TEATAR „SANKT-PETERBURGA OPERA“ GOSTUJE U BEOGRADU: GALA KONCERT U DVA DELA SVETSKI OPERSKI HITOVI

 

Sreda, 17. april u 19:30 časova, Velika scena Madlenianuma

 

17. aprila od 19.30 časova na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum biće održan koncert Svetski operski hitovi, najlepše arije i dueti svetskih klasika. Sa vokalnim solistima iz Severne prestonice ovog puta nastupiće Orkestar Madlenianuma pod dirigentskom palicom Maksima Valjkova, stalnog dirigenta "Opere Sankt-Peterburga". Remek-dela ruske i svetske klasike izvodiće laureati međunarodnih konkursa, pevači ove opere: Jevgenija Kravčenko (sopran), Sofija Nekrasova (sopran), Larisa Pominova (meco-sopran), Vladislav Mazankin (tenor), Aleksej Pašijev (bariton) i Valerij Kaula (bas).

Pozorišta "Sankt-Peterburg Opera" i Operu i teatar Madlenianum veže višegodišnje prijateljstvo, koje je započelo pozivom Juriju Aleksandrovu da režira operu Travijata, Đ. Verdija 2006. godine, koja se dugi niz godina s velikim uspehom igrala na našoj sceni. Potom je usledila i režija opere Pajaci, R. Leonkavala 2011. godine. Publika, muzički i pozorišni kritičari su obe opere veoma visoko ocenili.

Osim toga, ansambl "Sankt-Peterburg Opere" je više puta gostovao u Beogradu. Prvi put je „Opera Sankt-Peterburga“ gostovala sa svojim ansamblom u Madlenianum sa operama Ne samo ljubav Rodiona Ščedrina i Veridba u manastiru Sergeja Prokofjeva, u junu 2017. godine. Zatim je usledilo gostovanje u okviru obeležavanja važnih jubileja - 150-godišnjice Narodnog pozorišta u Beogradu i 20-godišnjice Madlenianuma, potom 75-godišnjice Pobede nad fašizmom i 80-godišnjice početka Velikog otadžbinskog rata (Drugog svetskog rata). Publika Beograda je sve predstave ove opere, kao i jedan gala koncert propratila sa velikim interesovanjem i nagradila glasnim ovacijama.

 

Državno kamerno muzičko pozorište "Sankt-Peterburg Opera" osnovano je 1987. godine, dobro je poznato u Rusiji i inostranstvu. Umetnički rukovodilac i osnivač pozorišta je narodni umetnik Ruske Federacije Jurij Isakovič Aleksandrov — reditelj svetskog glasa koji je postavio predstave na najprestižnijim svetskim scenama: Arena di Verona, Metropoliten opera, La Skala, Boljšoj i Marijinski teatar. Poslednjih godina pozorište je svoje predstave sa uspehom izvodilo u Francuskoj, Grčkoj, Srbiji, Finskoj, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj, Azerbejdžanu, Kazahstanu, Egiptu, Turskoj, Uzbekistanu, Tadžikistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kini.

 

Pozorište "Sankt-Peterburg Opera" je osnovano 1987. godine. Umetnički rukovodilac i osnivač pozorišta je narodni umetnik Ruske Federacije Jurij Isakovič Aleksandrov. Pozorište je odmah zauzelo vidno mesto u muzičkim i pozorišnim krugovima Peterburga, a vremenom je postalo poznato ne samo u Rusiji, već i širom sveta.

Pre nego što je dobilo svoju zgradu, pozorište «Sankt-Peterburg Opera» je radilo na različitim peterburškim scenama (Jusupovski dvorac, Pozorište Ermitaž, vila Beloseljskih-Belozerskih). 1998. godine pozorište dobija sopstvenu scenu — vilu barona fon Derviza koja se nalazi u centru Peterburga, na adresi: Galerna ulica br. 33.

27. maja, na dan 300-godišnjice osnivanja Peterburga, pozorište je prvi put na svojoj sceni izvelo svetsku premijeru opere Gaetana Donicetija Petar I, ili Neverovatni doživljaji ruskog cara (originalni naziv Il falegname di Livonia, o Pietro il grande, czar delle Russie). Naime, Donicetijeva partitura je bila izgubljena pa se opera  dvesta godina nije izvodila. Jurij Aleksandrov je preko  tri godine u Italiji tragao za izgubljenom partiturom. I taj rad je dao rezultate — danas kompletan Donicetijev opus možete čuti samo u izvođenju ansambla pozorišta «Sankt-Peterburg Opera».

"Sankt-Peterburg Opera" već 35 godina neguje tradiciju ruskog repertoara i dostupna je svima. Pozorište je od samog početka formirano kao specifičan stvaralački i umetnički organizam sa jedinstvenim repertoarom. Dijapazon repertoara obuhvata muzička dela nastala u različitim žanrovima i u raznim zemljama tokom mnogih vekova — od srednjovekovne pastorale Igra o Robenu i Marion do dela savremenih autora (ruskih i inostranih), na primer Bele noći Fjodora Dostojevskog savremenog moskovskog kompozitora Jurija Bucka.

Od 2000. do 2012. godine u pozorištu je postavljena Ofenbahova opereta Lepa Jelena, Pučinijeve opere Đani Skiki, Toska, Ćo-Ćo-San i Sestra Anđelika, Donicetijeva opera Lučija od Lamermura, narodna muzička drama Musorgskog Boris Godunov.

Predstave pozorišta "Sankt-Peterburg Opera" svake godine bivaju nominovane za  prestižne ruske nagrade kao što su «Zlatna maska» i «Zlatni sofit». Ove nagrade su dobile sledeće predstave: Boris Godunov Musorgskog (1996.), Verdijev Rigoleto (1998.), Mocartov Don Đovani (2009.). «Zlatnu masku» su dobile predstave Kockari-1942 Šostakoviča (1997.), Matusova Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea (1998.), Pikova dama Čajkovskog (2000.), Leonkavalovi Pajaci (2010.).

Verdijeva Travijata (2005.) i Pučinijeva Ćo-Ćo-San (2006.), Leonkavalovi Pajaci (2010.), Buckove Bele noći Fjodora Dostojevsko» (2011.), Veridba u manastiru Prokofjeva (2012.), Štrausov Slepi miš (2013.), Ne samo ljubav Ščedrina (2014.), Maskanjijeva Seoska čast i Gunoov Faust dobile su najvišu pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga "Zlatni sofit" u nominaciji "Najbolja predstava muzičkog pozorišta".

Jurij Aleksandrov se stalno okreće savremenoj operskoj dramaturgiji. Tokom nekoliko godina režirao je opere Verujem Piguzova, Peto putovanje Hristofora Kolumba i Šareni pas trči kraj mora Smelkova, Bela ruža Cimermana, Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea Matusa. Specifičan stvaralački prilaz sadržaju muzičke partiture dopušta reditelju da opersku predstavu uklopi u savremeni kontekst.

Pozorište Aleksandrova nazivaju rediteljskim, mada Aleksandrov kaže: "Moje pozorište je glumačko". Reditelj radi sa pevačima, pomažući im da otkriju svoje glumačke mogućnosti. Njegove probe liče na privlačnu igru, ali iza te igre stoji jasno osmišljena koncepcija, a iza svakog susreta sa pevačima i glumcima - ozbiljan istraživački rad. Reditelj uvek računa na glumca kao ličnost. Mnogi poznati peterburški umetnici su prošli kroz školu Kamernog pozorišta pod rukovodstvom Jurija Aleksandrova. Među njima su Vladimir Galuzin, Sergej Ljadov, Galina Sidorenko, Edem Umerov, Jevgenij Ulanov, Venera Gimadijeva, Ana Nečajeva, Dmitrij Golovnjin, Aleksej Pašijev.

 

Maksim Valjkov, dirigent diplomirao je na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu. Nastupao je u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu, Latviji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Maksim je laureat brojnih međunarodnih i nacionalnih takmičenja. Godine 2000, nagrađen je posebnom nagradom Fondacije predsednika Republike Belorusije za podršku talentovanoj omladini.

Svoj prvi dirigentski nastup imao je 2005. sa dirigujući orkestrom Karagandske filharmonije. Godine 2006. predvodi kamerni orkestar Kulturnog centra „Trojicki“ u Sankt-Peterburgu. Od 2007. do 2009. gostovao je kao dirigent na Festivalu britanske muzike u Sankt-Peterburgu. Od 2010. do 2012. bio je dirigent simfonijskog orkestra ruske državne Kapele u Sankt-Peterburgu, a osnivač je i kamernog orkestra Kapele. Od 2012. godine gostuje kao dirigent savremenog muzičkog ansambla Sound Paths, a iste godine preuzima ulogu dirigenta Filharmonije za decu i omladinu u Sankt-Peterburgu. Od 2013. godine dirigent je kamernog muzičkog pozorišta „Sankt-Peterburške Opere“. Sarađivao je sa orkestrima Uljanovske filharmonije i Filharmonije Kavkaskih mineralnih voda (Kislovodsk).

 

Valjkov je muzički direktor i dirigent Kamernog muzičkog teatra „Opera Sankt-Peterburg”, a pod njegovom dirigentskom palicom izvode se:

Elektra R. Štraus, Lovci na bisere- Ž. Bize, Faust Š. Guno (za koju dobija najprestižniju pozorišnu nagradu „Zlatni sofit“), Otmica iz Saraja  V. A. Mocarta, Esmeralda A. Dargomižski, Ruska beležnica D. Šostakovič, V. Gavrilin, Čerevički  P. Čajkovski, Vampir  H. Maršner

 Maksim Valjkov je dobitnik mnogih nagrada, među kojima su:

2017. – Dobitnik visoke pozorišne nagrade Sankt-Peterburga „Zlatni sofit“ u kategoriji za najbolju opersku predstavu za produkciju opere Faust, Š. Guno.

2018. – Laureat IV Sveruskog festivala  pozorišne sezone Volga, u kategoriji Najbolji dirigentski rad u muzičkom pozorištu za produkciju opere Faust, K. Guno.

2020. – Laureat Nagrade Vlade Sankt-Peterburga u oblasti kulture i umetnosti za 2019. godinu za izuzetna dostignuća u oblasti muzičke i scenske umetnosti (produkcija opere Esmeralda, A. Dargomižski).

2022. – Laureat VI sveruskog festivala Volga Theatre Seasons, nominacija Najbolji dirigent u muzičkom pozorištu za produkciju opere Elektra, R. Štraus.

2022. – Laureat Nagrade Vlade Sankt-Peterburga u oblasti kulture i umetnosti za 2021. za izuzetna dostignuća u oblasti muzičke i scenske umetnosti (produkcija opere Čerevički, P. I. Čajkovski).

2022. – Počasna diploma Komiteta za kulturu Sankt-Peterburga za značajan doprinos razvoju kulturne sfere Sankt-Peterburga.

Valerij Kaula, bas „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirao je muzičku umetnost na Musorgski fakultetu astrahanskog univerziteta (klasa solo pevanja kod I.I. Zolotiha) 2017. godine. Godine 2022. diplomirao je solo pevanje na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu (klasa E. Ja. Umerova). U periodu od 2019. do 2020. godine nastupao je u dodatnom sastavu hora „MusicAeterna“, pod dirigentskim palicama Vitalija Polonskog i Teodora Kurentzisa.

Godine 2020. nastupao je kao član hora državnog teatra „Music Hall“ u Sankt-Peterburgu pod vođstvom dirigenata Lava Dunaeva i Fabija Mastranjela. U periodu od 2021. do 2022. godine član je omladinskog hora „SoGlasie“ kojim diriguje Pavel Teplov. Učestvovao je na gala koncertu „Klasici na Dvortsovkoj". Učestvovao je u muzičkom projektu „Operski klasici u Sočiju", kao i na prvom Festivalu klasične muzike u Sočiju. Od 2021. do 2023. godine solista je operske trupe državne Filharmonije za decu i omladinu u Sankt-Peterburgu.

Od 2022. godine, solista je „Opere Sankt-Peterburga“.  

Na repertoaru „Opere Sankt-Peterburga“ nastupa u izvedbama opera:

Baf (opera Direktor pozorišta, V.A. Mocart);

Ser Hamfri Devenut (opera Vampir, H. Maršner);

Salijeri (opera Mocart i Salijeri, N. Rimski-Korsakov);

Don Vasilije (opera Seviljski berberin, Đ. Rosini);

Kvazimodo (opera Emeralda, A. S. Dargomižski);

Hleb Golova (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Kolen (opera Boemi, Đ. Pučini);

Čezare Anđeloti (opera Toska, Đ. Pučini);

Grof Monterone (opera Rigoleto, G. Verdi);

Zarecki (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Vojnik (opera Ivan Grozni, Ž. Bize);

Vagner (opera Faust, Š. Guno) itd.

Kaula je koncertno veoma aktivan. Nastupa u novim originalnim programima „Opere Sankt-Peterburga“ kao što su: Palata Ekstravaganca, Viva, Mocart!, Viva, Štraus!, Večeri romansa, Gala Doniceti, Šetnja Brodvejem i mnogim drugim.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada među kojima su:

Dobitnik druge nagrade na sveruskom takmičenju za diplomce i stipendista programa predsedničke Fondacije za talenat i uspeh.

Učesnik IX međunarodnog festivala „Opera za svakog“.

Laureat 1. stepena na III međunarodnom takmičenju operskih pevača, „Antoligija glasa“.

 

Jevgenija Kravčenko, sopran „Opere Sankt-Peterburga“ je vodeća solistkinja državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt-Peterburga“ od 2010. godine.

Diplomirala je na „Rimski-Korsakov“ državnom konzervatorijumu u Sankt-Peterburgu, odsek vokalna umetnost.

Dobitnica je nagrada među kojima su:

Drugo mesto i dobitnica posebne nagrade za najbolje izvođenje Ave Marija na međunarodnom takmičenju mladih pevača „Bella Voce“ (Moskva, 2006);

Dobitnica diplome, dobitnica posebne nagrade za najbolje izvođenje romanse S. Rahmanjinova (Međunarodno takmičenje nazvano po S. Rahmanjinovu, Sankt-Peterburg, 2008);

Učesnica međunarodnog festivala mladih operskih pevača „Kammeroper Schloss Rheinsberg“ (Nemačka, 2008) i operskog gala koncerata uz pratnju Brandenburškog državnog orkestra Frankfurt (dirigent Kevin Mekčatn)

Dobitnica visoke pozorišne nagrade Sankt-Peterburga „Zlatni sofit“ u kategoriji za najbolju glumicu u operskoj predstavi za ulogu Oksane u produkciji opere Čerevički, P. I. Čajkovski (Sankt-Peterburg, 2022.)

 

Na repertoaru „Opere Sankt-Peterburga“ nastupa u izvedbama opera:

Đilda (Rigoleto, Đ. Verdi);

Serpoleta (Kornevilska zvona, R. Plunket);

Oksana (Čerevički, P. Čajkovski);

Lučija (Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Konstanca (Otmica iz Saraja, V. A. Mocart);

Violeta (Travijata, G. Verdi);

Stasi (Silva, I. Kalman);

Norma (Norma, V. Belini);

Dona Ana (Don Đovani, V. A. Mocart);

Nataša (Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Adina (Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Mizeta (Boemi, Đ. Pučini);

Esmeralda (Esmeralda, A. Dargomžski);

Lejla (Lovci na bisere, Ž. Bize);

Marija (Ivan Grozni, Ž. Bize);

Gospođica Silberklang/Gospođa Fajl (Direktor pozorišta, V. A. Mocart);

Malvina (Vampir, H. Maršner), itd.

 

Jevgenija Kravčenko takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus!, Viva Mocart, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Vladislav Mazankin, tenor „Opere Sankt-Peterburga“ je diplomirao 2005. godine na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu, stekavši diplomu operskog pevača, koncertnog kamernog pevača i nastavnika. Od 2005. do 2008. godine završio je pun kurs postdiplomskih studija na Sankt-Peterburškom državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“, na smeru muzičke umetnosti.

Dobitnik je diplome i laureat međunarodnih takmičenja. Takođe je dobitnik sertifikata poljske vlade za održavanje međunarodnih kontakata na Međunarodnom festivalu u Varšavi (2001).

Pohađao je master kurseve koje su održavali Lučano Pavaroti, Vladimir Černov, Konstantin Plužnikov i Elena Obrazcova.

 

Nominovan je za Visoku pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga, „Zlatni sofit“ za najbolju mušku ulogu u operskom izvođenju - uloga Volođe Gavrilova u operi Ne samo ljubav kompozitora R. Ščedrina.

Godine 2004. Vladislav Mazankin je primljen u trupu „Opere Sankt-Peterburga“. On je vodeći solista pozorišta.

 

Repertoar Vladislava Mazankina u „Operi Sankt-Peterburga“:

Alfredo (opera Travijata, Đ Verdi);

Vojvoda (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Don Otavio (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Edgardo (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Greniš (opera Kornevilska zvona, R. Plunket);

Volođa Gavrilin (opera Ne ​​samo ljubav, R. Ščedrin);

Vakula (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Pinkerton (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Pedrilo (opera Otmica iz Saraja, V. A. Mocart);

Boni (opereta Silva, I. Kalman);

Flavius (opera Norma, V. Belini);

Bepo (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Nemorino (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Rudolf (opera Boemi, Đ. Pučini);

Feob de Šatopert (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Alfred (opereta Šišmiš, J. Štraus);

Nadir (opera Lovci na bisere, Ž. Bize)

Mocart (opera Mocart i Salijeri, N. A. Rimski-Korsakov);

Edgar Obri (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Vladislav Mazankin aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Ruska večernja romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus !, Viva Mocart, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Sofija Nekrasova, sopran „Opere Sankt-Peterburga“ je vodeća solistkinja državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt-Peterburga“ od 2013.

Godine 2011. diplomirala je sa odlikovanjem na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu u klasi vanrednog profesora, zaslužnog radnika kulture Oparina E. V.). 2014. godine završila je postdiplomske studije (klasa vanrednog profesora S. B. Nikulšina). Sofija je takođe učila vokalne veštine na Međunarodnoj akademiji SACRA kod poznate svetske operske pevačice Aleksandrine Milčeve u Bugarskoj.  

Sofija Nekrasova je laureat sveruskih i međunarodnih takmičenja:

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju u okviru Međunarodne operske akademije u Montekatiniju (Italija);

Treća nagrada na međunarodnom takmičenju „SALICEDORO“ (Italija);

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju „Nada. Talenti. Majstori“ (Bugarska);

Diploma na VIII takmičenju E. Obrazcova;

Diploma međunarodnog takmičenja operskih pevača na Rodosu (Grčka);

Druga nagrada na Moskovskom međunarodnom festivalu-takmičenju „Otvorena Evropa“;

Dobitnica diplome i nosilac posebne diplome za izvođenje romansi S. Slonimskog na prvom međunarodnom takmičenju Gran-pri Sankt-Peterburga;

Treća nagrada na prvom takmičenju izvođača ruske romanse Gačinska romansijada nazvana po I. Švarcu.

 

Nekrasova ima uloge u izvedbama „Opere Sankt-Peterburga“, a među njima su:

Margarita (opera Faust, Š. Guno);

Ćo-Ćo-San (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Rosalinda (opereta Šišmiš, J. Štraus);

Silva (opereta Silva, I. Kalman);

Neda (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Hrisotemis (opera Elektra, R. Štraus);

Mimi (opera Boemi, Đ. Pučini);

Dona Elvira (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Adalđiza (opera Norma, V. Belini);

Žermin (opereta Kornevilska zvona, R. Plunket);

Nataša (opera Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Fler de Lis (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Lola (opera Cavalleria rusticana, P. Maskanji);

Đaneta (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Dona Eleonora (opera Prvo muzika, reči kasnije, A. Salijeri);

Emi (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Sofija takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus! Viva Mocart!, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Aleksej Pašijev, bariton „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirao je solo pevanje u klasi E. M. Prokofjeva, na fakultetu državnog konzervatorijuma „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu 2001. godine. Tokom studija paralelno je radio u horu operskog studija konzervatorijuma „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu, a kasnije i u horu Mihajlovskog teatra. Godine 2010. diplomirao je solo pevanje na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu.

 

Od 2002. godine, Pašijev je solista kamernog muzičkog pozorišta „Opere Sankt-Peterburga“.

Od 2011. do 2012. godine bio je umetnik u programu za mlade u Boljšoj teatru Rusije (Moskva).

Od 2012. godine, nastupa kao gostujući solista Boljšoj teatra Rusije.

 

Repertoar Alekseja Pašijeva u „Operi Sankt-Peterburga“:

Edvin (opereta Silva, I. Kalman);

Onjegin (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Belkor (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Enriko Ašton (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Rigoleto (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Žorž Žermon (opera Travijata, Đ. Verdi);

Marsel/Sonjard (opera Boemi, Đ. Pučini);

Šarples (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Tonio (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Don Đovani (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Mefistofel (opera Faust, Š. Guno);

Zurga (opera Lovci na bisere, Ž. Bize);

Markiz (opereta Kornevilska zvona, R. Plunket);

Najsvetliji (opera Čerevički, P. I. Čajkovski).

Baron Skarpija (opera Toska, Đ. Pučini);

Klod Frolo (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Ivan Grozni (opera Ivan Grozni, Ž. Bize);

Lord Rutven (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Aleksej takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus !, Viva Mocart!, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Među nagradama koje je Pašijev dobio su:

2007. godine odlikovan je diplomom Ministarstva kulture Ruske Federacije;

2009. godine nominovan je za Nacionalnu pozorišnu nagradu „Zlatni sofit“ za ulogu Don Đovanija u istoimenoj operi V. A. Mocarta u postavci J. Aleksandrova;

2016. godine nominovan je za Nacionalnu pozorišnu nagradu  „Zlatni sofit“ za ulogu Belkora u operi Ljubavni napitak kompozitora G. Donicetija, a u režiji J. Aleksandrova.

 

Larisa Pominova, mecosopran „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirala je na Siktikvar muzičkom univerzitetu 2003. Godine 2008. diplomirala je sa odlikom na Permskom državnom institutu za kulturu (u klasi vanrednog profesora I. R. Kotelnikova).

Od 2008. do 2011. bila je solistkinja Siktivkarske opere. Od 2011. godine je solistkinja Iževske opere i solistkinja „Opere Sankt-Peterburga“.

 Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima su:

Pobednik VI sveruskog vokalnog takmičenja, posvećenog 130. godišnjici rođenja S. V. Rahmanjinova (Veliki Novgorod);

Laureat Međunarodnog takmičenja mladih pevača „Kamerna opera dvorca Rajnsberg“ (Rajnsberg, Nemačka);

Laureat sveruskog takmičenja „Proleće romanse“ u kategoriji Klasična romansa (Sankt-Peterburg);

Laureat prvog međunarodnog takmičenja „Elena“ u znak sećanja na špansku pevačicu Končitu Badiju – prva nagrada, specijalne nagrade za najbolje izvođenje španske zarzuele i francuske romanse (Sankt-Peterburg).

 

2016. godine nastupala je u zamku Albrehtsberg u okviru Dana Sankt-Peterburga u Drezdenu.

 

Repertoar Larise Pominove u „Operi Sankt-Peterburga“:

 

Klitemnestra (opera Elektra, R. Štraus);

Adalđiza (opera Norma, V. Belini);

Santuca (opera Cavalleria rusticana, P. Maskanji);

Dona Elvira (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Solokha (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Varvara Vasilievna (opera Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Mlada Bugarka (opera Ivan Grozni, Ž. Bize)

Madalena (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Sibel (opera Faust, Š. Guno);

Suzuki (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Olga (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Alise (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Flora Bervoa (opera Travijata, Đ. Verdi);

Stara ciganka (opera Esmeralda, A. S. Dargomižski) itd.

 

Record Store Day u srcu Beograda: Berza ploča, nastupi DJ-eva i ekskluzivna izdanja na vinilu

 Beogradski DJ-evi podižu atmosferu na Svetskom danu prodavnica ploča u Čumiću

 

Svetski dan prodavnica ploča (Record Store Day) biće obeležen u subotu, 20. aprila od 11 časova pa do kasnih večernjih sati u Čumićevom sokačetu u organizaciji izdavačke kuće Mascom i Paralel - Beogradskog festivala subkulture.

Za ovogodišnje izdanje organizatori događaja pripremili su veliku berzu ploča na kojoj će učestvovati kolekcionari iz cele Srbije sa svojim najboljim i  raritetnim izdanjima. Ekskluzivitet događaja predstavljaju i specijalna Record Store Day izdanja na vinilu koja izlaze upravo ovog dana.

Proslavu vinila obeležiće i nastupi beogradskih DJ-eva koji će puštati svoju omiljeni muziku, a najavljeni su DJ Peppe, Matchstick Dolly - Boba, Marjan Terzić - Captain Terza, Nikola (TV Bastilja) i Anđelka, Mark Wee, Miss Millie, DJ Munja, From the Heart, Sara Janković (Elite Party), Kes K Se, Goran Zmix Kovačević (happypeople-since 1994), Jutro, Oblakoderke, All Stars…

DJ Peppe je o nastupu na predstojećem događaju rekao: “Mislim da je sjajno to što organizujete Record Store Day. To je super akcija za sve koji su zaljubljeni u ovaj nosač zvuka a toj grupi svakako pripadam. To je grupa teških "ovisnika" koja bi poslednje pare iz džepa dala za vinil koji nema. U tom smislu Record Store Day je za nas najveća svetkovina. Činjenica je da prodaja ploča globalno raste i da se vratio trend puštanja vinila. Ploče ponovo imaju vrednost. Lepo je imati ih kod kuće. Vinili su ponovo postali neka vrsta fazona”.

Članice Oblakoder magazina su o svom nastupu naglasile: “Već drugu godinu za redom smo deo Record Store Day-a i jako nam je drago da ćemo se i ove godine družiti, kao i to da smo deo događaja koji se obeležava širom sveta. U Čumiću ćete čuti i neke od glavnih disco favorita naše redakcije. Radujemo se ovom druženju”.

DJ Goran Zmix Kovačević je o svom odnosu prema vinilima kazao: ”Record Store Day u Čumiću je bitan zbog skupa entuzijasta koji vole ovaj nosač zvuka, i zbog kojih kultura vinila živi neku novu mladost i doživljava neki novi polet. Živimo u digitalnom dobu gde muzika više nema nikakvu opipljivost i ako smem da kažem vidljivost i samim tim vrednost. Kada uzmete u ruke ploču muzika istog trena postaje više dimenzijalno iskustvo, jer se budi čulo dodira, čulo vida i naravno čulo sluha. Iz mog ugla DJ-a koji se ovim bavi skoro 30 godina, i koji je prošao sve evolucije iz te oblasti, krivo mi je što većina mlađih kolega, bez obzira koliko su dobri u svom poslu, neće nikad osetiti čari neizdrža da dočeka vikend i da trči u klub da bi stavio na gramofon novi vinil koji mu je stigao tokom nedelje i da čuje kako drma na glasno”.

Record Store Day izdanja koja će biti objavljena ovog dana su, između ostalih, Fleetwood Mac (Rumours), Ramones (The 1975 Sire Demos (Demos)), Lost In Translation (Soundtrack), Talking Heads (Live On Tour), The Doors (Live at Konserthuset, Stockholm, 1968), The Notorious B.I.G. (Ready To Die: The Instrumentals), The Sisters of Mercy (Body and Soul/Walk Away), Morrissey & Siouxsie, (Interlude), Morcheeba (B-Sides & Beats), AIR (Kelly Watch the Stars) i mnoga druga.

Mascom je za RSD spremio i specijalne akcijske cene u MASCOMSTORE radnjama (Čumić, Galerija i Ušće) kao i na mascom.rs koje će važiti za sva, osim RSD 2024. izdanja i ona koja su već sniženih cena.

Više informacija o događaju i posebnim Record Store Day izdanjima može se pronaći na sajtu  Mascom.rs i društvenim mrežama organizatora događaja.

Foto: Isidora Everts

BELDOCS 2024 predstavlja pobedničke filmove sa najvećih svetskih filmskih festivala

 

Sedamnaesti Beldocs festival, koji će se održati od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, kao i obično predstaviće publici brojne dokumentarne filmove nagrađivane na najvećim svetskim festivalima. Tako će se na programu ovogodišnjeg Beldocsa pronaći pobednički filmovi sa Kanskog festivala, Sandensa, Berlinalea, CPH:DOX festivala u Kopenhagenu, Cinema du reel festivala u Parizu i drugih svetskih smotri kinematografije.

“Čast nam je da prikažemo višestruko nagrađene, hrabre filmove unutar ovogodišnje selekcije, koja je zaista jača i svestranija nego ikad. Ovi filmovi služe kao testament neumoljivoj i neuništivoj moći filmske umetnosti da izazove emocije, pokrene debate i oblikuje kulturnu sferu društva. Savršenim balansom između narativnog i vizuelnog pripovedanja, autori ovih dela publici prikazuju svoj jedinstveni pogled na svet koji se ubrzano menja.“, izjavio je umetnički direktor Beldocsa Marko Grba Singh.

Majka svih laži (The Mother of All Lies), u Kanu ovenčan nagradama Cinema Eye za najbolji dokumentarni filma i nagradom za najbolju režiju u programu Un certain regard, predstavlja putovanje mlade marokanske rediteljke Asmae El Moudir kroz prošlost njene porodice i njene zemlje. Pitajući se zašto ima samo jednu fotografiju iz detinjstva i zašto je sigurna da devojčica na fotografiji nije ona, rediteljka odlučuje da istraži misterioznu prošlost. Ona gradi minijaturnu verziju Kazablanke i komšiluka u kom je odrasla, a u toj nadrealnoj atmosferi, njen otac, majka i baka kreću da pričaju. Autorka raspliće slojeve obmane i zaborava koji su oblikovali njihove živote. Nakon projekcija u Kanu, Sandensu, Atini i brojnim drugim festivalima, na Beldocs stiže ovo zapanjujuće delo u kom sećanja i istorija bivaju svedeni na igračke kako bi najzad progovorili.

Direktna akcija (Direct Action) u režiji Gijoma Kajoa i Bena Rasela, dobitnik je nagrade za najbolji film u selekciji Encounters festivala u Berlinu, kao i specijalnog priznanja za dokumentarni film na istom festivalu. Uz to, proglašen je za najbolji film jednog od najznačajnijih dokumentarnih smotri, festivala Cinema du reel u Parizu. Film portretiše jednu od najistaknutijih aktivističkih zajednica u Francuskoj, ruralni kolektiv koji se uspešno odupreo projektu proširenja međunarodnog aerodroma, stvorio novu autonomnu zonu, preživeo pokušaje nasilnog iseljenja od strane države i pokrenuo novi ekološki pokret. Preteći svakodnevnicu ovih aktivista - skvotera, anarhista, farmera i onih koje je vlada naziva „eko teroristima“, film postavlja pitanje da li uspeh radikalnog pokreta može ponuditi put kroz klimatsku krizu.

Neka nova divljina (A New Kind of Wilderness) premijerno je prikazan na nedavno održanom Sandens festivalu gde je osvojio nagradu za najbolji svetski dokumentarac. Ovaj film rediteljke Silje Evensmo Jacobsen predstavlja intiman susret sa porodicom koja se suočava sa novom stvarnošću. Šestočlana porodica je godinama živela divljim, slobodnim životom u šumi, ali ih je tragičan događaj primorao da se vrate u civilizaciju i prilagode modernom društvu. Prilazeći im veoma blizu kamera beleži njihovu sadašnjost, momente saosećanja i nežnosti, dok kućni video snimci pružaju uvid u prošlost. Neka nova divljina je bolno i radosno filmsko iskustvo, priča o prihvatanju tuge i promena.

Holivudgejt (Holywoodgate), nezapamćeno odvažni dokumentarac egipatskog reditelja Ibrahima Našata, na Beldocs stiže posle zapaženih projekcija na festivalima kao što su Venecija i IDFA u Amsterdamu. Ibrahim je sa kamerom otputovao u Avganistan 2021. godine, samo nekoliko dana nakon što se američka vojska povukla iz ove zemlje. Talibani su ponovo preuzeli kontrolu nad razorenom zemljom i pronašli holivudgejt - američku bazu napunjenu oružjem. Reditelj u Avganistanu provodi godinu dana i prati transformaciju talibana iz gerilskog pokreta u teško naoružani vojni režim, pružajući neverovatan i direktan uvid u stanje stvari u Avganistanu danas.

Agent sreće (Agent of Happiness), u režiji Arun Bhattarai i Dorottya Zurbó, dolazi nam kao dobitnik posebnog priznanja za svetski dokumentarac festivala Sandens. Ovaj film vodi nas u Kraljevinu Buton, zagonetnu zemlju u južnoj Aziji, koja se smatra jednom od najsrećnijih država na svetu. Film prati Ambera, jednog od 75 državnih agenata koji putuju od vrata i vrata i razgovaraju sa najrazličitijim ljudima kako bi izmerili koeficijent nacionalne sreće. Pored priča brojnih sagovornika, film zadire i u život samog agenta, četrdesetogodišnjaka koji i dalje živi sa majkom, ali ne prestaje sanja o romantičnoj ljubavi. Ovaj gorko – slatki dokumentarac premijerno prikazan na Sandensu, progovarala o vrednostima i osećanjima zajedničkim za sve kulture, podstičući nas da pogledamo lepotu i krhkost sopstvene sreće.

Pored pomenutih filmova, srpske premijere će na Beldocsu imati i već najavljeni filmovi Topli film Dragana Jovićevića, Menus-Plaisirs Les Troisgros Frederika Vajzmana i Okupirani grad (Occupied City) Stiva Mekvina.

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs.

 

SVETSKI DAN DŽEZA: NIKOLA ŠAŠKOVIĆ KVARTET

Utorak, 30. april 2024. u 20:00 // Velika sala Doma omladine Beograda

Dom omladine Beograda sa velikim zadovoljstvom predstavlja Kvartet Nikole Šaškovića, jednog od najtaletovanijih mladih džez umetnika u Beogradu, u sklopu tradicionalne proslave Svetskog dana džeza!

Nikola Šašković rođen je 2007. u Beogradu. Godine 2021. upisuje klavir na Odseku za džez muziku SMŠ “Stanković” u klasi prof. Andreje Hristića, gde se odmah ističe javnim nastupima u okviru školskih manifestacija. Naredne godine formira svoj trio sa kojim do danas, u različitim postavama, svira na raznim kulturnim dešavanjima i manifestacijama. Nikola Šašković je bio deo programa 39. Beogradskog džez festival, u sklopu posebne večeri na kojoj je proslavljeno 30 godina osnivanja džez odseka Muzičke škole “Stanković”, uz učešće učenika i profesora.

Nikola Šašković Kvartet čine: Nikola Banović (bubnjevi), Milija Paunović (kontrabas), Ljubomir Turajlija (tenor saksofon) i Nikola Šašković (klavir). Na repertoaru će se ovom prilikom naći najčuvenjii džez standardi iz ere bibapa i hardbapa.

Ulaz je besplatan. Beslatne propusnice biće dostupne jedan sat pre početka programa na info pultu u holu DOB.

Svetski dan džeza obeležava se širom sveta 30. aprila, kao zvaničan UNESCO praznik. Džez se u zvaničnim dokumentima UN od 2011. godine vidi kao “sredstvo sporazumevanja, dijaloga i jedinstva među ljudima”.

Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival od 2012. redovno obeležavaju ovaj dan organizovanjem koncerata, čija misija je promovisanje značaja džeza i popularizacija ovog muzičkog pravca kod najšire publike. Koncert povodom Svetskog dana džeza tradicionalno je i prva u nizu aktivnosti u susret Beogradskom džez festivalu, najstarijoj i međunarodno najuglednijoj umetničkoj manifestaciji posvećenoj ovoj vrsti muzike u Srbiji, koju Dom omladine Beograda pod pokroviteljstvom grada Beograda organizuje svakog oktobra, još od 1971. godine. Ove godine, Beogradski džez festival biće održan po 40. put, a publiku od 24. do 28. oktobra očekuju koncerti brojnih istaknutih umetnika iz celog sveta.