PREMIJERE RASKOŠNIH FILMSKIH AVANTURA U CINEPLEXXU

 

U bioskopima Cineplexx očekuju nas neverovatne filmske avanture koje ostavljaju bez daha! Ukoliko među prvima želite da pogledate uzbudljiva filmska ostvarenja i da se poistovetite sa junacima najvećih filmova svih vremena, pogledajte premijerno „Čuvari plaže”, “Mumija“3D i “Čudesna žena”, jer su karte već u prodaji na blagajni bioskopa.

Premijera dugo iščekivane letnje filmske avanture „Čuvari plaže” održaće se u sredu 31. maja u bioskopu Cineplexx UŠĆE Shopping Center sa početkom od 20 časova. Nadolazeća filmska ekranizacija serije „Čuvari plaže”, donosi nam pravo uživanje uz morske talase i neverovatnu spasilačku ekipu u akciji. Dvejn Džonson, glumiće planetarno popularnog Miča, a pridružiće mu se i Zak Efron, Aleksandra Dadario, Keli Rorbah, Prijanka Čopra, Ilfeneš Hadera, Džon Bas, Hanibal Bures, Belinda Peregrin. 

 
Spektakularna, nova filmska verzija legende koja je fascinirala kulture širom sveta od nastanka civilizacije „Mumija“ 3D, premijerno stiže u bioskop Cineplexx UŠĆE Shopping Center 7. juna od 20 časova. Reditelj filma Aleks Kurcman na vrlo interesantan način u njemu oživljava čudovišta poput Drakule, Frankenštajna, lovca na vampire Van Helsinga i čudovišta iz Crne Lagune. Tom Kruz predvodi glumačku ekipu uz mladu francusku glumicu Sofiju Butelu, koja tumači lik mumije, a u njemu glume i Anabel Volis, Džejk Džonson, Kortni B. Vons i Rasel Krou. 

Premijera „Čudesne žene“, najpopularnije američke strip junakinje, zakazana je za sredu 14. jun u 19 časova u bioskopima Cineplexx UŠĆE Shopping Center, Cineplexx Delta City, Cineplexx Big Beograd, Cineplexx Kragujevac Plaza i Cineplexx Niš. Pre nego je postala Čudesna žena, bila je Diana, princeza Amazonki, obučena da bude nepobediva ratnica. U borbi protiv muškaraca, Diana će otkriti svoju najveću snagu…i svoju sudbinu. Glavne uloge: Gal Gadot i Kris Pajn. 

ДАНИ ДАНСКОГ ФИЛМА У КИНОТЕЦИ

 

Свечана сала, Узун Миркова 1.  

Од 31. маја до 5. јуна 2017.

Среда, 31.5.


20:00 ВАМПИР (НЕМ/ФР, 1932)
Vampyr
ул. Јулиан Вест (Julian West), Морис Шуц (Maurice Schutz)
р. Карл Теодор Дрејер (Carl Theodor Dreyer)

Четвртак, 1.6.

20:00 НОЋНИ ЧУВАР (ДАН, 1994)
Nattevagten
ул. Николај Костер-Валдау (Nikolaj Coster-Waldau), Ким Бодниа (Kim Bodnia)
р. Оле Борнедал (Ole Bornedal)

Петак, 2.6.

20:00 У КИНИ ЈЕДУ ПСЕ (ДАН, 1999)
I Kina Spiser de Hunde
ул. Ким Бодниа (Kim Bodnia), Дејан Чукић
р. Ласе Спанг Олсен

Субота, 3.6.

20:00 ВИЛБУР ХОЋЕ ДА СЕ УБИЈЕ (ДАН/ВБ, 2002)
Wilbur Wants to Kill Himself
ул. Мадс Микелсен (Mads Mikkelsen), Џејми Сивес (Jamie Sives)
р. Лоне Шерфиг (Lone Scherfig)

Недеља, 4.6.

20:00 БУЂЕЊЕ ВАЛХАЛЕ (ДАН, 2009)
Valhalla Rising
ул. Мадс Микелсен (Mads Mikkelsen), Метју Зајац (Matthew Zajac)
р. Николас Виндинг Рефн (Nicolas Winding Refn)

Понедељак, 5.6.

20:00 МЕЛАНХОЛИЈА (ДАН/ШВЕ/ФР/НЕМ, 2011)
Melancholia
ул. Кирстен Данст (Kirsten Dunst), Шарлот Генсбур (Charlotte Gainsbourg)
р. Ларс фон Трир (Lars von Trier)

Nova knjiga Rista Lazarova - Mrak

Mrak, nova knjiga pesama Rista Lazarova, jednog od najznačajnijih savremenih makedonskih pesnika, upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga, u pesničkoj ediciji Element. Pesme je s makedonskog jezika preveo sam autor.

Oblikujući snažnu pesničku hroniku, Risto Lazarov u izrazito angažovanim pesmama u knjizi Mrak, precizno komponovanoj i tematski zaokruženoj, svedoči kako o globalnim izazovima savremenog trenutka, tako i o onim izazovima i dramama koje upravo sada potresaju balkansku i makedonsku stvarnost.

"Mrak predstavlja svojevrstan pesnički roman s gotovo jasnim i određenim porukama i uočljivim značenjem, čiju simboliku svako od nas živi noseći je na svoj način. Stvari izgubljene u lepim vremenima, poput godina koje su pojeli skakavci, ne vraćaju se; posle njih osećajnost postaje refleks stvari koje su prošle. U slučaju ove, nove, knjige Riste Lazarova, one leže u pesmama kao tuga i rezignacija jednog pesnika koji ne želi da zavarava ni sebe ni svog čitaoca", kaže u pogovoru srpskom izdanju knjige Mrak pesnik Slobodan Zubanović.

Naglašavajući da Risto Lazarov u knjizi Mrak postavlja važna pitanja „iz mraka svakodnevice izbegle iz balkanskog mraka“, Zubanović primećuje:

"Još konačnija stvar, ako smo dobro razumeli pesnika koji je mrak uzeo za temu, jeste neprestana međusobna zavisnost dobrog i zla, dakle, zavisnost između dva pojma sa utvrđenim značenjima koja, već hiljadama godina, dopuštaju generacijama improvizacije s mogućim katastrofičnim posledicama. Jer, dobro i zlo postaju kategorije lične interpretacije svakog pojedinca oko svakojakih pitanja zemaljskog postojanja. A kada se, uz to, pojave vođe, propovednici, demagozi i razni vidovnjaci, kad, kako veli pesnik, ojača bezdušje i praznoglavlje, a praznodnevlje, maloumlje i praznorečje postanu delovi svakodnevne nesanice, posledice bivaju teške. Biblijski kazano, mrak legne na zemlju. I mrak biva svaki dan – u svakom pogledu: mrak siromaštva, mrak beščašća, mrak beskrupuloznog lopovluka, mrak bolesti, mrak duhovne bede. „Crne ptice crna jaja nose“, zaključuje pesnik."

Makedonsko izdanje knjige Mrak objavljeno je krajem prošle godine u Skoplju i izazvalo je veliko interesovanje kritike i čitalaca poezije.

Risto Lazarov (Štip, 1949) poznati je pesnik, prevodilac, novinar i urednik. Godinama je radio kao novinar. Bio je generalni direktor novinske agencije Tanjug, glavni urednik međunarodnog časopisa Balkan forum, a od 1997. do 2014. godine bio je direktor i glavni urednik makedonske nacionalne televizije Telma. Od 2006. do 2014. godine bio je predsednik Makedonskog PEN centra. Dobitnik je većeg broja književnih nagrada i priznanja, među kojima su i Nagrada „Aco Šopov“ za najbolju pesničku knjigu i Nagrada „Braća Miladinov“ Struških večeri poezije. Lazarov prevodi sa engleskog, srpskog i bugarskog jezika. Na makedonski jezik preveo je knjige Česlava Miloša, Karla Sandberga, Čarlsa Simića, Georgija Konstantinova, Oskara Daviča, Filipa Davida, Dragana Velikića, Milisava Savića, Abdulaha Sidrana, Gorana Babića, Enesa Halilovića, Dejana Aleksića i drugih autora. 

Knjige izabranih pesama Rista Lazarova objavljene su u Engleskoj, Rusiji, Srbiji, Bugarskoj, Albaniji, Sloveniji, Češkoj, Australiji. Živi i radi u Skoplju.

Промоција књиге "ДВЕ ОЗБИЉНЕ ДАМЕ" Џејн Боулс

уторак, 30. мај 2017. у 18:00

ДОБ//Главни хол

ИК Штрик, 2016, Едиција Класика. Превод: Марија Обадовић.

Говоре:  Љубица Пупезин, уредница у ИК Штрик, и Татјана Росић, књижевна теоретичарка

Ексцентрична и непредвидљива Њујорчанка Кристина Геринг и њена једнако необична, узнемирена и напета пријатељица госпођа Коперфилд, срећу се на забави. Две озбиљне даме, које се не мире са постојећим стањем ствари, с туђим али често ни са сопственим изборима и које су спремне на оно на шта други људи и не помишљају, тврдоглаво се држе свога пута – једна је у потрази за личним спасењем, друга за сопственом срећом.

 Госпођа Коперфилд нерадо одлази у Панаму с мужем, али тамо упознаје проститутку Пацифику, у коју се заљубљује. Госпођица Геринг, с друге стране, нерадо и наизглед из чиста мира, велелепну кућу близу града замењује страћаром на излованом острву и окупља око себе необично друштво: продавца некретнина у потрази за својим уметничким бићем, бившу дактилографкињу која очајнички тражи некога ко би јој, уместо ње саме, испунио живот, старца који верује да поново може бити млад...

Госпођа Коперфилд и госпођица Геринг поново ће укрстити путеве на крају романа за столом у мрачној крчми. Две озбиљне даме, старе пријатељице, сешће једна спрам друге да се поново упознају и што је још важније – да открију саме себе.
Дубок, тајанствен, необичан и духовит, роман "Две озбиљне даме" (1943), за који је Тенеси Вилијамс својевремено рекао да заслужује да постане класик више од иједног другог модерног романа, први пут се појављује на српском језику у преводу Марије Обрадовић, с поговором Татјане Росић и предговором Трумана Капотеа, првобитно написаном за америчко издање сабраних дела.

Необична и упечатљива дела Џејн Болус мање су позната широј публици, а за разлику од писаца, критика им није била превише наклоњена. Као што госпођица Геринг на неке особе делује помало узнемирујуће и често мора да тера људе да разговарају с њом, и Две озбиљне даме помало су непријатне, помало уврнуте, помало узнемирујуће, и умеју да разговарају само с читаоцима несклоним убичајеном. Или ћете их ударити кишобраном (као што ће једна малограђанка ударити госпођицу Геринг) или обожавати.

Џејн Боулс рођена је у Њујорку 1917. Као адолесценткиња оболела је од туберкулозе колена и мајка ју је одвела у санаторијум у Швајцарској, где ће бројне месеце провести с ногом у шинама. У том периоду јавила се у њој огромна љубав према књижевности, али и низ исто тако интензивних опсесија и страхова. По повратку у Њујорк, почела је да експериментише с писањем романа и упустила се у сексуалне авантуре и с мушкарцима и са женама.

Пола Боулса упознаје 1937, и наредне године њих двоје ће се венчати. Медени месец проводе путујући по Централној Америци, која ће касније послужити Џејн као место дешавања једног дела романа Две озбиљне даме. Роман је објављен 1943. Критика га већином није разумела. Данас има армију обожавалаца.

Пол 1947. одлази у Мароко да ради на роману Чај у Сахари. Наредне године Џејн му се придружује и наставља да пише, и то приче. Објављује неколико, укључујући и ремек-дело Извиђачки камп Катаракт. Почиње и рад на драми У летњиковцу. Драма ће бити изведена на Бродвеју 1953, уз мешовите критике. Џејн одлази у Танџер и наставља да пише, али посвећује се пре свега љубавној вези с Мароканком Шерифом, аферама с другим женама, и друштвеном животу који се често састојао од пијанки.
Године 1957. доживљава јак мождани удар због којег скоро потпуно губи вид. Упркос томе, рукопис за рукописом сведочи о њеној борби да настави да пише. Стање јој се погоршава и после боравка у различитим болницама, умире 1973.

Својом личношћу Џејн Боулс очарала је бројне људе. Била је изванредно виспрена и духовита и увек је радила и говорила неочекиване ствари. Била је у сваком смислу изненађујућа, у једном тренутку тајанствена а већ у следећем урнебесно смешна - исто као и њена дела.

Предавање: Мона Лиза и Супермен: Џон Кенеди и "нова граница" културе

понедељак, 29. мај 2017. у 17:00

ДОБ//Амерички кутак

Говори: проф. др Симона Чупић


Овим предавањем Амерички кутак Београд започиње програм посвећен обележавању стогодишњице рођења 35. председника САД-а, Џона Ф. Кенедија (1917-1963). Молимо вас да своје присуство потврдите на beograd@americancorners.rs.

На предавању ће бити речи о клими у САД почетком седме деценије када није више било сумње да је Америка светска сила, али требало је утврдити и идеју о цивилизацијском лидерству. У промовисању те идеје потенцијал јавне представе о Џону Кенедију био је драгоцен – човек који држи до етикеције и манира, млад али зрео интелектуалац, онај са којим је почињала нова епоха.

Пажљиво планирана културна политика у време његовог мандата почивала је на слогану чувеног песника Роберта Фроста: „Поезија као снага”. Низ догађаја из културе који ће обележити Кенедијев мандат имаће и веома значајну политичку димензију, одевену у форму уметничког.

Током наредних недеља публика ће, између осталог, имати прилику да гледа филмове, разговара о књигама, сазна више о споменичком комплексу у Даласу, као и библиотеци Џона Ф. Кенедија у Бостону. Детаљније информације ће благовремено уследити.