I Balkanski festival filmske režije (BFFR)

 

Prvi Balkanski festival filmske režije (BFFR) biće održan od 10. do 14. juna u Beogradu. Otvoriće ga srpska premijera filma proslavljenog rumunskog autora Radua Žudea “Kontinental ’25”, nagrađenog ove godine na Berlinalu za najbolji scenario. Uz film otvaranja, na prvom BFFR-u biće premijerno u Srbiji prikazano još 18 ostvarenja. Na današnjoj pres konferenciji obratili su nam se umetnički direktor BFFR-a, Darko Bajić, osnivač tog festivala uz Uroša Tomića (programski direktor) i Darju Bajić (direktorka festivala).  Festival tvore 3 festivalske selekcije, poetičnih naziva: Buđenje Balkana, Misterije filma i Povratak žanru – predstaviće pažljivo odabranu takmičarsku selekciju od po osam filmova. U konkurenciji su ostvarenja reditelja različitih generacija – od debitantskih radova novih talenata, do filmova iskusnih autora koji nastavljaju da istražuju granice filmske forme, jezika i izraza. 

Bajić je i selektor glavnog takmičarskog programa Buđenje Balkana koji predstavlja hrabre i snažne glasove i vizije savremenog balkanskog filma, nudeći dela priznatih autora i nova ostvarenja reditelja u usponu. Pored filma otvaranja publika će biti prilici da pogleda: Stvari zbog kojih ubijaš Alireze Katamija (Turska), I ostalo će uslediti Pelin Esmera (Turska), Srcolomci Denisa Ilijadisa (Grčka), Djeda Mraz u Bosni Emira Kapetanovića (BiH) i Ali šta je sa Tomijem? Atile Tila (Mađarska). Takođe, biće prikazani i domaći film Sunce nikad više Davida Jovanovića (Srbija) i Kad je muka Redjo Ibera Dearija (Severna Makedonija). Žiri čine reditelji Lordan Zafranović (predsednik, Hrvatska), Jurij Bikov (Rusija) i Agneš Kočiš (Mađarska).

Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih naših autora „Crnog talasa“.

 

Program Povratak žanru okuplja filmove koji se svesno i vešto oslanjaju na žanrovske obrasce; ali ih istovremeno savijaju, remete i osvežavaju. Od trilera, sportskih drama i muzičkih filmova, do crnih komedija, horora i filmova koji prepliću više žanrova. Autori sa Balkana sve hrabrije i slobodnije posežu za žanrom, ne iz puke komercijalne kalkulacije, već iz potrebe da kroz prepoznatljive forme pričaju nove, uzbudljive i stilski precizne priče. Selekciju svakog festivalskog izdanja bira  gostujući reditelj sa Balkana. Ove godine je to hrvatski režiser Vinko Brešan. Biće prikazani sledeći filmovi: Tapija Luke Mihailovića (festivalska pretpremijera, Srbija), Tri kilometra do kraja sveta Emanuela Parvua (Rumunija), Sutra umirem Nikol Čibulje (srpska premijera, Mađarska), Ka nepoznatoj zemlji Mahdija Flejfela (srpska premijera, Grčka), Blok 5 Klemena Dvornika (Slovenija), Ćao Bela Janija Severa (srpska premijera, Slovenija), Živi i zdravi Ivana Marinovića (Crna Gora) i Dražen Danila Šerbedžije (Hrvatska). Užiriju su producent Pjer Spengler (predsednik, Francuska) i reditelji Seren Juče (Turska) i Miloš Avramović (Srbija).

Međunarodni takmičarski program Misterije filma, čiji je Tomić selektor, inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, te glavna nagrada nosi ime tog legendarnog režisera. Selekciju čine filmovi sa različitih meridijana planete, a zajedniči imentielj im je da pomeraju granice moralnih i narativnih konvencija, kombinujući filmske žanrove i forme na jedinstven način. To može biti otkačena komedija, ekscentrična ljubavna priča sa klasičnijom naracijom, ili snažno metaforička drama koja kombinuje fikciju sa dokumentarnim materijalom. Publika će moći da premijerno u Srbiji pogleda filmove: Kod Judžina Kotlarenka (SAD), Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno Hernana Roselija (Argentina), Pavements Aleksa Rosa Perija (SAD), Univerzalni jezik Metjua Renkina (Kanada), Bićete opet zajedno Honasa Truebe (Španija), Paul i Polet se kupaju Džetra Masija (Velika Britanija / Francuska), Postaće pepeo Karlosa Markes-Marseta (Španija), kao i Porodična terapija Sonje Prosenc (Slovenija). Članovi žirija su producent i reditelj Takis Kandilis (predsednik, Francuska), montažerka Silvija Ingemarsdoter (Švedska) i glumac Svetozar Cvetković (Srbija) i svi oni su tokom svojih karijera sarađivali sa Dušanom Makavejevim.

Nagrada za najbolji film u svakoj selekciji biće dodeljena reditelju pobedničkog filma. Pored glavne nagrade, žiri će dodeliti i Specijalnu nagradu žirija za izuzetno ostvarenje u jednoj od sledećih oblasti: gluma, scenario, montaža, kamera, muzika, scenografija, kostimografija ili dizajn zvuka.

U okviru pratećeg programa festivala biće organizovani masterklasovi, među kojima i Gluma i montaža: Bergman i Makavejev. Producent legendarnih filmova Supermen i Underground, Pjer Spengler, održaće mini masterklas, a razgovor s njim vodiće Ivan Karl, direktor Filmskog centra Srbije. Kroz tematski masterklas „Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu“, realizovan u saradnji sa Asocijacijom rediteljki Turske, kao i fondom European Union’s Sivil Düşün Civil Society Support Programme, otvaraju se savremene perspektive ženskog autorstva u regionu.

U saradnji sa bioskopom Zvezda, i u znak podrške BFFR-a višegodišnjoj borbi mladih sineasta za očuvanje bioskopa, biće organizovane specijalne projekcije filmova Živojina Pavlovića i Dušana Makavejeva, uz razgovore sa savremenim domaćim rediteljima koji će mlađoj publici približiti njihov značaj i poetiku. 

Festivalski program biće održan u MTS dvorani, u Domu omladine Beograda i u bioskopu Zvezda. cena ulazinice 600 RSD.

Program možete pogledati na stranici www.bffr.rs

BREJKERSI U LUCI

 

Deveta Kontakt konferencija ne završava se tiho – kulminira večеras spektaklom pod vedrim nebom u Luci Beograd najuticajnije srpske rok grupe Partibrejkers. Bio je to pravi praznik rokenrola. U noći prepunoj zvuka, mirisa Dunava i komaraca mogle su da se čuju poznate pesme Partibrejkersapoput: "Hipnotisana gomila", "Hoću da znam", "Kreni prema meni" i druge. Cane i ekipa na Kontaktu i u kontaktu sa publikom:

"Šta držite aplauze u celofanu, `ajd` slobodno vrištite!"

Njihov povratak na beogradsku scenu posle 3 godine okupio je različite generacije koje traže istinu, snagu i zajedništvo u pesmi.

„Na naše koncerte dolaze tri generacije, ljudi stasavaju uz nas. Mi smo kao neka kulturna vrednost. Uvek je isto uverenje, ista energija, uvek je ista želja da budemo tog momenta najbolji rokenrol bend na svetu. Naša muzika je vitalitet, održava te u životu, ne daje ti da se ugasiš u ovoj svakodnevici ovakvoj kakva jeste. Stvar je u energiji, da mora da bude puno ljubavi, dobronamerna energija i da se ispomažemo. Mi uvek dajemo sve od sebe kao da nam je poslednji koncert!“, poručuje frontmen Zoran Kostić 

Biografski filmovi na Beldocsu 2025.

 

Ovogodišnje izdanje Beldocsa održaće se od 21. do 27. maja, na deset lokacija širom Beograda. Publiku očekuje raznovrstan filmski program, prateći sadržaji, nova tematska usmerenja i sveža selekcija autora iz celog sveta. 

Poseban fokus ove godine stavljen je na biografske filmove. Kroz različite programske celine, Beldocs donosi čak devet dokumentaraca koji na specifičan, autentičan način otkrivaju ogoljene životne priče – onih velikih koji više nisu među nama, svedoka prošlih epoha izgubljenih u savremenoj svakodnevici, ali i tihih heroja, everymana, čiji životi i borbe, iako daleki, u nama bude duboko prepoznavanje.

 David Lynch: Don’t Look at Me (Dejvid Linč: Ne gledaj u mene), dokumentarni film Gija Žirara iz 1989. godine, pruža retku priliku da zavirimo u svet Dejvida Linča – jednog od najenigmatičnijih autora savremenog filma. Umesto biografskih detalja i objašnjenja njegovih kultnih dela kao što su Eraserhead ili Blue Velvet, film nas vodi u prostor svakodnevnog stvaranja – tišinu, promišljanje, eksperiment. Ovaj film biće prikazan u okviru projekcija In memoriam posvećene ovom velikom autoru.

Škola hodanja 2, film hrvatske autorke Jelene Novakovi  i još jedna svetska premijera na Beldocsu, vodi nas kroz kreativnu i sociopolitičku epohu velikog umetnika – animatora i karikaturiste Borivoja Dovnikovića Borde – svedoka burnih društvenih previranja kroz koja je postajao sopstveni glavni junak. Prikazaće se u okviru celine Vatromet.

Iza osmeha, dokumentarni film reditelja Marka Đorđevića, autora igranih filmova Moj jutarnji smeh i Za danas toliko, biografski je portret Vlade Divljana, snimljen deset godina nakon njegove smrti. U trenutku kada porodica otvara kutije sa njegovim ličnim stvarima, među brojnim uspomenama pronalaze i snimke nastale malom kućnom kamerom. Ti materijali – intimni prikazi porodičnog života, stvaranja muzike u kućnoj sobi, probe sa bendom – čine okosnicu filma i otvaraju pogled u unutrašnji svet jednog od najvoljenijih muzičara s ovih prostora. Film Iza osmeha deo je celine Srpski takmičarski program.

Monika Beluči sreće  Mariju Kalasaria Callas, (Maria Callas, Monica Bellucci: An Encounter),  film autora Janisa Dimolistatosa, svoju premijeru imaće u okviru selekcije Prime Time na ovogodišnjem Beldocsu. Ovaj dokumentarni portret snimljen je kao dijalog između dve izuzetne žene – Marije Kalas i Monike Beluči – koje, iako potekle iz različitih vremena i životnih okolnosti, dele duboku, potpunu posvećenost umetnosti. Kroz intimne memoare, lična pisma i retke arhivske snimke, film osvetljava unutrašnji svet Marije Kalas.

BLUM – Gospodari svoje budućnosti donosi priču rediteljke Jasmile Žbanić o Emeriku Blumu, preduzetniku i vizionaru koji je u posleratnoj Bosni i Hercegovini osnovao „Energoinvest“, kompaniju zasnovanu na modelu radničkog samoupravljanja. Kroz bogatu arhivu i svedočenja, film prikazuje kako je Blum u ruralnom i razrušenom okruženju uspeo da izgradi globalnu firmu vođen filozofijom koja danas deluje gotovo utopijski. Film će biti prilazan u okviru specijalne selekcije Bitka za stvarnost gostujućeg kustosa Galeba Nikačevića.

Crni Ljubivoje, autora Predraga Velinovića, svoju svetsku premijeru imaće u okviru celine Srpski takmičarski program na predstojećem Beldocs festivalu. Film predstavlja intimni portret istaknutog dramskog umetnika Ljubivoja Tadića, prvaka drame Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Ej, salaši je dokumentaristički portret o Zvonku Bogdanu, tamburašima i, kako je autorka filma Maja Uzelac navela, “jednom vremenu koga više nema.” Film će svoju svetsku premijeru imati u okviru programske celine Posebne projekcije.

Frieda TV (Frida TV), rediteljke Lee Lanoe, dokumentarni je portret Gerde Fride Ženet Gruger – žene koja živi na ivici, opstaje zahvaljujući spoju pankerskog načina života i poetske ekspresije. Film prikazuje Fridu kao ličnost koja se pred kamerom ne boji da rizikuje, da proslavlja male trijumfe, igra se stvarnošću i postavlja ključna pitanja o identitetu, slobodi i umetnosti. Dokumentarac će biti prikazan u okviru Međunarodnog takmičarskog programa. 

თემო რე (Temo Re), film gruzijske autorke Anke Gujabidze, portret je mladog glumca koji, uprkos umetničkom pozivu, preživljava kao dostavljač u savremenom Tbilisiju. Prikazan u okviru selekcije Meteori, film donosi priču o svakodnevici koja se pretvara u košmar – o siromaštvu, korupciji i ljudima koji polako gube kontakt jedni s drugima. 

Program festivala je dostupan na internet stranici beldocs.rs gde se i direktno mogu kupiti ulaznice.

Filmovi o suživotu životinja i ljudi na ovogodišnjem Beldocsu

 

Šta nam svet životinja otkriva o prirodi, ali i o nama samima kroz naš odnos prema njima

Na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 21. Do 27. maja 2025. godine u Beogradu, u okviru različitih programskih celina biće prikazani filmovi koji istražuju značaj i uticaj životinja na pojedince i zajednice širom sveta.

Ovi filmovi postavljaju pitanje - ko smo mi životinjama, a šta one donose nama? Kroz raznovrsne perspektive, publika će imati priliku da razmisli o međusobnim odnosima, istražujući na koji način životinje oblikuju našu svakodnevnicu, kulturu, ekosisteme i duhovni svet, kao i kako mi, sa druge strane, utičemo na njihov opstanak i dobrobit. Izdvajamo filmove: Mačke iz hrama Gokogu, Kolektivni monolog, Tihi mosmatrači, Park Vorena Elisa i Koki, ćao.

Mačke iz hrama Gokogu (The Cats of Gokogu Shrine) japanskog autora Kazuhiro Sode je priča o moru, starenju tradicionalne zajednice, uspomenama, cvetanju trešnje, suživotu, olujnoj kiši, životu i smrti, sukobu različitih mišljenja – i mačkama. U malom, drevnom šintoističkom hramu Gokogu mačke su istovremeno omiljene komšije, ali i pitanje oko kog se članovi zajednice spore. Priča o pitanju mačaka je prizma kroz koju autor posmatra i doživljava starenje jedne tradicionalne zajednice predstavljajući svet kao očaravajuće, ali surovo mesto.

Nakon prikazivanja na Berlinaleu i Međunarodnom filmskom festivalu u Hongkongu (Hkiff) Sodin film će srpsku premijeru imati na Beldocs festivalu u okviru programa Prime Time.

Kolektivni monolog (Collective Monologue) rediteljke Džesike Sare Rinland je svojevrsni nežni omaž radnicima u klasičnim zoološkim vrtovima, ali i centrima, odnosno utočištima za životinje širom Argentine. Fragmentarnim narativnim pristupom autorka prikazuje niz intimnih trenutaka koji se odvijaju dok radnici danonoćno brinu o preostalim zatvorenim životinjama. Kroz krupne planove autorka gledaoce premešta iz pozicije tipičnog posetioca zoološkog vrta i postavlja pitanje o brizi i odgovornosti ljudi prema životinjama.

Džesika Sara Rinland je argentinsko-britanska autorka filmova i dobitnica brojnih nagrada, uključujući i Specijalno priznanje na Filmskom festivalu u Lokarnu. Njen film Kolektivni monolog biće prikazan na Beldocs festivalu u okviru Međunarodnog takmičarskog programa.

Tihi posmatrač (Silent Observers) autorke Elize Petkove je pitoreskno, nežno delo koje prati život u zabačenom planinskom selu u Bugarskoj. Autorka donosi priču o sujeverju i autentičnim narodnim bajalicama kroz likove životinja, odnosno njih čak šest. Na širem planu autorka donosi senzitivnu priču o polaganom gašenju nade u selu u kom vreme kao da stoji dok je jedina konstanta prolaznost.

Fim Tihi posmatrač, snimljen u koprodukciji Bugarske i Nemačke, će regionalnu premijeru imati na Beldocs festivalu u okviru Međunarodnog takmičarskog programa.

Park Vorena Elisa (Ellis Park) u režiji Džastina Kurzela prati australijskog muzičara Vorena Elisa, koji otvara prozor u svoju svakodnevicu, svoj svet i jedno posebno mesto – utočište za divlje životinje, spasene iz ilegalne trgovine ili zlostavljanja. Elis, nekadašnji član legendarnih bendova The Dirty Three i Nick Cave and the Bad Seeds, već više od tri decenije gradi nekonvencionalnu muzičku karijeru, daleko od velikih koncertnih dvorana, dok istovremeno posvećeno učestvuje u radu utočišta, kog je suosnovač, u šumama Sumatre. Kurzelov dokumentarni film donosi duboko lični uvid u život jednog umetnika kroz čin stvaranja, ali je i snažan podsetnik na to koliko se može postići zajedničkim radom i predanošću.

Film Park Vorena Elisa snimljen u koprodukciji Australije i Indonezije biće prikazan u okviru programske celine Prime Time na ovogodišnjem Beldocs festivalu. 

Koki, ćao (Koki, Ciao) je kratkometražni film holandskog autora Kventona Milera, koji prati priču o 67 godina starom papagaju Kokiju, nekadašnjem ljubimcu Josipa Broza Tita. Kombinujući neobjavljene snimke iz državnih arhiva sa autentičnim materijalima razgovora sa školskim grupama i turistima koji posećuju njegov kavez, Miler portretiše Kokija, koji je bio simbol jedne države, ali i najbitnije, verni prijatelj Tita.

Film Koki, ćao imaće srpsku premijeru na ovogodišnjem izdanju Beldocs festivala u okviru celine Fireworks, zajedno sa filmom Škola hodanja 2.

Uskoro-program na OVOM LINKU.

Osvrt na roman Tihi rat, Vladimira Simića

 

„Da, mogao sam da uzmem državne pare. Ja sam takve hapsio, Edvarde. Te koji su skidali novac sa državnih računa. U čemu je onda smisao cele naše ideje i borbe? Da budem kao oni? “

Tihi rat, Vladimira Simića roman je sa dobrim i osmišljenim konceptom, mnogo raskošniji i dublji od tipičnog predstavnika ovog popularnog žаnra.

Karakteriše ga intrigantna i tematski raznolika radnja, istančan osećaj za trenutak i dinamiku, smisleni filozofski uplivi, osvrt na evolutivne uticaje i sadejstvo ukupne okoline na stanje i ponašanje jedinke, pri čemu se autor referiše na ljude, vukove i bakterije uz raskošnu upotrebu jezika.

U svom prvencu, Simić je rešio da podrži svog junaka, pišući u prvom licu. Reč je o čoveku, koji se pomirio sa pozicijom autsajera, koje mu je društvo i okolnosti nametnulo, no sa svakom stranicom romana pokazuje tu tihu nadmoć, koja je osobina ljudi koji sa sobom nose onu akumulisanu, životnu mudrost, u trenutku kada ga svetlosti reflektora osvetle.

Osnova misao koja zaokuplja pisca je u kom pravcu ide nаšа civilizacija i na koji način koristimo otkrića. Iako pritajeni optimista, svestan je nevesele realnosti.

A onda se sve usmerava u klasične vode špijunskog romana, podatnog za ekranizaciju, uz učešće jedne velike svetske sile. 

Da li su njene namere dobronamerne? 

Da li je ono što je započelo kao zanimljivi naučni eksperiment uzdrmati same temelje države? 

Provuče se tu i poneka dobro čuvana porodična tajna. U završnici romana snažno će se zavrteti dramaturški rolerkoster, sagledavaćemo radnju iz više perspektiva i svašta će biti izbačeno na površinu. 

Vladimir Simić rođen je 1963. godine u Zemunu. U mladosti se aktivno bavio muzikom kao gitarista, tekstopisac i aranžer. Državni je službenik. Otac je četvoro dece i ponosni deda. 

Аko sam vas ovim osvrtom zaintrigirao, knjigu možete naručiti od samog autora ili u nekoj Delfi knjižari.