FILM "KAKO JE OVDE TAKO ZELENO" NIKOLE LEŽAIĆA PREMIJERNO NA OTVARANJU XXXI FESTIVALA AUTORSKOG FILMA

Juče je za medije održana konferencija povodom svečane premijere domaćeg filma "Kako je ovde tako zeleno" Nikole Ležaića koja će 21. novembra održati na samom otvaranju renomiranog, XXXI Festivala autorskog filma, a odmah nakon toga naći će se i na redovnom bioskopskom reperotaru. 

 

 

Autobiografski naslov reditelj i scenarista poznatog po svom prvom dugometražnom filmu "Tilva Roš" donosi priču o Nikoli koji kao filmski reditelj zaglavljen u svetu reklama, kupuje stari kombi kako bi ga preuredio u kamper i sanja o porodičnim putovanjima sa suprugom i ćerkom koja uskoro treba da se rodi.

Kada sazna da bi posmrtni ostaci njegove pokojne bake, izbeglice iz rata, mogli da budu vraćeni u njeno rodno selo u Dalmaciji, kreće na put sa ocem, Mirkom (74), koji se nakon 25 godina vraća u porodičnu kuću.

Tokom putovanja, Nikola stiče neočekivane uvide o roditeljstvu, porodici, prolaznosti vremena i maglovitoj prirodi sećanja.

 

"Ovaj film, desio se iz nužde više nego iz neke želje zapravo za filmom, pošto sam ga pisao dok sam sedeo u koroni dve nedelje, nakon što mi je tata umro od korone, a ja nisam mogao da mu odem na sahranu i onda sam rekao sebi, okej, ajde da napravimo neku kompenzaciju," naveo je reditelj Nikola Ležaić koji ističe da je proces odabira glumaca koji će tumačiti u filmu njegove bližnje bio zanimljiv. "Raspitivao sam se ko bi to mogao da bude, gledao filmove iz regiona. Srećom imamo mnogo više saradnje nego ranije."

U filnu igraju Izudin Bajrović kao Nikolin otac, Branka Katić kao Nikolina sestra, Snježana Sinovčić, Leon Lučev, Stojan Matavulj i drugi, a u ulozi samog Nikole našao se Filip Đurić, glumac koga smo nedavno gledali u upečatljivoj ulozi u filmu "Za danas toliko".

"Interesantna perspektiva da baš tumačite reditelja koji režira film," naveo je glumac dodajući da iako je jedan od predhodnih uslova bio da ne snima filmove čiji lik podrazumeva provođenje vremena u kolima, ulogu Nikole rado je prihvatio "Meni govori da je ta emotivnost koja se pojavljuje u scenariju prevagnula da snimim taj film iako se većinski snima u kolima" dodao je kroz šalu. 

Na pitanje o sećanjima na taj neki period mladosti koji je takođe u filmu istaknut, Đurić dodaje da  osim nostalgije kroz ulogu, postoje i drugi slojevi koji su takođe emotivni "Arhetipski odnos koji su upisani u tom scenariju, relacije u tim porodičnom odnosima," dodao je on. 

Glumica Dobrila Stojnić koja tumači lik Miljke, rođake iz Dalmacije, rekla je tokom konferencije da joj je za pripremu uloge mnogo pomogla fotografija na kojoj je lik koji tumači, a sam dijalekt za glumicu nije predstavljao porblem, jer joj je baka iz Dalmacije i sama se kroz film setila svog detinjstva. 

"Shvatila sa, koliko je univerzalna ta tema, jer imamo raspoloženja, osećanja koja mi ne umemo da definišemo neki put. Zašto si neki put tužan i zašto osećaš neke mirise i nešto drugo. Ponekad ne znamo tačno odakle su nam koreni i koja su nam sve daleka porekla. I onda se pojavi jedno samo jedno najzelenije mesto na svetu. Ne znaš šta ti fali, a fali ti to, tako jedno zeleno mesto."

Film je snimljen u koprodukciji Srbije, Hrvatske i Bugarske, a producentkinja Maša Lero navodi da se film snimalo dve nedelje u Beogradu, dve nedjelje u Dalmaciji, i da je bilo zabavno:
 
"Koprodukcije znaju da budu komplikovane zato što postoje razni uslovi. Vrlo često smo prinuđeni da radimo s ljudima sa kojima nikada nismo imali prilike da radimo, da bismo ispoštovali koprodukciju. Međutim, ovde je to bilo toliko prirodno, imamo veliki broj hrvatskih glumaca, zatim što se tiče Bugarske ekipe, sve je bilo vrlo spontano i oni razumeju mentalitet i svi smo se poklopili."

Film "Kako je ovde tako zeleno" imao je svetsku premijeru na filmskom festivalu u Karlovim Varima. Ovenčan je sa tri nagrade na prestižnom festivalu u Puli, od kojih i nagrada za najboljeg glumca. Na festivalu u Herceg Novom Ležaićev film osvojo je Zlatnu mimozu za najbolju režiju.
 
Nakon srpske premijere na XXXI FAF-u film će se od 27. novembra naći na redovnom bioskopskom repertoaru.

Fotografije: Zoran Stanković

🎸 Leni Kravic dolazi u Beograd 2026. godine! ⚡

Danas (18. novembra 2025.) zvanično je najavljen veliki koncert Lennyja Kravitza u Beogradu – 17. juna 2026. na Ušću, u okviru njegove turneje Lenny Kravitz Live 2026.

• Rođen: 26. maj 1964. u Njujorku (majka Roxie Roker – glumica iz serije „The Jeffersons“, otac Sy Kravitz – TV producent)
• Žanr: rock, funk, soul, reggae, psychedelic rock – sve u jednom
• Nadimak: „Retro kralj“ – jer od 1989. godine izgleda i zvuči kao da je iz 1969.

Karijera po dekadama

1989–1993: Početak i proboj

• Debitantski album Let Love Rule (1989) – odmah hitovi „Let Love Rule“ i „Mr. Cab Driver“
• Mama Said (1991) – njegov najveći komercijalni album: „It Ain’t Over ’til It’s Over“ (#2 na Billboardu), „Always on the Run“ (sa Slashom), „Fields of Joy“
• U to vreme se razvodi od Lise Bonet (majke njegove ćerke Zoë Kravitz)

1993–2001: Svetska mega-zvezda

• Are You Gonna Go My Way (1993) – naslovna numera je i danas njegov zaštitni znak, Grammy za najbolju mušku rock vokalnu izvedbu
• Circus (1995) i 5 (1998) – album „5“ donosi najveći hit „Fly Away“ (Grammy 1999) i „American Woman“ (za film Austin Powers)
• Ukupno 4 uzastopna Grammyja za Best Male Rock Vocal Performance (1999–2002) – rekord koji još niko nije oborio

2001–2010: Eksperimentisanje i „sporiji“ period

• Albumi Lenny (2001), Baptism (2004), It Is Time for a Love Revolution (2008)
• I dalje puni arene, ali manje radio hitova

2011–danas: Renesansa („Lennaissance“)

• Black and White America (2011)
• Strut (2014)
• Raise Vibration (2018) – veliki povratak na top liste
• Blue Electric Light (2024) – njegov 12. studijski album, kritičari ga proglašavaju najboljim od 90-ih
• 2025. godina: turneja „Blue Electric Light Tour“ – rasprodate arene širom Evrope i Amerike
• 2026: nastavak turneje „Lenny Kravitz Live 2026“ – uključujući Beograd 17. juna na Ušću!

Zanimljivosti

• Prodao preko 40 miliona albuma
• 4 Grammyja zaredom (1999–2002) – jedini muškarac u istoriji sa tim rekordom
• Glumio u filmovima „Precious“, „The Hunger Games“ (Cinna), „The Butler“
• Dizajnirao nameštaj i cipele (linija Kravitz Design)
• Vegetarijanac/vegan duže od 30 godina, ima svoju farmu na Bahamima
• Nikad ne koristi sempler ili auto-tune – sve uživo i analogno

Ovo je povratak posle dugo vremena (poslednji koncert u Beogradu održao je davno, u Areni i ranije). Posle izuzetno uspešne Blue Electric Light Tour 2024/2025 (preko 70 rasprodatih arena širom sveta), Lenny je najavio novu veliku turneju za 2026. godinu pod jednostavnim nazivom Lenny Kravitz Live 2026.

To je zapravo nastavak/proširenje „Lennaissance“ ere, ali sada sa još većim produkcijskim spektaklom i fokusom na open-air stadione i velike prostore (kao što je beogradsko Ušće).

Potvrđeni datumi za 2026. (do sad, stalno se dodaju novi):

• 10. jun – Zagreb, Arena → rasprodato za 3 dana
• 13. jun – Ljubljana, Stožice
• 17. jun – Beograd, Ušće ← ovo je najavljen danas!
• 20. jun – Bukurešt
• 23. jun – Sofija
• 27. jun – Istanbul
• 1. jul – Atina
• 4–5. jul – Tel Aviv (dva datuma)
• jul–avgust: velika Latinska Amerika (Brazil, Argentina, Čile…)
• septembar–oktobar: povratak u SAD (stadioni)

Šta očekivati od koncerta u Beogradu 17. juna 2026.?

• Open-air na Ušću – kapacitet preko 60.000 ljudi
• Nova produkcija: ogroman LED ekran u obliku kruga (prečnika 30 m), pokretna bina, laseri, pirotehnika
• Setlista ≈ 2 sata i 15–20 minuta, miks najvećih hitova + novi album Primer setliste sa evropskih koncerata 2025. (malo će se menjati 2026.):

1. Are You Gonna Go My Way
2. Minister of Rock ’n’ Roll
3. American Woman
4. It Ain’t Over ’til It’s Over
5. Let Love Rule
6. Always on the Run
7. Believe
8. Fly Away
9. Fields of Joy / Freedom Train medley 10–12. nove pesme sa Blue Electric Light (npr. „Human“, „Paralyzed“, „Bundle of Joy“)
10. Again (retko izvodi uživo, ali vratio je na turneji) ... Završnica uvek: Let Love Rule (20-minutni jam sa publikom) + Are You Gonna Go My Way (bis)

Lenny u 2025/2026. ima 61–62 godine, a energija mu je kao da ima 30 – trči po bini, skače sa pojačala, svira solo na gitari iza glave… publika luduje.

Ulaznice za Beograd

• Pretprodaja za fan-klub i SuperGrok/Premium korisnike: već počela
• Javna prodaja: 21. novembar 2025. u 10:00 preko tickets.rs, Eventim i GigsTix
• Cene (očekivane): – Parter: 4.900–7.900 RSD – Tribine: 5.900–9.900 RSD – Golden circle / Fan pit: 12–15.000 RSD – VIP paketi: 25–40.000 RSD

Ulaznice kreću u prodaju od 21. novembra 2025. (petak).

XIV GoetheFEST-Previranja iznutra – šumovi spolja

🎬 Četrnaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Institut Belgrad, održaće se u decembru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Na ovogodišnjem festivalu pod motom „Previranja iznutra – šumovi spolja / Innere Tubulenzen – äußerer Lärm” publika će moći da pogleda sedam savremenih nemačkih igranih filmova, od kojih će šest premijerno biti prikazano u Srbiji.


🎞️ Beogradski program XIV GoetheFEST-a održava se od 4. do 7. decembra u Kulturni centar Beograda, dok će od 11. do 14. decembra biti održan novosadski program u Kulturni Centar Novog Sada, kao i niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš, u saradnji sa Niški kulturni centar.

PROGRAM FESTIVALA JE OVDE.

VIŠE O FILMOVIMA NA OVOGDIŠNJEM GETEFESTU

„Köln ’75.“ pripoveda istinitu priču koja se krije iza jedne od najprodavanijih džez ploča svih vremena – iza živog albuma „Köln Concert“ Kejta Džereta iz 1975. godine. Malo je nedostajalo da se koncert na kome je snimljen taj živi album uopšte ne održi, ali je jedna odlučna nemačka tinejdžerka, po imenu Vera Brandes, koja je u tom trenutku imala svega 18 godina, učinila sve što je bilo u njenoj moći, ne bi obezbedila uslove za nastanak jednog remek-dela. 

„POBEDNICE“ govori o izazovima novog početka i o ujedinjujućoj snazi sporta i prijateljstva. Režiserka Solen Jusef u ovaj film unosi iskustva iz vlastitog detinjstva. 

Film počiva na uverljivoj glumi, a odiše izvornom gradskom atmosferom, kojoj doprinose autentični omladinski žargon sa prepoznatljivim migranskim pečatom i muzika koja se savršeno uklapa u kontekst.

"KARLA"- Nemačka 1962. godine: dvanaestogodišnja Karla odlučuje se na nešto nečuveno – prijavljuje svog oca zbog višegodišnjeg seksualnog zlostavljanja. U društvu u kome su ćutanje i stid norma, ona se na sudu bori za pravdu i za sopstveni život. 

Istražni sudija Lemi pokušava da joj obezbedi neophodnu pažnju stručne i šire javnosti, ali Karla insistira na tome da svoju priču ispriča na vlastiti način, uključujući i sve ono što ostaje neizgovoreno. Na osnovu istinite priče, film govori o hrabrosti, dostojanstvu i o borbi za to da se nađu reči i za ono što je neizrecivo.

"NESTRPLJIVO SRCE" -  Lauro Kres radnju psihološkog romana Štefana Cvajga iz 1939. godine, pod istim naslovom (Ungeduld des Herzens), prenosi u sadašnjost, ostajući pri tome vrlo veran originalu. U brandenburškoj provinciji sudaraju se dva sveta: Centar za obuku Bundesvera i bogata porodica koja živi u obližnjoj vili. Mladi vojnik Isak upoznaje paralizovanu devojku Edit. U mreži satkanoj od sažaljenja, naklonosti i sopstvenih projekcija, razvija se odnos koji ubrzo postaje opasan. 

Isak će svoju potrebu za priznanjem pomešati sa ljubavlju, dok će se Edit grčevito držati iluzije istinske bliskosti. Film izuzetno senzibilno i sa izraženim osećajem za društvene razlike govori o neutoljivoj čežnji, o strahu da nikada nećeš postati neko, i o snazi da se vratiš samome sebi. Glumačka ekipa je izvanredna, scenario suptilan, a režija razbija navike gledalaca. Sve to zajedno ovo debitantsko ostvarenje svrstava među najupečatljivije filmove 2025. godine.

"NOĆNA SMENA"-Medicinska sestra Florija veoma profesionalno i predano radi na hirurškom odeljenju u jednoj bolnici u Švajcarskoj. Svaki korak joj je na mestu, a čak i u stresnim situacijama uvek ima vremena da sasluša pacijente. U hitnim slučajevima reaguje bez oklevanja, bar u idealnom slučaju. Ali u surovoj realnosti svakodnevice, koja je često potpuno nepredvidiva, događaji mogu krenuti i drugačijim tokom. 

Kada Florija jednog dana dođe u drugu smenu na prepunom odeljenju sa hroničnim manjkom osoblja, shvata da jedna od koleginica nije došla na posao. Uprkos velikoj gužvi, ona se brine o jednoj teško bolesnoj majci i o starom čoveku kome je hitno potrebna dijagnoza, podjednako brižno i profesionalno kao o pacijentu koji ima privatno zdravstveno osiguranje, pa može sebi da dozvoli razne posebne prohteve. Ali onda Florija pravi kobnu grešku, pa njena smena preti da potpuno izmakne kontroli. I tako počinje napeta trka s vremenom.

"DVE ZA JEDNU"- Istinitu priču koja se odvija u leto 1990. godine, između pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke, Natja Brunkhorst pripoveda kao šarmantnu komediju o poslednjim danima Istočne Nemačke. 

U jednoj betonskoj višespratnici u Halberštatu grupa komšija, koje predvode Maren (Zandra Hiler), njen muž Robert i njen bivši ljubavnik Folker, koji se vratio nakon dužeg odsustva, otkriva tajni istočnonemački trezor, pun novca. Monetarna reforma kuca na vrata. 

U Istočnu Nemačku uskoro će se uvesti zapadnonemačka marka, istočnonemačka valuta gubi svaku vrednost, a iskušenje je veliko. Protagonisti mu podležu, i kradu, menjaju i trguju koliko god mogu. Njihova spontana akcija razvija se u kolektivni poduhvat, u koji se uključuje čitav komšiluk. 

Među mikrotalasnim pećnicama, vinskim čašama i zapadnom robu odvija se anarhična letnja avantura, o kojoj nam Natja Brunkhorst pripoveda izuzetno duhovito, delikatno i sa suptilnom melanholijom. Sa briljantnom glumačkom ekipom i istančanim osećajem za nijanse u društvenim i međuljudskim odnosima, Natja Brunkhorst kreira izvrsnu komediju, koja ne samo da će vas zabaviti, nego će pred vašim očima i oživeti jedno poglavlje istorije. Ovaj film podseća na crash course kapitalizma, ali sa srcem i humorom.

"FANTOMI JULA" - Julijan Radlmajer nam, među ružičnjacima i ruševinma, nudi nadrealnu letnju komediju o čežnji i o potrazi za bliskošću. U Zangerhauzenu, istočnonemačkom gradiću sa najvećom zbirkom ruža na svetu, ukrštaju se putevi jedne konobarice slomljenog srca po imenu Ursula, i iranske jutjuberke slomljene ruke Nede. 

Ono što počinje kao slučajan susret prerasta u poetsko putovanje kroz usamljenost, prelomne političke trenutke i utopijske snove. Dok se Ursula zaljubljuje u tajanstvenog muzičara, Neda veruje da u jednoj uličnoj čistačici prepoznaje staru prijateljicu iz Teherana. Sa prefinjenom ironijom, romantičnom melanholijom i istančanim osećajem za društvene nijanse, Radlmajer govori o svetu koji je istovremeno stvaran i zamišljen – o mestu na kome se humor i nada suprotstavljaju težini sadašnjice. Sniman na traci od 16 mm, ovaj film spaja senzualan vizuelni jezik sa preciznom kompozicijom i neočekivanim trenucima poetske slučajnosti.

Prateći programi XXXI Festivala autorskog filma

 

Festival autorskog filma, koji će se održati od 21. do 28. novembra, donosi bogat prateći program koji obuhvata vodeće teme – od ekologije i održivih filmskih praksi, preko rodnih perspektiva u domaćoj kinematografiji, do međunarodne saradnje u oblasti filma i masterklasova autora. Kroz razgovore, projekcije, radionice i susrete, publika i filmski stvaraoci dobiće priliku da istraže ključna pitanja koja oblikuju današnji filmski pejzaž.

Filmski centar Srbije i MEDIA Desk Srbija organizuju razgovor „Ženski likovi u domaćim filmovima i serijama“ koji će se održati u ponedeljak, 24. novembra u 14 časova u prostoru Maršalov salon (mts Dvorana).

Razgovor će otvoriti teme načina na koji su ženski likovi oblikovali predstave o slobodi, identitetu i moći, kao i koliko savremena domaća kinematografija uspeva da prevaziđe ustaljene stereotipe. Učesnici će, kroz analizu i diskusiju, razmatrati ko pripoveda naše priče i kako žene zauzimaju centralno mesto u njima. Filmski autori Uroš Tomić i Kosta Peševski, zajedno s rediteljkama, glumicama i scenaristkinjama, analiziraće prikaze ženskih likova uz isečke iz kultnih ostvarenja poput Petrijin venac, Lepota poroka, Nije lako sa muškarcima, Otvorena vrata i Crna svadba. Cilj programa je podsticanje kritičkog promišljanja kulture i veće zastupljenosti različitih glasova u domaćem filmu.

U utorak, 25. novembra u 14 časova (Maršalov salon, mts Dvorana) glavni animator hvaljenog dokumentarnog filma Pepeo (2025), Kote Kamačo (Kote Camacho), održaće masterklas Animirati neizrecivo – o autorskoj animaciji u filmu Pepeo (2025) koji pruža uvid u stvaralački proces u kojem se dokumentarna istina prepliće s poetskom animacijom.

Kamačo će govoriti o umetničkim i tehničkim postupcima kojima su vizualizovani sećanje, trauma i unutrašnji pejzaži oblikovani iskustvima Drugog svetskog rata. Program će pokazati kako su intimna i često neizgovorena svedočanstva pretočena u univerzalni vizuelni jezik, te kako animacija može da poveže istoriju, emociju i imaginaciju i približi ih publici širom sveta.

U četvrtak, 27. novembra u 14 časova, u sali 2 mts Dvorane, FAF u saradnji sa Akademskim filmskim centrom Doma kulture Studentski grad i platformom Green Art Incubator organizuje program „U fokusu: film, ekologija, održivost“, posvećen ekološkim temama i održivim praksama u savremenom filmu.

Program otvaraju kratkometražni dokumentarni filmovi nastali na radionici KINO-EKO, snimani na Staroj planini, Tari, u Malom Iđošu i Ovčarsko-kablarskoj klisuri, koje su realizovali studenti umetničkih i društvenih fakulteta. Nakon projekcija sledi panel o održivim filmskim praksama, uz učesnike Tijanu Mićanović (Green Art Incubator), Milana Milosaljevića i Duška Stanivuka (AFC).

U sklopu XXXI FAF-a biće održani i deseti Francusko-srpski filmski susreti, od 26. do 28. novembra. Susrete organizuju Ambasada Republike Francuske i Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i Filmski centar Srbije. Ove godine, susreti će krunisati uspešnu filmsku saradnju Francuske i zemalja iz regiona kroz niz susreta i radionica, a u cilju podrške regionalnim filmskim projektima pri pronalaženju francuskih partnera i koproducenata. Tokom trajanja Francusko-srpskih filmskih susreta, filmski akteri i producenti iz zemalja Zapadnog Balkana imaće priliku da predstave svoje projekte u različitim fazama razvoja delegaciji francuskih producenata koji će boraviti u Beogradu.

I ove godine, u saradnji sa Radio Aparatom, pre i tokom festivala publika će imati priliku da čuje šta o svojim ostvarenjima imaju da kažu autori filmova iz programa ovogodišnjeg FAF-a. U okviru radijskog serijala Autori u etru, sa gostima festivala razgovaraćemo o temama koje ih okupiraju u umetničkom radu, njihovom filmskom putu i svemu drugom što ne staje u jedan Q&A.

XXXI Festival autorskog filma podržali su: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf

Program XXXI FAF-a je dostupan na sajtu i društvenim mrežama festivala:  www.https://faf.rs/

Festival autorskog filma najavio novo 31. izdanje

 

Fokus na domaćim stvaraocima i autorima iz regiona: 80 filmova na 31. Festivalu autorskog filma

 

 

31. Festival autorskog filma biće održan od 21. do 28. novembra. Na konferenciji za medije održanoj u mts Dvorani o programu, ali i izazovima održavanja festivala, govorili su Srdan Golubović, selektor i predsednik Saveta festivala, Srđan Vučinić, umetnički direktor i Milena Debeljković Sekulić, operativna direktorka festivala.

Srdan Golubović je na početku svog obraćanja istakao da se festival, sada već tradicionalno, održava u društveno izazovnim okolnostima:

„Festival se, nekako tradicionalno, dešava u turbulentnom vremenu. Ove godine izazova je verovatno više nego ranijih, i ovogodišnji festival možda najviše podseća na prva izdanja iz sredine devedesetih.“

Golubović je dodao da, uprkos svemu, FAF i dalje ima važnu ulogu u kulturnom životu Beograda:

„Za ovih 30 godina, Festival autorskog filma postao je važan deo života Beograda i potreba – kako autorima, tako i gledaocima. FAF je za mnoge od nas prozor, izlaz, doza kiseonika, makar kao privid nekog normalnog života.”

Govoreći o fokusu festivala, Golubović je istakao da je ove godine posvećen domaćim autorima:

„Imamo više domaćih i regionalnih autora, kao i manjinskih koprodukcija nego ranijih godina. Festival se ove godine održava bez podrške Ministarstva kulture i grada Beograda, isključivo zahvaljujući sredstvima iz Media Kreativne Evrope, Mreže festivala Jadranske regije, Erste banke, Francuske ambasade i Francuskog instituta.“

 On je predstavio i filmove koji otvaraju i zatvaraju festival:

„Festival otvara Kako je ovde tako zeleno? Nikole Ležaića, poznatog po Tilva Roš, a zatvara Yugo Florida Vladimira Tagića. Iako filmovi imaju određene tematske sličnosti, rediteljski senzibilitet i doživljaj sveta su potpuno različiti.“ Nadovezao se i na zabrinjavajuće stanje u domaćoj kinematografiji: „Ovo je jedna od prvih godina u kojoj nije raspisan konkurs Filmskog centra Srbije. To praktično znači da je filmskim stvaraocima, kao i umetnicima iz drugih oblasti, uskraćeno pravo na rad. Više nego ikada ranije, svi mi koji se bavimo kulturnim manifestacijama imamo obavezu da podržimo umetnike koji sa velikim naporom i strašću stvaraju filmove.“

Ove godine, Festival autorskog filma predstaviće najznačajnija ostvarenja savremenog svetskog filma, među kojima su Jedan običan incident Džafara Panahija, dobitnika Zlatne palme u Kanu, Sirat Olivija Lašea, Tajni agent Klebera Mendonsa Filja i Snovi, dobitnik Zlatnog medveda u Berlinu.

U takmičarskom programu naći će se tri domaća filma: Vetre, pričaj sa mnom Stefana Đorđevića, Sorella di Clausura Ivane Mladenović i Linije želje Daneta Komljena. Posebna pažnja posvećena je i regionalnim autorima: tu su filmovi Hane Jušić, makedonski DJ Ahmet i Otapanje vladara Ivana Salatića.

Golubović je istakao i posebne projekcije u čast velikih ličnosti srpske i jugoslovenske kinematografije:

„Posebno izdvajamo Mačiji krik Sanje Živković, po poslednjem scenariju Gorana Paskaljevića. Film će biti prikazan van konkurencije i podseća na velikog reditelja, a producirao ga je njegov sin Vladimir Paskaljević.“

Jedan od ključnih događaja biće i projekcija restaurirane verzije filma Emira Kusturice Otac na službenom putu, u čast 40 godina od osvajanja Zlatne palme u Kanu.

Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala, osvrnuo se na značaj FAF-a u izazovnim vremenima i dilemu oko njegovog održavanja:

„Bio sam uveren da festival treba da se održi i posle bombardovanja 1999. i tokom pandemije 2020. Danas, 2025, nisam siguran, ali opet ne bih bio siguran ni da je otkazivanje prava odluka. To je jedna Hamletovska dilema između biti ili ne, gde postoji jedno veliko ništa i jedno malo nešto, koje će možda nekom, ko je danas student, zadržati slike iz ovih filmova u sećanju za nekih 20 godina i možda mu nešto značiti.“

Vučinić je naglasio i konkretne razloge pobune FAF-a - prošlogodišnji jubilarni 30. FAF, koji ima značaj u kulturi Beograda od 1994. godine, od Sekretarijata grada Beograda dobio je nula dinara, a ove godine ni Ministarstvo kulture takođe nije podržao festival. On ovo vidi kao deo šireg sistema koji „želi da sruši kulturu Srbije, a pre svega Beograda, i ugrozi opstanak ključnih festivala poput Bitefa, Festa i Martovskog festivala“.

 

„FAF će se održati uprkos tome – jer je sinonim kulture u Beogradu,“ zaključio je Vučinić.

 

Milena Debeljković, operativna direktorka festivala, predstavila je detalje vezane za kupovinu ulaznica i sale u kojima će biti prikazan ovogodišnji program:

„Pored mts Dvorane i Dvorane Kulturnog centra Beograda, filmovi će biti prikazani u Art bioskopu Kolarac, Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova), Cine Grand Big Rakovica, a vraćamo se i u Dom kulture Studentski grad. Program će biti prikazan i u Nišu, u bioskopu Delta Planet Cine Grand Niš.“ Debeljković je istakla da je festival uspeo da održi obim sličan ranijim izdanjima: „Ove godine imamo 80 filmova, što je vrlo fascinantno.“

U žiriju glavnog takmičarskog programa ove godine su: Ilja Križanovski, ruski reditelj, Amra Bakšić Čamo, producentkinja i osnivačica CineLink Sarajevo i Goran Bogdan, glumac.

31. FAF su podržali: Potprogram MEDIA programa Kreativne Evrope, Mreža festivala Jadranske regije, Erste Banka, Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji.

Ulaznice za filmove mogu se nabaviti na blagajnama bioskopa, i preko sajta mts Dvorane: https://www.mtsdvorana.rs/filmovi/31-faf

Više informacija o celokupnom programu festivala biće uskoro dostupno na sajtu i društvenim mrežama festivala.

FOTO: Tanja Drobnjak, KulturniK