"Neću da kleknem, neću da se povinujem carstvu koje ubija države i narode i pritom igra valcere!... Neću da igram igru s onima koji od nas prave valcerske ubice! Bolje je srljati slobodnom voljom, nego trpeti silu koja te uz muziku prisiljava da se vrtiš, vrtiš, vrtiš... sve dok ti se mozak potpuno ne zavrti", izjavljuje junak ovog komada Tomas Nidrigen.
Valcer poručnika Nidrigena prvi put je izveden na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci 1985, u režiji Ljubiše Georgijevskog, sa mladim Božidarom Alićem u naslovnoj ulozi. Potom je komad postavljen i na scenu Knjaževsko-serpskog teatra Joakim Vujić u Kragujevcu (1986), u režiji Dragana Jakovljevića, dok je lik Nidrigena tumačio mladi glumac Mirko Babić. Tekst je posle gostovanja riječkih umetnika na sceni HNK u Zagrebu uvršten u antologijski izbor Slobodana Šnajdera.
„Tragikomedija Valcer poručnika Nidrigena posvećena je onima kojima u životu nije bilo dozvoljeno da budu ono što jesu. Možda su to vaši preci, vaši roditelji, a možda ste to danas i vi, baš kao i vaši savremenici u bilo kojoj zemlji. Ovo je pokušaj da se nešto kaže o večitoj uzaludnosti individue na ovom svetu, da se odupre pritiscima „odozgo“, torturi vladajuće sile i njenih postulata, kao i obaveznim uzansama i konvencijama društva, i o surovom obračunu sa onima koji ne pristaju na upravljanje njihovom sudbinom, na manipulacije, šablone, torturu. Drugim rečima, pisac drame se suprotstavlja ugnjetavanju ličnosti, njenog prirodnog prava na slobodu, na sopstveni identitet i na izbor načina egzistencije. Zbog ove teme i misaone angažovanosti, kritika je u prošlosti pronalazila izvesnu bliskost komada s idejama Fon Horvata, Sartra, Pazolinija, Bucatija, Krleže.“, reči su pisca komada Miodraga Ilića.
Pojedinac koji se izgara za istinu i slobodu je kadet Tomas Nidrigen, mladi naučnik na pragu velikog otkrića. Na sceni ćе ga oživeti Miloš Đurović. Ogledalo na sceni postaje ne samo deo scenografije, već i metaforički opominje na činjenicu da su drugačiji, a dragoceni ljudi i danas skriveni među nama.
Нема коментара:
Постави коментар