Savamala je beogradski Pigal!

Savamala postaje Pigal. Znamo da su se tamo deslie neke zakulisne radnje. Stoga ne čudi da se postavljaju kulise slavnog Mulen Ruža. Manite vodu dajte nam kabare! Postavljaju se zarad potreba snimanja filma. 

Zato danas, 5. oktobrad pravac Mikser House-u (u Karađorđevoj 46) i budite deo Mulen Ruž (Moulin Rougeu) čarolije večeri u srcu Beograda. 

U okviru ove vesele večeri u bojama Pariza, Francuski institut u Srbiji vas očekuje od šest popodne u Mikser House-u i nudi vam aktivnosti za celu porodicu. Biće tu zabavne i interaktivne radionice gde ćete imati priliku da testirate svoje znanje francuskog, da porazgovarate sa našim profesorima, da igrate društvene igre na francuskom, a najmlađi gosti (6-12 godina) moći će da igraju frenč kankan!

Ulaz je slobodan od 18:00 do 20:30.

Izložba "RAZMIŠLJAJMO NA NOVI NAČIN - UČIMO OD PRIRODE"

Otvaranje izložbe u utorak, 04. oktobra u 15:00

Izložba traje do 19. oktobra 2016.

Hol Velike sale Doma omladine Beograda

Izložba „Razmišljajmo na novi način“ u nama budi osećaj za planetu Zemlju i pomaže nam da izgradimo adekvatan i produktivan stav prema njoj i prema četiri osnovna elementa. Ona nas upozorava na to da klimatske promene, ograničenost resursa i problemi koje je izazvao sam čovek ostavljaju dubok trag na našem vlastitom životnom prostoru. Pored toga, navodi nas na spoznaju da i sami možemo doprineti zaštititi četiri osnovna elementa i planete Zemlje, tako što ćemo se brižljivije ophoditi prema njima. To je nešto čemu svako od nas može učiniti.

Izložba „Razmišljajmo na novi način“ ima, međutim, još jedno težište, a to je nemački jezik. Posetioci će shvatiti da je nemački jezik zabavan, kao i da na tom jeziku već mnogo šta razumeju, iako možda ne baš sve.

Na spoljnoj strani svih tematskih paviljona očekuje nas zanimljiv filmski materijal, koji ističe iskonsku snagu svakog elementa i ono što je kod tog elementa pozitivno. Kratki spotovi sa slikama i tekstom govore ponešto što već znamo, ali i ponešto novo. Rasvetljavajući brojne detalje, oni nam pokazuju to koliko nam je svaki od četiri osnovna elementa blizak i kakav je njegov značaj za naš život. Tako se istovremeno ističe i kulturološko značenje četiri osnovna elementa.

Unutrašnjost paviljonâ nudi činjenice o pojedinačnim elementima, predstavljajući ih pomoću fotografija, ilustracija i teksta. U svakom od paviljona uz to ćete naći sadržaje koji posetiocima omogućavaju aktivan pristup izložbi, kao i po jedan zanimljiv trodimenzionalni objekat.

Pozivamo vas da posetite izložbu „Razmišljajmo na novi način“ i tako otkrijete brojne zanimljive i neočekivane činjenice.

50. Bitef- Rodoljupci

Pravoslavni pop drži službu na mađarskom. Puk nije nacionalno svestan, čak ne zna ni boje svoje zastave. No, dovoljno ga je malko potpaliti i napaliti i evo vam boraca za nacionalna prava. One, odmerenije, trezvenije uvek proglašavaju krivcima ili izdajnicima. A njihova sudbina je već određena. No, rodoljubac, to nije svest i stav, to je ipak profesija. Oduvek unosna. 

Godina je 1848. i revolucija se proširila od Francuske, preko Italije, Mađarske, do male banatske varoši Vršca, gde se grupica lokalnih skorojevića i bankrotiranih mešetara nameće za srpske predstavnike. Jedini kriterijum njihove reprezentativnosti je – rodoljublje, koje oni shvataju prema ličnim interesima; na početku su ponizne „mađarske patriote“ (diče se svojim mađarizovanim imenima, liturgiju drže na mađarskom jeziku – doduše izmišljenom, kite se mađarskim kokardama, itd.), a kada saznaju za srpsku pobunu i zahtev za stvaranjem Srpske Vojvodine, istog časa postaju ratnohuškačke kolovođe. Ali njihovo rodoljublje će biti stalno na iskušenju – u zavisnosti od stanja na bojnom polju. Kada Mađari pobeđuju, oni ponovo na sebe stavljaju mađarske kokarde, a kada pobede Srbi, oni, kao lokalna vlast, brutalno pljačkaju, hapse i ubijaju svoje mađarske susede. Uvek s ratnički pevanim rodoljubivim pesmama na usnama, ubiće i jedinog poštenog i razumnog među sobom – uglednog trgovca Gavrilovića. A posle mađarske kontraofanzive 1849. godine, beže u Beograd, gde bogati i mirne savesti lamentiraju nad svojom „zlom srećom“, pevajući nežnu Sterijinu ljubavnu pesmu o važnosti „čistog srca“.

                                                                         foto: Vicencio Žakić 

Sterijin komad Rodoljupci, morao je da čeka pedeset godina da bi bio postavljen na scenu, iako ga je on napisao neposredno posle istorijskih dogadjaja koji se u njemu opisuju; nacionalne evropske revolucije 1848. sa njenim odjecima na tlu Banata, medju Srbima iz Južne Ugarske.Politika je stara profuknjača, te se u svom delovanju pridržavam postpolitičkog konteksta do daljnjeg. U tom svetlu posmatram i predstavu Rodoljupci Andraša Urbana. Suptilne estetike, no lako sklizava u trivijalnost u delovima gde uporište traži u našoj neveseloj sadašnjosti ili istoj takvoj bližoj prošlosti.

Urbanove patriote nisu neotesani, neobrazovani provincijalci, već vrlo uglađeni a krajnje svirepi građani. Ovi nacionalisti,  spremni su da se bore za više  ciljeve do polsdnje kapi tuđe krvi, a onda pragmatično da ih izdaju. U svojoj političkoj travestiji, rodoljupci se svi u jednom preobraćaju u žene. Metamorfoze su svakolike, strašljivci i pervertiti.

Jovan Sterija Popović

RODOLJUPCI

Režija: Andraš Urban

Narodno pozorište u Beogradu

NARODNO POZORIŠTE U BEOGRADU

VELIKA SCENA

Trajanje: 1:35’

Scenografija: Andraš Urban

Kostimografija: Marina Sremac

Scenski pokret: Tamara Antonijević

Kompozitor: Irena Popović Dragović

Dramaturg: Slavko Milanović

Dramaturg, pomoćnik reditelja: Suzana Vuković

Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović

Izrada scenografije: Miraš Vuksanović

Igraju: Slobodan Beštić, Anastasia Mandić, Suzana Lukić, Pavle Jerinić, Nela Mihailović, Hadži Nenad Maričić, Nikola Vujović, Predrag Ejdus, Branko Jerinić, Bojan Krivokapić

Muzičari: Nemanja Aćimović, Ivan Marković, Đorđe Antić

Izvršni producent: Milorad Jovanović

Organizacija: Jasmina Urošević

Direktor drame: Željko Hubač

Fotografije: Vicencio Žaknić

ANDRAŠ URBAN, reditelj, rođen je 1970. godine u Senti. Još kao sedamnaestogodišnjak stvara nezavisnu pozorišnu i književnu radionicu kao autor, reditelj i glumac. Kasnije formira pozorišnu grupu „Aiowa“ koja teatar tretira kao specifičnu, ali ipak sveumetničku ideološku akciju.  Studira filmsku i pozorišnu režiju na novosadskoj Akademiji umetnosti u klasi prof. Vlatka Gilića, režira u subotičkom Narodnom pozorištu. Diplomirao je 2000. godine u klasi prof. Bora Draškovića i ponovo intenzivno radio u pozorištu. Uz podršku segedinskog MASZK-a i vlastitog ansambla (Ansambl Andraša Urbana), stvara nezavisne pozorišne predstave. Od 2006. godine je direktor Mađarskog gradskog pozorišta „Deže Kostolanji“ u Subotici. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala Desire Central Station. Režirao četrdesetak profesionalnih predstava u Subotici, Nišu, Beogradu, Segedinu, Bitolju, Ljubljani, Berlinu, Klužu, Varni, Mariboru, Rijeci. Dobitnik je raznih nagrada i priznanja, među kojima su Nagrada „Jasai Mari“ (najprestižnija nagrada za pozorišnu režiju Republike Mađarske), Nagrada „Joakim Vujić“, „Pro Urbe“ grada Subotice, „Pro Urbe“ grada Sente, i Nagrada za „Paralelnu umetnost“ (Meiawawe). Njegove režije i predstave su nagrađene na festivalima: Sterijino pozorje, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Infant, Joakimfest, Tvrđava fest, Teatarfest, Festival alternativnih pozorišta Republike Mađarske, Festival mađarskih pozorišta, Bitef, MESS, MOT, Dani satire u Zagrebu.

Indirekt Festival Vol. 2 u Beogradu

Drugo jesenje izdanje regionalnog showcase festivala Indirekt Autumn Edition Vol. 2 biće održano u Beogradu od 7. do 9. oktobra.

Učesnici ovogodišnjeg jesenjeg Indirekta The Mothership Orchestra, The Academy, The Yellow Buzz, Alex Kelman, Haiku Garden, Halftones, Kim Tamara, Nikonar, Danijel Vezoja i Matteo E. Bast ponudiće različite vidove alternativnog zvuka

Ali ovaj festival će vam predstaviti i četvoro gostiju iz sveta književnosti i publicistike – hrvatskog pisca Ivana Jozića, publicistu i radijskog autora iz Republike Srpske na privremenom radu u Sloveniji, Dragana Vukovića, te dvoje književnih autora iz Srbije, Aleksandru Cimpl i Gorana Stojičića.

U okviru festivala 9. oktobra biće održana osnivačka konferencija Eastynet mreže, čiji je cilj da poveže muzičke profesionalce iz zemalja istočne Evrope, a istog dana koncertom iznenađenja biće zatvoreno ovogodišnje jesenje izdanje Indirekt-a.

Ulaznice za koncerte u klubu Elektropionir prodavaće se po ceni od 300 RSD, dok je ulaz na koncerte u klubu Zaokret i na književne večeri besplatan.

Indirekt Autumn Edition Vol. 2 – program

 

Petak, 7. oktobar

 Elektropionir (Cetinjska 15)

The Mothership Orchestra-20:30

The Academy-21:30

The Yellow Buzz-22:30

Zaokret (Cetinjska 15)

 

Matteo E Basta-21:00

Daniel Vezoja-22:00

Subota, 8. oktobar

Elektropionir (Cetinjska 15)

Alex Kelman-20:30

Haiku Garden-21:30

Halftones- 22:30

Zaokret (Cetinjska 15)

Promocija novih knjiga-17:00

Kim Tamara-21:00

Nikonar- 22:00

Nedelja, 9. oktobar

Zaokret (Cetinjska 15)

Osnivačka konferencija Eastynet mreža-12:00

Koncert iznenađenja- 13:00

Koncert: MAX & IGGOR CAVALERA: BACK TO THE ROOTS

Ponedeljak, 14. novembar 2016. u 21:00

Dom omladine Beograda//Amerikana

 

BRAĆA KAVALERA ZAJEDNO U BEOGRADU: 20 GODINA SEPULTURINOG „ROOTS“ ALBUMA

Organizacija: Dom omladine Beograda i MH Concerts
Ulaznice su u pretprodaji preko EVENTIM mreže: ograničen kontigent po ceni od 1800 dinara, redovna pretprodajna cena 2000 dinara.
 Legendarni brazilski sastav Sepultura izdao je godine 1996. album „Roots“ koji je otvorio vrata savremenom, nu metal zvuku, i zacrtao mogući pravac razvoja teškog rokerskog načina sviranja u 21. veku.

Tačno dvadeset godina kasnije Max i Iggor Cavalera udružuju snage da bi pred publikom širom sveta u celosti odsvirali vizionarsku ploču koja ih je učinila značajnim muzičarima našeg vremena: „Roots“ će u svoj svojoj slavi i veličini biti izveden 14. novembra u sali Amerikana Doma omladine Beograda.

„Roots“ je bio poslednji studijski album Sepulture snimljen sa pevačem Maxom Cavalerom, jednim od osnivača sastava, pre nego što se otisnuo u nama dobro poznatu avanturu pod imenom Soulfly. Na ovom projektu su, između ostalih, gostovale zvezde kao što su Jonathan Davis (Korn) i Mike Patton (Faith No More), a snimljen je u saradnji s producentom Rossom Robinsonom, poznatom po radu sa čuvenim američkim cutting edge heavy metal sastavima iz tog vremena (Korn, Slipknot, Machine Head, Limp Bizkit i drugi).

Nastanak samog albuma obavijen je pomalo velom misterije, jer zaista počiva na snu kog je Max Cavalera imao o snimanju ploče u amazonskoj džungli. Sam odlazak i snimanje u unutrašnjosti zemlje, bili su prava avantura, ali Max se kasnije ove epizode uvek sećao sa najtoplijim osećanjima: „za mene kao Brazilca, ovo je bilo važno lično putovanje i veliko postignuće“. On i drugi članovi grupe uvek su tvrdili da su se osećali odbačeni od društva jednako kao i članovi plemena Xavante, kod kojih su odseli za vreme snimanja, dok su članovi plemena govorili da su im momci iz Sepulture bili od prvog susreta zanimljivi zbog tetovaža i duge kose.

Muzički posmatrano, revolucija koju je bend izveo na „Roots“ sastavljena je od dva dela: daljeg usavršavanja nu metal zvuka kog su lansirali Korn, te upotrebe etničkih perkusija karakterističnih za brazilski Bahia region. Ovaj spoj dao je novu, spiritualnu dubinu savremenom metal zvuku, ne gušeći njegovu ubitačnost. Ako na ovo dodamo očigledne angažovane poruke koje su se oslanjale na rečnik hardcore punka, postaje jasno da je direktnost Sepulturine muzike ove nadograđena višeslojnošću koja je i danas intrigantna, te deluje uzbudljivo supermoderno i savremenom slušaocu.

Prvi veliki metal album trećeg sveta, otvorio je jedno novo poglavlje u muzici čije će se sve poruke otkrivati i iznova doživljavati u godinama koje dolaze. Nije zato ništa pogrešno proveriti uživo kako izgleda vratiti se na „Roots“.