Premijera predstave "Dora ili Ko će da prošiva prsluke?"u Bitef teatru

 

„Dora ili Ko će da prošiva prsluke?“ je predstava nastala u kontekstu studentskih i građanskih protesta u Srbiji. Zasnovana je na pismima koje razmenjuju autorka i Dora, njena drugarica iz detinjstva, aktivistkinja koja se nalazi u političkom egzilu zbog sudskog postupka zasnovanog na prisluškivanom razgovoru, zbog kog je optužena za rušenje ustavnog poretka. Egzil je stanje pocepane svesti: on nije samo napad na slobodu protestovanja i izražavanja, nego i na doživljaj sopstvenog identiteta. Tražimo načine da Dora, od proterane osobe kojoj su oduzeta lična dokumenta, postane prisutna tamo gde bi inače bila uhapšena. Zanima nas na koji način umetnost i prijateljstvo mogu da prevaziđu Dorinu situaciju, da isprave ono što je pogrešno i da „sruše“ ustavni poredak.

........................

Draga Doro,

Pišem najavu za našu predstavu, za vebsajt. Pitam se kako da zainteresujem ljude, a da im ne otkrijem sve o tebi.

Možda ovako:

„Ovo je predstava o mojoj drugarici Dori koja ne može da dođe na premijeru. O tome kako je do toga došlo. O tome kako se nas dve znamo ceo život. O konceptualnom terorizmu i ilegalnoj umetnosti. O meni i o tome kako sam stalno nervozna.”

Draga Andreja,

Mogla bih da budem bilo ko. Mogla bih da se predstavim kao Frida, Tisa ili Asja (imena koja sam davno odabrala kao uži izbor za ime moje ćerke koju sam u među vremenu odlučila da neću imati) svakome koga ovde upoznam i verovali bi mi. Shvatila sam da neću. Da sada, kada nemam pasoš ni ličnu kartu da to uradim, želim više nego ikada da dokažem da to jesam ja.

Znam da bih mogla da uzmem drugi identitet i osmislim bilo koju priču o mom dosadašnjem životu, neverovatnu priču koja bi ljude ostavljala impresionirane, ili bez teksta.

Ali zašto to raditi kad mi je pravi život sam po sebi dovoljno dobra fikcija?

Autorke: Andreja Kargačin, Dora A.

Izvođačice: Andreja Kargačin, Natalija Stepanović, Dora A.

Advokatica: Emina Đuran Milić

Plesači: Dejan Bošković, Dražen Horvatić, Đorđe Živadinović Grgur, Lazar Tešić, Miloš Janjić

Dramaturško-mentorska podrška: Ana Dubljević

Dizajn scene i kostima: Ema Pavlović

Kompozitorka: Katarina Ranković

Organizatorka: Lenka Miloradović

Konsultanti: Borisav Matić, Milos Lolić

Reč rediteljke

Ko je Dora?

To je kompleksno pitanje.

Dora i ja smo se upoznale kada smo se rodile. Skoro mi je rekla da se seća da je, kada je bila mala, često nosila moju odeću jer je moja mama davala njenoj mami (svojoj drugarici i kumi) sve što ja prerastem, taman sam dve godine starija od nje. Zato sam uverena da je sve što se desilo njoj moglo da se desi meni, i obrnuto.

Dora je osoba sa poternice i iz novinskih članaka. Dora je i diplomirana komunikološkinja koja voli da radi jogu. Dora ima specifičan smisao za humor i mnogo bolju cirkulaciju od mene. Dora je osoba koja stoji na Dorinom mestu, nosi Dorinu odeću i govori u Dorino ime.

Dora je osoba koja ima nešto zajedničko sa sledećom grupom ljudi:

Ana Pavlova

Ai Veivei

Maks Ernst

Leonora Karington

Česlav Miloš

Nađa Tolokonjikova

Andre Breton

Josif Brodski

Ovidije

Hose Limon

Pola Nirenska

Paul Hindemit

Rudolf Nurejev

Sergej Djagiljev

Ernst Krenek

Sveti Jovan Bogoslov sa Patmosa

Arnold Šenberg

Mark Šagal

Vladimir Nabokov

Pit Mondrian

Iv Tangi

Maša Aljokina

Oskar Kokoška

Žak Luj David

Saradnja sa osobom u egzilu koja aktivno učestvuje u svakom delu stvaralačkog procesa je

specifično iskustvo koje je u potpunosti oblikovalo ovu predstavu. Zajedničko stvaranje zahteva

deljenje zajedničkog prostora, a teško je deliti prostor sa osobom koja ne sme da se pojavi na

teritoriji ove zemlje.

Krenule smo od jednostavnog pitanja: koji su sve načini da se Dora pojavi na sceni?

To pitanje nas je navelo da isprobamo niz strategija iz različitih grana umetnosti, da koristimo

sva sredstva koja su nam dostupna. Šta znači prisustvo? Kako sve ono može da izgleda, kako da

se doživi, kako da se razume? U tim strategijama i Dora i ja menjamo odnose i uloge:

 Dora kao eksponat,

 Dora kao spisateljica,

 Dora kao inspiracija,

 Dora kao rediteljka.

Još neki od ljudi koji su naši svedoci, a koji su se tokom ovih meseci pojavljivali u pismima koje

smo razmenjivale:

Doroti iz Oza

Marina Abramović

Dorina mama

Dorin tata

Muhamed Morsi

Abdel Fatah el-Sisi

Franc Kafka

Jozef K.

ChatGPT

Mladen Dolar

Miloš Lolić

Dorina cimerka

Dorin momak

Darko Rundek

Lazar

Dorin advokat

beba Dorinog advokata

javni tužilac

Nađa Tolokonjikova

Slavoj Žižek

Kanje Vest

Dorin cimer

Dorin bivši dečko

Hajner Miler

Nemci

Šveđani

Dorin brat

Neron

Ivan Grozni

Milo Rau

Tanja Ostojić

i ja ih sve pozivam da nam stanu u odbranu.

Reč advokatice

Odredbom člana 3 Zakona o kulturi Republike Srbije, kao jednog od osnovnih načela kulturnog razvoja, dozvoljena je sloboda izražavanja u kulturnom i umetničkom stvaralaštvu. Time, reč izgovorena na sceni ne može da se shvati kao pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka i napad na ustavno uređenje.