Aleksej Slapovski- Ja nisam ja

Posle velikog uspeha prethodnog piščevog romana Feniksov sindrom i romana Prvi drugi dolazak, koji je objavljen u okviru edicije 100 slovenskih romana, Arhipelag objavljuje još jedan roman Alekseja Slapovskog, novog Harmsa ruske književnosti. Jedan je od najčitanijih pisaca ove izdavačke kuće, a njegov sledeći dolazak (prošli je bio 2011. tokom kojeg je posetio Beograd, Novi Sad i Niš) možemo očekivati za otprilike godinu dana. Nabrojani romani su različiti, ali im je zajednička potka tranzicija, te se u tom svetlu mogu posmatrati kao svojevrsna trilogija. 

Roman Alekseja Slapovskog Ja nisam ja (edicija Zlatno runo) je uzbudljiva knjiga o tranziciji i o ličnom i kolektivnom identitetu u vremenu tranzicije. Prema mišljenju ruske književne kritike, Ja nisam ja je jedan od najboljih ruskih romana u poslednjih četvrt veka.

Crpeći inspiraciju iz svog iskustva dramskog pisca Aleksej Slapovski je nepogrešiv u građenju likova i karaktera ljudi. Pred vama su pravi i živi ljudi, ljudi od krvi i mesa, snažnih fizionomija,  sa svim svojim manama i vrlinama.  Junak ovog romana, službenik i posmatrač, lako pamti crte lica, nepovršen je u svojoj opservaciji, sposoban da uoči i razume stvarnost, ali večno nezadovoljan. 

Glavni junak romana Ja nisam ja Sergej Aleksejevič Nedeljin je običan čovek koji živi, kao i mnogi oko njega, životom skromnog građanina. On voli da posmatra ljude i da se uživljava u to kako oni žive i šta rade, a često poželi i da bude na njihovom mestu, da živi njihove živote. 

Preokret nastaje onda kada u sebi otkrije sposobnost da može i bukvalno, fizički, da pređe u telo drugog čoveka, ostajući i dalje on, a istovremeno da je i neko drugi.  

Tako će Nedeljin u relativno kratkom vremenu živeti životom kriminalca, popularnog pevača, šefa države ili anonimnog alkoholičara. I svaki od tih života nosi svoja uzbuđenja i opasnosti, zbog čega je ovo neobično transformativan roman, roman stalne promene u kome se uloge lako menjaju, dok izazovi koji stoje pred njegovim junacima neprestano dobijaju nove forme. Njegova mogućnost uživljavanja u likove njegovih žrtava je fascinanatna, nadaleko prevazilazi talenat glumaca, on njihove sudbine prigrljava kao svoje sopstvene, podvlači im se pod kožu. Preuzimajući uloge, on ih ispunjava sopstvenim sadržajem, no, avaj, ostaje promašen i dalje. Velika iluzija donosi i veliko nezadovoljstvo

Samo ime ovog junaka ironična je distanca koju autor gradi prema svom rascepkanom junaku. Koji ni u jednoj od svojih metamorfoza nije doista srećan, nije potpuno ostvaren. Potvrđuje se ono staro pravilo da je u suštini ljudskog prokletstva nepremostiv jaz između žela i ostvarivog. Provalija preko koje se ne može. 

Životi malih ljudi, životi su bez smisla, bez sadržaja i oni su duboko ubeđeni da svi bolje žive od njih. Kao da su gledali nečije statuse pokačene po društvenim mrežama. Hvali Ciga svoga konja...

Nedeljin se uživljava u izabrane uloge, postajući neko drugi i pokazujući kako u nestabilnim vremenima tranzicije ljudi vrlo često čeznu da budu ono što nisu, a najčešće beže od onog što stvarno jesu. Utoliko Nedeljin jeste junak naših dana.

Stalno menjajući svoj identitet, junak ovog izvrsnog i duhovitog romana pokazuje zašto je lakše živeti tuđe živote od sopstvenog. Lakše nego preuzimati odgovornost za sopsveni život, za vlasititu sudbinu. Pisac, izvrsni pripovedač, ni u jednom momentu svom junaku ne sudi, a čitaoce dovodi pred svršen čin oličen u basnoslovnom humoru, koji se ispostavlja kao iskupljujući, katarzičan, razorna ironija koja se pronalazi u situacijama apsurda.

Predstavljanjem ovog romana Arhipelag ulazi u ciklus Deset godina Arhipelaga u okviru kojegće biti predstavljeno dosta doobrih knjiga, pisaca-poznatih i manje poznatioh,  a predstavljanje neće biti upriličeno samo u Beogradu. 

Aleksej Slapovski (Алексе́й Ива́нович Слаповский) rođen je 29. jula 1957. godine u Saratovskoj oblast,. Jedan je od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih ruskih pisaca. Književnu karijeru Slapovski je započeo tokom osamdesetih godina, pišući najpre drame. Njegove drame su prevedene na sve veće svetske jezike i igrane u najvažnijim evropskim i svetskim pozorištima. Slapovski je napisao preko trideset drama. Drama Moj mali trešnjik (1994) dobila je Prvu evropsku pozorišnu nagradu. Na osnovu romana Alekseja Slapovskog u Rusiji je snimljeno nekoliko filmova i TV serija. Najvažniji romani: Prvi drugi dolazak (1994), Anketa (1998), Oni (2005), Mi (2005), Ono (2006), Feniksov sindrom (2007). Ima i vrlo posećen blog na kojem obrađuje sve teme koje pobude njegovu pažnju, a u posebnom formatu „stoslov“, do sto reči.  Živi u Saratovu.

 

U romanu Prvi drugi dolazak preispituje nasleđe ruske književnosti od Gogolja i Dostojevskog do Bulgakova, a mesiju, sina Božijeg dovodi u vremena ruske tranzicije i razmatra kako ga tamo prihvataju. Od početne sumnjičavosti, nerazumevanja i vidljivog nesporazuma, do toga da u vremenima nestalnim i poremećenim ljudi žela da se čudo desi, da dožive iskupljenje pa šta košta da košta, izmeštajući se iz nesnošljive realnosti  u svet iracionalnosti. 

Feniksov sindrom prati sudbinu junaka koji je preživeo požar, a svaki naredni izliv prekomerne svetlosti kod njega izazaiva amneziju. Prethodni život se resetuje, postaje tuđ i svaki put, iznova i iznova, naš junak mora da definiše svoj identitet. Kao da je političar!  Nagle i dramatične društvene promene izmeštaju nas iz naših tela i naših ustaljenih navika, iz sveta koji poznajemo, u kojem se snalazimo „kao riba u vodi“. Uvodi nas u svetove koje ne funkcionišu po zakonima fizike niti pravde, već u kojima stoluje samo zakon jačeg, zakon zveri.

Koncert benda AUTOPARK na Martovskom festivalu

Subota, 01. april 2017. u 21:00

Dom omladine Beograda, sala Amerikana

Prvi put nakon tačno 5 godina, i to tačno u dan, grupa Autopark će 1. aprila 2017. održati koncert na istom mestu: u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Za sobom imaju 4 albuma i brojne singlove - poslednji od njih, nedavno objavljeni “Isplaniraj mi dan”, najavljuje nove snimke i ovaj koncert.  

Koncert je deo programa Martovskog festivala – 64. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, a ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže. Redovna cena je 500 RSD, a ako na blagajni pokažete ulaznicu za filmske projekcije od 1. aprila, cena je 300 RSD.

Podsećamo da je još danas (27.2.2017.) otvoren konkurs za prijavu filmova na Martovski festival, putem sajta www.martovski.rs, a kategorije u kojima domaći filmski stvaraoci mogu prijaviti svoje filmove su: dokumentarni do 50 minuta, dokumentarni preko 50 minuta, TV dokumentarni, kratki igrani, animirani, eksperimentalni film i video art). Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, popularni Martovski festival, naš je najstariji filmski festival. Od svog prvog izdanja bio je najvažnija, a u nekim periodima i jedina, platforma u okviru koje su domaći filmski autori mogli da prezentuju publici i inostranim kolegama svoje dokumentarne, eksperimentalne, animirane i kratke igrane filmove. Od 2017. godine, u organizaciji Doma omladine Beograda i sa novim umetničkim direktorom, dramaturgom Bobanom Jevtićem, festival se fokusira na domaću filmsku produkciju dokumentarnih, TV dokumentarnih, kratkih igranih, animiranih i eksperimentalnih filmova, postajući tako nacionalni festival u punom značenju te reči. Pored projekcija filmova u takmičarskom i revijalnom delu programa, na 64. Martovskom festivalu će biti održane i brojne radionice i otvorene konsultacije namenjene svim domaćim filmskim autorima, ali i studentima filmskih škola i akademija, dok publiku i sve goste festivala očekuju i prateći koncerti i žurke.

 
Jedan od najvažnijih beogradskih alternativnih sastava novije generacije, Autopark je osnovan 2000. godine. Pioniri shoegaze podžanra u našim krajevima, tokom godina su usavršavali svoj visokoosećajni izraz i širili krug poštovaoca, dok nisu izgradili izuzetno vernu zajednicu koja ih stalno prati. Tokom svoje karijere nametnuli su se originalnom poetikom, sjajnim video spotovima koji je dograđuju i krajnje nepretencioznom strategijom komuniciranja sa okolinom.

Ovakva estetika, koja nosi sa sobom i antiestablišment poruku, postala je sa vremenom snažan primer za druge, mlađe sastave, kojima je Autopark dao odgovor kako ostati dosledan sebi i objavljivati svoju muziku na način koji tebi odgovara. Sa pravom se može reći da je stav koji zastupa Autopark kao bend, bio jednako važan kao i njihovi ljubavni stihovi i govor o raznim slojevima gradske usamljenosti. Radi se o grupi čiji značaj prevazilazi snimljeni output i teško može da se proceni, jer se u njihovom slučaju radi o uticajnim predvodnicima naraštaja koji upravo počinje da zauzima glavno kreativno mesto na našoj rok sceni. Zato je ovaj koncert od veoma važnog simboličkog značaja i predstavlja povratak onog “posebnog” rok sastava.

Predgrupa će biti mlada grupa Hod, koja je upravo objavila debi album “Redak vazduh”. Autopark su tokom svoje karijere na ovaj način uvek predstavljali naše najtalentovanije nove grupe, te su tokom godina na ovaj način od svojih koncerata pravili male festivale, na kojima smo uvek mogli da se susretnemo sa uzbudljivim glasovima iz budućnosti naše rok muzike.

 
Autopark će nastupiti u sledećem sastavu:

Ognjenka Lakićević - vokal
Milan Bogdanović - bas gitara
Lav Bratuša - bubnjevi
Miroslav Cakić - klavijature
Nikola Berček – gitara

Dobitnici Oskara na 45. FEST-u

Na ovogodišnjoj dodeli nagrada Oskar, po mnogo čemu kontraverznoj, nagradu za najbolji film odnela je “Mesečina” (koji možete videti na 45.FEST-u), film Berija Dženkinsa o odrastanju jednog tamnoputog mladića, a koji se nalazi u programskoj selekciji FEST 45. 

“Mesečina” je takođe osvojila nagradu za najbolji adaptirani scenario, a Maheršala Ali proglašen je najboljim glumcem u sporednoj muškoj ulozi. Kejsi Aflek dobio je Oskara za glavnu mušku ulogu za svoju izvedbu u filmu “Mančester na moru”, dok je ova nesvakidašnja drama zasluženo odnela nagradu i za najbolji originalni scenario. “Mančester na moru”, koji je režirao Kenet Lonergan, nalazi se takođe u selekciji FEST 45. 
 

Najboljim filmom koji dolazi van engleskog govornog područja proglašen je “Trgovački putnik” Asgara Farhadija, koji se nalazi u Glavnom takmičarskom programu – van konkurencije 45. FEST-a. Ovom izuzetno uspešnom iranskom reditelju to je druga po redu nagrada Američke filmske akademije, a prethodnu je osvojio za film “Razvod” snimljen 2011. godine.

FILM IZNENAĐENJA 45. FEST-a – BERLINSKI POBEDNIK “NA DUŠI I TELU

U utorak 28.02. od 16:30 u Velikoj dvorani Sava centra očekuje vas film iznenađenja, a zadovoljstvo nam je da otkrijemo da je u pitanju "Na duši i telu" ekscentrična drama mađarske rediteljke Ildiko Enjedi, koja je osvojila je Zlatnog medveda za najbolji film na nedavno završenom 67. Berlinskom festivalu. Njen film je osvojio još tri nagrade nezavisnih žirija: Udruženja filmskih kritičara (FIPRESCI), Ekumenskog žirija i nagradu čitalaca dnevnog lista "Berliner Morgenpost".

“Na duši i telu” je neobična ljubavna priča o dvoje  usamljenih radnika u jednoj budimpeštanskoj klanici - novoj radnici Mariji (Aleksandra Borbeli) i njenom starijem šefu Endreu (Geza Morćanji) - koji shvataju da su srodne duše. Rediteljka Ildiko Enjedi, koja je pokazala svoj talenat još 1989. kada je u Kanu osvojila Zlatnu kameru za najbolji prvi film ("Moj 20. vek") otkrila je novinarima u Berlinu da je scenario za svoj šesti igrani film smislila za dan, a napisala za samo četiri nedelje. Ono što ju je vodilo da napravi "Na duši i telu", kako kaže, je količina strasti koja se u ljudima javlja kada otkriju da imaju iste snove.

Trejler možete pogledati OVDE.

Sava centar, utorak, 28.02, u 16:30

Legendarni sastav CHICK COREA ELEKTRIC BAND u Kombank Areni, 1. jula

LEGENDARNI JAZZ SASTAV

CHICK COREA ELEKTRIC BAND

U KOMBANK ARENI, 1. JULA

 

Legendarni sastav predvođen jednim od kultnih jazz pijanista, Chick Corea Elektric Band gostovaće u Kombank Areni, 1. jula 2017. godine.

Ova ekskluzivna turneja deo je proslave Chickovog 75. rođendana koju čini puna godina kreativne avanture a koja će kulminirati dvomesečnim nastupima u čuvenom njujorškom Blue Note Jazz Clubu.

The Chick Corea Elektric Band je jedan od nekolicine jazz ansambla koji su istinski uneli revoluciju u umetničku formu. Njihov istoimeni debi album iz 1985. godine, došao je kao grom iz vetra neba, spajajući jazz, rock, latino i funk sa zvučnim izumima koji i dalje zvuče futuristički.

Ovo je kvintet klasičnog sastava – Chick Corea na klaviru, Dave Weckl na bubnjevima, John Patitucci na basu, Eric Marienthal na saksofonu, Frank Gambale na gitari – koji je proizveo neprikosnoveni niz albuma u 1980-tim. Udarci njihovog uticaja ogledaju se od hip hopa preko EDM-a do najbitnijih džezera današnjice poput Snarky Puppyja.

Chick Corea dostigao je kultni status na muzičkoj sceni. Klavijaturista, kompozitor i vođa benda, ušao je u jazz “Hall of Fame” i NEA Jazz Master, jedan je od najviše nominovanih umetnika u istoriji Grammy nagrada sa čak 63 nominacija i osvojena 22 priznanja kao i određeni broj Latino Grammy nagrada. Od klasičnog stila do avangarde, bebopa do jazz-rock fusiona, dečijih pesama do kamernih i simfonijskih dela, Chick je dodirnuo zapanjujući broj muzičkih baza u karijeri poigravajući se sa bendovima koji razbijaju žanrove.

Ipak, Chick nikada nije bio produktivniji nego u 21. veku bilo da svira akustični klavir ili električne klavijature, vodi više bendova, izvodi solo ili sarađuje sa značajnim muzičkim imenima. Tri puta ove decenije nominovan je za “Umetnika godine” u DownBeatu a i dalje ga drži neumorni stvaralački duh koji se stalno obnavlja kroz njegovu umetnost. Kao što je NewYork Times jednom napisao, on je “svetiljka uzavrele i večne mladosti.”

Ulaznice za ekskluzivni koncert ograničenog kapaciteta Chick Corea Elektric Banda koji će se održati 1. jula u Kombank Areni, biće uskoro u prodaji!