Ženski glasovi na XIX Beldocsu: između tela, sećanja i slobode

 

Dokumentarni filmovi u kojima su žene ispred i iza kamere

U okviru ovog programskog izbora okupljaju se filmovi koji kroz različite dokumentarne i hibridne pristupe promišljaju žensko iskustvo u širokom rasponu, od intimnih prostora tela i sećanja, preko ličnih trauma i procesa isceljenja, do društvenih i političkih okvira u kojima se oblikuju identitet, sloboda i otpor. Zajedničko im je insistiranje na ženskom glasu kao mestu artikulacije ličnog i kolektivnog iskustva, ali i kao prostoru preispitivanja vidljivosti i moći.

 Žene Narodnog fronta, film Ivane Todorović, sniman u beogradskoj Dnevnoj bolnici GAK „Narodni front“, istražuje žensko telo i iskustvo kroz različite životne faze, osvetljavajući njegovu fragilnost i snagu, kao i tihe veze solidarnosti i podrške među ženama. 

Darijine noćne frajle (Daria’s Night Flowers) je film Marjam Tafakori (Maryam Tafakory) koji kroz poetsko-arhivski pristup gradi fragmentarnu priču o zabranjenoj ljubavi i potisnutim ženskim glasovima u postrevolucionarnom Iranu. Film istražuje načine na koje se žensko iskustvo briše, preoblikuje i ponovo pojavljuje u uslovima represije. U toj slojevitoj mreži slika i značenja, intimno i političko se neprestano prepliću, otvarajući prostor u kojem se želja i zabrana istovremeno artikulišu.

Lavanda, film Mateje Raičković, predstavlja ličnu dokumentarnu filmsku artikulaciju, odnosno ispovest o iskustvu seksualnog nasilja, kao i dugom procesu suočavanja sa traumom. Kroz fragmente sećanja, razgovore i prizore iz prirode, film prati put od ćutanja i potiskivanja do izgovaranja i prihvatanja. U fokusu ovog filma je proces isceljenja i ponovnog uspostavljanja identiteta, kao i pitanje kako se trauma prenosi kroz vreme i odnose.

Lisica pod ružičastim Mesecom (A Fox Under a Pink Moon), film Mehrdada Oskueja (Mehrdad Oskouei) i Soraje (Soraya), prati višegodišnji proces odrastanja mlade avganistanske umetnice koja pokušava da napusti Iran i ponovo se spoji sa svojom majkom u Austriji. Kroz lične snimke, umetničke radove i dokumentovanje svakodnevice, film gradi slojevit portret života obeleženog migracijom, nasiljem i otporom. Umetnost postaje prostor preživljavanja, ali i način da se iskustvo gubitka, straha i nade oblikuje u sopstveni jezik.

Usnule je film Sare Ećimović koju u eksperimentalnom i minimalističkom ključu prati odnos dve devojke u prirodnom ambijentu, gde se granice između bliskosti, tišine i emocije postepeno rastvaraju. Odnos između likova ostaje otvoren i neodređen, oblikovan gestovima, pogledima i pauzama, dok prostor postaje nosilac unutrašnjih stanja. Ovaj kratkometražni film se pretežno oslanja na atmosferu, svetlo i ritam prirode, a manje na klasičan, tradicionalni narativ.

Zauvek Barbara (Barbara Forever) je arhivski bogat dokumentarni film koji istražuje život, rad i nasleđe Barbare Hamer, pionirke nezavisnog kvir filma. Koristeći obilje arhivskog materijala i ličnih priča, film osvetljava njen rad u kontekstu feminističkog i aktivističkog pokreta, brišući granice između umetnosti i političkog izraza. Barbara Forever je intiman i slojevit omaž autorki koja je sopstveni život pretvorila u umetnički i politički čin, ostavljajući dubok trag u istoriji kvir filma. U režiji Brajdi Okonor (Brydie O'Connor), ovaj film imao je premijeru na Sandensu, gde je nominovan za nagradu žirija.

Bojim se ljepote, u režiji Jelene Medić prati žene u zrelijem životnom dobu koje pohađaju školu glume. Ove žene kroz scenski rad preispituju sopstvene identitete, uloge i viđenje sebe. Kroz rad sa telom, glasom i izvođenjem, film beleži trenutke nesigurnosti, oslobađanja i transformacije. U središtu je lik Andree Latinović-Erak, čiji proces započet na časovima glume zapravo postaje okvir za širu priču o ponovnom osvajanju vidljivosti i lične slobode u kasnijoj životnoj fazi.

 

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala. Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice je moguće kupiti na sajtu festivala.

 

FIRENTINSKI MAJSTORI RUČNOG RADA STIŽU U BEOGRAD: Salon of Excellence – Firenca u Beogradu

Beograd će i ove godine biti domaćin jedinstvenog događaja koji slavi vrhunsku umetnost ručnog rada i bezvremensku eleganciju Italije. Salon of Excellence – Firenca u Beogradu, u organizaciji DeGorsi Luxury Consulting, biće održan u partnerstvu sa Ambasadom Italije u Beogradu, pod pokroviteljstvom ambasadora Nj. E. Luca Gori, i Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, a povodom zvaničnog obeležavanja Made in Italy Day. 

 Nakon prošlogodišnjeg uspešnog izdanja posvećenog Veneciji, ovogodišnja manifestacija donosi duh Firence – grada koji vekovima predstavlja sinonim za umetnost, vrhunsko zanatstvo i najsofisticiraniji stil, koji će tokom maja meseca u Beogradu predstavljati vrhunski artizani i umetnici iz Firence. 

 Centralni događaj: Gala veče u Ambasadi Italije Firentinsko gala veče – otvaranje ovogodišnjeg izdanja Salon of Excellence – biće svečano veče u rezidenciji ambasadora Italije (Birčaninova 11), koje će se održati u utorak, 12. maja, sa početkom u 18:00 h. 

Ovaj događaj pružiće zvanicama jedinstvenu priliku za direktan susret sa vrhunskim artizanima firentinske scene uz njihovo lično obraćanje. Gosti Beograda su: Antonio Liverano (Liverano & Liverano), Stefano Bemer, Scuola del Cuoio, Farmacia di Santissima Annunziata dal 1561, Marchesi Antinori, Marina Calamai i Ginori 1735. 

 U okviru večeri biće prikazan dokumentarni film „I Colori di Antonio“ (Antonijeve boje), koji prati životni put legendarnog krojačkog maestra Antonija Liverana, u režiji Gianluca Migliarotti. Događaj je rezervisan za zvanice i predstavnike medija. Simpozijum i izložba FIRENTINSKIH MAJSTORA RUČNOG RADA u Italijanskom institutu za kulturu 

 Program se nastavlja u sredu, 13. maja, u 18:00 h, u prostorijama Italijanskog instituta za kulturu (Kneza Miloša 56). Planiran je simpozijum na temu „Firentinski majstori ručnog rada u eri veštačke inteligencije“, uz učešće samih artizana iz Firence. Osvrt na Firencu kao centar kreativnosti predstaviće specijalna gošća, Paola Vojnović, svetski poznata istoričarka renesansne umetnosti iz Firence. Nakon diskusije sa artizanima, posetioci će moći da uživaju u ekskluzivnoj izložbi koja otkriva najviše domete savremenog italijanskog ručnog rada i degustaciji vrhunskih toskanskih vina. 

 Učesnici – Simboli firentinske elegancije i vrhunske ručne izrade U izložbenom delu manifestacije, publika će upoznati izuzetne majstore ručnog rada – artizane: Antonio Liverano (Liverano & Liverano): Živa legenda i centralna figura firentinske škole muške elegancije. Stefano Bemer: Vrhunski majstor izrade cipela po meri. Scuola del Cuoio: Čuvena škola luksuznih aksesoara od kože u okviru manastira Santa Croce. Farmacia di Santissima Annunziata dal 1561: Ekskluzivni svet mirisa sa tradicijom dugom preko 460 godina. Marchesi Antinori: Vinska kuća koja vekovima predstavlja jedan od najuzvišenijih izraza toskanske vinske kulture. Marina Calamai: Multitalentovana umetnica čiji radovi predstavljaju spoj dizajna nakita i renesansne inspiracije. Ginori 1735: Svetski poznata manufaktura umetničkog porcelana. Tradicija izvrsnosti i umetnički noviteti Salon of Excellence, koji je 2011. godine osnovao Aleksandar Đorđević, tokom godina je izgradio reputaciju prestižne međunarodne platforme koja okuplja najistaknutije majstore ručnog rada u svetskim centrima kao što su Firenca, Milano, Pariz, Beč, Njujork i Beograd. 

 Od ove godine, manifestacija uvodi značajan novitet: svako naredno izdanje, pored izložbe artizana i simpozijuma na temu ručnog rada, biće obogaćeno i specijalnom izložbom odabranog vizuelnog umetnika iz Italije, čime se artizanski fokus Salona proširuje jedinstvenim umetničkim stvaralaštvom. Informacije za posetioce Izložba „Firentinski majstori ručnog rada“ biće otvorena za javnost u Italijanskom institutu za kulturu (Kneza Miloša 56) od 14. do 21. maja 2026. godine, u terminu od 10:00 do 16:00 h. 

 Ulaz na izložbu je slobodan.

Gradski muzej Sombor----ANIMALIA et POPULUS

 "Имамо велику част да Вас позовемо на свечано отварање изложбе ANIMALIA et POPULUS – животиње и људи – суживот посведочен археолошким записом, које ће се одржати у Градском музеју Сомбор , у четвртак, 7. маја 2026. године, са почетком у 18 часова.

„ Интеракција и узајамност два света – света човека и света животиња дуга је колико и само човечанство. На основу археолошких налаза можемо пратити како су људи развијали специфичне односе са животињама, од примарног риболова и лова, у потрази за храном, потом доместикације/припитомљавања (међу првима пас, коза, овца, говече, свиња) и стварања стратегија за узгој и коришћење животињских ресурса у људској привреди (биле су извор сировина, служиле су за орање, сакупљање жетве, превоз људи и терета, биле су важан део војне стратегије…).

Својом снагом и лепотом животиње су биле инспирација и узор за израду бројних предмета, од оних за свакодневну употребу до оних којима су придавана разна тотемска, симболичка и култна значења. За неке животиње постоји континуитет симболичког значења још од праисторије, јер су људи тежили особинама које дате животиње поседују (оданост пса, снага вола, храброст лава, мудрост сове, оштровидост сокола...). „

Одломак из каталога; Дивна Гачић

Поводом манифестације ГОДИНА АРХЕОЛОГИЈЕ 2025 изложба је уприличена у организацији

Народног музеја у Зрењанину и сарадњи Завичајног музеја Рума, са циљем да се широј и

стручној јавности презентује археолошка грађа која приказује разнолику фауну, тј. предметe са

мотивима животиња приказаних верно или стилизовано, у различитој форми (посуђе, теракоте,

накит, новац, мозаици...) и материјалу (глина, камен, кост, ћилибар, метал..), а који су

коришћени у дугом временском периоду, од мезолита до позног средњег века.

Изложба представља резултат сарадње више музејских и научних институција у Србији као и

бројних стручњака. Аутор и идејни творац изложбе је Дивна Гачић. За ову прилику, стручни

сарадници на изложби суАнђелка Путица, музејски саветник и Викторија Узелац виши кутос

Градског музеја Сомбор.

Након прве поставке у Београду, у Галерији Atrium Библиотеке града Београда (02 - 22.09.

2025.) изложба, замишљена као интерактивна - путујућа, гостовала је у Народном музеју

Зрењанин, Градском музеју Вршац, Народном музеју Чачак, Народном музеју Крагујевац,

Народном музреју Крушевац и Завичајном музеју Књажевац.

У Градском музеју Сомбор изложба гостује од 7.маја до 6.јуна 2026. године.

OTVARANJE XXI BEOGRADSKE INTERNACIONALNE NEDELJE ARHITEKTURE :: NAŠI NAČINI

 

Ovogodišnje, 21. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2026 biće održano od 30. aprila do 30. maja u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. Centralna tema ovogodišnjeg izdanja BINE, „Arhitektura – javne funkcije – realizacije”, kroz odabrane primere iz prakse predstavlja projekte koji su doprineli društvenom unapređenju i predstavljaju kvalitetne standarde u tipologiji javnih objekata i prostora. Ova tema oslanja se na iskustva Nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu “Mies van der Rohe”, koja poslednjih godina stavlja fokus na održivu rekonstrukciju, inkluzivnost i društveni uticaj, favorizujući transformaciju postojećih struktura umesto novogradnje. OTVARANJE BINE: Izložba „Isijavanje – otkrivene pojavnosti“  Četvrtak, 30. april, 19.00, Likovna galerija KCB

Nedelja, 3. maj, od 10.00 do 16.00 BINA ŠETNJA ︎ Od Brankovog mosta ka Dorćolu Vode: Milan Đurić, Mrđan Bajić, Dejan Miljković, Dušica Totić 10.00 Pristan 10.45 Pasarela 11.30 Kula Nebojša 12.45 Linijski park – Celina 4 Šetnja od Brankovog mosta ka Dorćolu povezuje tri lokacije javnog prostora: Pristan, Pasarelu i Kulu Nebojša, koje predstavljaju reprezentativne primere javnih objekata na pešačkom pravcu ovog dela Savske obale. Tokom šetnje, prati se realizacija prve tri celine, a šetnja se završava obilaskom četvrte celine Linijskog parka, koji je u izgradnji. Sve javne prostore i javne objekte realizovao je Grada Beograd, a za održavanje otvorenih javnih prostora zadužene su službe Grada Beograda. Od 4. maja do 23. aprila Otvaranje: ponedeljak, 4. maj, 17.00 FLU, Mila Milunovića 1 BINA KABINA ︎ Izložba „Odmotavanje materijalnosti“ Autori koncepta: Davor Ereš i Jelena Mitrović, u saradnji sa Petrom Lauševićem i Jovanom Petrović Nadovezujući se na izložbeni projekat „Rasplitanje: novi prostori”, predstavljen na 19. Venecijanskom bijenalu 2025. godine, ova izložba nastavlja da istražuje javni prostor kroz pitanja odnosa materijalnosti, efemernosti i kolektivnog delanja u arhitekturi. Postavka se realizuje kroz proces zajedničkog rada studenta iz Beograda, Beča i Bratislave, a tokom trajanja izložbe biće organizovan niz radionica za decu i mlade koje će dodatno doprinositi daljem razvoju projekta. Sreda, 29. april, 19.00 Galerija Artget, Trg Republike 5/I NAŠI NAČINI ︎ Književno-tribinski program Učestvuju: Dunja Ilić, Đorđe Krajišnik, Vladislava Gordić Petković i Ivan Mileniković Urednica i moderatorka: Jelena Vukićević Prvi razgovor u okviru ciklusa Naši načini u okviru književno-tribinskog programa Kulturnog centra Beograda, ULOGA KNJIŽEVNE KRITIKE: O mehanizmima vidljivosti, formiranju ukusa i ulozi književne kritike u oblikovanju savremene književne scene, odvija se u sredu, 29. aprila, u 19 časova, u Galeriji Artget. Književnost danas ne nastaje samo u rukama autora i autorki; ona se oblikuje u susretu sa kritičarima, urednicima, dizajnerima, lektorima, selektorima festivala, radionicama, medijima i publikom. Ciklus Naši načini otkriva upravo te nevidljive, ali ključne aktere – kroz razgovore, radionice i analize koje prate savremenu praksu književnog stvaranja.

Predstavljen program XIX Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs

Više od 100 dokumentaraca na 19. Beldocsu na nekoliko lokacija u Beogradu Od 20 – 26.maja 2026. godine

Program Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će se po 19. put održati u Beogradu predstavljen je danas u prostoru Muzeja

devedesetih.

Prisutnima su se u ime Beldocs festivala obratili - Mara Prohaska Marković,direktorka festivala, Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, Igor Stanojević, selektor Beldocsa i Rumena Bužarovska, kustoskinja Beldocs specijala. Najavljen je izuzetno bogat filmski i prateći program.

Filmski program čini nešto više do 100 filmova, među kojima je 17 svetskih, 4 evropske, 41 regionalna, 43 srpske premijere, kao i 24 projekta u razvoju ili različitim fazama produkcije. Celokupan program festivala biće dostupan u narednim danima na internet stranici beldocs.rs gde se direktno mogu kupiti ulaznice.

„Pripremili smo raznovrstan i relevantan program tako da veliki broj ljudi poželi da potraži svoje mesto u bioskopu, pronađe inspiraciju u savremenom dokumentarnom filmu i poveća senzibilnost i imaginaciju za ono što prevazilazi stvarnost koju trenutno živimo. U haotičnom svetu gde se sadržaji produkuju i plasiraju vrtoglavom brzinom, sposobnost autora dokumentarnog filma da posveti vreme temeljnom posmatranju, istraživanju, otkrivanju i promišljanju stvarnosti, postaje dragocenija nego ikada ranije.“ kazala je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocsa.

Beldocs je ove godine uvršten na listu kvalifikacionih festivala za Evropske filmske nagrade! Ovo značajno priznanje dodatno jača poziciju Beldocsa na mapi evropskog dokumentarnog filma, a dokumentarni filmovi prikazani na festivalu ispunjavaju uslove za razmatranje u kategoriji Dokumentarni film Evropskih filmskih nagrada.

PROGRAM MOŽETE POGLEDATI OVDE.

Na konferenciji za medije predstavljeni su domaći i međunarodni takmičarski programi, kao i specijalni festivalski segmenti ovogodišnjeg Beldocsa.

Predstavljajući srpski takmičarski program, umetnički direktor Marko Grba Singh. je izjavio: 

„Ponosan sam na naš tim koji radi u nemogućim okolnostima i na hrabreautore iz Srbije i celog sveta.“

Srpski takmičarski program ove godine donosi dvanaest ostvarenja domaćih autora, među kojima su afirmisana imena, ali i nova autorska lica savremene dokumentarne scene. Festival će otvoriti film „Yugo ide u Ameriku“, autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića. U konkurenciji su i filmovi: „Bojim se ljepote“ Jelene Medić, „Ispod horizonta“ Milan Milosavljević, „Crna so“ Nikole Lorenzina, „Fabrika ne sme da stane!“ Marka Nikolića, „Ferrari Studentski Grand Prix“ Vasilija Sekulovića, „Ovaj poželjni stroj“ Mine Simendić, „Sjeti se moje pjesme“ Jelene Bosanac i Tanje Brzaković, „Usnule“ Sare Ećimović, „Zalazak“ Miloša Jaćimovića, „Zemlja“ Katarine Radmilović i „Žene Narodnog fronta“ Ivane Todorović.

U Međunarodnom takmičarskom programu publiku očekuje devet filmova iz različitih produkcijskih sredina sveta. U selekciji su: „Borovnica bluz“ (The Blueberry Blues) autora Andrésa Livova iz Kanade, „Fantazija“ (Fantasy) Isabel Pagliai iz Francuske, „Godišnja doba“ (The Seasons) Morin Fazandeiro u koprodukciji Portugala, Francuske, Španije i Austrije, „Imago“ Déni Oumara Pitsaeva iz Francuske, „Kraljevstvo Kartli“ (The Kartli Kingdom) Tamar Kalandadze i ŽIliena Pebrela u koprodukciji Gruzije, Francuske i Katara, „Letopis“ (Chronicle) Martina Kollára u slovačko-češkoj koprodukciji, „Ono što treba činiti“ (The Thing to Be Done) Srđana Kovačevića u koprodukciji Hrvatske, Srbije i Slovenije, „Pesma bez doma“ (A Song Without Home) Ratija Tsiteladzea iz SAD i Gruzije, kao i „Srebro“ (Silver) Natalije Koniarz u koprodukciji Poljske, Norveške i Finske.

„Stvarati festival u Srbiji ovih dana vrlo je stresna disciplina. Nekih dana, reklo bi se, nemoguća. Ipak, eto novog Beldocsa, skoro je tu. Hvala svima koji i dalje veruju u plemenite stvari. Ima nas.“ – izjavio je Igor Stanojević, selektor Beldocsa.

Kustoskinja ovogodišnjeg programa Beldocs Specijal je makedonska književnica Rumena Bužarovska, koja je osmislila selekciju pod nazivom „Nada je disciplina / Hope is a Discipline“.

„Izuzetna mi je čast da budem deo ovogodišnjeg Beldocs festivala. Odabrala sam slogan "Nada je disciplina" koji je baziran na rečima američke aktivistkinje Mariam Kaba, a zapravo me na to inspirisalo delo autorke Rebeke Solnit, koje govori o tome koliko je je neophodno održavati nadu u ovakvoj tami i u eri novog fašizma, koliko je teško ostati pozitivan i pun nade u ovako teškim vremenima. Najlakše je prepustiti se očaju koji nas može uništiti, i zbog toga nam je potrebna disciplina za takvu vrstu radikalne nade.“ - izjavila je Rumena Bužarovska.

Njena selekcija obuhvata pet filmova:  „Bolje poludeti u divljini“ (Better Go Mad in the Wild) Mira Rema, „Draga sutrašnjice“ (Dear Tomorrow) Kaspara Astrupa Šredera, „Veliki gazda“ (The Big Chief) Tomaša Volskog, „Poslednji Prometej Donbasa“ (The Last Prometheus of Donbas) Antona Štuke i „Pravi Sever“ (True North) Mišel Stefenson.

Devetnaesti Beldocs obeležiće i poseban fokus na kanadsku kinematografiju, dok festival nastavlja da podržava mlade autore i razvija edukativne programe iz oblasti filma i medijske pismenosti kroz segmente Teen i radionicu MiniDoc.

Inovativne savremene tehnologije i forme pripovedanja koje prevazilaze okvir klasičnih bioskopskih projekcija i ove godine deo su programa Beldocsa. Kroz XR izložbu: imerzivna stvarnost i Play.Docs program, kao i Beldocs XR akademiju i predavanja relevantnih stvaralaca u oblasti imerzivnih medija Beldocs je prepoznat na mapi Evrope kao festival koji posvećeno prati inovacije u oblasti savremenih tehnologija.

Ovogodišnje izdanje festivala podržali su Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Filmski centar Crne Gore, ambasade Portugalije Kanade, Danske i Slovenije, Italijanski institut za kulturu, Gete institut u Beogradu, Austrijski kulturni forum, Francuski institut u Srbiji, Češki centar Beograd, Poljski institut u Beogradu, Misija OEBS-a u Srbiji, Heartefact fondacija, Insajder TV i DOX TV.