada je objavio svoje kompozicije na ovoj kompilaciji. Mnogo mi je drago zbog toga i da ono što smo Sonja Lončar i ja započeli pre više od dvadeset godina na polju klavirske muzike, sada ima neke nove odjeke i prirodna staništa.

Stereo Mc's – Trideset godina povezani muzikom

Kraj godine je vreme za prisećanje svega što se desilo, radilo i slušalo kako ove tako i prethodnih. Iako su od tada stasale generacije i generacije klabera, solo koncert grupe Stereo MC's 2001. godine se i dalje prepričava i pominje kao velika žurka koja je najavljivala neka nova vremena na početku novog veka.

 

I tad, i pre toga ali i sad, jedino je bilo bitno ono što je ovaj bend želeo i hteo da nam poruči – gonna get myself connected. Zato nam ovaj dvojac ponovo stiže u Beograd, 30. decembra.

 

Današnji dvojac Rob Birč i Nik „The Head“ Halam još od sredine osamdesetih zovu na ples. Iako stasom i stavom, a bogami i imenima, deluju kao da su ispali iz nekog Gaj Ričijevog filma.

 

Najavljivani su kao jedan od najboljih britanskih hip hop dua svih vremena. Međutim, velika je greška ograničiti ih samo jednim žanrom. Da, Rob repuje stihove, parole i svoje životne filozofije preko matrica, ali te matrice su i funk, i electro, a neretko odu i u nešto brže i tvrđe.

 

Svoje početke ipak vezuju za početak onoga što ćemo kasnije zvati dance muzika. Njihov rodni Notingem geografski nije mnogo daleko od Mančestera, grada koji je zahvatila groznica house muzike, a taj talas je toliko zapljusnuo ovaj veliki grad, da je očigledno dobacio i do njih samih, pa su Stereo MC's nastavili da rade i razvijaju ono što su tada uspešno radili Happy Mondays. Ali opet drugačije, i na svoju fintu i caku.

 

Ta finta je i dovela do toga da nastane album sa istoimenim kultnim hitom „Connected“. Te 1992. pesma je izlazila iz svih zvučnika, prodavnica ploča ali i frižidera. Popela se na drugo mesto najprodavanijih izdanja godine, a sam hit uz prepoznatljivo početno dozivanje je-je-je postalo je hit koji je već trideset godina tajno oružije svakog ozbiljnog DJ-a koji se sprema da podigne temperaturu za nekoliko stepeni na danceflooru.

 

Sećamo se spota i mršavog riđeg Engleza u teksas jakni koji nas tera da se spojimo. Ta slika je obišla ceo svet. Album se našao u knjizi „1001 album koji morate poslušati pre nego umrete“ a osvojio je i Brit nagradu za najbolji te godine.

 

Sama pesma je nastala nakon celodnevnog druženja. Nik „The Head“ je otišao da spava, ali Rob je ostao celu noć i igrao se na danas gotovo neupotrebljivim mašinama, počev od komodora do raznih kasetofona. Lepio je, sekao, brisao, udarao ritam i stvorio bit i melodiju koja će ostati za sva vremena. Nakon njegovih rap linija stiglo je proviđene u vidu anđesokog vokala Ket Kofi koja je otpevala svoj deo pesme.

 

Pesma ima univerzalnu temu i poziva na spajanje i mir jer i tad, kao i danas, svet je bio jedno čudno i mračno mesto prepuno sukoba. Stvarnost je bila siva, a oni su želeli da je oboje svojom muzikom.

Iako je ideja za pesmu o jedinstvu bila spontana, ona je u velikoj meri u skladu sa misijom grupe.

 

„Svesni smo da želimo da vam sipamo 'nešto' u našu muziku“, rekao je Nik jednom prilikom. „Sviđa nam se ideja da širimo dobre vibracije na način na koji je to činio Bob Marli. On je stigao do miliona ljudi na nežan način. Ne možete uvek da porukom udarate ljude u glavu. Subverzivnije je, na neki način, pustiti pozitivne vibracije da ulaze u mozak ljudi i možda menjaju svoj način razmišljanja“.

 

Bend je nakon ovoga nastavio da radi i stvara. Nizali su se hitovi „Deep, down and dirty“, „We belong in this world together“, „Set it of“, „Black gold“ i mnogi drugi.

 

Od njihovog prvog solo nastupa u Beogradu je prošlo tačno 22 godine. Sećamo se te 2001, tih osmeha, odličnog gruva i zvanja bend na čak tri bisa. Koncert je naravno bio sold out, a o tome kolika je pomama za ulaznicama bila, i koliko se telefona okretalo sa pitanjem – „je l' možeš please dve da mi nabaviš“ može film da se snimi, ili makar sezona serije.

 

Pet godina nakon njihovog poslednjeg koncerta u Beogradu, britanska elektro hip hop atrakcija Stereo MC's nastupiće u subotu 30. decembra u Luci Beograd. Tom prilikom, izvešće niz najvećih hitova iz svoje četvorodecenijske karijere.

Stereo MC’s su nastali sredinom osamdesetih, prožeti elektronskim zvucima i hip hopom.

Pored prvog vinil izdanja, počekat karijere ovog legendarnog benda obeležilo je i osnivanje nezavisne diskografske kuće G Street Records, u okviru koje su sarađivali sa mnogim britanskim i američkim hip-hop izvođačima, među kojima su i Jungle Brothers.

Robert Birch i Nick Hallam privukli su pažnju kritike i publike svojim debitantskim albumom "33-45 -78"iz 1989. godine, objavljenim za čuvenu izdavačku kuću Island/4th and Broadway. Brzo su osvojili svet svojim inovativnim zvukom, što je vodilo ka brojnim turnejama i festivalskim nastupima.

Naredne godine, predstavili su "Supernatural", a vrhunac popularnosti postigao je treći album iz 1992. godine. Ovaj album je postao svetski hit, prodat u velikom broju primeraka i doneo bendu međunarodnu slavu.

Dosegao je drugo mesto na UK top listi najboljih albuma i osvojio BRIT nagrade za najbolju grupu i najbolji album.

Stereo MC’s su postali muzička sila koja je obeležila devedesete sa pesmama koje i dan danas predstavljaju himne za mnoge generacije.

Njihov zvuk je postao vanvremenski, prožet hip hop uticajima, elektronskim elementima i zaraznom energijom, pružajući publici nezaboravna iskustva.

Naredne godine donose još nekoliko albuma i brojne nastupe na koncertima i festivalima širom sveta, a 2015. godine odlučuju se za povratak svojim korenima i pokretanje novog projekta–izdavačke kuće

Ovaj lejbl je platforma koja okuplja i podržava muzičare koji se kreću između svih varijacija afro house, deep house i techno žanrova.

Stereo MC’s i dalje aktivno nastupaju kao live bend, objavljuju brojna izdanja i uživaju u istaknuti msaradnjama sa Adamom Portom, Anjom Schneider i Terranovom. Pored toga, Birch i Hallam posvećeni su i DJ-ingu.

Bend uvek sa radošću ponovno dolazi u Srbiju zbog posebne povezanosti sa vernom publikom i energije koju smatraju ključem svega. Ovog puta, Stereo MC's su spremni da beogradsku publiku povedu na vanvremensko muzičko putovanje kroz njihov impresivan katalog hitova, među kojima su"Connected", "Step It Up", "Elevate My Mind", "Sofisticated", "Deep Down And Dirty" i mnogi drugi.

Na prednovogodišnjem koncertu može se očekivati nezaboravna noć ispunjena energijom, ritmom koji ne jenjava i, naravno, izuzetnom zabavom, jer Stereo MC’s poseduju retku veštinu da muzikomdirnu dušu, dok istovremeno pokreću tela.

Preposlednjeg dana ove 2023. godine, 30. decembra u Luci Beograd, očekujemo sve to, a možda čak i više, jer svima nam je potrebno da se ponovo osetimo povezanima preko muzike i dobrog ritma.

 Ograničen kontingent promo ulaznica za beogradski koncert Stereo MC’s, u produkciji Strangefeara, u prodaji je po promo ceni od 1990 dinara, putem onlajn platforme

LIMENI DOBOŠ u JDP-u

 

Tridesetogodišnji čovečuljak Oskar Macerat, pacijent psihijatrijske klinike u Diseldorfu, optužen za ubistvo bolničarke, zapisuje ispovest o svom neobičnom životnom putu.

„Limeni doboš” Gintera Grasa, jedan od najvažnijih romana XX veka, delo koje je pomerilo granice književnosti i po kome je 1979. Folker Šlendorf snimio čuveni film, donosi sagu o Oskaru Maceratu, tridesetogodišnjem pacijentu psihijatrijske ustanove koji je, kao trogodišnji dečak, u predvečerje uspona nacizma i početka II svetskog rata odlučio da prestane da raste. 

Protestujući protiv odraslih, Oskar komentariše istorijska dešavanja iz dečije perspektive, crtajući sliku sveta koji hrli ka samouništenju.

IZ PISMA GLUMCIMA PRE ČITANJA DRAMATIZACIJE ROMANA LIMENI DOBOŠ GINTERA GRASA

"Imao sam čast da budem pozvan da režiram predstavu Limeni doboš u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tako sam se prihvatio nimalo lakog zadatka da uradim rediteljsku adaptaciju/dramatizaciju ovog velikog romana (velikog prventsveno po značenju ali i broju stranica – ukupno 746). [...]

Naravno, svakom reditelju je čast kad režira u JDP-u, ali je meni to od većeg značaja no ostalima. Evo zašto.

Studirao sam na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Najlepše godine života proveo sam u Beogradu i zavoleo ga više od bilo kog grada na svetu. Beograd je postao moj dom. Kad je 1992. sve otišlo u sunovrat, otišao sam iz Beograda i nikad se više nisam vratio u ovaj grad. Hiljadu puta sam imao mogućnost, ali je svesno nisam iskoristio. Nisam želeo da se suočim s prošlošću. Ali sada, posle više od 30 godina, konačno je došlo vreme da izbacim malog Oskara iz sebe." ističe Vasil Hristov.

ODVIKAVANJE OD POMRČINE

„Rat se ispucao. Petljalo se oko mirovnog ugovora i davalo povoda za buduće ratove…“, kaže se u jednom od početnih poglavlja Grasovog romana. I, zaista. Kao da je kraj svakog rata obeležen neodigravanjem četvrtog čina, nedovršavanjem priče, neraščišćavanjem. Kao da se svaki put svima samo zamažu oči šarenim lažama u vidu šarenih zastava i pečata na mirovnim sporazumima koji liče na tempirane bombe koje samo čekaju pravi trenutak da se aktiviraju ili da budu aktivirane, i onda sve iznova, ali za neke nove generacije koje nisu bile pitane ni za prethodne ratove, ni za taj u kom su stavljeni pred svršen čin: ili da učestvuju ili da dezertiraju. Da budu slavljeni mrtvi heroji, sažaljevani preživeli veterani ili prezrene žive kukavice.

I, kako to promeniti? Šta se može preduzeti? Da li se može podići glas?

Oskar, glavni junak Limenog doboša donosi upravo tu odluku. On podiže glas odmah po rođenju, pri susretu sa svetom koji je deformisan, distorziran, demonski oboleo od samoga sebe. Podiže glas iz potrebe da jasno dâ do znanja da on tom društvu odraslih, koji sopstvene monstruoznosti ne može ili neće da vidi, odbija da pripada. Podiže glas rešen da bude drugačiji od njih.

No, da li on u tome i uspeva? Da li uspeva da, podizanjem glasa koji lomi i uništava, bude drugačiji, ili se i sam sve više približava njima, samo iz nekih drugih ravni? I da li je moguće ostati zaista neiskvaren, neisprljan, neoštećen, da li je moguće ostati „izvan svakog zla“? [...]

Svojom borbom protiv monstruoznosti sveta, Oskar Macerat pred nas postavlja zadatak: ponovo pronaći svetlo. A da bismo u tome uspeli, najpre moramo pomrčine postati svesni, ali i svesno odlučiti da se od nje odviknemo." kaže Vesna Radovanović.

Premijera predstave je u petak, 8. decembra 2023. godine u 20 časova na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta

 

VASIL HRISTOV je pozorišni i filmski reditelj rođen u Skoplju, diplomirao na odseku Pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije u oblasti filma i televizije je nastavio na Univerzitetu u Amsterdamu i u Mauric Binger institutu. Osim filmskih dobitnik je Nagrade za najbolju režiju na Festivalu „Dani Jurislava Korenića“ u Sarajevu i Festivalu „Risto Šiškov“ u Strumici za predstavu Demoni Narodnog teatra u Bitolju. Koosnivač skopskog Wonderland Theatre.

Značajnije predstave: Tempirana opera, tekst i režija, po romanu Paklena Pomorandža i drami Opera za tri groša, Mara/Sad, režija i adaptacija, Rođendan, režija, Osvrni se u gnevu, režija, Dani našeg života, režija (Makedonski narodnni teatar), Demoni, adaptacija i režija (Narodni teatar Bitolj), Kralj Ibi, adaptacija i režija (Dramski teatar, Skoplje), Utopija postojanja, režija, Devojka i smrt, režija, Klasni neprijatelj, adaptacija i režija (Wonderland Theatre), Rođendan, adaptacija i režija, Tip koji dobija šamare, režija (Narodni teatar Štip), Tri sestre, adaptacija i režija, Buđenje proleća, režija, Tetovirane duše, režija (Teatar narodnosti, Turska Drama, Skoplje), Nokturno, tekst i režija (Narodni Teatar Strumica), Glengeri Glen Ros, režija,  Van pameti, tekst i režija (Raketa Magazin, Skoplje).

LIMENI DOBOŠ

(Die Blechtrommel)

 

Po motivima romana Gintera Grasa

Prevod: Olga Trebičnik

 

 

Režija i adaptacija                            Vasil Hristov    

Dramaturškinja                                Vesna Radovanović   

Scenograf                                          Kostantin Trpenoski (mvv.design)                

Kostimografkinja                                Marija Marković Milojev                 

Kompozitor                                       Nikola Kodžabašija                          

Scenski govor                                    Ljiljana Mrkić Popović

Dizajn svetla                                      Siniša Čupić

Dizajn zvuka                                     David Srbljin

 

 

 

IGRAJU

 

MIODRAG DRAGIČEVIĆ

Oskar; Miodrag         

 

JOVANA BELOVIĆ

Agnes; Marija; Rozvita Raguna; Sestra Agneta; Irma Hofman; Jovana

 

MARKO JANKETIĆ

Alfred Macerat; Sigizmund Markus; Feliks; Dikerhof; Aksel Miške; Učenik; Marko

 

JOAKIM TASIĆ

Jan Bronski; Bebra; Nuhi Ajke; Fajngold; Raspućin; Učenik; Mačor; Joakim

 

 

IVA MANOJLOVIĆ

Ana Bronska; Šuger Leo; Gretica Šefler; Sestra Skolastika; Helga Majer; Mačor Bizmark; Krava; Učenica; Firer; Iva

 

LAZAR ĐUKIĆ

Podnarednik Lankes; Dr. Holc; Bruno; Piljar Gref; Lotar; Žandar 1; Balavi Kesi; Ribar; Činovnik 2; Rus 1; Lazar

 

TAMARA ŠUSTIĆ

Gospođica Špolenhauer; Teta Kauer; Kiti; Suzika Kater; Sestra Inge; Hedviga Bronska; Babica; Mačor; Tamara

 

TEODOR VINČIĆ

Trubač Majn; Kobjela; Poručnik Hercog; Hanzika Kolin; Žandar 2; Činovnik 1; Prase; Učenik; Stefan Bronski; Rus 2; Teodor

 

RADE STOJILJKOVIĆ

Inspicijent, Rade       

 

 

 

 

Inspicijent                                                     Rade Stojiljković                               

Sufler                                                             Gordana Perovski     

Organizator                                                   Vladimir Perišić       

 

Majstor svetla                                                          Bogdan Ognjenović

Asistent kostimografa                                  Smiljka Babić