Кинотека – Мој избор -Милан Влајчић

Од 3. до 5. априла у циклусу Мој избор десет остварења представља критичар Милан Влајчић, који каже да има своје листе по различитим угловима, жанровима, чак и листу својих „бенседин филмова”.

Листа обухвата америчке, европске, по један јапански и југословенски филм из периода 1943-1989. година, почев од Леси се враћа кући Фреда М. Вилкокса. Ту су Легенда о земљи сибирској Ивана Пирева, Живот Охару у режији Кенџија Мизогучија, Мајстор и Маргарита Александра Саше Петровића, као и дела Френка Тешлина, Орсона Велса, Буњуела, Фасбиндера и Гринавеја.

„Постојала су времена, шта кажем, деценије, кад није било избора најбољих филмова (Тоp Тen). У тим херојским годинама филм се пробијао кроз кафане, циркуске шатре, вашаре, забавишта, да би званична култура схватила да је рођена респектабилна уметност.

Данас имамо листе најбољих, по жанровима, годинама, деценијама, по поджанровима (slash movies, на пример), на свим странама, што је добро, подстицајно. Најчувенија је листа британског магазина Sight and Sound – од 1952. сваких десет година до данашњих дана. Некадашњи париски Cahiers du cinema (нема га више, покој му души), сваке године је објављивао своју листу „ten best”, а то су преузели и други, амерички Film Cоmment, француски Positif. И сам Sight and Sound објављује годишњу листу „20 најбољих филмова”, уз појединачне листе својих критичара-сарадника.

Признајем, обожавам да завирујем у туђе листе, увек дознам за неке наслове који ми нису били доступни. Један од најбољих критичара данашњице, Џонатан Розенбаум из часописа Chicago Reader, сваке године објављује своју листу, а има и листе по жанровима, деценијама... Дивота.

Ових дана протрчавам кроз раскошну књигу мени непознатог британског критичара Роба Хила која има јединствен наслов Movies – over 100 top lists. У њој су листе по жанровима, по најлепшим плавушама, по баровима, по камео појављивањима, па чак и листе филмова снимљених на местима која бисте најрадије посетили! Лудница.

Имам и ја листе по различитим угловима, жанровима, чак имам и листу својих „бенседин филмова”. Ова коју нудим, на љубазан позив људи који воде нашу Кинотеку (наш дом), није листа по мом мишљењу најбољих филмова. Они се непрекидно приказују, нема разлога сада се њима враћати.

Ово су филмови које одавно нисам видео у биоскопу, а који су у мени оставили озбиљан траг и после неколико деценија.

Поноћна звона Орсона Велса су, према мом мишљењу, најлепша екранизација неког Шекспировог комада, а сам Велс остварио је Фалстафа за сва времена.

И остали одабрани наслови довољан су разлог да одгледам филмове који ми понекад долазе у сан.

Ово је и позив самом себи да најпре у свој редослед обавеза ставим посету Кинотеци из дана у дан, као у својим студентским годинама.

А снови и филмови, има ли чаробније тајне везе!

12. март

Два дана касније добијам брз одговор из Кинотеке: са моје прве листе имају само четири копије. Моји снови, Кинотекина реалност. Знао сам да сам већину изабраних филмова видео на иностраним фестивалима, а нешто што није било у редовној националној дистрибуцији ретко улази и у велике кинотеке попут наше.

Сада прилажем додатну листу, с које ће моћи да се попуни избор до броја 10.“ завршава излагање Милан Влајчић.

Програм Мој избор- Милан Влајчић

Понедељак 03.04.

17:00 ЛЕСИ СЕ ВРАЋА КУЋИ (САД, 1943)

Lassie Come Home

ул. Елизабет Тејлор (Elizabeth Taylor), Роди Мекдауел (Roddy McDowall)

р. Фред М. Вилкокс (Fred M. Wilcox)

19:00 ЛЕГЕНДА О ЗЕМЉИ СИБИРСКОЈ (СССР, 1948)

Сказание о земле Сибирской

ул. Владимир Дружников (Vladimir Druzhnikov), Марина Ладинина (Marina Ladynina)

р. Иван Пирев (Ivan Pyrev)

21:00 МАЈСТОР И МАРГАРИТА (ИТ/ЈУГ, 1972)

Il maestro e Margherita

ул. Уго Тоњаци (Ugo Tognazzi), Мимси Фармер (Mimsy Farmer)

р. Александар Саша Петровић

Уторак 04.04.

16:30 ЖИВОТ ОХАРУ (ЈП, 1952)

Saikaku ichidai onna

ул. Тоширо Мифуне (Toshirô Mifune), Кинујо Танака (Kinuyo Tanaka)

р. Кенџи Мизогучи (Kenji Mizoguchi)

19:00 АРТИСТИ И МОДЕЛИ (САД, 1955)

Artists and Models

ул. Џери Луис (Jerry Lewis), Дин Мартин (Dean Martin)

р. Френк Тешлин (Frank Tashlin)

21:00 МЛЕЧНИ ПУТ (ФР/ИТ, 1969)

La voie lactée

ул. Ларан Тарзиеф (Laurent Terzieff), Мишел Пиколи (Michel Piccoli)

р. Луис Буњуел (Luis Buñuel)

Среда 05.04.

17:00 ПОНОЋНА ЗВОНА (ШВ/ФР/ШП, 1965)

Campanadas a medianoche

ул. Орсон Велс (Orson Welles), Жана Моро (Jeanne Moreau)

р. Орсон Велс (Orson Welles)

19:00 ЧЕЖЊА ВЕРОНИКЕ ФОС (СРН, 1982)

Die Sehnsucht der Veronika Voss

ул. Розел Цех (Rosel Zech), Хилмар Тате (Hilmar Thate)

Р. Рајнер Вернер Фасбиндер (Reiner Werner Fassbinder)

21:00 КУВАР, ЛОПОВ, ЊЕГОВА ЖЕНА И ЊЕН ЉУБАВНИК (ХОЛ/ВБ/ФР, 1989)

The Cook, the Thief, His Wife & Her Lover

ул. Мајкл Гамбон (Michael Gambon), Хелен Мирен (Helen Mirren)

р. Питер Гринавеј (Peter Greenaway)

Прва листа, с које су нађене четири копије, изгледа овако:

1. Ponoćna zvona (Orson Welles)

2. Shoah (Claude Lanzman)

3. Veronika Voss (R. W. Fasbinder)

4. The Life of Oharu (Kenji Mizoguchi)

5. Mephisto (Istvan Szabo)

6. Sorrow and Pity (Marcel Ophuls)

7. JLG/JLG: Self-portrait in December (J. L. Godard)

8. La voie Lactee (Luis Bunuel)

9. Little Dorrit (Christine Ezard)

10. Celeste (Percy Adlon)

  

Дигитални вртови изложбе Art + Science

У Галериjи науке и технике САНУ, на jедноj од локациjа на коjима се краjем априла отвара изложба Art + Science, своjе радове изложиће и уметница Тања Вуjиновић

Публика ће Тањине радове бити у прилици да види у Галериjи науке и технике САНУ, у Улици Ђуре Jакшића 2, на изложби „Универзални обjекти“, коjа се отвара у петак, 28. априла.

Тања Вуjиновић jе дипломирала 1999. године на Факултету ликовне уметности у Београду, на Одсеку за сликарство, а била jе и гостуjући студент на Академиjи уметности у Дизелдорфу. Докторирала jе 2010. године у области филозофиjе и теориjе визуелне културе на Факултету за хуманистичке студиjе Копар. Живи и ради у Љубљани.

У своjим радовима, Тања истражуjе однос између свести и технологиjе кроз дигитални анимизам и контемплативну игру. Њени радови настаjу кроз употребу рачунарских апликациjа, прилагођене електронике, као и физичких и дигиталних обjеката, преузимаjући форме специфичних ситуациjа или комплексних динамичних окружења, коjе оживљаваjу виртуелне машине.

Од 1997. године аудио-визуелне радове, дигиталне принтове и инсталациjе излаже у броjним галериjама и музеjима у Стразбуру, Дизелдорфу, Денверу, Мерану, Грацу, Манчестеру, Истанбулу, Марибору, Љубљани и Београду. Учествовала jе и на великим фестивалима попут ISEA 2009 (Белфаст), Арс електроника (Линц), Kinetica Art Fair (Лондон), Спор фестивал (Архус), Zeppelin festival (Барселона), FILE − Electronic Language International Festival (Сао Паоло), FILE RIO (Рио де Жанеиро). Своjе радове представља и у оквиру броjних интернет проjеката и фестивала.

У оквиру изложбе Art + Science у Галериjи науке и технике САНУ, Тања ће представити три рада из циклуса „Универзални обjекти“: Парк 1, Парк 2 и Врт. Реч jе о рачунарским радовима у окружењу рачунарске игре, коjи се одвиjаjу у реалном времену. Дигитални свет заузимаjу мутирани обjекти коjи ствараjу простор за контемплациjу и опуштање. Посетиоци могу да уживаjу у случаjним шетњама или да се отисну у систематично истраживање простора; кроз употребу тастатуре са стрелицама коjе означаваjу смер напред, назад, лево и десно, и дугмића Shift и Space, сопствени аватар истражуjе парк.

Друго издање Art + Science програма отвара се 27. априла у Културном центру Београда, а публици ће се током месец дана на више локациjа у Београду и у неколико других градова, представити двадесетак домаћих и страних уметника.

Koncert: Stjepko Gut & Big Bend RTS

 

Sreda, 12. april 2017. u 20:00

Velika sala Doma omladine Beograda

Omaž Klark Teriju // Tribute to Clark Terry.

Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže, po ceni od 500 dinara. U pitanju su numerisana sedeća mesta.

Klark Teri (Clark Terry) je legenda trube i džez muzike. Nosilac originalnog stila, pionir bi bapa, muzičar koji je promovisao fliglhornu kao novi instrument u džez muzici, kompozitor i Big Bend lider.

Jedini solista na trubi koji je svirao u orkestru Kaunt Bejzija i u orkestru Djuk Elingtona, dva najznačajnija Big Benda, dvadesetog veka. Ovim projektom, naš proslavljeni solista na trubi, kompozitor i uneverzitetski profesor, Stjepko Gut, priča priču umetnika koji je imao čast i neophodan vanserijski kvalitet, da sarađuje i nastupa sa Klark Terijem.
Retki su muzičari koji mogu da se pohvale da su delili binu sa umetnicima koji su stvarali džez muziku, sa druge strane, retki su orkestri koji kvalitetno mogu da iznesu ovako
zahtevane kompozicije i aranžmane.


Spoj Stjepka Guta i Big Benda RTS-a, garantuje furioznu improvizaciju, originalnost interpretacije i potvrdu uspešne saradnje istaknutog umetnika i eminentnog ansambla, koja traje skoro 50 godina.


BIG BEND RTS

trube:

DRAGOSLAV FREDI STANISAVLJEVIĆ

MARKO ĐORĐEVIĆ

NEMANJA BANOVIĆ

BOŠKO IVANČEVIĆ
NOVAK MIJOVIĆ


tromboni:

NEMANJA ZLATAREV

KOSTA VUKAŠINOVIĆ

MILOŠ RADONJIĆ

IVAN PLATNER


saksofoni:

MAKSIM KOČETOV

LJUBIŠA PAUNIĆ

KRISTIJAN MLAČAK

ALEKSANDAR JAĆIMOVIĆ

BOJAN CVETINOV


ritam sekcija:

IVAN ALEKSIJEVIĆ-klavir

GORAN POTIĆ-gitara

MILAN PAVKOVIĆ-kontrabas

MILOŠ GRBATINIĆ-bubnjevi

dirigent: STJEPKO GUT
producent: TIHOMIR JAKŠIĆ

organizator: MILAN BRKIĆ

Big Bend  RTS

Big Bend RTS je osnovan 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar (Big Bend).

Dugi niz godina, orkestar su predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen «Bobi» Guteša, Vojislav «Bubiša» Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje «Mića» Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut .

Tokom rada i stvaranja orkestar je dobio izuzetne nagrade i priznanja.

Na Džez Festivalu u Žuan Le Penu 1960. godine naš ansambl je osvojio prvu nagradu. Posle svoje prve turneje 1957. godine, orkestar je nastupao na poznatim svetskim festivalima  (Telaviv, Montre, Marsej, Solun, Minhen) , na nekoliko UNICEF koncerata (Beograd, Pariz, Ženeva) i uvek sa izuzetnim uspehom i vrlo pohvalnim kritikama.

Tokom godina, sa orkestrom su nastupale najveća svetska imena Džez muzike kao što su: Klark Teri, Beni Golson, Džoni Grifin, Majnard Ferguson, Toni Skot, Džerom Ričardson, Erni Vilkins, Alvin Kvin, Redži Džonson, Edi Henderson, Henk Mobli, Džon Hendriks, Roj Harguv, Bred Lili, Dajana Šur, Don Menza, Stiv Ture, Roni Kjuber, Rendi Breker,Džon Fedis, Čak Findli... a takođe i zvezde svetskog šou biznisa kao što su: Rej Čarls, Deni Kej, Džozefina Bejker, Mirej Matje, Enriko Masias, Frida Lingstad (ABBA) itd...


Od diskografije bi izdvojili studijske albume: „Džez orkestar Radio Beograda 1948-1978“, „Muzika moje mladosti“, Stjepko Gut & Big Bend RTS „Afro Balkanske skice“, „Vili Johans i Big Bend Radio Beograda“,  „Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda“,  „Karavan“,  „Its tajm for Džez“,  „Svit Lav“ , Duško Gojković & Big Bend RTS „ Latin Haze“, Big Bend RTS „Balkan Soul“.....


Orkestar je iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su danas poznati i priznati u svetu (Mile Pavlović, Bora Roković, Duško Gojković, Lala Kovačev, Stjepko Gut ).

Big Bendom RTS-a danas diriguje Ivan Ilić.

Kraljica u Domu sindikata

Days Of Our Lives

Foto:Milan Mladenović

Sinoć, u mukloj i prohladnoj izbornoj noći, dok su neki tugovali, a poneki se radovali u dupke punoj dvorani Doma sindikata ugostili smo Kraljicu. Što bi rekli Seks Pistolsi bog da je sačuva. Horski poput ranih hrišćana. Srpski tribute bend Queen Real Tribute (osnovan 2005.), koji već više od deset godina nastupa sa obradama hitova grupe The Queen, održao je spektakularni koncert uz podršku simfonijskog orkestra i hora. U pitanju je veliki  projekat sa više od 60 izvođača na bini, vrhunskim ozvučenjem i rasvetom, a kada na sceni ugledate pevača ove grupe, Ivana Ristanovića, pomislićete da se Fredi Merkjuri povampirio ili bar reinkarnirao, zaposeo ovog mladog, talentovanog Pančevca. 

Da podsetimo Fredi je rođen 5. septembra, 1946. godine pod imenom Farrokh Bulsara u Stontaunu, državi Zanzibar, koja 1964. postaje deo afričke države Tanzanije. Roditelji su mu bili Iranci, sledbenici zoroastrizma. Diplomirao je umetnost i grafički dizajn na koledžu Ealing Art. Primljen je u Rokenrol kuću slavnih 2001. godine, a 2008. u izboru magazina „Rolling Stone“ zauzeo 18. poziciju na listi od 100 najuspešnijih pevača svih vremena. Jedna vrsta žutog cveća je dobilo ime po njemu.

The Queen je četvoročlani britanski rok sastav nastao 1970. godine raspadom grupe "Smile" (kojeg su činili Brajan Maj i Rodžer Tejlor). Nakon odlaska pevača njegovo mesto popunjava Fredie Merkjuri i dolaskom Džonija Dikona rađa se legenda, kraljevska legenda. Koja se okončava 24. novembra 1991. godine preranom Fredijevom smrću.  Kremiran je, a njegova verenica Meri Ostin, s kojom je  proveo  šest godina, dobila je zadatak da ga rasrprši. Oporukom joj je ostavio kuću u otmenoj četvrti Kensington.

Queen Real Tribute iza sebe ima brojne nastupe u regionu i širom sveta od čega treba pomenuti čak četiri turneje u poslednjih sedam godina po Brazilu (2010, 2013, 2015. i 2016. godine). Puno pažnje  posvećuju autentičnosti zvuka, glasova, scenskog nastupa, kostima uz pažljivo određivanu meru autentičnosti i posebnosti kako sve ne bi bila samo puka imitacija, kopija, ne daj bože fejk, već  kreacija nove ali ipak prepoznatljive vrednosti kroz dobro poznate pesme. Prva posebnost je unapred bila uslovljena time što pevač Ivan Ristanović ne nastupa i kao pijanista. Na klavijaturama je Miljan Davidović, na gitari Nenad Bojković, na bas gitari Ivan Đerfi i na bubnjevima Radoš Ćapin.

Who Wants To Live Forever?

Ne bi smo trenutno zalazili u široku sferu polemika oko različitih tumačenja postojanja i sve veće popularnosti tribute bendova u svetu, opravdanosti reprodukovanja muzičkog stvaralaštva koje je na svom izvorištu nosilo premisu angažovanosti nerazdvojno povezane sa samom muzikom. Izvođenja ovakve muzike na način na koji se klasična muzika održava i dobija nove živote već vekovima. 

Kako bi, inače, do nas stigle note Betovena i Mocarta nego preko posrednika koji tumače njihovu muzičku zaostavštinu. Ako se složimo da će se rok muzika izvoditi i za dvesta - trista godina ko će i kako će je izvoditi? Nećemo valjda samo da gledao video snimke i slušamo audio zapise. Rok podrazumeva, ako ne i životno zavisi baš od koncerata, od žive svirke, od te razmene nota, energije i emocija.

Šta onda reći na neke jadne povratke nekadašnjih zvezda, orginala koje je vreme okrnjilo, pregazilo, devastiralo, dokusurilo, koji su tek blede senke svojih negdašnjih veličina, ili još gore parodije, a koje se neprekidno vraćaju sve radi profita. Grotesno je i tužno. Totalni fijasko. Kao za društvo iz ćoška, ti tezgaroši i đilkoši pljuju na svoju sliku iz mladosti.  Pljuni i zapevaj!

U slučaju grupe The Queen ovakva dilema deluje nesvrsishodna. Ne samo da je muzička podloga benda preplavljena najbogatijim i raznovrsnijim uticajima i pravcima od glem, progresivnog, hard, hevi, simfonijskog, pop i psihodeličnog roka, već se u njihovim pesmama nalaze i delovi opera, gospela, diska, folka, regtajma. Inače, Fredi je napisao pesmu “Who Wants To Live Forever” u kolima dok se sa bendom vraćao kući, gde su između ostalog gledali trejler za film “Gorštak” (“Highlander”). I, paradoksalno, uprkos naslovu ove pesme i baš kroz njegove pesme deluje da će to njegova večna sudbina. Besmrtnost.

Sa druge strane samo pitanje društvene angažovanosti je često uzimano kao minus ovog sastava zbog čega su imali i ozbiljnih padova u karijeri poput nastupa u Južnoj Africi tokom trajanja aparthejda 1984. godine. Čuven je i sukob Sida Višiza sa Fredijem Markjurijem prilikom slučajnog susreta u studiju, koji ga je na svojstven način provocirao oko njemu potpuno nezamislive zanesenosti Fredija baletom usred sveprisutnog vrhunca pank ere. Bez obzira na različita tumačenja čisto muzički gledano ako neki rok bend ima uporište u tribute izvođenju njegovih numera i kao duboko uronjen u klasiku baš uz pratnju simfonijskog orkestra i hora onda je to bez sumnje na prvom mestu baš The Queen.

Naravno zadatak je sve samo ne lak. Ili je naprotiv prelak. Dugi gromoglasni aplauzi pred nastup otkrivaju publiku kojoj je samo pominjanje imena originalne grupe više nego dovoljno za vrelu atmosferu. I u tome i jeste trik. Kada igraš na tuđem terenu (tuđih pesama), pred publikom koja tačno zna šta očekuje, zna svaku strofu, svaku deonicu, ulozi su mnogo veći, i potencijalan uspeh je mnogo lakši i potencijalni fijasko je mnogo pogubniji. 

I sam početak koncerta je upravo i najavljivao sve moguće zamke upravo u tom smeru. "Flash's Theme" iz 1980. je otvorila koncert. Sledi niz numera koji nosi oscilacije u prezahtevnim Fredijevim deonicama viših tonova kao i pomalo tvrđi zvuk gitare od Mejovog.  Srećom to je bilo samo blago zagrevanje. 

Ubrzo sledi "Under Pressure" iz 1981. godine u kojoj pevač (Ivan ju posvetio je Srbiji), definitivno u najzahtevnijem zadatku od svih prisutnih na bini, dokazuje zašto je vrhunski izbor za ovu zahtevnu ulogu. Ne samo da je izneo i doneo sve glasovne boje i Merkjurija i Bouvija što je samo po sebi već za divljenje, već je pesmu uzneo na viši nivo i preobrazio je potpuno u svoju (kao što je Šinejd O'Konor svojim umećem preuzela Prinsovu Nothing Compares 2 U). Mnogima je ostalo nepoznato da su legendarni hit grupe Queen, "Under pressure", napisali Dejvid Bouvi i Fredi Merkjuri. Maratonsko sviranje i snimanje u "miksu" sa konzumiranjem vina i kokaina trajalo je nekoliko dana. Bouvi je insistirao da on i Fredi snime vokale odvojeno, kako ne bi čuli jedan drugog, što ovu pesmu još više čini posebnom. Zanimljiv podatak je da Bouvi i Fredi ovu pesmu nikada nisu izveli uživo.

Odmah iza toga sledi "I Want to Break Free" i tu je kraj svake dileme, publika je na nogama i više je ništa ne može zaustaviti da ako treba i preuzme koncert od izvođača i sve granice se brišu svi su jedno, svi su ravnopravni učesnici. Ivan Ristanović sa perikom na glavi, naslanja se na istoimeni spot grupe The Queen, uspešno i bravurozno ulazi u rolu travestije i koketira i bodri publiku. Skoro nismo bili na koncerti na kojoj je vladala tako dobra, klupska atmosfera, gde su se svi, kao na nekoj velikoj žurci, sjajno zabavljali i plesali. A bilo je u publici i vrlo mladih i vremešnih rokera. Za to deo zasluga treba upisati i Nenadu Jelenkoviću, prijatelju, menadžeru i ton majstoru. Čoveku iz senke. 

Nailaze ipak pauze i prelazi, samostalne bravure Nenada Bojkovića na gitari, zatim instrumentali samo na koncertnom klaviru i violončelu, horsko pevanje "You Take My Breath Away" uz orkestar dok je bend na pauzi. 

Po povratku bend, orkestar i hor sve usklađeniji, publika takođe, slede „Barcelona“ sa solistom opere i baleta Madlenianum, hora duhovne muzike „Aliluia“, sopranom Jovanom Čurović koja je takođe vešto parirala  Monserat Kabalje, na niz se nadovezuje "Bohemian Rhapsody", "A Kind of Magic", "Innuendo", "Somebody to Love", "Who Wants to Live Forever"... 

Boemska rapsodija („Bohemian Rhapsody“) progresiv-rok opereta  iz 1975. godine započinje sa a kapela delom potom sledi klavirska eulogija, gitarski solo sa erupcijom hardroka (otuda mahanje glavama u "Vejnovom svetu") i potom kontemplativni deo. Operski deo pesme kombinacija je hora sa piskutavim uzvikom "Galileo!" i posveta italijanskoj komediji (komična figura Skaramuš), španskom narodnom plesu (fandango), Rosinijevim i Mocartovim operama (Figaro), Merkjurijevom rodnom Zanzibaru (Bismilah - arapski za "u Alahovo ime"). Numera je zasela na prvom mestu britanskih top-lista devet nedelja. Takođe, to je prva pesma sa pravim video-klipom, što će se ubrzo posle toga pokazati kao standard. Interesantno je da Fredi Merkjuri, koji je napisao ovu pesmu, nikada nije želeo da otkrije o čemu pesma zapravo govori. Brajan Mej,  nosilac i doktorata iz astrofizike, više puta je izjavio da mu uopšte nije jasno o čemu se radi u pesmi, što važi i za ostale članove grupe.

U "Crazy Little Thing Called Love" zvuk gitare je besprekoran, a sala u delirijumu, egzaltirana... Teško je odabrati pesme iz opusa od blizu dvesta pesama. Queen Real Tribute tokom svog dugogodisnjeg postojanja osvežava repertoar kako se ne bi ponavljao. Tako je na primer izostao "Another One Bites The Dust", opravdano jer istina to bi bila svakako još jedna pesma bez pratnje orkestra, takođe i posthumni hit sa miksom Fredijevog glasa "You Don't Fool Me" i mnoge, mnoge druge. Nekako potajno, priželjkivao sam da čujem i pesmu "Bicycle Race", jedan od prvih singlića u mojoj kolekciji, pesmu koja je većinu mog društva nervirala. Neosporno, kao i sve ostalo što je dolazilo iz The Queen kuhinje bilo je drugačije, do tada nesnimljeno, te se trebalo naviknuti, a dodao bih i shvatiti. To, mi je nedavno prriznao i jedan od tih drugova, danas profesionalni muzičar. 

Biće za to i vremena i prilika, svakako. Zato su neizostavne bile sve numere namenjene horskom pevanju publike poput "I Want It All", "Radio Ga Ga", "We Are the Champions" i tokom bisa "We Will Rock You", "Friends Will Be Friends" i "The Show Must Go On".  

Na kraju su se muzičari predvođeni nadahnutim Ivanom Ristanovićem ogrnutim u kraljevsku odeždu poklonili zadovoljnoj publici. Jer, svi smo te večeri bili prijatelji i svi smo bili šampioni.  I svi smo bili kraljevi, bar na jednu dan, bar na jednu noć.

 Foto: Milan Mladenović

Април у Кинотеци

Југословенска кинотека ће током априла приказати ретроспективу Андреја Тарковског, као и два циклуса „на бис“ посвећена Стенлију Кјубрику и Жан Лику Годару. У циклусу Мој избор гостујући уредник овог месеца је филмски критичар Милан Влајчић. Биће настављени познати програми Нема среда, Документарни четвртак, Отаџбина наша из угла страних филмаша, а крајем месеца, заједно са Беоконом, Кинотека представља Фестивал филмске фантастике, као и Филмски маратон Април у Београду.

У новом здању Кинотеке већ 1. априла почиње циклус Кјубрик на бис, који до 5. априла репризира мартовски програм Музеја кинотеке Великани светског филма, посвећен америчком редитељу Стенлију Кјубрику (1928-1999). Због великог интересовања публике поново ће бити приказано десет филмова које је овај култни аутор снимио од 1956. до 1987. године, углавном у копродукцији са Великом Британијом. Међу њима су његова најпознатија остварења Лолита, Доктор Стрејнџлав, Одисеја у свемиру 2001, Паклена поморанџа, Бери Линдон, Исијавање.

Кинотека обележава 85. годишњицу рођења руског аутора и најславнијег синеасте из доба Совјетског Савеза Андреја Тарковског (1932-1986) кроз интересантан програм по концепту Ненада Беквалца, који истиче да велики уметници као што је Тарковски заслужују више од обичне ретроспективе хронолошки поређаних наслова.

„У оквиру овог програма, заједно с ремек-делима Тарковског, сваки дан приказујемо по један филм сличне тематике који је настао отприлике у исто време, у Источној Европи“, каже Беквалац и додаје да „те филмове обједињује време у коме су настали, режим у коме су аутори стварали и страх од забране приказивања ако власти процене да дело штети идеологији“.

У тему Ратне приче сврстани су Иваново детињство Тарковског и Тако сам се вратио Миклоша Јанча, а у Приказе из средњег века – Андреј Рубљов Тарковског и Долина пчела Франтишека Влачила. Тема У изгнанству доноси Носталгију Тарковског и На сребрној земљи Анџеја Жулавског. На програму који траје од 7. до 13. априла су и Сталкер, Соларис, Огледало…

У Свечаној сали Кинотеке публика ће током априла моћи поново да види неке од модерних класика, као што су Увећање Микеланђела Антонионија, Персона Ингмара Бергмана, Слатка мала Луја Мала, З Косте Гавраса.

У Музеју кинотеке први дани априла резервисани су за Сећање на… преминуле уметнике Владимира Тадеја и Иву Брешана. Исти програм подсетиће касније током месеца на дело редитеља Лазара Стојановића, као и на филмске улоге Емануел Риве и Џона Харта.

Од 3. до 5. априла у циклусу Мој избор десет остварења представља критичар Милан Влајчић, који каже да има своје листе по различитим угловима, жанровима, чак и листу својих „бенседин филмова”.

„Ова коју нудим, на љубазан позив људи који воде нашу Кинотеку (наш дом), није листа по мом мишљењу најбољих филмова. Они се непрекидно приказују, нема разлога сада се њима враћати. Ово су филмови које одавно нисам видео у биоскопу, а који су у мени оставили озбиљан траг и после неколико деценија“, образложио је Влајчић.

Листа обухвата америчке, европске, по један јапански и југословенски филм из периода 1943-1989. година, почев од Леси се враћа кући Фреда М. Вилкокса. Ту су Легенда о земљи сибирској Ивана Пирева, Живот Охару у режији Кенџија Мизогучија, Мајстор и Маргарита Александра Саше Петровића, као и дела Френка Тешлина, Орсона Велса, Буњуела, Фасбиндера и Гринавеја.

Програм Нема среда 12. априла приказује филмове глумца Ивана Можухина које је тај “идол матинеа” снимао у Русији и Француској у првој четвртини 20. века.

Документарни четвртак 13. априла посвећен је француском редитељу Алану Ренеу, са пет филмова које је снимио од 40-их до 60-их година – Ван Гог, Герника, Ноћ и магла, Песма Стирене и Далеко од Вијетнама.

Музеј кинотеке прикључује се Данима Београда и у оквиру те манифестације 18. априла приказује српске игране филмове Карађорђе, Улрих Цељски и Владислав Хуњади, као и документарни филм Повратак српских победника и откривање Карађорђевог споменика на Калемегдану 11. августа 1913.

У програму Годар на бис 19. и 20. априла биће репризирано шест филмова славног француског редитеља. Међу њима су Презир, Необична банда, Мушки род, женски род.

Југословенска кинотеке и Беокон од 21. априла представљају Фестивал фантастике – Повратак у биоскоп 4.

До 27. априла на фестивалу ће бити приказани познати филмови као што су Бесмртна Енкија Билала, Пети елемент Лука Бесона, али и анимирани Фантастична планета Ренеа Лалуа. Ту су и Барбарела Рожеа Вадима, Флеш Гордон Мајка Хоџиса и други атрактивни наслови. Фестивал обухвата и изложбу Астериан, као и трибине: Трилогија Пролаз Џастина Кронина и Манге и Аниме као игране верзије.

Филмски маратон затвара програм у Музеју кинотеке 29. и 30. априла. Под насловом Април у Београду приказује се 14 домаћих остварења у широком временском и тематском распону од Грешнице без греха (1927) Косте Новаковића до Београдског фантома (2009) Јована Б. Тодоровића. Ту су и Љубав и мода Љубомира Радичевића, Вишња на Ташмајдану Столета Јанковића, Млад и здрав као ружа Јована Јовановића, Отписани Александра Ђорђевића, Давитељ против давитеља Слободана Шијана.

У време Ускршњег празника неће бити пројекција -14, 16. и 17. априла.