Izložba „Svet fantastike na papiru“ i promocija monografije iz zbirke Fondacije Mihajlović – Feniks

 Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd

17. septembar – 18. oktobar 2026.

Fondacija Mihajlović - Feniks predstaviće 17. septembra 2026. godine u Galeriji Kolarčeve zadužbine izložbu „Svet fantastike na papiru“, čija je kustoskinja Minja Velemir, istoričarka umetnosti. Izložba će publici po prvi put u obimnijem izboru predstaviti dela iz Kolekcije radova na papiru Fondacije Mihajlović - Feniks, jedne od retkih privatnih zbirki u Srbiji sistematski posvećenih očuvanju, proučavanju i predstavljanju tradicije fantastične umetnosti.

Izložbu prati i istoimena monografija, koja donosi do sada najobuhvatniji pregled kolekcije. U publikaciji je predstavljeno oko 290 radova više od 70 umetnika, dok će na izložbi biti prikazan izbor dela 62 autora.

Posebnu vrednost projekta predstavlja sama kolekcija, koja danas obuhvata 290 pažljivo prikupljenih crteža, grafika, akvarela i radova izvedenih kombinovanim tehnikama na papiru. 

Na izložbi će biti prikazana dela najvećih predstavnika fantastike među kojima su Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Miodrag Đurić Dado, Ernst Fuks i Oto Rap, izložba će predstaviti i dela savremenih umetnika koji danas razvijaju i oblikuju fantastičnu poetiku. Među njima su Snežana Petrović, Željko Đurović, Vladimir Lalić, Julija Dašić, Sergej Aparin, Veljko Valjarević, Dragan Vuk Račić, Vladimir Dunjić, Marijana Rakićević, Slavko Krunić i drugi.

Okupljajući stvaraoce različitih generacija - od istaknutih predstavnika Mediale i evropske fantastične umetnosti do savremenih autora, zbirka svedoči o kontinuitetu jednog likovnog izraza koji je, uprkos bogatoj tradiciji, često ostajao izvan dominantnih istoričarsko-umetničkih i kustoskih narativa.

Koncept izložbe zasnovan je na više tematskih celina koje istražuju različite manifestacije fantastičnog u umetnosti. Kroz dijalog dela predstavnika Mediale, međunarodne i savremene fantastične scene, kao i radova koji uspostavljaju veze sa renesansnom tradicijom, izložba otvara različite perspektive sagledavanja fantastike - od mitskih i simboličkih narativa, preko odnosa realnog i imaginarnog u portretu, do žanr scena i fantastičnih bića.

Po završetku izložbe u Galeriji Kolarčeve zadužbine, projekat će biti predstavljen i u Modernoj galeriji Valjevo, gde će biti otvoren od 24. oktobra do 21. decembra 2026. godine

IX Dunav Film Fest donosi šest dana filma na četiri atraktivne lokacije u Smederevu

 

Deveti Dunav Film Fest biće održan od 21. do 26. avgusta u Smederevu, pod pokroviteljstvom grada Smedereva i u organizaciji Centra za kulturu Smederevo. 

Tokom šest festivalskih dana biće prikazano 40 filmova u četiri programske celine, na atraktivnim lokacijama širom grada - u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo. Festival tako i ove godine spaja filmski program sa jedinstvenim ambijentima grada na Dunavu. 

Festival će svečano biti otvoren u petak, 21. avgusta, u 20 časova, u Malom gradu Smederevske tvrđave, projekcijom filma „Kuća“ rediteljke Tanje Brzaković. U središtu priče je Jovan, arhitekta srpskog porekla koji je veći deo života proveo u Berlinu i koji se, nakon zdravstvenih problema, vraća u rodni kraj zajedno sa unukom kojeg gotovo ne poznaje. Njihov dolazak pokreće priču o porodičnom nasleđu, pripadanju i borbi za očuvanje kraja kojem preti investitorski projekat.

Takmičarski program, koji će biti prikazan u ambijentu Malog grada Smederevske tvrđave, donosi još osam filmova različitih poetika i žanrova, među kojima su i ostvarenja autora iz podunavskih zemalja. O dobitniku festivalske nagrade Dunavska lađa za najbolji film odlučivaće žiri sastavljen od filmskih stvaralaca. 

Među naslovima takmičarske selekcije posebno se izdvajaju filmovi renomiranih evropskih autora, ali i ostvarenja koja donose nesvakidašnje filmske perspektive. Odlazim u junu“ rediteljke Katharine Rivilis prati nemačku tinejdžerku Fani koja nakon 11. septembra odlazi u Novi Meksiko, gde upoznaje porodice američkih vojnika, neobične ljude i svoju srodnu dušu. Njihova ljubavna priča, međutim, neće dugo potrajati. „Euforija“ nemačkog umetnika i reditelja Julijana Rozefelta, sa Kejt Blančet u jednoj od glavnih uloga, kroz eksperimentalni filmski pristup istražuje odnos savremenog društva prema kapitalizmu, potrošnji i novcu, dok „Made in EU“, bugarsko-nemačko-češka koprodukcija Stefana Komandareva, govori o stigmatizaciji i društvenoj podeli kroz priču o radnici iz ruralne Bugarske koja postaje prvi slučaj kovida u svom mestu. 

Posebnu pažnju privlači i „Kokoška“ Đerđa Palfija, film ispričan iz perspektive jedne kokoške koja stiže do oronulog restorana na grčkoj obali i posmatra živote ljudi oko sebe. Ova neobična grčko-nemačko-mađarska koprodukcija imala je svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Torontu, gde je osvojila posebno priznanje žirija u programu Platform. 

U takmičarskom programu su i „Roze“ Markusa Šlajncerа, „Nina Roza“ Ženevjev Dulud-De Sel, „Nežno čudovište“ Mari Krojcer i „Usnula avantura“ Valeske Grizebah. 

„Rose“ Markusa Šlajncera, sa Sandrom Hiler u glavnoj ulozi, smešten je u XVII vek i prati ženu koja se prerušava u muškarca kako bi izborila slobodu i mesto u društvu. Crno-bela istorijska drama istražuje pitanja identiteta, društvenih normi i lične autonomije, a film je svetsku premijeru imao u glavnom takmičarskom programu Berlinala, gde je Sandra Hiler nagrađena Srebrnim medvedom za najbolju glumicu. 

Pored takmičarskog programa, festival donosi i programske celine Porodica na okupu, Neprolazni, Reka-pitulacija i Dokumentarni film, čime Dunav Film Fest i ove godine pruža priliku publici da tokom šest dana pogleda filmove različitih žanrova, poetika i generacija autora.

Festival će biti zatvoren u sredu, 26. avgusta, u Malom gradu Smederevske tvrđave, projekcijom kultnog filma „Sjećaš li se Doli Bel?“ Emira Kusturice i svečanom dodelom nagrade Dunavska lađa. Veče će biti zaokruženo programom „Veče filmske muzike“, uz maestra Dušana Sekulića, sa orkestrom i horom.

Više informacija o programu i rasporedu projekcija biće uskoro dostupno na zvaničnom sajtu festivala www.dunavfilmfest.rs. 

Film „Kuća“ Tanje Brzaković otvara IX Dunav Film Fest u Smederevu

 

Novo ostvarenje Tanje Brzaković, sa jakom regionalnom podelom, otvoriće festival 21. avgusta u Malom gradu Smederevske tvrđave

 

Deveto izdanje Dunav Film Festa biće otvoreno 21. avgusta u 20 časova projekcijom filma „Kuća“, dugometražnog igranog prvenca rediteljke Tanje Brzaković, u Malom gradu Smederevske tvrđave.

Od 21. do 26. avgusta, Smederevo će i ove godine postati mesto susreta filmskih autora, publike i savremenog evropskog filma. Dunav Film Fest nastavlja da predstavlja najznačajnija ostvarenja podunavskih zemalja, spajajući vrhunski filmski program sa jedinstvenim istorijskim ambijentom na obali Dunava.

Film „Kuća“ donosi snažnu porodičnu dramu o identitetu, pripadanju i odnosu prema zavičaju.

Glavni junak, Jovan, arhitekta srpskog porekla, koji je najveći deo života proveo u Berlinu, nakon preživljenog infarkta suočava se sa pritiskom ćerke da se preseli u dom za stare. Pre nego što donese konačnu odluku, odlazi sa unukom Nikolom, koga gotovo i ne poznaje, u rodno selo na Staroj planini, kako bi prodao porodično imanje i zatvorio poslednje otvoreno poglavlje svoje prošlosti. 

Međutim, povratak u zavičaj otkriva mnogo više od uspomena. Jovan saznaje da njegovom rodnom kraju preti investitor koji, uz podršku korumpiranog sistema, želi da uništi ono malo što je ostalo od sela i njegovog načina života. Dok porodične tajne polako izlaze na videlo, deda i unuk postaju deo borbe meštana, suočavajući se sa odlukama koje će promeniti njihov pogled na porodicu, identitet i pripadnost. 

U filmu igraju Miralem Zubčević, David Stanču, Jelena Bosanac, Anica Dobra, Sanja Vejnović, Nika Rozman, kao i glumci iz Pirota Zoran Živković, Milan Nakov, Aleksandar Aleksić i Danica Mitić. 

Scenario su napisale Tanja Brzaković i Hajdana Baletić, direktor fotografije je Aleksandar Kalezić, fotograf Boško Đorđević, scenografkinja Slobodanka Pilić, kostimografkinja Ljiljana Petrović, za šminku je bila zadužena Katarina Milojević, montažerka Branka Pavlović, dizajner zvuka Miloš Drobnjaković. 

Film je nastao kao koprodukcija Srbije (Talas film), Hrvatske (4Film) i Nemačke (Filmkraftwerk), uz podršku Filmskog centra Srbije i Hrvatskog audiovizuelnog centra. Glavni producent je  Nebojša MIljković, uz koproducentkinje Anitu Juku i Tanju Brzaković,  direktorka filma je Višnja Nikitin.

Tanja Brzaković je filmska rediteljka, scenaristkinja i autorka dokumentarnih filmova, rođena u Beogradu. Diplomirala je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a potom završila postdiplomske studije na Univerzitetu u Hamburgu. Živi i radi između Berlina i Beograda. U svom autorskom radu posvećena je društveno angažovanim pričama koje istražuju identitet, marginalizovane zajednice, ljudske odnose i savremene društvene procese. Njeni filmovi prikazivani su i nagrađivani na brojnim međunarodnim festivalima, a članica je Evropske filmske akademije (EFA).

IX Dunav Film Fest u Smederevu

 

Tokom šest festivalskih dana publiku očekuju pažljivo odabrani filmovi raspoređeni u četiri programske celine, koji će biti prikazivani na četiri atraktivne lokacije u gradu - u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo.

I ove godine Dunav Film Fest zadržava svoj takmičarski karakter, a o dobitniku nagrade Dunavska lađa za najbolji film odlučivaće stručni žiri sastavljen od filmskih stvaralaca.

Više informacija o programu, gostima i rasporedu projekcija biće uskoro dostupno na zvaničnom sajtu festivala

Autor fotografija - stilova iz filma je Aleksandar S. Kalezić

NOVO! Zbirka pesama "Na krilima vilinskog konjica" - Pesme na pragu svetlosti koja se usuđuje da leti

"Žirirajući na Konkursu Zlatni hrast Nove POETIKE, imali smo prilike da se susretnemo sa izvanrednim poetskim rukopisima koji posebnom snagom i lepotom ispletenih stihova ostavljaju veoma jak utisak. Zato nije bilo lako suziti izbor, ali je zbirka pesama Na krilima vilinskog konjica Nenada Perića ipak pronašla svoje drugo mesto ne samo zbog upečatljivog talenta pesnika, autentičnosti is pevanog i duboke emocije već i zato što predstavlja delo u kojem se u jednu zajedničku nit upredaju duboko razmišljanje o sopstvenom postojanju, kritika društva, filozofske misli i lirika intime. 

Dvadeset pesama, koje su sakupljene u ovoj obimom maloj, ali lepotom napisanog velikoj zbirci, ne iskazuje ni ispovest ni komentar sveta oko nas. One postavljaju pitanja metafizike, morala, istorije i svakodnevice pa cela zbirka izgleda kao jedno dugo putovanje duha u kome se pesnik ne zadovoljava odgovorima već stalno iznalazi nova pitanja. Tako ni čitalac koji dušom čita nema utisak da iščitava pojedinačne pesme već jednu veliku pesmu ispevanu od detalja ljudskog iskustva. 

Uvodna beleška zbirke o vilinskom konjicu kao drevnom biću koje može da leti unazad, stoji u mestu i simbolizuje promenu, sreću i slobodu, služi kao ključ za razumevanje cele zbirke. Ona čitaoca uvodi u prostor u kome se vreme ne odvija u hronološkom toku, identitet nije konačno određen a čovek je tek putnik kroz svoju svest. Upravo je ovo put misaone lirike u kojoj glasno odzvanjaju filozofske zamisli, egzistencijalne teskobe i težnja ka osvaja nju slobode i socijalne nesavršenosti savremenog društva. Među pesmama se pojavljuju neke koje liče na male eseje (Budućnost je prazan list, Želja, Pazi šta želiš), društvenu satiru (Oda čovečanstvu, Praznično veče u Ćacilendu), elegiju (Elegija radosti), antiratnu po eziju (Ne ratu) i metafiziku i meditaciju (Prolazak kroz kapiju, Da se nisam rodio). Sve ovo pokazuje da celo pesništvo Nenada Perića pripada savremenoj postmoderni sa upečatljivim elementima simbolizma, egzistencijalizma pa i bodlerovskog uticaja, posebno kada ga priziva u svojoj pesmi Smeće dobrote: Bodler je gledao cvet kako se buđi hrani, / ja gledam prazninu koja gospodari danom, s tom razlikom što umesto u zlu, naš pesnik moralnu lepotu pronalazi u onome što je savremeni svet odbacio. 

Prilikom čitanja, oseća se da se pesme u zbirci imaju nekoliko različitih tokova. Jedne istražuju poreklo našeg unutrašnjeg JA, vreme i smisao postojanja (Prolazak kroz kapiju, Da se nisam rodio, Međustanje, Na krilima vilinskog konjica), druge su društveno angažovane (Abortus mozga, Oda čovečanstvu, Praznično veče u Ćacilendu, Bal među mrtvima), treće donose ono najintimnije kod čoveka (Mala prepodnevna dremka, Svaki moj korak, Prijatelji stari) a četvrte u sebi nose moralne i filozofske niti (Želja, Pazi šta želiš, Zašto gomilamo godine, Budućnost je prazan list). Na taj način svaka pesma čini mali most između spoljašnjeg sveta i unutrašnjeg bića, pobune i pomirenja, bunta i nade. 

Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 108 rukopisa, od kojih je 86 ušlo u uži izbor. 

Glavna tema zbirke je čist ekspresionizam: čovekovo traganje za smislom postojanja u svetu koji neprestano donosi otuđenje, zaborav i privid. Prate je motivi vremena, putovanja, promena, sećanja, smrti, slobode, rata, dobra i zla, svetlosti i senki, grada, tišine i očaja. Posebno mesto zauzimaju motivi puta i preobražaja, što se na pri mer ogleda u pesmi Prolazak kroz kapiju, gde lirski subjekat kaže: Ako izađem, biću drugi. / Ako se vratim, biću dokaz / da putovanje nije bekstvo, / nego precizno sučeljavanje, gde put više nije asfaltira ni putokaz ka beskraju prostora već duhovni proces samospoznaje. Sa druge strane, u pesmi Svaki moj korak putovanje ima mnogo vedriji smisao: Nisam hodao putevima / nego sam putovao sobom, gde ova dva stiha mogu da ponesu epitet najlepših u celoj zbirci. 

Poezija Nenada Perića je stalna smena ravnoteže filozofije i lirike. Metafore u stihovima su u isto vreme i stilska figura i filozofska tvrdnja: Crvotočina nije rupa, / to je nestrpljenje prostora ili Mozak ti je skup stanova bez stanara. U njima caruju i paradoksi: Telo kasni za mnom, / duša stiže prerano ili Sat bez kazaljki / što tačno pokazu je baš nikad, a prate ih i personifikacije, antiteze, simboli, gradacije i groteske, čime svaka slika predstavlja čistu protivrečnost čoveka kao naj(ne)savršenijeg živog bića. Ona se ogleda i u odstupanju od svega što diktira klasičnu pesmu: slobodan stih, ritam dobijen po navljanjem, a ne rimom a neke od njih podsećaju na prave male aforizme. 

Jedna od najlepših i najsloženijih misaonih pesama u zbirci je Prolazak kroz kapiju, u kojoj su metafizika vremena, sopstva i svetlosti stigli do najviših umetničkih nivoa pesništva: Ako izađem, biću drugi. / Ako se vratim, biću dokaz / da putovanje nije bekstvo, / nego precizno sučeljavanje. Ovi stihovi na najbolji način pokazuju anatomiju unutrašnjeg sazrevanja čoveka. 

Druga, ali ne manje posebna je upravo ona po kojoj je zbirka i ponela ime, Na krilima vilinskog konjica, koja u sebi sadrži i nežnost, i dubinu i simboličku zaokruženost čitave knjige. Njena tiha emotivnost ostavlja snažan utisak i predstavlja duhovni epilog svih prethodnih pesama. U njoj vilinski konjic nije samo insekt već simbol slobode, preobražaja, povratka sebi (Vratiću se na krilima vilinskog konjica), lakoće duha, ali u isto vreme i prolaznosti i po bede nad vremenom (sleteću na dlan proteklog vremena / kao na list lokvanja). Vilinski konjic, lokvanj i voda nose simboliku mira, prirode i unutrašnje slobode, koji svi sabrani u jedno – zbirku pe sama – čine i ono o čemu ona cela govori: putovanje, promenu, povratak, sećanje i nadu. 

Kada sklopite korice ove knjige koja je svojom vrednošću zaslužila nagradu, shvatićete da se ona ne može čitati brzo već traži zastajkivanje, vraćanje na stihove i dijalog sa sopstvenim iskustvom koje se sučeljava sa onim koje nudi lirski subjekat. Da i savremena poezija može biti i misaona i emotivna, i angažovana i lirska, i filozofska i razumljiva, koja ne nudi utešne odgovore već podstiče čitaoca da sam potraži svoje. Da u vremenu u kome je buka glasnija od smisla ona nudi tišinu koja govori, pitanje koje traje i reč koja ne pristaje na površnost. Zato se ni poslednja stranica knjige ne doživljava kao kraj već početak jednog unutrašnjeg leta pesme na pragu svetlosti koja se usuđuje da leti."

kaže u svojoj recenziji Jelena Dilber iz Nove POETIKE

„Ah ta praznina, ta strašna praznina” otvara XXXIII Festival evropskog filma

Prestižni Festival evropskog filma Palić biće održan od 18. do 22. jula na prelepim lokacijama na Paliću i u Subotici. Nemački film „Ah ta praznina, ta strašna praznina“ reditelja Simona Verhovena otvara ovogodišnji program. Svečana projekcija zakazana je za 18. jul na kultnoj Letnjoj pozornici Palić.

 „Ah ta praznina, ta strašna praznina” (Ach, diese Lücke, diese entsetzliche Lücke, 2026) Simona Verhovena je nemačka tragikomedija i film odrastanja zasnovan na autobiografskom bestseleru Joahima Majerhofa. 

Prati dvadesetogodišnjeg Joahima koji upisuje prestižnu glumačku školu u Minhenu i useljava se kod svojih ekscentričnih bake i deke, pokušavajući da pronađe sopstveni identitet između umetnosti, porodice i životnih izazova. 

Verhovenov film najveću snagu crpi iz spoja humora i emotivne dubine. Naizgled vedra priča o mladom glumcu postepeno se pretvara u promišljanje o sazrevanju, prolaznosti i suočavanju sa velikim životnim emocijama. Režiser izbegava patetiku i oslanja se na tople, životne situacije koje deluju iskreno i autentično. 

Posebno se ističe odnos Joahima sa bakom Inge i dekom Hermanom. Njihove neobične navike, duhoviti dijalozi i istovremeno dirljiva životna mudrost daju filmu emocionalno jezgro. 

Senta Berger i Michael Wittenborn pružaju upečatljive i veoma ljudske interpretacije koje ostaju u sećanju dugo nakon projekcije. Glavni glumac Bruno Alexander uspešno nosi zahtevnu ulogu mladića razapetog između nesigurnosti i ambicije. Njegov Joahim nije idealizovan junak, već ranjiva osoba koja greši, preispituje sebe i traži svoje mesto u svetu, što ga čini lako prepoznatljivim publici.

Sa druge strane, film traje 137 minuta, pa pojedini delovi mogu delovati razvlačeno. Tempo je povremeno spor, naročito u scenama koje naglašavaju porodične rituale i introspektivne trenutke. Ipak, upravo ta sporost omogućava da likovi dobiju punu emocionalnu težinu. 

„Ah ta praznina, ta strašna praznina” je topao, inteligentan i emotivno bogat film koji spaja humor i melanholiju na način karakterističan za najbolje evropske drame. Publika Festivala evropskog filma Palić može da očekuje delo koje nije spektakularno u vizuelnom smislu, ali osvaja iskrenošću, glumačkim ostvarenjima i univerzalnom pričom o pronalaženju sebe.